Neko je spomenuo Commodore 64. Ja samo da dodam da je taj komp kostao oko 380 Deutshce Mark, porucen iz Nemacke stigao u SFRJ osamdeset i neke. Medjutim isti takav komp sam platio oko 20 Evra pre par meseci, porucen preko interneta stigao u prestoni grad drzave Srbije. Pa sad vi vidite.

Ti si sve ovo napisao iz ugla onih koji su ti pricali,a mi pisemo svoja dozivljena  iskustva. U tome je velika razlika. Doziveti i cuti od drugih je ogromna razlika. Zato ne vredi sa tobom polemisati. I nemas bas mnogo razloga za srecu sto nisi ziveo tada...u svakom slucaju,veruj mi MNOGO si propustio,a neces ni imati priliku da tako nesto dozivis!

Ono sto sam cuo od tebe, to prihvatam kao tvoje iskustvo a ono sto sam cuo od drugih, to prihvatam kao njohovo iskustvo tog vremena. Naravno tu postoje i odredjene istorijske cinjenice kao takve koje nemogu da se ospore. Goli otok je postojao bez obzira da li si ti u to doba bio na njemu ili na Hvaru ili u Makarskoj. Jasno je da je tvoje iskustvo ispunjeno i odredjenom kolicinom emocija koje naravno nemaju veze sa politicko istorijskim okolnostima i koje si mogao da dozivis u bilio kom vremenu i na bilo kom mestu. Jedino sto je meni ovde cudno je mistifikacija bivse Jugoslavije. Zamisli sad da ja krenem ovde sa pricom kako je bilo mnogo dobro devedesetih godina... Meni je tada bilo dobro. Ziveo sam kod matorih, nisam brinuo ni o cemu, jurio sam sojke. imao sam za pivo i to je kao bilo to... A za to vreme su se drugima desavala najgora sranja u zivotu.

Mislim mozemo o tome srvarno da raspravljamo dole oces ali eto neko je pokrenuo temu na forumu pa sta je tu je... Ima nas raznih...  

Hajde prvo ispravka: ja sam MAMA...dalje...prvo tema nije poredjenje zivota u SFRJ i devedesetih...nego mi stariji razmenjujemo SVOJA iskustva...a ti si komentarisao kao kad bih ja sad pisala o tome kako je bilo mojoj mami kad je radila u zadruzi kao devojka 1954-te...tako da je nemoguce porediti licna iskustva i dozivljena. I ne sporim da je tebi mozda i bilo bolje 90-tih...razlika je u tome sto je VECINI u SFRJ bilo dobro, a devedesetih VECINI nije bilo dobro...Tako da ne mozemo biti sagovornici jer nismo savremenici.

Никада се нисам осећао Југословеном. Шта више, та творевина ми је била одвратна са својим идиотским симболима, простачким поносом, сладуњавошћу, дилетантски глумљеним популистичким врлинама: гостопримством, великодушношћу, оптимизмом итд. Сплетови игара народа и народности пажљивијим посматрачима опасно су указивали тенденцију преображаја у dance macabre, што се на крају и догодило.

Такорећи преконоћ, не излазећи из кола, брат је сабрату забио нож у срце и наставио да игра по његовом лешу. Готово да не постоји ништа у том рају тврдоглавих незналица и слаткоречивих покварењака због чега је вредело да Југославија опстане.Она је нужно пропала.

На првом месту, сподобе које настањују простор ех-Југославије не заслужују никакву државу. Ако апстрахујемо разлике козметичке, не суштинске природе, Југославија је највише што су могли очекивати од судбине. Темељно неразумевање идеје државе својство је свих племена која су је сачињавала.Намерно кажем „племена“ јер је реч народ прејака и претерана...

Са ове, не тако велике дистанце, ex-ЈУ већ изгледа као најсолиднија од свих утопија. Балкански менталитет од државе очекује више; она је, у буквалном смислу, постављена на место Бога, примитивно схваћеног, уосталом , у виду свемоћног Божић-Бате који треба да испуњава све жеље...

Само су се у Југославији „делиле“ плате и „добијали“ станови, положаји, бесплатна летовања, огреви и зимнице: само су у Југославији полуписмени и дементни устоличавани у Академије.

Упркос чарима незаслужене ( и незарађене) Дембелије, иза идиотских светковина и међусобог заклињања на вечну љубав, тињала је притајена мржња од оне врсте коју психоаналитичари (и психопатолози) називају „мржњом малих разлика“.

Сада нема никакве сумње, бивша Југославија била је припрема за крвопролиће.

До те мере смо се удаљили од Бога, па чак и рационалног атеизма, да је само овај рат могао послужити као катарза, како ћемо видети- привремена..

Јер не треба ни то прећутати, и прва и друга Југославија имале су огроман број поклоника, можда је боље рећи верника. Југословенство, то је била религија. И како пише Паул Тилих, лажна религија испрва даје резултате праве религије, али временом се све то троши и узрокује да зваршава у конфузији већој од оне из које настаје.

Светислав Басара, Дрво историје

Ja sam nekako pre za termin "Slobodni Balkan" nego za SFRJ jer mnogi imaju razlicita poimanja te stvari a ovo nije mesto za politiku. 

Јер не треба ни то прећутати, и прва и друга Југославија имале су огроман број поклоника, можда је боље рећи верника. Југословенство, то је била религија. И како пише Паул Тилих, лажна религија испрва даје резултате праве религије, али временом се све то троши и узрокује да зваршава у конфузији већој од оне из које настаје.

Ja bih samo ovo malo prepravio, a vi izaberite bližu vam od dve varijante:

1) lažna religija ne postoji, svako ima pravo na svoju makar ona bila lična

2) sve religije su lažne, jer ni jedna nije u pravu

Ja bih u ovom slučaju umesto reči lažna upotrebio reč svaka, jer svaka nova religija dovodi do neslaganja sa svim ostalim, što na kraju dovodi do rata zbog loših ljudi, iako je religija nešto jako lepo. Nekad zatucanost loših ljudi u religiju dovodilo do rata, a razvitkom čovečanstva religija je postala izgovor za rat koji pametni loši ljudi prikazuju sve priglupljoj i ravnodušnijoj masi.

U ovom slučaju (a i inače tako biva), lažna = 'ona s kojom se pisac ne slaže'.

  Moraćemo uvesti i forumsko pravilo "Nemojte citirati Basaru". Mislim da je ova rečenica sasvim dovoljna da bude jasno kakav je to čovek:

"На првом месту, сподобе које настањују простор ех-Југославије не заслужују никакву државу."

  Nijednu zemlju i nijedan prostor na svetu ne nastanjuju "spodobe", nego ljudi. Reći da ljudi koji nastanjuju određen prostor nešto "ne zaslužuju" nije samo glupost, nego je i sramota za onoga čija je to misao. A još je veća sramota za onoga ko takvu misao citira.

Mozda si previse siroko shvatio taj izraz "spodobe" (kao da to oznacava SVE zitelje ex-Jugoslavije).

Mozda je Basara mislio na odredjene "spodobe",i to bas na one koje su naivno verovali u tu ideju "jugoslovenstva" i tome slicno.

(EDIT:inace,ta recenica,tako izdvojena iz konteskta,bi mi delovala na nekog lika koji je mizantrop i mrzi sve zivo)

Doduse,ne znam delo i lik tog Basare,pa ne znam ni o cemu pise/kakvi su mu stavovi.

Samo sam procitao taj citat na predhodnoj strani.

Mozda si previse siroko shvatio taj izraz "spodobe" (kao da to oznacava SVE zitelje ex-Jugoslavije).

Mozda je Basara mislio na odredjene "spodobe",i to bas na one koje su naivno verovali u tu ideju "jugoslovenstva" i tome slicno.

(EDIT:inace,ta recenica,tako izdvojena iz konteskta,bi mi delovala na nekog lika koji je mizantrop i mrzi sve zivo)

Doduse,ne znam delo i lik tog Basare,pa ne znam ni o cemu pise/kakvi su mu stavovi.

Samo sam procitao taj citat na predhodnoj strani.

Evo priznajem bez protesta: ja sam spodoba koja je verovala u ideju jugoslovenstva,bez trunke menjanja stava i danas!

ps. ali to sve uopste nije bila tema onog ko je postavio na forumu i treba pisati o tome!

Pa sto se tice same ideje jugoslovenstva, moze se reci da je u nekim aspektima bila pogresno koncipirana pa otuda i tolika oprecna tumacenja i stavovi. Ali ako neko veruje u toleranciju, slobodu i neke civilizacijke tekovine svojstvene modernom svetu, to je najnormalnija stvar. Problem imaju oni u kojima ti pojmovi izazivaju neka negativna osecanja. Basara me ne zanima, niti ostali samozvani analiticari koji milse da je ispravno samo sta oni kazu, ispravljaci krivih drina i njima slicni.

Da je Basara neretko sklon preterivanjima vidi se iz rečenice koju je Lazar citirao. Ja bih to pre pripisao stilu ( želji da se proizvede retorički efekat), nego zloj nameri. A ne bi valjalo da se korist koju donosi ceo tekst odbaci zbog jedne rečenice.

Ja bih možda mogao imati problem sa ovim delom:

"Ако апстрахујемо разлике козметичке, не суштинске природе, Југославија је највише што су могли очекивати од судбине. Темељно неразумевање идеје државе својство је свих племена која су је сачињавала. Намерно кажем „племена“ јер је реч народ прејака и претерана... ", ali ne pada mi na pamet da posebno komentarišem podebljane delove, jer bih tako skrenuo pogled sa šire slike.

A šira slika je uzročno-posledični odnos između shvatanja države u vreme SFRJ i svega onog lošeg što će uslediti kao posledica toga.

Svrha celog citata je bila - ljuta trava na ljutu ranu.

Ko zna, možda bih isto postigao da sam citirao reči pesnika:

"Veruj nema života od sećanja... " , ali sada je za to kasno.

Teološku raspravu bih, u ovom trenutku, izbegao. (Iako sam zaintrigiran postom RaxCherrych-a. I delimično se i slažemo.)

poz.