Novu 2012. dočekali smo u prljavom motelu u Sulejmaniji, na istočnom kraju Iračkog Kurdistana. Napolju je kiša nosila potoke đubreta, a naša soba je imala razbijen prozor. Sada sija sunce, nebo je plavo, a mi stojimo na malom trgu sela u kome ne živi niko...

Autor: Lazar Pašćanović

Pročitajte ceo tekst

Jedno od mesta koje postaje priča, tek kada se iz njega ode i neočekivano dobija novu dimenziju. Uvek ostaje pitanje da li bilo bolje da smo znali neke stvari, međutim, mislim da nijedno mesto ne treba otkriti do kraja. Priča je lepo napisana, sa što je još važnije (a i mnogo teže) - savršeno "zaokružena".

Не сећам се када сам прочитао нешто овако добро! Свака част! Ово је генијално!

Bravo Lazare!

Fantastičan tekst, razotkriva i postavlja pitanja, nudi odgovore i mota nas u nove dileme. Mogu samo da zamislim dragocenost ovakvih putovanja...

Odlican tekst,  svi da procitaju, obavezno, kao lektira Kluba Putnika Srbije 

lazare  .gif' alt='::'>

Super vam je putopis, bravo

"Sveštenik uzima krpu sa ispupčenja i dolazi do mene. Onda me pogleda, slegne ramenima i baci je u ćošak."

Hahaha

...mogao je da postoji samo zato što evropski pisci - među njima i Karl Maj - nikada nisu otišli da izbliza pogledaju te jednostavne, časne gorštake koji govore jasno, gledaju u oči i drže reč kao najveću svetinju.

Nažalost, potpuno tačno. Neko sebi usadi romantičnu predstavu o dalekom narodu, predelu, običaju, i drži da je to što je zamislio apsolutna istina, pravi put, ideal, ono što nedostaje njegovom životu... Naravno, ne proveri nikad da li je to tako zaista, ali mu je lepo da ima u glavi takav ideal, uzdiše za njim, a živi neki sasvim drugi život. I to bi bilo sasvim okej, da neki u jednom trenutku ne krenu u napad sa svojim zamišljenim predstavama, počnu da ubeđuju okolinu, da se aktivno bore za nešto što nikad i nisu iskusili, niti zaista žele da iskuse. A čini mi se da je to često danas...

Teška tema, ispričana na sjajan način. Pitam se da li će se krug mržnje ikada prekinuti.

I pitam se šta bi bilo da je neko (recimo da je taj neko Nenad ) stao na prag, možda se ne biste vratili u istom broju...

Bliski istok i okolne zemlje, narodi i kultura nikad me nisu posebno zanimali. Ali, privučen prvo podnaslovom, a potom i svakim sledećim pasusom, lako stigoh do kraja i prosto poželeh da je u nastavcima. Zaista odličan tekst. Mislim da je postignuta i divna ravnoteža između scenografije, mistike, istorije, čistog pripovedanja i ličnog viđenja. Odlično. A selo koje postoji samo tokom praznika, fantastično oslikava kulturu.

S druge strane, ne bih se upuštao u "informacije" tipa "naravno da je devojka bila nevina". Pre bi se reklo "naravno da oni tvrde da je bila nevina", jer su obdukciju (ako sam dobro ispratio) izvršili muslimani koji su unapred hteli da osude jezide. Ne znači da nije tačno, ali podseća na Račak.

Interesuju me dve stvari koje iz teksta nisam shvatio:

1. Na kom ste jeziku pričali?

2. Da li su Lazar i ostali zaista bili svesni prave opasnosti i pre odlaska? Penješ se na breg na kom bi tinejdžer sa "pubertetskom bradom" mogao da te upuca čim te vidi. Pusti nepripremljenost u religioznu dubinu, ovo zvuči kao da ste bili prilično neodgovorni prema sebi samima. Ili nije baš toliko opasno?

Kakva priča..

Ako je njihova istina da se život nastavlja i ako zaista ne pridaju značaj životu kao jednom i jedinom, onda ovaj Drugi najkrvaviji teroristički napad u istoriji za njih ne predstavlja isto što i za nas. Prema njihovom verovanju, tih 796 duša doživeće svoju reinkarnaciju.. Samo nemojte da im neko kaže da će se mnogi od ubijenih roditi kao hrišćani ili ne dao Šejtan – muslimani ; za one koji nisu zavredili raj, verovatno nije ostalo dovoljno jezidskih majki..

Priča je prelepa koliko je užasna, mada je to možda podjednako bizarno reći kao za divljaka reći da je plemenit.

Lazare, lepo pišeš.

P.S. I gde da pljujete? U vis, u vazduh??  More, opasni su..

Svaki put kada me radoznalost odvede tamo gde mačka prema poslovici obično nastrada, doživim emotivni poraz. Razočarenje. Gledajući kako oni ljudi gaze devojku, poželeo sam da ih istog trenutka izbrišem sa lica zemlje. Možda i nešto još grđe, što nije za pisanje.

Putopis me je "držao" sve do dela sa devojkom. Kao da sam pročitao skraćenu verziju "Lovca na zmajeve". Kao da sam bio tamo...

Pre svega, hvala svima na komentarima. Ovaj tekst me je namučio, pa mi svaka povratna informacija znači.

S druge strane, ne bih se upuštao u "informacije" tipa "naravno da je devojka bila nevina". Pre bi se reklo "naravno da oni tvrde da je bila nevina", jer su obdukciju (ako sam dobro ispratio) izvršili muslimani koji su unapred hteli da osude jezide.

Imaš pravo. Međutim, moje "naravno" se odnosilo samo na moj lični doživljaj. Što se Mosula tiče, to je kulturno/verski/etnički najraznovrsniji grad u Iraku (a istovremeno i najjače uporište Al Kaide u zemlji). Verujem da su obdukciju vršile zvanične vlasti, a ne fundamentalisti.

Postoje i mišljenja da je sve namerno organizovano kako bi se destabilizovao region - jer je rat najveći profit. Platiš nekome da napravi sranje, koje izazove lančanu reakciju. Sa druge strane, nasilje prema ženama je u Iraku uobičajena stvar:

"It is getting worse, especially the burnings," says Khanim Rahim Latif, the manager of Asuda, an Iraqi organisation based in Kurdistan that works to combat violence against women. "Just here in Sulaimaniyah, there were 400 cases of the burning of women last year. In many cases the woman is accused of adultery, or of a relationship before she is married, or the marriage is not sanctioned by the family," Khanim says. Her husband, brother or another relative will kill her to restore their "honour". "If he is poor the man might be arrested; if he is important, he won't be. And in most cases, it is hidden. The body might be dumped miles away and when it is found the family says, 'We don't have a daughter.'" In other cases, disputes over such murders are resolved between families or tribes by the payment of a forfeit, or the gift of another woman. "The authorities say such agreements are necessary for social stability, to prevent revenge killings," says Khanim.  http://www.guardian.co.uk/world/2007/dec/13/gender.iraq

1. Na kom ste jeziku pričali?

Na engleskom. Tamo ima mnogo ljudi koji su pobegli iz zemlje kada je Sadam počeo masovno da ih ubija (genocid u Halabdži itd), a koji su se vratili posle njegovog pada. Mnogi od njih su proveli dosta vremena na Zapadu i odlično se služe engleskim.

2. Da li su Lazar i ostali zaista bili svesni prave opasnosti i pre odlaska? Penješ se na breg na kom bi tinejdžer sa "pubertetskom bradom" mogao da te upuca čim te vidi. Pusti nepripremljenost u religioznu dubinu, ovo zvuči kao da ste bili prilično neodgovorni prema sebi samima. Ili nije baš toliko opasno?

Mislim da nije. Ima dosta naoružanih ljudi, pripadnika tzv. "pašmerge", kurdske gerile koja je sada neka vrsta zvanične vojske/milicije, ali nismo naišli na bilo kakvo neprijateljstvo ili realnu opasnost. Naravno, dok šetaš onim brdima svašta ti prolazi kroz glavu.

I pitam se šta bi bilo da je neko (recimo da je taj neko Nenad ) stao na prag, možda se ne biste vratili u istom broju...

hahhahhaha Chi, verovatno je tako ali bio je dobaaar ,moram da priznam

Samo kad smo davali taj intervju, izgleda smo zbunili ljude, pa ja ispadoh matematički genije, a on turistički vodič hahaha sa Nenadom bih išla opet i na pusto ostrvo

Bome, ulozeni trud oko ovog pisanija se itekako isplatio! Avantura, emocija, anegdote, podaci, legende, pa sve lepo slozeno... Svaka cast! A pripremio se - ne pripremio, pitao - ne pitao, na kraju svakako ne zna covek sta da misli... Istok je to, pa ne kaze se dzabe "istocno pitanje"

Izvanredna prica! Sasvim me izmestila u neki drugaciji svet cvrsto omedjen nama dalekim i neprihvatljivim sistemom vrednosti.Za nas duboko neljudsko, a za njih sveto!Bezbrojna su i raznolika lica zla.

Odličan putopis,i mislim da ona što južnije to tužnije ovde ne pije vodu već sto istočnije to tužnije.

Toliko mržnje u ljudima kao da je život večnost.

Sjajno napisano, mistika s početka koju smo svi zamišljali kada smo kao klinci čitali bajke na kraju te baca u realnost, ovaj put pravu surovu realnost, proces odrastanja. Fanatizam i primitivizam skupo koštaju naše ljudsko pleme.

Često mi se isto desi kada se vratim kući, a nepripremljena sam krenula na put, da onda gledam šta sam sve propustila, valjda da se nerviram, a opet je s druge strane prednost kada ne znaš mnogo pa se još više iznenadiš.

odlicno konceptualizovano, odlicno napisano, bravo lazare.

Postoje i mišljenja da je sve namerno organizovano kako bi se destabilizovao region - jer je rat najveći profit. Platiš nekome da napravi sranje, koje izazove lančanu reakciju. Sa druge strane, nasilje prema ženama je u Iraku uobičajena stvar:

To je jedan od razloga zašto me region ne privlači. Čim ljudi nešto tako apstraktno, kao što su vera i religija, postave iznad svega bez ikakve "civilne" kontrole od strane razuma, zloupotrebe su lake, pitanja ne postoje, a opravdanja se smišljaju podsvesno. S druge strane, svaka kultura i svaki deo sveta su specifični i upravo zbog toga privlačni. U Parizu ne bi mogao da nađeš takav podzemni "muzej", sa takvim vodičem, takvim pravilima i običajima koji moraju da se poštuju. Poštuje se samo plaćanje ulaza i radno vreme. Odakle im samo pravo da naplaćuju i da te ograničavaju u iskušavanju istorije i bogatstva celokupne civilizacije? Bogatstva koje su, pritom, uglavnom opljačkali.

Lako je osuđivati nešto što ne poznajemo, ali kako to da Tadž Mahal nije napravljen u Rimu, kako su Kinezi barut izmislili za vatromet, a Ameri ga uposlili na besomučnom ubijanju... Zamislite da je u tom pustom selu bio i McDonald's sa sve kockarnicama i striptiz barovima? Po čemu je to bilo ko bolji od bilo koga drugog? Zašto mislimo da je ovde bezbednije nego tamo? Zato što smo navikli da neki krimos može nekažnjeno da nas pregazi kolima ili da nas isprebija na mrtvo zbog fudbalske utakmice, možda iseče u diskoteci...? Nama je "normalno" da se zabranjuje prikazivanje golog ljudskog tela na televiziji, ali nema problema da se u podne prikazuje film/prilog sa prosipanjem mozga. Normalno je da nas banke i država pljačkaju, da niko ništa ne radi, da kriminal cveta.. Jedino nije normalno da postoji i kultura sa drugačijim sistemom vrednosti.

Meni je jedino žao što me te i tolike razlike u kulturnim vrednostima u velikoj meri odbijaju od obilaska tog dela sveta. Priznajem da se plašim da nije bezbedno.

Hrabar transžanrovski eksperiment. I odlično je ispao.

Nego, oftopik pitanje za sve fanove Karla Maja : da li su Vinetu i Old Šeterhend bili pederi, i gde to uopšte piše ? Ja se toga apsolutno ne sećam (ili samo nisam kapirao ?), a pre neki dan naleteh na takvu tvrdnju u članku povodom 100 godina od Majeve smrti : O kaubojima, Indijancima, Srbima i Albancima.

cane, idi pa vidi.

Sam si sebi kontradiktoran.

Stim da tu gde živiš i možeš, bar malo, da utičeš da se bolje misli.

@lithobrowser 

  To su ti likovi koji skontaju šta je sada hype tema, pa onda odvale nešto tako da bi privukli pažnju i postali popularni.

@cane-bg

  Ne razumem šta hoćeš da kažeš Sviđa ti se Bliski istok, ne sviđa ti se Zapad, ali te ne privlači Bliski istok... Verski/etnički inspirisano nasilje smo mogli da vidimo i u našem regionu. Ima i ljudi koji se boje da dođu u Srbiju jer je opasno.

.gif' alt='::'>

Odlično!

Avantura, emocija, anegdote, podaci, legende, pa sve lepo slozeno... Svaka cast!

Slažem se!

Na trenutke mi se zavrti u glavi od zamršenosti odnosa u tom delu sveta.

Gomila ljudi posmatra te zemlje kao "ma to su sve muslimani/Arapi", tako da je odlično da saznamo koliko tu postoji raznolikosti i možda bar za trunčicu pokušamo da razumemo šta se to sve tamo dešava.

Sviđa mi se i ovo poređenje Maja i Dikensa! Tu sam svakako na Dikensovoj strani kao i chivitli  

Ovo je slično onome kad mi neko kaže kako ga grad nervira i kako bi voleo da živi u nekom mirnom selu ili u divljini, a pri tom je pitanje da li je ikada i napuštao gradsku vrevu i sigurno pojma nema šta ga u realnosti čeka u "divljini".

A o problemima koji nastaju zbog religije i verovanja bi se moglo naširoko...

Što neko reče da li oni stvarno brinu zbog toga što ih neko ubija, ako veruju da će se reinkarnirati? Ne znam kako ljudi mogu da žive a da se ne pitaju da li je nešto što im neko drugi kaže zaista tako...  :-\

Lazo hvala što si podelio s nama ovu avanturu 

cane, idi pa vidi.

Sam si sebi kontradiktoran.

Stim da tu gde živiš i možeš, bar malo, da utičeš da se bolje misli.

Stvarno nisam razumeo šta da idem da vidim i u čemu sam kontradiktoran... Zbog pitanja zašto mislimo da je ovde bezbednije, a priznajem da se plašim da tamo nije bezbedno? Pa iz onoga što drugi pišu, plašim se, a vidim da ni Lazaru dok je bio tamo nije bilo svejedno. Možda se nisam dobro izrazio, hteo sam da kažem da me ne plaši postojanje drugačijih zakona, viđenja, pravila i sistema vrednosti, a kulturne razlike me ne odbijaju, nego privlače. Ali me plaši i odbija prvenstveno kad naoružani šetaju na sve strane. Zato i čitam tuđa iskustva i viđenja, a postavim i po neko pitanje. Tako se obično i menjaju/proširuju vidici. Ne razumem zašto tebi smeta.

@cane-bg

  Ne razumem šta hoćeš da kažeš Sviđa ti se Bliski istok, ne sviđa ti se Zapad, ali te ne privlači Bliski istok... Verski/etnički inspirisano nasilje smo mogli da vidimo i u našem regionu. Ima i ljudi koji se boje da dođu u Srbiju jer je opasno.

Najviše mi se sviđa tvoj putopis.

Sviđa mi se raznolikost koju donosi bilo koja kultura, a na početku sam rekao da me Bliski istok ne privlači kao destinacija za putovanje, čitajući/gledajući razna iskustva. Najviše upravo zbog osećanja da nije bezbedno i da je sporazumevanje problem (zato sam i pitao šta sam pitao). Da sam mlađi, verovatno bi bilo drugačije. A nasilje koje je "verski/etnički inspirisano" me najviše plaši upravo zato što sam ovde video do čega dovodi i kako se zloupotrebljava. Zapad sam pomenuo kad sam stekao utisak da je počela osuda i zgražavanje nad nečim što mislim da ne razumemo dovoljno, odnosno posmatramo iz sasvim drugačijeg ugla, a da je i Evropa puna mnogo gorih stvari koje uglavnom prihvatamo kao "dešava se".

Evo, ti koji si bio tamo, kakav je tvoj utisak, može li jedan zapadnjak (Srbin) da sedne u kola i krene slobodno na putovanje po Turskoj, pa u Irak i Iran, napravi turu i vrati se nazad, bez previše bojazni da bi nešto loše moglo da mu se desi? Da li bi ti išao na takav put (turistički, ne poslovno)?

Inače mi je velika želja da proputujem Krim koji je, takođe, veoma različit od Beograda i Zapada, ali ne bih imao bojazan da će neko da puca na mene. A pomaže i to što nije potrebna viza.