Tražimo sklonište. Ispred trošne kuće, u čijem dvorištu kokoške i guske trčkaraju na kiši, pojavljuje se gazda. Gledamo nevino u njega, zatim u nebo. “Kiša”. Klimajući glavama, u tišini krećemo za njim. Na ulazu zgazimo u kokošije govance. Nema veze, izućemo se.

Autori: Jelena Raketić i Tibor Miglinci





Pročitajte ceo tekst

Kakva avantura! Bravo!

Iha, kako vam je super! ))

Iako sam sve ovo čula uživo, ponovo ste mi okupirali pažnju sjajnim tektstom

  Još jedan odličan tekst sa ove dugoprugaške avanture. Posebno mi se dopadaju fotke, bude nostalgiju za bespućima. Ima nešto u tome, kad hodaš pola dana kroz vukojebinu, nemaš pojma gde ćeš stići, gde ćeš spavati, upadneš nekome u kuću da se zgreješ, zanoćiš na livadi, ujutru te probudi sunce pa ideš dalje...

lep doživljaj,lepo napisano,u dahu pročitah....

odlican tekst, toliko dobar da bih pozeleo jako brzo da se uputim ka Gruziji. Dajte nastavak

Baš prija čitati ovaj tekst u sred zime, odmah poželim da otvorim kartu i planiram sledeći put na leto Kad sam pročitao da ste se probudili na livadi, zamislio sam neku lepu, zelenkastu livadu, zaboravio sam da ste na jugu Turske.. Onda vidim na slici da ste prespavali u nekoj njivi/blatu

kakav je Posof sad, jel su ga sredili malo sa Gruzinske strane? Put do Valea lici li na nesto il se dodatno raspao?

Hvala na komentarima, a sad vadite mape na sto 

kakav je Posof sad, jel su ga sredili malo sa Gruzinske strane? Put do Valea lici li na nesto il se dodatno raspao?

Od Posofa do granice put baš i nije sjajan, mada su naši vozači uspevali da dostignu velike brzine, a posle granice ne znajući kakav je put bio, sad deluje normalno, sa naravno nenormalnim vozačima.

Sjajan tekst, svaka vam cas'!

Ja se nadam da ne čita previše ljudi ovo, jer možete još nekoga da navedete na ovako ludački potez. Ne mogu da poverujem šta radite. Bio sam u Gruziji pre par godina i stoji da su većinom pitomi ljudi, ali jedna stvar mora da se naglasi. Vi ste imali više sreće nego pameti.

Kao i cela bivša SSSR, Gruzija je sve sem bezbedne zemlje, posebno u ruralnim predelima, gde vas niko više ne bi našao jednom kad biste nestali. To bi tek bila avantura! U jednoj ovakvoj pustari u Azerbejdžanu neke drugare na motorima su zamalo opljačkali, ili možda i nešto gore, srećom nisu ih uhvatili. U Rusiji je bilo problema sa korumpiranom policijom, koja je u pustarama opasnija od bandita. U Gruziji ima i narkomana i ubica i sirotinje, koliko hoćeš. Ne tvrdim da su svi takvi, naprotiv, ali ne smete da se igrate ovako kada NE ZNATE GDE STE. I ovi gore s komentarima "uđeš nekom u kuću i zgreješ se"! Ej! Nekome u kuću, usred ničega, o čemu ne znaš ništa! Pa nije bre cela planeta Sirogojno!

Toliko. Pazite se ljudi, molim vas. Priče i putovanja su vam divni, ali život nije film, iako bih i ja voleo da jeste.

Ja se nadam da ne čita previše ljudi ovo, jer možete još nekoga da navedete na ovako ludački potez. Ne mogu da poverujem šta radite. Bio sam u Gruziji pre par godina i stoji da su većinom pitomi ljudi, ali jedna stvar mora da se naglasi. Vi ste imali više sreće nego pameti.

Kao i cela bivša SSSR, Gruzija je sve sem bezbedne zemlje, posebno u ruralnim predelima, gde vas niko više ne bi našao jednom kad biste nestali. To bi tek bila avantura! U jednoj ovakvoj pustari u Azerbejdžanu neke drugare na motorima su zamalo opljačkali, ili možda i nešto gore, srećom nisu ih uhvatili. U Rusiji je bilo problema sa korumpiranom policijom, koja je u pustarama opasnija od bandita. U Gruziji ima i narkomana i ubica i sirotinje, koliko hoćeš. Ne tvrdim da su svi takvi, naprotiv, ali ne smete da se igrate ovako kada NE ZNATE GDE STE. I ovi gore s komentarima "uđeš nekom u kuću i zgreješ se"! Ej! Nekome u kuću, usred ničega, o čemu ne znaš ništa! Pa nije bre cela planeta Sirogojno!

Toliko. Pazite se ljudi, molim vas. Priče i putovanja su vam divni, ali život nije film, iako bih i ja voleo da jeste.

  ovo je zadnje upozorenje !!!  ...pred isključenje 

Koga prati dobar scenario i režija ...sleduje i dobar film u životu !

Ja se nadam da ne čita previše ljudi ovo, jer možete još nekoga da navedete na ovako ludački potez. Ne mogu da poverujem šta radite. Bio sam u Gruziji pre par godina i stoji da su većinom pitomi ljudi, ali jedna stvar mora da se naglasi. Vi ste imali više sreće nego pameti.

Kao i cela bivša SSSR, Gruzija je sve sem bezbedne zemlje, posebno u ruralnim predelima, gde vas niko više ne bi našao jednom kad biste nestali. To bi tek bila avantura! U jednoj ovakvoj pustari u Azerbejdžanu neke drugare na motorima su zamalo opljačkali, ili možda i nešto gore, srećom nisu ih uhvatili. U Rusiji je bilo problema sa korumpiranom policijom, koja je u pustarama opasnija od bandita. U Gruziji ima i narkomana i ubica i sirotinje, koliko hoćeš.

Ovo je apsolutno netačno. Provela sam prošle godine dva i po meseca putujući biciklom po Gruziji. Ispela sam se na Svnaeti do MEstije, zalazeći u sela do kojih vode staze a ne ni dirt road. Stigla sam istočno sve do Azerbejdđana i južno do Jermenije. U Rusiju sam prešla vozeći tuk uz Južnu Osetiju, pa preko Kavkaza. I skoro sve vreme sam kampovala. Samo žensko na biciklu, natovarenmo sa 40 kg bisaga. Mnogo puta kada bih skrenula sa asflata, za sat-dva odnekud bi se pojavio policijski van i policajci, obično dvojica od kojih jedna uvek zna engleski da može da se sporazumeva, insistirali bi da me prate zbog sigurnosti. Dva puta nisam uspela da ih "oteram" pa su čak i spavali u kolima na mestu gde sam ja kampovala. Kasnije sam saznala dve stvari: da je u Gruziji izvršena reforma olicije o kojoj se (reformi) sad uči na mnogim policijskim akademijama, a razlog je taj što Gruzija želi da postane "najturističkija" zemlja u tom delu sveta. Druga stvar koju sma saznala je da tako brinu o svakom turisti koga primete. Treća stvar za koju i svojim iskustvom potvrđujem da je tačna, jeste da je Gruzija među najbezbednijim zemljama koje su na garanici između Azije i EVrope.

Način na koji gost razmišlja i kritikuje ove putnike govori o tome da nikada nije putovao. Barem ne kao putnik (autostopom, pešačeći, vozeći bicikl, kao bekpaker). Da jeste, imao bi prilike da se svuda uveri kako je svet mnogo bolje mesto nego što nam mediji predstavljaju i nego što obično verujemo. Ali to znaju oni koji se odvaže da izađu iz svojih čaura i četiri zida.

A ovim putnicima svaka čast. I ne čudite se što vas sreća prati -- moje iskustvo od godinu i po dana pedalanja od Evrope do Jugoistočne Azije, iskustvo same žene na biciklu, govori da se uvek, ali uvek sve udruži da vam pomogne ako verujete u to šro radite i to radite puna srca i najbolje što umete. I to znaju putnici. JEdan od njih, veliki hrvatski pustolov Davor Rostuhar, čak je napisao i knjigu o tome kako se čuda mogu očekivati sa sigurnošću. Što se mog iskustva tiče, mogla bih knjigu da napišem samo o čudima koja su mi se do sada dešavala.

Na kraju -- drago mi je što sam slučajno otvorila i onda pročitala baš ovaj tekst (tražeći zapravo nešto drugo). Veliki pozdrav iz Laosa, od prve Srpkinje na putu oko sveta biciklom

P.s. Gpostu: u Rusiji, i to južnoj, onoj gde živi najveći miks raznih naroda i koja je među siromašnijim delovima Rusije, provela sam takođe dva meseca, i takođe sam skoro sve vreme kampovala. I nikada nisam imala nijedno negativno iskustvo, naprotiv. A policija je korumpirana skoro svuda, čim se odmakneš od Evrope (a i u njoj često nije mnogo bolje)

Pred isključenje? Stvarno? Zbog čega? Zbog "više sreće nego pameti"? Ako je zato, izvinjavam se, to se samo tako kaže, nisam mislio da nekoga mogu da uvredim. Uopšte ne mislim da su ovi ljudi glupi. I nisam došao da bih provocirao.

Neverovatno je šta je nekome normalno. Pa usred Pariza će vas neko prebiti namrtvo ako zalutate! Šta sam vam ja novo rekao? A vi ovde svesno noćite na nepoznatim putevima, što nema veze ni sa "policijskom pratnjom" ni sa "propagandom". Ima veze sa NEPOZNATIM prostorom. I da, to što pričam je tačno, sigurno nisam išao u Gruziju i okolinu mlaznjakom, da bih tamo odseo u Hiltonu. Naglasio sam da su Gruzini dobri ljudi, ali ima raznih, kao i svuda. A policijska pratnja koje niste mogli da se otresete je svaki put bila tu baš zato DA VAM SE NEŠTO NE DESI, jer su videli o čemu se radi i što oni znaju gde ste.

Žao mi je ako i dalje ne razumete šta govorim. Zbog straha za ove ljude sam došao ovde, šišti mi nešto da se ubeđujemo. Samo želim svima vama koji ćete se i dalje uzdati u sreću da putujete bezbedno! Pozdrav!

Nas dvoje smo se svakako uverili da svet nije onakav kakvim nam ga predstavljaju i da ne sppmonjem koliko smo naucili o drugima i sebi.

I naravno, opasnost postoji, ali ona nije mnogo veca od one koja nas okruzuje kod kuce, na putu do posla i fakulteta ili putovanja na Zlatibor.

Ljudi su u biti dobri.

Ne sumnjam da su guest-ovi postovi dobronamerni i skroz su ok, ali mislim da Gruzija ne spada u rizične zemlje za putovanja. Gruziju sam obilazio dva puta u proteklih par godina i nikakav ni najmanji problem nisam imao. Koliko vidim dosta ljudi sa KPS-a je  takođe putovali po ovom delu Kavkaza i niko od njih nije imao neka negativna iskustva što se tiče bezbednosti. Čini mi se da Gruziju više prati loš glas zbog događaja posle njihovog osamostaljenja, kada je bilo i raznoraznog ratovanja, a i banditizma na sve strane. Guest napisa ovde da su i druge zemlje bivšeg SSSR-a nebezbedne. Neke od njih verovatno jesu nebezbednije od ,,razvijenih,, zapadnih zemalja, ali ovo njegovo pisanje zvuči baš preterano. Osim Kavkaza obilazio sam malo i južnu Rusiju i Centralnoazijske zemlje i sve je prošlo bez i najmanjeg incidenta. U svakom slučaju treba voditi računa na putovanjima i ne treba se mnogo opustiti kada se obilaze ,,takve,, zemlje. Ne valja ni paranoja, ali neka doza opreza je potrebna. Dodao bih na kraju, da eto ja kada sam obilazio te ,,nebezbedne,, zemlje ništa mi se nije desilo, a onda su pokušali sa pištoljima da me opljačkaju u gradu koji svakodnevno posećuje na hiljade turista.

Kad sam se već javio pridružujem se pohvalama za putopisce. Svaka čast i na samom putovanju, kao i na putopisu.

Pred isključenje? Stvarno? Zbog čega? Zbog "više sreće nego pameti"? Ako je zato, izvinjavam se, to se samo tako kaže, nisam mislio da nekoga mogu da uvredim. Uopšte ne mislim da su ovi ljudi glupi. I nisam došao da bih provocirao.

Nema nikavog isključenja dok god normalno komuniciramo iznoseći svoje stavove, a ne vređajući nikog. Razumem vašu brigu, ali sve se može reći na primereniji način. Prvo, opasnost vreba i dok čovek sedi kući, a ne samo kad je napolju, pa skoro da nema smisla ni pričati o tome. Naravno da smo bili pažljivi, nije baš da smo pomislili kako će čovek u čiju smo kuću ušli, a pritom nas je pola selo već videlo, pojesti za ručak. Radilo se o jedostavnoj gostoljubivosti na kakvu smo nailazili tokom celog puta. Informisali smo se o zemljama u koje smo krenulu i Gruziju nismo doživeli kao opasnu, niti smo u bilo kom tenutku trenutku imali nagoveštaj toga. Svako razmišlja svojom glavom i bira kako će i zašto krenuti na neko putovanje.

I ne čudite se što vas sreća prati -- moje iskustvo od godinu i po dana pedalanja od Evrope do Jugoistočne Azije, iskustvo same žene na biciklu, govori da se uvek, ali uvek sve udruži da vam pomogne ako verujete u to šro radite i to radite puna srca i najbolje što umete. I to znaju putnici. JEdan od njih, veliki hrvatski pustolov Davor Rostuhar, čak je napisao i knjigu o tome kako se čuda mogu očekivati sa sigurnošću. Što se mog iskustva tiče, mogla bih knjigu da napišem samo o čudima koja su mi se do sada dešavala.

Na kraju -- drago mi je što sam slučajno otvorila i onda pročitala baš ovaj tekst (tražeći zapravo nešto drugo). Veliki pozdrav iz Laosa, od prve Srpkinje na putu oko sveta biciklom

Slažem se sa vama u potpunosti, kažu da sreća prati hrabre Davora redovno pratim na fejsbuku, a vama svaka čast i sve najbolje na putu, pa dok ne napišete knjigu, a ono bar neki putopis

U svakom slučaju treba voditi računa na putovanjima i ne treba se mnogo opustiti kada se obilaze ,,takve,, zemlje. Ne valja ni paranoja, ali neka doza opreza je potrebna. Dodao bih na kraju, da eto ja kada sam obilazio te ,,nebezbedne,, zemlje ništa mi se nije desilo, a onda su pokušali sa pištoljima da me opljačkaju u gradu koji svakodnevno posećuje na hiljade turista.

Kad sam se već javio pridružujem se pohvalama za putopisce. Svaka čast i na samom putovanju, kao i na putopisu.

U pravu ste Baki i hvala

Hvala, Jelena. Putopise pišem sve vreme a sad i živim od njihovog objavljivanja

Pozdrav oboma!

Хвала на упозорењу. Отворио си нам очи. Ево ја први више никада нећу мрднути изван Београда без туристичке агенције и наоружаног обезбеђења.

Hvala, Jelena. Putopise pišem sve vreme a sad i živim od njihovog objavljivanja

Pozdrav oboma!

Hej, podeli neki link sa nama da ih možemo čitati.

Pozdrav

Hvala, Jelena. Putopise pišem sve vreme a sad i živim od njihovog objavljivanja

Pozdrav oboma!

Hej, podeli neki link sa nama da ih možemo čitati.

Pozdrav

Tibore i Jelena i svi ostali, izvinjavam se što ovaj lepi tekst i komenatre o njemu preusmeravam sad na priču o mom putešestviju -- nije mi to bila namera. No ajde da to nazovemo slučajnim susretom i upoznavanjem putnika, vas i mene, pa u tom kontekstu nije ružno da ovde ostavim link za moj blog: www.gea-tour.com

Inače, postojala je ideja da tekstove uporedo objavljujem i ovde, pričala sam o tome s Lazarom uoči početka putovanja, no na kraju sam odustala jer ih kopiram i na BlogB92 (gde je zaista ogromna čitanost, a i tamošnji blogeri i čitaoci su mi neverovatno mnogo pomogli u svakom smislu) i na jedan biciklistički forum, a odnedavno, prerađeni (što znači "udosadnjeni") idu i za jedan dvojezični portal koji to plaća, tako da ih ima na previše mesta i meni je već pomalo naporno da putujući sve to ažuriram.

U svakom slučaju, hvala na interesovanju A ja ću nastojati da ispratim ove vaše putopise i pročitam kako je tekla cela avantura, posebno zbog toga što ste bili u zemljama koje sam ja preskočila i što nam je stil putovanja i razmišljanja sličan

Veliki pozdrav vama i svim putnicima!

P.s.

Jelena, Tibore

Evo, moje ponovno čitanje vašeg putopisa je moralo da se dogodi u petak kada su i bili objavljivani. I to u najlepšem mogućem trenutku - napolju je sunce, ja se vratio sa pauze, zatišje na poslu, kafa pored, a koleginica donela i čokoladu

Jelena, tebi pre svega dugujem izvinjenje što sam ti rekao da sam površno pročitao tekst. Ne znam šta mi bi. Svašta lupetam, ali ovoga puta to nije bilo na mestu.

Kada sam prvi put pročitao tekst (a sad evo i podsetio), opis legende o kiši mi je bio najsimpatičniji. Čak sam ga i zapisao, tj. printskrinovao.

Cela priča je luda skroz

Ako je ovo kraj, baš mi je žao.

Da ne pitam šta se dalje dešavalo, to ću ostaviti za neko oflajn druženje

Jelena, Tibore

Evo, moje ponovno čitanje vašeg putopisa je moralo da se dogodi u petak kada su i bili objavljivani. I to u najlepšem mogućem trenutku - napolju je sunce, ja se vratio sa pauze, zatišje na poslu, kafa pored, a koleginica donela i čokoladu

Jelena, tebi pre svega dugujem izvinjenje što sam ti rekao da sam površno pročitao tekst. Ne znam šta mi bi. Svašta lupetam, ali ovoga puta to nije bilo na mestu.

Kada sam prvi put pročitao tekst (a sad evo i podsetio), opis legende o kiši mi je bio najsimpatičniji. Čak sam ga i zapisao, tj. printskrinovao.

Cela priča je luda skroz

Ako je ovo kraj, baš mi je žao.

Da ne pitam šta se dalje dešavalo, to ću ostaviti za neko oflajn druženje

Ma kakvo izvinjenje, pa ti si nam redovni čitalac drago mi je da ti se svidelo, verovao ili ne, ima još dva dela, valjda smo se navukli, pa samo rastežemo priču

jao legenda fora je u tome što sve legende koje smo čuli u Turskoj, potiču od greške u rečima, i zaista je isto i sa ovom, samo što sam ja potpuno zaboravila koje su reči u pitanju, pa sam tražeći u rečniku na internetu, naišla na ovu logiku, koja je, ko zna, možda i tačna

Da se nadovezem na temu bezbednosti u Gruziji..Zivim u Tbilisiju dve godine i veruj te mi na rec ,izrazito bezbedna zemlje ,a ide se ka tome da ce biti i jedna najbezbednijih u Aziji I Evropi..Gruzini su jako dobri i plemeniti ,izvadice bukvalno sve iz frizidera da vas nahrani ,ma gde bili ,jer kod njih glasi ,cak i neprijatelj mora izaci sit iz kuce..Da napomenem ,mozda nece imati sutra sta da jedu ,ali ce vas ugostiti..Zato su Gruzini najbolji domacini na svetu ,to je cinjenica.Kad policijac ili kriminalac ili prosjak prodje pored crkve pokloni ,prekrsti nastavi dalje ,iz ovog mozete videti kakvi su kao ljudi i koliko im je stalo da nadoknade ono sto su izgubili u toku komunizma..Verujte ,ovu zemlju vredi videti ,osetiti ,pa napisati blog )Svako dobro..