Pade mi na pamet da bi bilo dobro da za Iskustvenik napišemo jedan tekst o konfliktima na putovanju. Kako i zašto najčešće nastaju, kako se vladati u takvim situacijama, kako ih prevazići i neutralisati potencijalno agresivno ponašanje sebe i drugih.

  Deo toga smo već pisali u završnom delu teksta Prevare i neprijatnosti na putovanju, ali verujem da pitanje konfliktnih situacija zaslužuje poseban, dobro razrađen tekst, jedno uputstvo za putnike koji nemaju dovoljno iskustva.

  Osim konkretnih saveta i strategija, takođe bi bilo dobro da imamo i neke primere. Ako neko ima svoju priču o tome kako je na nekom putovanju sa nekim došao u sukob, bilo bi dobro da je ovde podeli sa nama, pa da možemo u tekst da uključimo i nekoliko primera.

Obično to budu neke banalne gluposti oko kojih se zakačiš sa svojim "sapatnikom".Najbitnije je sačuvati mir u sebi i ne reagovati na prvu loptu.

Hm, pa ne mora tako da bude. Ja sam na primer više puta upadao u veoma nezgodne situacije i smatram da mi je čista sreća pomogla da se izvučem iz ozbiljnijih neprilika. A jedna od najgorih stvari koje vam se mogu desiti na putovanju je da se potučete na primer  

Tako sam verovatno zbog svoje naravi i "kratkog fitilja" (što se nikada ne bi reklo, he he  ) na takoreći svakom putovanju dolazio na samu ivicu fizičkog sukoba sa lokalnim stanovnicima iz najrazličitijih razloga. Na primer, ne daju mi da slikam neki objekat ili nekoga pa tu krene rasprava, počnem da vičem i da objašnjavam da je to i te kako moje pravo, pokažem im srednji prst ili tako to. Ili na primer ubeđivanje da me besplatno puste da uđem u neki muzej/tvrđavu/ahreološki lokalitet, štagod - prosto znam svoja prava i ne želim uvek da odstupim tek tako, ali mislim da sam do sada ipak umeo da odmerim koja je ta granica posle koje bi bilo previše

Sećam se na primer situacije u Biškeku od pre dve i po godine kada ostavši bez para nigde nisam mogao da promenim 20 EUR po normalnom kursu već po nekom uvredljivo lošem, zbog kao malog iznosa. Tako sav izbezumljen, gladan i umoran, kada sam čuo koliko mi nude pošto sam ušao u desetu po redu menjačnicu, počeo sam da vičem i udaram po blagajni i izašao, ali je za mnom izašao i menjač koji je bio spreman da se bije . Okupilo se tu već nekoliko Kirgiza da posmatraju tuču dok sam ga nekako držao za ruke i ubeđivao da je sve ok, da sam se samo iznervirao i da idem. I nekako je sve tako prošlo i na tome se i završilo a svestan sam da sam pogrešio

Letos mi je u Anabi u Alžiru bio ukraden mobilni telefon iz ruke bukvalno pola sata nakon ulaska u zemlju ali se sve srećno završilo, bar po mene (po lopova nije), no to je već priča za onu drugu temu Ukratko, posle suđenja i mog svedočenja pred sudijom, dva dana u policijskoj stanici, vožnje u marici kroz grad, pretnji oca lopova da će me ubiti, lopov, devetnaestogodišnji dečak osuđen je na zatvorsku kaznu u trajanju od dve godine  

@Tara70: Nisam mislio na konflikte između saputnika. Za to svakako nema potrebe pisati tekst za priručnik o putovanjima. Mislio sam baš na ovakve stvari kakve je kostan opisao.

@kostan: Odlične priče, mada verovatno najpre kao primer kako se ne treba ponašati Ali to je korisno pročitati.

  Dajte još priča.

 Evo da odmah i ja priložim jednu priču koje sam se setio. U Mongoliji sam 2007. uhvatio gradski taksi, u Ulan Batoru. Taksi je očigledno bio divljak koji nas je uvrebao na ž. stanici, premorene i iscrpljene od puta. Trenutak slabosti i pomućenog rasuđivanja, i to je već bilo dovoljno da nas odvede do centra i rebne nam divljačku cenu. Naravno, nije dolazilo u obzir da mu platimo, pa je došlo do prilično ogorčene svađe i onog guranja-vučenja koje prethodi tuči. Pošto smo se nalazili u prometnoj ulici, počeo sam da zaustavljam prolaznike i vičem (na ruskom) da nam treba pomoć. Prvo su stale neke devojke, onda neki stariji gospodin, i ubrzo se tu skupila masa sveta. Svi su počeli da se deru na taksistu (na mongolskom) i on je prihvatio onoliko koliko smo mu nudili i otišao, kipteći od besa.

 

  U Jordanu, u Amanu, gde sam putovao sa drugaricom 2005, sam isto imao konflikt sa taksistom. Izgleda da u gradu postoje dve ulice istog naziva, i on nas je odvezao u pogrešnu, i onda tražio da mu platimo. Ja sam rekao da, pošto nije ni njegova ni moja greška - nismo se dobro razumeli - mogu da mu platim pola cene do mesta do kog nas je dovezao, iako tu nismo želeli da dođemo. Međutim on je zapenio i tražio punu cenu. I tu sam zatražio pomoć prolaznika i počeo da vičem i mašem rukama, pa se okupila gomila ljudi. Na kraju je jedan čovek izvadio iz svog džepa pare, dao ih taksisti i rekao mu da ode. Onda je došao do nas i izvinio se i rekao nam da nisu svi Jordanci takvi lopovi itd.

  U suštini, kad god se nađem u takvoj neprilici, gledam da uvučem što više ljudi u tu situaciju. Čak i ako mislim da sam jači, ne pada mi na pamet da se tučem, pre svega da me ne bi posle taksista i njegovi pajtaši tražili po gradu da me prebiju, a zatim i zato što nema potrebe.

A da, zaboravio sam da pomenem taksiste. Njih najviše mrzim i redovno se kačim sa njima  

Tako sam više puta nakon svađe samo izašao iz taksija i dao onoliko novca koliko sam smatrao da je potrebno, da je normalna cena, ili za koliko smo se dogovorili. I bilo je ok, nisu izlazili napolje da se biju već samo besno otišli dalje (sad mi pada na pamet situacija u Kairu i u Kermanu)  

Lazareva taktika je odlična samo, šta ako nema ljudi okolo? Mislim da је na primer veoma bitno da torba sve vreme bude pored vas kako biste mogli sa njom izleteti napolje u svakom trenutku, odnosno ne dati im da je strpaju u gepek (što inače često koriste vozači linijskih taksija/maršrutki/dolmuša ne bi li vas namamili da se baš sa njim vozite iako vozilo još nije puno). Pada mi na pamet i fotografisanje tablica pre ulaska u vozilo, ali to je ipak ekstremna metoda i može izazvati gnev šofera.

Letos sam imao problem sa taksistom-pljačkašem u Alžiru koiji mi je uzeo 10x veću sumu od one koju je na početku rekao vadeći se na svoj alžirski francuski ali se nisam usudio da se kačim jer je bio prava gromada od čoveka tako da sam progutao ..... i dadoh na kraju čitavih 300 din za vožnju

Sreca pa se ne vozim cesto taxijem ali kako bih udavio ove po Beogradu bojim se da bi na slicno izaslo bilo gde u svetu. Jbg, imam srece pa sam bio u sve nekim finim drzavama... ko da vas prevari u Portugalu, Malti, Norveskoj, (u zagradi Turskoj )....

jedini "kao krupniji" incindenti mi se desavaju sa onim idiJotima sto sede ispred restorana i nude vam dnevne "akcije" po extra ceni. Pa kad sednes a oni udare redno da naplacuju salvetu, cackalicu, koriscenje case za sok.... Jedno vreme sam se svadjao, sada im mrtav ladan i ne trazim racun vec samo ostavim onoliko za koliko su me pozvali unutra. Verujte da je veoma delotvorno. Samo me je jednom blizu kapalija jedan Turcin napao al sam samo izvrnuo dzepove i rekao    Znaci, ostavis npr 20TL za nas dvoje (9,5TL meni po osobi) i krenes napolje i pozdravis najljubaznije.

E,da...imao sam neprijatnost sa ridzovanom u Budimpesti i uhvatio sam ga za ruku i vrat. Naleteo sam na njega kada se izlazi iz metroa kod onih resetki. Bas meni nasao da trazi kartu. Znao sam da ce da zove pandure zato sam ga i fizicki odbio od sebe i zamakao u guzvu na ulici jer nisam imao prebijene pare da platim kaznu. To je bilo u vreme dok mi je mladost udarala u mozak.

Ovo i nije neprijatnost, pre nekog vremena na liniji Bg-Memmingen pri odlicno popunjenom avionu, pored mene seo covek koji se okupao poslednji put kada su Rusi usli u Berlin. Nisam mogao a ni hteo da trpim pa sam ga zamolio da promeni mesto (pri tom sam mu rekao da se oseca). Znam, glupo je ali generalno gledam da meni bude ugodno tako da.... A nije bio neki mlad covek pa da je trcao pa se oznojao pa... mada i za to toalet i vlazne maramice  cine cuda ali bi takvo nesto iskulirao jer ko zna na sta sam se ja osecao sa 16-17 jurcajuci uzduz i popreko stare Juge. Ovo je bio onaj sirovi, neotesani, namrgodjeni...vozac slepera na privremenom boravku u otadzbini...

Situacija sa prodavacem jedne od brojnih radnji u Istanbulu sa dobrim kopijama patika. Uzeli smo patike u jednoj boji, i to jedva da smo uspeli da uparimo brojeve i boju. Iscenjkali se za neku ok cenu. Onda je on nešto tumbao sa pertlama i kutijom. Nekih 50tak metara dalje, setim se da pogledam patike. Na jednoj su bili vidljivi tragovi lepka, a boje nisu bile iste (nijanse su bile u pitanju).

E sad, to što smo posle uradili, nije bilo ok prema njemu jer smo trebali da pogledamo na licu mesta, ali Bože moj - vratio sam se do prodavca, rekao da mi da drugu patiku koja nema lepka na sebi. On je rekao da je to "normal" i pokušao da skine lepak, ali besuspešno. Počeli smo da se svađamo, pripretili policijom nekoliko puta i tek kada smo krenuli ka policiji, on nam je prvo vratio samo deo para, a posle i sve.

Amsterdam,noc,kvart "Crvenih fenjera" (cuveni Red Light District ).

Prava prilika za nevolje.

Drug me nagovori da pridjemo jednom od tih ulicnih dilera,da pitamo sta ima i posto je sta.OK,taj crnac nam izdiktira sta je koliko,drugar se samo okrenuo i otisao (ja to u sekundi-dve nisam ni primetio),a ja ostao tu sa tim crncom da mi izdiktira do kraja cene (sam;samo sto jos to nisam ni znao).Okrenem se,druga nema (otisao je do ostalih,isli redom i gledali one nocne dame u izlozima ),a ovaj crnac mi nudi da probam to nesto (bez placanja),pa ako mi se svidi onda cu da platim.Reko - no thanks,i da odem i ja,al me ovaj vuce za rukav i kao "Try it man,it's a good stuff,believe me".I ja sve necu,ovaj navaljuje,i u jednom trenutku on mi gura (i gurnuo je) to u dzep od jakne.Ja to vadim napolje i da mu vratim,al sad on nece da primi to nazad!Tu vec pocinje nervoza da mi raste polako...

...i nece lik da uzmem to nazad,ruke stavio iza ledja i kako ja krenem on se samo uzmice od mene i govori mi "Try it man,it's good".Ja na kraju po..zdim,gurnem mu to njegovo u dzep nekako,gurnem i njega od mene i krenem da trazim ove moje (koji su ladno produzili napred,gledajuci te izloge,a mene ko sisa...).Al ove moje ne vidim (uvece je,vikend je,guzva je tu u gradu).Ovaj crnac vikne nesto na francuskom iza mene,reko bas me briga,ali...odjednom se ispred mene stvore 2 crnca - preprece mi put (inace,u Amsterdamu bukvalno na svakih 10 koraka imas bar po jednog crnca na ulici,tako da ih bas ima).

"My frined says that you took something from him and you didn't pay?"

O,reko super...sad su ovi u tripu da sam ja ukrao nesto od tog prvog.U sekundi prilaze jos jedan (ili 2) crnca,i tad sam bio u prilicno nezavidnoj situaciji:ja stojim blizu ivice kanala,a ovi crnci oko mene (opkolili me) i fajt se sprema u najavi (ko u filmovima,haha,jedan od njih vec vadi skakavac,a vidim i ostali nesto imaju kod sebe).Reko,ne treba ni da me izbodu,dovoljno je samo da me gurnu u kanal,a posto je decembar mesec i voda hladna u p.m. samo da padnem u tu vodu i dovidjons.

Vidim ja sad je vec biti il ne biti,nema tu rasprave i objasnjavanja da ja nisam nista uzeo,gurnem dvojcu iz sredine (levom i desnom rukom;prakticno sam ih razmakao,tj. prokrcio sebi put) i krenem napred.Jedan me je od njih uhvatio za rame/nadlakticu,samo sam iz okreta "otresao" njegovu ruku i poceo da vicem (na srpskom) "Gde ste bre?!"

Moram reci da sam u tom trenutku imao vise srece nego pameti,jer:1. ovi moji su taman tu u blizini zastali ispred nekog izloga da se cenjkaju sa tom unutra,2. (jos bitnije) prolazila je neka patrola policije slucajno tuda.Posto su naravno ovi crnci vec krenuli zamnom,ali su videli policiju i zastali,i umesali se zatim u masu (pobegli).

Tako da...ako se nadjete u situaciji pred fajt (a ima ih vise/sami ste) ne dajte da vas izoluju (od drugih ljudi/prolaznika/bilo cega).

I upravo suprotno:ako ste resili nekom da polomite kosti - prvo ga izolujte od ostatka sveta

Trenutno mogu samo da se setim nekih situacija sa taksistima u npr Istanbulu, Damasku, Kairu itd. Mislim da je za bliskoistocne zemlje dobra metoda osloniti se na -- policiju, posebno ako okolo nema ljudi unaokolo - na primer na velikim kruznim tokovima, avenijama, u sred noci, u ranu zoru itd.

Tako sam i uradila nekoliko puta u konfliktnim situacijama sa taksistima. Npr dogovorilmo se za jednu cenu, a kad stanemo on nam trazi nesto vise. Ja kazem da necu da platim vise, onda on navodi neke razloge, kako je to dalje nego sto je mislio ili u slucaju Istanbula kako je morao da plati mostarinu ili putarinu ili sta vec. I ja onda kazem da necu da platim i da zove policiju, a ako ne zove, ja odoh. Nekoliko puta se desilo da su zvali policiju koja je naravno uvek bila na nasoj strani, a dva puta, u Siriji i Egiptu, mi se cak desilo da je policija bas i bila tu pa sam im sama prisla. Uvek su isprasili taksistu a nama se izvinjavali i naravno da nista nismo platili.

Druga situacija, kada sam iz Turske trazila prevoz do sirijske granice, u Gaziantepu, bilo je tu nekih polu-divljih taksista. Nisam imala predstavu koliko bi za lokalno stanovnistvo kostalo da odu do granice, pa sam pitala policajce koji su tu negde kod nekog kioska jeli kebab. Bili su bas ljubazni, dvojica ostavili polupojeden rucak i otisli sa mnom kod taksista i dogovorili se za neku smesnu cenu...

A da, zaboravio sam da pomenem taksiste. Njih najviše mrzim i redovno se kačim sa njima  

Letos sam imao problem sa taksistom-pljačkašem u Alžiru koiji mi je uzeo 10x veću sumu od one koju je na početku rekao

То је био случај и код мене у Сибиру. Са аеродрома ухватим такси према хотелу и одмах у старту договоримо цену, када сам излазио подупла и каже ми 20 евра. Ја њему (на мом плоха руском) ти так не сказал, а он мени: ти ње поњал, ја сказал на арапорт 20 евро.  Уморан од пута нисам био рад да се свађам.

1.

Једном приликом сам у Бугарској, на једном од оних јефтиних летовања, имао прилику да се побијем са групом бугарских чувара плаже.

Радило се о томе да смо ја и неки лик из исте групе Срба ушли у море када је то због јаких таласа било забрањено. Из мора смо изашли на два различита места. Ја сам дошао до пешкира и од неких наших познаница из исте групе Срба сазнао да овог другара млате неки Бугарски спасиоци на обали. Након чага сам отишао тамо и скочио за врат првом Бугарину кога сам видео на том момку. Онда се појавило још Бугарских чувара плаже па смо се из метежа извукли са пар удараца по глави. У суштини само сам успео да део удараца намењених њему пребацим на себе па смо такорећи поделили батине.

На крају се испоставило да су тучу иницирали домаћини. Овај другар је био мало под гасом и вероватно је отерао Бугарина у ПМ када га је овај опоменуо у вези уласка у воду на шта му је Бугарин завалио шамар и наставио у том стилу.

2.

Неготин. Ми на теренској са факултетом. Излазимо из буса и смештамо се у хотел Крајина. У близини су били неки типови који су помислили да се ради о средњошколцима на екскурзији. Ми набавили тону алкохола и сви по собама. Нико није ни излазио по граду током ноћи. Јер ништа паметно осим фолкотеке није ни било. И онда после једно два сата чујемо дозивање испред парковске стране хотела. '' Пичкетине, изађите да се бијемо! ''. Њих доле једно 10-15... Наш другар им одговара: '' Нећемо, ми смо студенти и дошли смо овде да се напијамо а не да се тучемо по парку ту са вама... ''

'' Нећемо, ми смо студенти и дошли смо овде да се напијамо а не да се тучемо по парку ту са вама... ''

сјајно))

Situacija sa taksistom, Sofija. Relacija: Autobuska stanica - stadion Vasil Levski. Kako mi je drugarica rekla, prevoz nije smeo da me izađe više od 5 leva. Kada sam pogledao taksimetar, umalo nisam pao u nesvest - 56 leva!? Odmah sam se požalio da je cena previsoka, a sreća da sam u društvu imao i dva dečka koji su odmah izvadili telefone i pripretili da će prvo pozvati gazdu ovog taksiste, pa onda i policiju. Na zadnjem bočnom staklu je bio istaknut cenovnik, i uglavnom su bile cifre 0,10 ili 0,05 po kilometru. Uzeli smo da računamo, pogledali i vreme vožnje, i nikako nije moglo da dođe do njegovih 56 leva. Lik je počeo da izmišlja kako se svako stajanje na semaforu dodatno plaća, kako je gorivo skupo, a potom i da vrišti, zvao je i on nekoga, tražio svoje pare, a najjače što je neki prolaznik takođe rekao da je cena previsoka, na šta se taksista izbečio, ali bez teksta.

Na kraju, odustao je i pošao svojim putem. Svejedno sam upalio auto i bio spreman da izađem, s obzirom da me nije zagradio.

Problem je, što je lik imao uključen taksimetar. U takvoj situaciji, mislim da bi policija bila na njegovoj strani.

@elefteros:mozda,ali to zato sto si stranac,a ne zato sto je taksista u pravu.

2.

Неготин. Ми на теренској са факултетом. Излазимо из буса и смештамо се у хотел Крајина. У близини су били неки типови који су помислили да се ради о средњошколцима на екскурзији. Ми набавили тону алкохола и сви по собама. Нико није ни излазио по граду током ноћи. Јер ништа паметно осим фолкотеке није ни било. И онда после једно два сата чујемо дозивање испред парковске стране хотела. '' Пичкетине, изађите да се бијемо! ''. Њих доле једно 10-15...

Redovna situacija (bar kad sam ja isao na ekskurzije).Bilo je i sibanja.

A video sam i slicne slucajeve kad neko dodje u ZR...