pa sta vam kazu kad im saopsitite da idete na putovanje dugo nekoliko meseci,ili ako im kazete da cete putovati   ili da cete spavati koristeci couchsurfing ili

moja majka je uvek ocajna, bilo da idem stopom do Zagreba ili da idem avionom negde u Latinsku Ameriku. Najradije bi da za novac koji sam spremila za put malo renoviram stan, kupim nova kola ili nesto oslicno a putovanja smatra tracenjem novca i vremena. Volela bih da je drugacije, ali...

Situacija je jos gora od kako imam dete koje putuje sa nama, naravno. Na prvo duze putovanje sa detetom smo isli kada je ona imala pet i po godina i tada je moja majka pokusavala da nas osujeti na sve moguce nacine,. odbijajuci da obilazi povremeno nas stan, da placa racune (nasim a ne svojim novcem) i tome slicno, ali je na kraju ipak popustila videci da smo odlucni da na put krenemo, da su karte kupljene a stvari za put spremne... Nadam se da drugi imaju bolja iskustva sa roditeljima.

da poznata mi je ta prica sa stanom i kolima heheeh msm sta kupim kola ili uredim stan i sta onda gde si bio nigde sta si radio nista:D.I da super sto malog vodis na putovanja

Malu.

Put od nekoliko mesece-tesko,ali ovako kratka da kazem putovanja,zimski,letnji,prolecni raspust,super,svi se odusevljavaju,i pitaju,koja je''sledece destinacija'' Para nikad dosta kao uvek,ali sto se tice dobrog putovanja,avanture,,sto vise videti nesto novo,doziveti,osetiti,za to se stedi,stan sredjen komplet,auto takodje,tako da sta drugo preosta no smisliti gde dalje...

Sta kazu roditelji? E evo da vam kazem sta ja kazem kao mama...iz prve ruke...kao prvo:ja sam bila ta koja sam svoju cerku jos u 8.razredu "gurnula" da putuje za Nemacku sa nastavnikom nemackog......njoj se nije islo,a onda kad se vratila,krenula je "zurka"...putovanja,vize,zemlje, ljudi,gradovi...znaci ne neka vremenski duga putovanja, ali putovalo se dosta...pa je krenuo CouchSurfing,rancevi,stopiranje,spavanje na plazi,,...e tu sam se vec štrecala...ali na kraju je sve ispalo ok..i kad je isla kod nekog i kad su dolazili kod nje ( a i danas je tako)...Znaci briga i strah postoje, ali posle to postane sasvim normalno...sad se sprema(ju) za New York...i meni je sve to super, ali kad pricam nekom iz moje generacije,boga mi gledaju me belo,posebno za couchsurfing...tipa,pa niste vi bas normalni...ali ne zanimaju me oni...moj moto koji sam prenela svom detetu je :"Tvoje znanje i tvoje USPOMENE ti niko ne moze uzeti"!

Мисле да сам будала.

hahahaha hhahahaha

blago receno

U mom okruzenje vecina smatra da smo kreteni sto trosimo pare na putovanje..cak  prijatelji kucni,drugari,ali tako je,pa sta da kazem kad poznajem osobe koje nikada nisu izasli van zemlje,ne znaju sta je pasos... a na pitanje kad mislis da vadis isti,odgovaraju

Sreca nije odrediste ,nego putovanje ! 

Uspeh nije ono sto imate ,nego ono sto jeste ! 

Zato konzumirajte putovanja kad god se ukaze prilika...sve sto moze jednom biva ! 

Sto ljudi, sto cudi. Ne trpam se u tudje zivote. Ko voli zvezde Granda nek ih gleda sve u 16 jer takvom mentalnom sklopu tesko mogu da prodam Pink Floyd. Tako i sa putovanjima... neko zivi za to a nekome je mucenje i ima fobiju i od odlaska iz Bg do Novog Sada.

Moji roditelji su bili vazda liberalni, nekada i preterano...poslali me sa 8 godina na Omladinsku radnu akciju - Djerdap 2, sa 19 par meseci u Kanadu kod rodbine, po ceo raspust u crnogorsku vukojebinu da cuvam ovce...Svake pripreme sa klubovima, skolske ekskurzije... sve sam isao. Moju decu ceka isto to (neka mole Boga da ne krenu opet radne brigade) sto znaci da iz ove perspektive mogu da kazem da su moji roditelji odradili sjajan posao.

Dakle, nisu se nesto preterano sekirali sto me nema.mislim, ...zivkali su oni po sto puta...ali da nije bas najnormalnije poslati dete od 8 godina da bude vodonosa u onom (sada to mogu sa sigurnoscu da kazem) kupleraju...i nije..

Kako bilo, zahvalan sam im na pokusajima da se osamostalim sto mi je kasnije mnogo pomoglo u putnickim avanturama i bazanju po raznim vuko*ebinama. Danas, kada presaberem sve zemlje, gradove, sela, okeane, mora... ne postoji nista sto bi moglo da stane ispred toga osim porodicnih stvari (rodjenja dece, vencanja, raznih slavlja...). Ali, opet se vracam na pocetak...100 ljudi... ja sam radije davao 5e za avio kartu do Madrida (plus sverc vozom do Subotice pa pesaka preko granice pa stop do Aerodroma u Budimpesti).. nego za 2 pica u Silikonskoj dolini ili u Knezu. Vozio sam Golfa 25 god starog dok ga rdja nije izjela (a mogao sam da kupim pa skoro sta sam god hteo...) jer sam radije novac davao na letovanja/zimovanja/izlete...

Od destinacija koje su mi preostale na listi su : Amazon, Sun City (JAR), Kuba, Rocky Mountains....

i pod broj jedan... da provozam ovom rutom...

http://www.flyertalk.com/forum/trip-reports/1400213-pictures-china-national-highway-g219-lhasa-ngari-kashgar-overland.html

p.s. i jedan mali savet "podmlatku"...ne morate bas sve "dogodovstine" da prijavljujete. Da sam pricao kako sam "prespavao" u Gaziantepu u zatvoru jer nisam imao pasos kada me je legitimisala policija i kako sam u Jemenu umalo prisustvovao Live egzekuciji na sred gradskog trga...ne bi mi roditelji bili odusevljeni...da ne zaboravim i skidanje do gola na Serementjevu jer su mislili da imam krivotvoren pasos (glupaca u MUP-u 90tih godina umesto broja 6 otkucala broj 5 u broju pasosa a nov je mrzelo da radi  pa onda preko petice udarila 4-5 puta sesticu tako da su pola brojeva sivi, pola crni)...

dobra ti je ta ruta.Kad planiras da ides:D

Za to mi treba dobar auto koji prvo treba da dodje u komadu do pocetne tacke. Veujem da mi treba i oko 20 dana slobodno. I da mi zena bude pod nekim sedativima kada budem planirao... 

Auto koji moze da "prezivi" to putovanje je vec bezecovan - lada niva 4x4 na plin/benzin a verujem da bi bilo za njega i delova ako nesto krene po zlu.

Za nas iz Srbije najkraca ruta je preko Turske, Irana i Avganistana do Kine. Do Kabula ima 5500km pa onda jos toliko do Shigatse-a samo ne znam kako je bolje da se ide...preko Tadzikistana ili preko Pakistana.

Neki bajkeri su isli iz Italije preko Odese, Volgograda, Biskeka do Kashgara. To je oko 6000km pa mozda tako na jednu stranu a povratak gore navedeno, preko Irana i Turske... Oni su presli celu rutu G219 i nastavili sa G318 i sve do Sangaja...

Ovu rutu sam jednom sasvim slucajno video na nekoj od kablovskih televizija (Nat.Geo ili nesto sl.) kao mini putopis i izgledalo mi je kao vrhunsko iskustvo.

Da gledao sam slike neverovatni su putevi a i priroda pored njih je odlicna.Stvarno vredi otici .A sto se kola tice lada je zakon ja sam je imao pa smo je prodali

Moja majka inace mrzi putovanja i tezak je paranoik po tom pitanju, za razliku od mene koja bez njih ne moze. Bilo je mucno i dugotrajno uveriti je da je to prosto jedna ljudska potreba koju prosto neki ljudi imaju, a neki drugi nemaju. Na kraju je morala da prihvati posebn kad je videla da se sa svakog puta vracam u nekom sasvim normalnom raspolozenju, dok sam sedeci kuci uglavnom veoma neraspolozena.

Moji su se prvo strecali kako ja to putujem i spavam kod nepoznatih ljudi, a onda sam jednom mamu odvela u Budimpestu i bile smo 5 dana u stanu kod CS domacina. Odusevila se.

Imam primer moje drugarice sa malo tvrdokornijim roditeljima, ona im jednostavno nista ne kaze u detelje vec samo da je sve sredila "preko interneta", i onda oni imaju neko strahopostovanje posto je "preko interneta" i nista je ne pitaju.

ja moje samo obavestim da idem tu i tu i posto sam i na putovanjima online, cesto sam preko skajpa u kontaktu sa njima i to je to. uostalom imam poprilicno godina da ne moram da trazim dozvole, ali "dok sam pod njihovim krovom" red bi bio bar da znaju kad nisam kod kuce

Moji ne kažu ništa . Putujem od punoletvstva i do sada su već navikli.

Čak ih ništa nije ni interesovalo kad se vratimo sa putovanja. Možda pogledaju odabrane fotke i to je to.

Više su se zainteresovali od kad smo počeli sa detetom, a kasnije i sa decom da putujemo. Prvi putovanje nam je bilo ovde u komšiluku, do Londona sa sinom od 4 meseca (proba za sledeće putovanje). Nakon toga je sledila Šri Lanka sa sinom od 6 meseci, a godinu dana kasnije Bali sa sinovima od 3 meseca i 21 mesec. Češće su pisali sms-ove, skype poruke, raspitivali se kako im se sviđa, kako su proveli let, kako se provode i tada sam odlučila da pišem svakodnevno blog. Svi su znali u svakom momentu kako nam je, gde smo, šta radimo, koje probleme i koje užitke imamo i opet, kad se vratimo, niko nije imao ni jedno pitanje jer su u svakom momentu bili apdejtovani .

Moji su se prvo strecali kako ja to putujem i spavam kod nepoznatih ljudi, a onda sam jednom mamu odvela u Budimpestu i bile smo 5 dana u stanu kod CS domacina. Odusevila se.

Imam primer moje drugarice sa malo tvrdokornijim roditeljima, ona im jednostavno nista ne kaze u detelje vec samo da je sve sredila "preko interneta", i onda oni imaju neko strahopostovanje posto je "preko interneta" i nista je ne pitaju.

hahah dobra fora za to sredio sam sve "preko interneta",

Ja trenutno zivim sa babom i dedom. Najzanimljivija je bila faca mog dede kad sam mu saopstila da idem u Tursku    

Moja strategija je sledeca: sama obezbedim novac, sve sredim i kazem im par dana unapred kad je vec kasno da me sprece

Moji su isprva mislili da su letovi za par desetina evra neka prevara. Dok ih nisam demantovao.

Mama je obišla skoro čitav svijet dok još nisam ni bila u planu tako da sve moje avanture sa putovanja jedva čeka da prepričam. Tata više voli da gleda fotke i da čuje koju riječ o lokalnom alkoholu (najviše pivu  ) i hrani. Sama sam, mnogo prije punjoljetstva, išla do Beograda i vraćala se u jednom komadu, tako da nisu paranoici, mada je poželjno da se javim jednom dnevno kada nisam u zemlji Sada najčešće putujem sa dečkom, pa su dodatno sigurni da će sve biti ok. Što je najgore, otkad putujemo zajedno, meni se obavezno nešto desi (stomačni grip, temperatura, bol u ovome, onome), ali to ostane neprijavljeno. Kako da joj kažem: "E, mama, evo razmišljamo da li da odemo do hitne u Šefšaunu (Maroko) jer imam temperaturu i povraćam satima. Inače, baš sam super!"

Najzanimljivija je bila faca mog dede kad sam mu saopstila da idem u Tursku    

Nama je baba, kada smo napomenuli da idemo na putovanje, rekla: "Idite gde hoćete, samo nemojte u Tursku!"

I mi otišli...

Moji su se prvo strecali kako ja to putujem i spavam kod nepoznatih ljudi, a onda sam jednom mamu odvela u Budimpestu i bile smo 5 dana u stanu kod CS domacina. Odusevila se.

Imam primer moje drugarice sa malo tvrdokornijim roditeljima, ona im jednostavno nista ne kaze u detelje vec samo da je sve sredila "preko interneta", i onda oni imaju neko strahopostovanje posto je "preko interneta" i nista je ne pitaju.

hahah dobra fora za to sredio sam sve "preko interneta",

hehehe...ovo moze da upali samo onima koji nemaju MAMUHAKERKU kao moja cerka.....ma i mi matorci bas nismo za bacanje....naucilo se,naucilo se