Ne znam ni sto su uvodili one crne i bele znakove, kad su svi ionako pusacki i retko koji ima dobar ventilacijski sistem. 

Negde sam pročitao odličnu analogiju sa bazenom u kojem je samo u jednoj polovini zabranjeno pišanje.

Pozdrav svima,

imate neku preporuku što obići i vidjeti u Beogradu a da nije općepoznato poput Kalemegdana, hrama Sv. Save i slično? Dolazim sljedeći vikend i voljela bih čuti i neke insajderske info za šarmantan kafić ili događanje?Vidjela sam najavu za predstavu u pozorištu Slavija na koje planiram pa nešto poput toga ako se netko sjeti...

Hvala

ono šta ja nikad ne propuštam jesu čalapinke na trgu ili Pinokio u Zemunu. Nisan dugo bila i ne znan kako je zimi ali Košutnjak mi je ostao u lijepom sjećanju za šetnju i restoran Proleće u centru je imao dušu  

Kafanice u zemunu   to sigurno nema u HR, a provod zagarantovan..

Neki antifancy restoran tipa Kale na ibarskoj, ili Zmaj u zemunu.

Pretpostavljam da je poseta prosla (@robin), ali dobro ce doci nekom sledecem

Hrana, provod i naravno puna je Srbija lepih mesta, zavisi koliko imas vremena i sta ti je u komsiluku. Etno restoran bez razmisljanja obavezno.

Ja bih samo sve da vas pitam o kojoj to hrani govorite? O rostilju, pasulju, punjenim paprikama ili kiselom kupusu, ili necemu o cemu ne znam? Ne znam koju hranu mi to imamo u Srbiji koja je izvorno nasa, (osim kajmaka), da je nema nigde u regionu (ili svetu), da ne potice iz drugih zemalja... a narocito jednom Italijanu da moze da bude zanimljiva, ili bilo kome ko dolazi u posetu Srbiji iz nekih od daleko kulinarski razvijenijih zemalja, gde se hrana razlikuje ne samo po regijama vec i po samim gradovima. 

Slazem se sa nekoliko vas koji ste rekli da su pice i nocni izlazci ono sto je najvise interesantno strancima- cesto govorim sa expatrijatama na tu temu- vecina njih se slaze da ono po cemu je Beograd poseban je to sto mozes da odes u kafanu, kafic, park, pa cak i ulicu, da upoznas nekoga ko ce te odmah pozvati kod sebe kuci da blejite, i cesto porede to za drugim gradovima u regionu, kako su sanse da ti se to dogodi daleko manje. To zaista jeste kul. Ali, bracnom paru sa detetom nisam sigurna sta Srbija ima da ponudi. 

Dok sam zivela u Srbiji, meni su najinteresantniji izleti bili vikendom po Vojvodini, narocito Kovin i okolina, pa kad mi je to dosadilo i pocelo da me previse podseca na film Sase Petrovica "Bice skoro propast sveta", onda bi isli za Hrvatsku. 

A sta imaju druge zemlje da ponude bracnom paru sa decom pa onda da navedemo sta sve imamo u Srbiji?

Sad sam isprovociran postom i pricom o Italijanima i hrani pogotovo...   Sta su imali oni da mi ponude pre dve nedelje u Italiji? Picu za 7 evra i koperto (uslugu, baksis konobaru 2 evra). Pica kapricoza, sa paradajz sosom, articokama (wtf, to je izgleda to vrhunsko dostignuce njihove kuhinje), tri snite sunke i nekoliko parcica pecurke. 

Kod nas makar mogu "normalnu" picu da izjedu, onako, bogato nafilovanu, a ne da se najedu tankog testa i oderu te za baksis koliko hoce. A tek kontinentalni dorucak u hotelu gde dobijes kiflu, 5 grama putera i dzema?

 Ajde, paste jos da prodju, al to se pravi svugde isto kao kod njih i nije nista novo i spektakularno. 

Ovde je barem sve jeftinije, pa ako vec hoce da potezu iz Italije, onda neka posete Kalis, Avalu, Zooloski vrt, Botanicku bastu. Nije da nema. Ima i nekoliko muzeja koji zasluzuju paznju (Vojni posebno). A mislim da tom detetu nece biti nista interesantno, osim da ga vodite u neki park da jurca sa drugom decurlijom.

Ili jos gore, vodati neku bebu zarad interesa njihovih roditelja za zabavom ili cime vec.

Ja bih samo sve da vas pitam o kojoj to hrani govorite? O rostilju, pasulju, punjenim paprikama ili kiselom kupusu, ili necemu o cemu ne znam? Ne znam koju hranu mi to imamo u Srbiji koja je izvorno nasa, (osim kajmaka), da je nema nigde u regionu (ili svetu), da ne potice iz drugih zemalja... a narocito jednom Italijanu da moze da bude zanimljiva, ili bilo kome ko dolazi u posetu Srbiji iz nekih od daleko kulinarski razvijenijih zemalja, gde se hrana razlikuje ne samo po regijama vec i po samim gradovima.

Slazem se sa nekoliko vas koji ste rekli da su pice i nocni izlazci ono sto je najvise interesantno strancima- cesto govorim sa expatrijatama na tu temu- vecina njih se slaze da ono po cemu je Beograd poseban je to sto mozes da odes u kafanu, kafic, park, pa cak i ulicu, da upoznas nekoga ko ce te odmah pozvati kod sebe kuci da blejite, i cesto porede to za drugim gradovima u regionu, kako su sanse da ti se to dogodi daleko manje. To zaista jeste kul. Ali, bracnom paru sa detetom nisam sigurna sta Srbija ima da ponudi.

Dok sam zivela u Srbiji, meni su najinteresantniji izleti bili vikendom po Vojvodini, narocito Kovin i okolina, pa kad mi je to dosadilo i pocelo da me previse podseca na film Sase Petrovica "Bice skoro propast sveta", onda bi isli za Hrvatsku.

Blago tebi pa vise ne zivis u Srbiji!

A sta imaju druge zemlje da ponude bracnom paru sa decom pa onda da navedemo sta sve imamo u Srbiji?

Mozda ja to zamisljam drugacije jer nemam dete, ali meni su interesantni (za odrasle i za decu) muzej igracaka u Pragu, ili deciji muzej u Miamiju, ili Spy Museum ili Smithsonian (i njegovih 14 ogranka) u Washington DCu just to name a few.

Mislim da je Srbija super zemlja za posetiti ako neko trazi provod ili blejanje- imamo Exit i Gucu, moze da se cirka i bleji u celoj zemlji za relativno male pare, ali mi to ne deluje kao mesto gde bi osobe zdravog razuma odvele dete... dosta ljudi se ovde slozilo da moze da se jede i pije (sa hranom se ne slazem, sa picem se slazem), ali ne znam koliko je jednom detetu, (bilo kog uzrasta) zanimljivo da sedi u kafani.

Ali sad, da se vratim na hranu- Sto se hrane tice, po mom misljenju moze bolje da se jede u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Danskoj, Spaniji, bilo kojoj zemlji centralne i juzne Amerike, a sto se tice Kanade i SADa, u Montrealu i Quebecu, pa LAu, Oaklandu, San Franciscu, po Texasu (ako je u pitanju mesiste), New Orleansu, onda Georgia i South Carolina, New York i Miami. Nekome je bitna priroda- ne bitno da li su to sume, planine, ili plaze, nekome je bitan kulturni sadrzaj, muzeji, koncerti, teatar, izlazci, nekome istoriske znamenitosti, nekome hrana, a nekome od svega po malo. Ja licno vise volim gradove, dok moj suprug vise voli plaze, i onda uvek kad putujemo podelimo gde idemo da provedemo put pola na asfaltu a pola u prirodi. Takodje mi je bitno da izblejim sa ljudima iz te zemlje koju posecujem, po moguctvu kod njih kuci (ne preko couch surfinga nego ovako, spontano ukoliko je to moguce), i posebno hrana. Sto se tice hrane kad odem negde, ne dajem prednost ni restoranima ni ulicnoj hrani, vec oba su mi podjednako bitna. Evo ti primera dva razlicita road trips u SADu:  subotom u gradskom parku U Dallasu se okupe skoro svi food trucks sto grad ima da ponudi. Sate pre toga sam provela u Dallas Museum of Art koji je odmah pored. Onda kad smo ogladneli, setali smo se po parku i probali smo 5-6 razlicitih stvari, (a alkohol som pili tako sto smo ga krili u casama od slurpija iz 7Eleven). Onda smo se opet vratili u muzej (koji zbog velikog broja privatnih donatora ima jednu od najboljih kolekcija moderne umetnosti u Severnoj Americi ne racunajuci Smithsonian ili MOMU). Uvece smo blejali na zivim svirkama u kvartu Deep Ellum, koji je nekada bio kvart u Dallasu posecen najvise od LGBT zajednice i narkomana, a danas je kvart gde u svako doba noci mozes da nadjes zive svirke i cirku. Onda smo naleteli na radnju sa krofnama, (NE tipicnu Americku radnju sa krofnama) vec jednu cije je radno vreme od 10 uvece pa do nekih 3 ujutru, ili dok se male kolicine krofni ne prodaju- tada se zatvara radnja- i ne, ovo nisu krofne koje sadrze visoko fruktozni kukuruzni sirup. Ne samo da je radnja izgledala genijalno (betonska kocka sa oklagijama koje vise sa plafona) nego su i te krofne izgledale savrseno, pa smo onda kupili nekoliko i poneli sa nama u hotel da bi imali sutra ujutru za dorucak. Onda na moje insistiranje smo proveli narednih nekoliko dana vozeci se po Dallasu po vukojebinama trazeci takose, gordite, i drugu ulicnu meksicku hranu (mesta po nekim predgradjima gde mozes samo na spanskom da komuniciras sa ljudima- 15ak dana unapred sam istrazivala i mapirala svoju taco turneju po Dallasu). Naglasak u Dallasu je bio na ulicnoj ili polu ulicnoj hrani, kao i posle u Austinu, i San Antoniju, jer sam htela da se ulozi mnogo vise u kulinarski turizam, drugim recima restorane, koje New Orleans ima da ponudi. Naravno, nisam samo provela svo vreme u New Orleansu po kafanama.  Onda smo produzili u Miami, a kasnije obisli skoro sve od Key Larga do Key Westa. Naravno, ni u Miamiju nisam samo sedela po kafanama, vec i blejala po gradu, obilazila muzeje, itd. Bila sam na drugim road trips po Americi, gde sam bila zainteresovana za prirodu, plaze juzne i severne Karoline, i Ocracoke Island, gde delovi ostrva i dan danas nemaju telefonski signal- sto me je iznenadilo da postoji u SADu, a prekoputa drugo ostrvo sa divljim konjima. Po juznoj i severnoj Karolini smo isli po radnjama gde se kupuju gambori i krabe, pa doplatis ribarima da ti odmah u radnji (ili na ribarskom brodu) to i spreme (na pari), vino na ledu u autu, a onda bismo pravili piknike po prirodi gde nema puno ljudi. Stajali bismo usput i kupovali voce, ili sitne antikvitete. Uglavnom, hocu da docaram koliko mi je bitna hrana kada negde otputujem, i to je zapravo jedina stvar koju donekle isplaniram, dok je ostatak puta pretezno spontan- kreni pa gde stignes. Okracoke ostrvo se pojavilo u nasem planu tako sto smo upoznali mornara u nekom baru, koji nam je rekao za to. Kada smo skontali kako da odemo do tamo (ne secam se sad tacno, ali je bila neka fora sa traekom koji ide u neko gluvo doba, a nekih 50ak milja pre ostvra nemas benzisku pumpu, a nemas je ni na ostvru a trebao nam je benzin pa je nesto tu bilo sporno). Uglavnom, dosli smo na ostrvo, lepa priroda, cak nije bilo ni vreme turisticke sezone, ali posto je ostrvo toliko malo, hotelski kapaciteti su jako mali (ima svega par hotela, ostali dodju pa iznajme kuce na po 7 dana). Bio je jedan hotel sa jednom slobodnom sobom, ali nam se nisu davale te pare, cini mi se da su trazili skoro $200 za noc, a cak je bila neka polu rupa, pa smo rekli zajebi, spavacemo u kolima- u kolima u kojim smo na zadjem sedistu imali stolicu na ljuljanje koju smo kupili usput u nekoj antikvarnici pored puta pa smo spavali sedeci na prednjem sedistu- samo da bi mogli jos jednom da odemo u restoran u kome smo bili tog dana kad smo stigli, pa smo tek sutra krenuli nazad sa ostvra i dalje. Uglavnom, nije da samo jedem kad negde otputujem, ali mi je hrana fakat bitan deo, ne samo na putovanju vec i ovako, interesujem se jako za istoriju hrane, narmirnica, biljaka, recepata... Navela sam ova mesta u SADu samo zato sto mnogi ljudi misle da u SADu moze samo da se jede procesuirana hrana ne organskog porekla, sto nije istina, etnicke hrane ima puno, a sto se restorana tice, u zadnjih 10ak godina su postali veoma kreativni i izbacuju prvoklasne kuvare. U Miamiu ima jedno mesto gde svi sastojci (osim alkohola) koji ti ide u koktel dolazi iz njigove baste, pa se sezonski i menja. U Limi sam bila u dva restorana koja su mi bas ostala u lepom secanju, i da imam novca za to, otisla bih opet u Limu samo zbog njih, i zbog ulicne hrane, ali i malih kafanica sa dnevnim jelima. Da ne govorim sta sve moze da se jede po meksickim selima, gde se stotinama godina recepti usmeno prenose sa kolena na koleno. Sve ovo pisem jer me interesuje sta to ima Srbija da ponudi od hrane posto svi pominju da moze dobro da se jede u Srbiji? Nemamo ni jedan restoran kojim mozemo da se pohvalimo da je po namirnicama ili po tehnickoj izvedbi nesto posebno, niti je generalna praksa da u srpskim restoranima znamo poreklo namirnica koje se koriste- takozvani "od farme do stola" koncept. U prosecnoj srpskoj kafani, dobices gomilu nekog mesa na tanjiru. Toga ima u svakoj zemlji. 

Nemojte pogresno da me razumete- mislim da neko ko zivi u Srbiji moze JAKO dobro da jede, jer na pijaci ima da se kupe super namirnice, proizvedene tu, (uostalom lakse sam cicoke, ili ti "jerusalemske" articoke nalazila u Beogradu nego u DCu ili NYCu,)  ili od onih zena sto ih ima samo subotom na pijaci pa donose kozije tvrde sireve, pa mozes da im kazes da ti ga premazu voskom, a onda ti oni kazu ostavi ga jos 3-6 meseci tako u fizideru da ti se stvrdne, ali opet to neces naci u restoranu... ali ja samo pitam sta moze turista da nadje u Srbiji sem kajmaka, i slatka od dunje, i naravno dunjevace, ali se opet vracamo na cirku, a ako je neko slucajno vegetarijanac ili vegan, tek ce onda da mu bude zajebano sto se tice hrane- Guca koje je vecini turista, iz ovog ili onog razloga interesantna, ali onda mi kazu ljudi koji ne jedu meso da im je bilo kul videti, ali im se od silnog rostilja vrevrtao zeludac. U stvari, mislim da je prava steta sto se restoranska scena ne razvije, sto Beograd ili Novi Sad nemaju sto je imao Kopenhagen, NOMU, a danas Tokio, jer imamo proizvodnju hrane da bi moglo tako nesto da se postigne, ili bar nesto priblizno tome. 

Sto se tice interesantnih iskustva i svari videti u Srbiji: sad sam se setila jednog mesta u Srbiji, ali nemam pojma da li i dalje postoji u obliku u kome ga ja poznajem, jer sam tamo bila pre skoro 10 godina- na Fruskoj Gori, madjionicar Rossy- zakazes kod njega telefonom da dodjes, u kucu. Lepa mala kucica u prirodi- to mu je vikendica- ko zna, mozda danas i zivi tamo, muzej magije, madjionicarski studio, i po potrebi restoran. Zena mu je kineskinja (bar bila nekad), koja kad se najavite, sprema sta god tog dana ima u frizideru. Dok jedes, on ti tu malo pokazuje trikove, posle mozes da se setas tu po prirodi, a ako hoces, moze i ove neke ozbiljnije trikove u "sali" da ti pokaze- na primer zenu strpa u kutiju pa je reze na pola (sva je tako mala pa moze fino u kutiju da stane).  Onda ako hoces da ti otkrije trik, mozes, al da doplatis, sto je u redu, posto je sama hrana bila nesto smesno jeftina po osobi. (bar je ovako bilo nekada)

Jedva sam se setila kako se ovo mesto zove: evo linka:

http://www.magicmuseum.org

vidim na sajtu da ne pise nista o tome da moze tamo da se jede. Uglavnom, moglo je pre 9,10 godina. I da ne moze, opet mislim da je OVO mozda jedino interesantno mesto da se ode sa detetom, ili bez ako hocete da se malo istripujete i da uzivate u prirodi. 

Sad sam isprovociran postom i pricom o Italijanima i hrani pogotovo...   Sta su imali oni da mi ponude pre dve nedelje u Italiji? 

Ima i nekoliko muzeja koji zasluzuju paznju (Vojni posebno). A mislim da tom detetu nece biti nista interesantno, osim da ga vodite u neki park da jurca sa drugom decurlijom. Ili jos gore, vodati neku bebu zarad interesa njihovih roditelja za zabavom ili cime vec.

1. Izvinjavam se ako sam tebe ili nekoga isprovocirala sa komentarom oko hrane- kao sto sam rekla, interesuje me jako hrana, na prvom mestu sa istorijske tacke gledista- sta su jeli nasi preci, kako su se recepti menjali tokom godina, i koliko su se zapravo menjali, na koji nacin, odakle su dosle neke namirnice... itd. a na drugom mestu danasnje moderne tehnicke izvedbe. Opet mi nije jasno koji to restoran, ili kog to kuvara imamo da ponudimo posetiocu? Da li moze neko da mi da neki primer?

2. Slazem se da detetu ce tesko sta biti intersatno- i u pravu si za park. 

Edited May 8, 20159 yr by Miss J

vidim na sajtu da ne pise nista o tome da moze tamo da se jede. Uglavnom, moglo je pre 9,10 godina. I da ne moze, opet mislim da je OVO mozda jedino interesantno mesto da se ode sa detetom, ili bez ako hocete da se malo istripujete i da uzivate u prirodi. 

Ти ово стварно озбиљно пишеш? 

Да не помињем да ме чуди како си у Сарајеву успела на улици да упознаш неке занимљиве ликове с којима си отишла њиховој кући, а у Србији ниси успела да нађеш баш ништа занимљиво за децу?

Или можда мислиш на нешто што би Србија требала да има а да га нема нигде на свету?

Тренутно могу да се сетим Робинзоновог острва у Београду, фарме магараца у Засавици, а ништа не фали ни обичним зоолошким вртовима, одмаралиштима, типа Тестере на Фрушкој Гори или аква паркова нпр. у Бачком Петровцу, да не помињем Јагодину... мом детету је све то било занимљиво, а богме и обично тумарање по Романији или у Улогу, поред Неретве (ово није Србија већ РС, али добро).

Е сад, једино ако не причамо о обичној деци већ о некој необичној Дизни ченел Дизниленд Музеј играчака у Чешкој деци... 

Da, Relja, ozbiljno mislim da je bas kul sto je lik napravio kod sebe u kuci muzej magije. 

Primetila sam da na ovom forumu se svaki post pretvori u neku raspravu, kao da nije normalno da svi imamo razlicita misljenja nego tu treba da se nesto proterujemo. Neko voli kafu, a neko voli caj. Zar nije na kraju sve u zivotu- putovanje, ishrana, seksualno ili politicko opredeljenje, muziku koju slusamo, nacin na koji se oblacimo, filmove koje gledamo, itd. subjektivna i licna stvar, odnosno odluka? Da li gresim sto sam do sada dozivljavala ovaj forum kao mesto gde neko moze da postavi pitanje, zatim da svako kaze sta misli, a onda taj koji je postavio to pitanje da sam izabere sta ce da shvati kao njemu prihvatljiv odgovor??? 

Нарвно нисам питао за то, већ да ли стварно озбиљно тврдиш да је то ЈЕДИНО место да се оде са дететом у Србији?

Што се тиче осталог написаног, нисам баш права особа за то, ја сам патолошки дискутант који воли да размењује мишљења. Оно, кад нешто напишеш на форуму, увек постоји опасност да неко прокоментарише и не сложи се... па и зачуди се нечему написаном, као ја горе... али извињавам се ако је с моје стране изгледало као покушај неког наметања мишљења.

Е сад, ако напишеш нешто с чиме се многи неће сложити, очекуј да се многи не сложе... наравно, све то би требало да буде на неком културном не-личном пристојном нивоу... мада признајем да ја први вероватно некад звучим агресивно... 

Pitanje je sta predloziti strancima u Srbiji a ne kako odvratiti strance da posete Srbiju. I bas me zanima po kom kriterijumu se izdvajaju kinez i madjionicar od cele Srbije? Ili ne poznajes Srbiju dovoljno ili je ne volis dovoljno a onda mislim da nisi prava osoba da preporucujes nekome sta treba da poseti, vidi, proba..

OK, Relja, mozda se nismo razumeli- ja sam samo rekla po mom misljenju- to ne znaci da ja mislim da sam ja u pravu, odnosno da drugi nisu u pravu, ja ovo samo dozivljam kao mesto gde svako moze da kaze sta misli a da ne mora da brani svoje stavove- ono sto je ocigledno (priznajem) jeste da nisam videla puno toga sto Srbija ima u svojoj turistickoj ponudi, te sam samo rekla sta ja mislim, od tih par stvari koje jesam videla odnosno sta je meni interesantno- stvarno mi je super Vojvodina za izlete, na kraju krajeva, sve je stvar ukusa. Zar nije sve ovo na osnovu svacijeg licnog iskustva? A onaj koji je postavio pitanje u startu moze da prihvati ovaj ili onaj odgovor kao njemu prihvatljiv? Mozda se osoba koja je postavila pitanje slaze da se u Srbiji super jede kao turista, a mozda se neko slaze sa nekim ko je spomenuo da u Srbiji mogu da se nadju "ne toliko legalne supstance" (citiram osobu koja je to napisala), a mozda neko misli da je istocna Srbija super. Cela ova rasprava (meni bar sad to tako deluje- kao rasprava, a ne kao diskusija) je pocela sto je neko postavio pitanja sta da ponudi bracnom paru sa detetom koji dolaze u Srbiju, i onda smo ovde svi poceli da se izjasnjavamo na tu temu, ali je problem nastao sto se svi ne slazemo oko toga sta treba videti. Ne moramo da se raspravljamo oko toga sta Srbija, ili bilo koja zemlja ima da ponudi.. zar ne moze svako samo da kaze sta misli? Zasto moramo da se slozimo? Uostalom, da svi sad odemo u isti grad, verovatno se necemo svi sloziti oko toga sta nam se tamo najvise svidja.

Ana, ne mislim da bilo ko ovde pokusava da odvrati stranca da poseti Srbiju, bar mogu da to kazem za sebe. Drugo, mozda je nekome interesantno da ide kod madjionicara, i na Avalu, i na farmu magarca, i u Vojni muzej, i u Golubac, i po Sumadiji, i na Kalemegdan. Zar nije to moguce, da nekome SVE ovo bude prihvatljivo? Zar nije to na kraju krajeva poenta, da svako ponudi po nesto?

Edited May 8, 20159 yr by Miss J

Далеко одосмо

Нисмо сви исти, неко воли да изнесе своје мишљење, неко воли да чује и туђе мишљење о свом мишљењу или о теми, неко мисли да свако има своје мишљење и то је сасвим довољно, без да ико коментарише нечије друго... а наравно да свако пише на основу личних утисака, мени је рецимо ово твоје о Хјустону или беше Далас феноменално и екстра занимљиво, али с друге стране мислим да сам обишао 90% Србије и одушевљавао се "најглупљим и најобичнијим" местима... тако да морам да питам кад кажеш да постоји само једно занимљиво место у Србији (карикирам)

Е сад, да ли на форуму истеривати правду, расправљати или само мирно саслушати... ни око тога нема једног мишљења ваљда... моје је скромно мишљење да не треба бити проблем ничије схватање, све док смо у неким нормалним границама.

Далеко одосмо

моје је скромно мишљење да не треба бити проблем ничије схватање, све док смо у неким нормалним границама.

Fakat jesmo, i slazem se A i ja sam se stvarno bas lose izrazila kad sam rekla jedino, i zaista nisam tako mislila. Drago mi je da smo nesto uspeli da "resimo". 

Па добро, све и да мислиш да је једино то је твоје право

Битно је да је ово један пријатељски/френдли форум где се људи осећају пријатно чак и кад се не сложе или погрешно разумеју  

И занимљив, баш прочитах оно што је Снежана предложила о Источном Тимору...

Сагласан сам са Аном БГ.

А aко бисмо знали интересовања породице са децом и узраст деце могли бисмо дати и конкретне предлоге. Нпр. за мало старију децу ово- http://splavarenje.com/?option=com_content&view=article&id=165:2010 може бити интересантније од Дизниленда.

Што се тиче хране, сагласан сам са Северцем.

Mislim da nema smisla tražiti Smitsonijan u Novom Sadu, ali Muzej Vojvodine svake nedelje ima odlične radionice za decu uzrasta 4-10 godina. Deca posedaju na jastučiće na podu, kustoskinja im priča priču o aktuelnoj izložbi na način koji oni mogu da upiju i onda idu okolo po sali, zadržavaju se kod odabranih dela i razgovaraju o njima. Na kraju često imaju radionicu u kojoj mogu sami da nacrtaju, izvajaju, itd... nešto vezano za temu izložbe.

Što se tiče Beograda, samo muzej Nikole Tesle prepun je izuma i modela, od kojih neke čak i dete može pokrenuti rukom, a druge će kustos koji tečno priča engleski rado pokrenuti za vas. Moj sin od 4 godine proveo je sat vremena tamo i onda je tražio "da ostanemo još malo". 

Kao porodica sa dvoje dece počeli smo da "otkrivamo" Srbiju poslednjih godina... Koji god deo Srbije da odaberemo, uvek uspemo da nađemo neko seosko domaćinstvo koje pruža udoban smeštaj, domaću hranu, domaćinski odnos prema gostima i igralište za decu, ili u okviru dvorišta ili u neposrednoj blizini i nikad nije skupo. Osim toga, dok šetamo kroz selo, često spontano zapodenemo razgovor sa meštanima... Posle pet reči, oni vas pozovu u kuću na kafu, a vašoj deci pokažu životinje koje inače mogu da vide samo na ekranu. Ako dođete u letnjem periodu, na selu su često i unuci meštana, pa vaše dete ima s kim da jurca po livadi... 

a ako je neko slucajno vegetarijanac ili vegan, tek ce onda da mu bude zajebano sto se tice hrane

Nisam vegeterijanac, a trebalo mi je 5 minuta da se setim 3 restorana u NS koja sam posetio, a nude vrhunsku vegeterijansku hranu. To znači da ih sigurno ima i više.

http://www.fishizelenis.com/

http://wineanddeli.rs/

http://ananda.rs/

Strancima prvo treba ponuditi dobar smestaj ***, zatim dobru rent a car agenciju ****, dobar restoran , Skadarliju, splavove...itd.itd.

Edited January 18, 20169 yr by panonski
obrisane reklame

Gradovi i drzave na starom kontinentu, pruzaju mogucnost da osetite ukus kuhinje celog sveta, da vidite sve vazne istorijske i umetnicke eksponate, da vidite vazna naucna, kulturna i sportska desavanja, ali ono sto Beograd izdvaja od svih evropskih metropola je neobicna balkanska toplina, razigranost duha, sto se najbolje oseti u prijateljskom zagrljaju i dobrom provodu,  sto svaki gost Beograda ponese kao trajnu sliku. 

Ono što privlači turiste poslednju deceniju a što su beograđani oduvek znali jeste činjenica da Beograd ima raznolik noćni život nudeći za svačiji ukus po nešto. U mnogobrojnim kafićima i klubovima zastupljeno je sve, od etno i folk zvuka preko klasične muzike do hevi metala i tehna. Po tome su pre svega poznati Skadarlija, boemska četvrt i splavovi na reci gde se uz piće i hranu može uživati do jutra.

Nakon dobrog domaceg vina iz vinarije ****, vrhunske rakije ****, prirodan sled je odmor u apartmanima **** na kojima mogu da pozavide cak i London i Madrid. 

Beograd otvorenog srca, znaju beograđani  da žive i uživaju, oni su hedonisti bili i ostali uprkos teškim godinama u skorijoj istoriji i to se oseća na svakom koraku. Bilo da boravite sami ili sa prijateljima ono što treba da znate je da vam u ovom gradu nikada neće biti dosadno.

Edited January 18, 20169 yr by panonski
Obrisane reklame