Letos smo putovali Mauritanijom, rutom Granada-Ouadane-Dakar, sve do Oka Sahare i nazad.

http://en.wikipedia.org/wiki/Richat_Structure

Ušli smo iz Zapadne Sahare (u praksi, to je Maroko, marokanske zastave, marokanski carinici), izašli u Senegal. Izuzetno iskustvo, vrlo pozitivno. Duboki krajevi Sahare su među najveličanstvenijim i najsurovijim predelima koje sam ikada doživeo. Kao jedine probleme naveo bih relativno visoke cene (na primer, prevoz kao u Srbiji), sporadičnu pohlepu meštana (savladiva je, ali naporna) i policijsku paranoju (oprezno sa fotoaparatom, mogu vas smarati i satima).

Vizu za Maroko dobili smo u Beogradu, za Mauritaniju u Kairu, a za Senegal preko neta. Međutim, viza za Senegal bila je veoma problematična (online sistem je bagovit, dešava se da ne pošalju potvrdu i ne odgovaraju na mejlove), ali to je za drugu temu.

Uroše, jel možeš malo da pojasniš to putovanje kako je teklo, ja sam planirao na leto da napravim sličnu turu: Maroko, Mauritanija, Senegal. Kako ste išli? Tj kako vam je tekla ruta (koliko dugo, koji prevozi itd) i kako ste se vratili iz Senegala? (i zanima me takođe koliko ja novca treba da planiram za tako nešto).

Putovali smo tri nedelje, od Granade do Dakara. Išli smo preko Fesa, Rabata i Marakeša, zatim Lajuna i Dahle, Nuadibua, vozom do Čuma, terencem do Atara i Oudana, busom do Nuašota i granice, stopom do Dakara. Kroz Maroko smo uglavnom stopirali, kasnije kako-kad. Verovatno da čitav put može da se pređe stopom, ali mi nismo imali toliko vremena pa smo povremeno plaćali prevoz. Iz Senegala smo se vratili avionom Dakar-Madrid. Koliko se sećam, koštao je oko 230 evra.

Što se novca tiče, teško mi je da procenim, jer mi se budžet meša sa onim što sam potrošio u Španiji (Putnička kuća i Madrid), kao i troškovima leta do Španije. Mislim da je Afrika sama izašla znanto više od 500 evra, ali sigurno manje od 1000. Ali kažem već, žurili smo, pa je otuda više i koštalo. Preporučujem duže putovanje, što zbog cene, što zbog punijeg doživljaja. Na momente smo bili jezivo premoreni, posebno u pustinji gde su temperature bile i preko 50oC. To je baš, baš vruće. Sunčanica puca kao od šale. Inesa, devojka sa kojom smo putovali, u jednom trenutku je završila u mauritanskoj bolnici. Nije bilo ništa strašno, stomačni virus, sunčanica ili nešto slično, ali treba biti oprezan.

Međutim, vize za Senegal pokazale su se kao najveći problem. Ceo jedan dan, 24č, prestojali smo na granici, čekajući da nam uprava pošalje mejlove sa potvrdama da smo dobili elektronsku vizu. I još smo imali sreće, bilo je Evropljana koji su čekali danima. Nama je avion polazio to veče, pa smo, mešajući francuski, arapski, engleski i majmunsko mlataranje rukama, uspeli da ubedimo glavnog graničara da urgira kod šefa u Dakaru. A granica kao svaka afrička: muve, mango, govna i bodljikave žice, kurve i makroi, šverceri i žickaroši, čitav jedan svet čija se ekonomija zasniva na graničnoj korupciji. Jezivo mesto, a živopisno.

Uglavnom, čuvajte se elektronskih viza za Senegal. Može vam se, kao nama, desiti da popunite sve formulare, platite 50-tak evra, sve to završite nedeljama unapred, a ne dobijete podvrdu koja vam je potrebna na granici. Možda se sada popravila situacija, ne znam. Ako neka ima informacija...

Kada govorim o cifri između 500 i 1000 evra, podrazumevam i troškove viza i povratne avionske karte. Dakle, život, prevoz i smeštaj tokom tri nedelja puta izašao je verovatno manje od 500 evra.

Spavali smo uglavnom kod CSera, povremeno u hostelima i jeftinim hotelima. Ima ih, samo je potrebno tražiti ih po smrdljivim ulicama i ne biti probirljiv u pogledu udobnosti.

Imajte u vidu i ovo: granični prelaz između Zapadne Sahare i Mauritanije (u praksi, Maroka i Mauritanije) ne radi tokom noći. U vreme kada smo mi putovali, radio je (neka me Lazar ispravi) između 9 ujutru i 6 popodne.

I da, koliko se sećam, postojao je autobus od Dahle do granice. Pošao je oko ponoći, stigao oko 4 ujutru. Tamo su nas dohvatili beduini i strpali u neke čudne granične prostorije za spavanje, nalik na zatvor, par dušeka i puno muva. Nisu nam tražili pare. Menjači novca nisu pokušavali da nas prevare, ali taksisti i vozači jesu.

Ničija zemlja između dve postaje dugačka je nekoliko kilometara. Mi smo je prepešačili. Ne treba se udaljavati od druma, govorili su, jer je oblast navodno minirana. Oznaka za mine, pak, nema, niti smo videli da je iko odleteo u vazduh. Videli smo groblje starih karoserija. Prelepo je, može mu se prići i otkinuti deo mauritanske registrarske tablice, plave, sa mapom Mauritanije. Eno mi je na polici

Još jedna korisna informacija: u tim delovima sveta govori se francuski, španski, arapski i lokalni afrički jezici. Francuski je najkorisniji. Ukoliko možete, naučite makar osnovne fraze, dovoljno je mesec-dva. Nas je francuski, i to vrlo rđav francuski, nekoliko puta spasao.

Francuski i arapski zajedno čine dobitnu kombinaciju, osobito pri cenkanju. Prodavac-protivnik biva izrazito zbunjen -- troa, hamza, uahat, d mil, saba mil, uno, uan, moan -- i za trećinu cene prodaje vam čudan ritualni nož sa gravurom pauka ili skarabeja.

Uglavnom, čuvajte se elektronskih viza za Senegal. Može vam se, kao nama, desiti da popunite sve formulare, platite 50-tak evra, sve to završite nedeljama unapred, a ne dobijete podvrdu koja vam je potrebna na granici. Možda se sada popravila situacija, ne znam. Ako neka ima informacija...

Uroše da li možda znaš koja je druga opcija, gde se još me tražite Senegalska viza osim tako, elektronskim putem kao što ste vi uradili?

Te nesretne elektronske vize Senegal je uveo, koliko se sećam, proletos. U vreme kada smo ih mi zatražili, dakle letos, nije postojala druga vizna mogućnost do elektronske. Sistem je tada tek počinjao sa radom, afrička administracija je uopšte jeziva, i nije čudo što je sve otišlo u vražju mater.

Moguće je da su se do sada uhodali i da elektronske vize više nisu problem. Moguće je i da sada postoji neki drugi način za dobijanje vize, ali nažalost ja ništa ne znam o tome.

Ja nazalost zbog svog godisnjeg odmora, koji je 15-16 dana sa sve vikendima, maximalno toliko mogu vremena da potrosim. Moja opcija je bila BEG-CAS, onda da izvadim Mauritansku vizu u Rabatu (inace, jel imas neki info vezano za to), prodjem Marakes i Fez (a onda iz Kazablanke, ili nekog drugog grada, avionom odem do Dakhle, video sam da moze za 100e u 1 smeru da se nadje karta). Od Dakhle vasom rutom..

E sada, tu se stvari menjaju (ili ne), ili natrag istom rutom preko maroka, ili u senegal, pa vuelingom za Spaniju, ali me ta vasa iskustva plase, a iskreno sa 4,5 dana manje, mislim da ce to vise biti preletanje, nego realno nesto sto moze da se vidi.

Pardon! I mi smo vadili mauritansku vizu u Rabatu. Dobije se za jedan dan, bez problema.

Koliko je viza bila i sta je bilo potrebno od papirologije?

Koliko se sećam, 30 evra. Od dokumenata, mislim, pasoš, 2 fotke i popunjen formular koji se dobije na licu mesta.

Kada se mauritanska viza dobije, korisno je fotokopirati pasoš i vizu, i to u 10-20 kopija. Duž zapadnosaharskih i mauritanskih puteva ima puno policijskih postaja. Većina pandura prima fotokopije umesto pasoša, i tako se ubrzava procedura.

Treba i fotokopija pasoša, za dobijanje vize. I to možda čak dve ili tri kopije, ne sećam se tačno. Ima fotokopirnica u blizini konzulata u Rabatu.

Kako volim ovakve vesti iz prve ruke Inače momci jel mislite da ću za 15 dana uspeti da prođem maroko i mauritaniju (od kazablanke do dakhle planiram avionom, pošto mislim da je to jedan veoooooma dug put prevozom)?

Pazi, taj se put može preći i za nekoliko dana, samo je pitanje šta želiš. Možda nije loš plan da odabereš dva-tri mesta kojima bi se posvetio, a projurio ostatkom rute. Budi spreman na veliki napor, uračunaj pauze, i biće okej.

Mauritanija je jedna od najlepših i najbizarnih zemalja koje sam video, a svakako najvukojebnija. Međutim, prava Mauritanija počinje daleko od obale, pitanje je da li bi imao vremena za to? Možda ako žrtvuješ Maroko i posvetiš se samo Mauritaniji? Maroko je udobniji, šareniji, ukusniji, kulturno bogatiji, ali je zato Mauritanija, od svih mesta koje sam doživeo, najbliže onome kako zamišljam drugu planetu

Meni se čini da je 15ak dana dovoljno, ali moraćeš da budeš brz i štediš vreme Mi smo u Mauritaniji obišli svega dva grada (Nuadibu i Nuakčot), i zašli u pustinju do mesta Ouadane. Posvetiš 7 dana Maroku, 7 Mauritaniji, a u Zapadnoj Sahari se ne moraš zadržavati, tamo zaista nema ničega osim pustinje, koje ćeš se u Mauritaniji nagledati da ti bude dosta za naredna dva života.

Gradovi su u Mauritaniji prilično nezanimljivi, nisu baš ono što smo obično navikli da smatramo gradovima. Nema potrebe zadržavati se u njima, osim ako sretneš nekog zanimljivog. Meni se najviše dopao onaj pustinjski voz iz Nuadibua, mislim da zbog toga vredi otići u Mauritaniju. Kucaj "Mauritania train" u Google images pa vidi.

Takođe kucaj i "noadhibou ships", to mi je bila druga najbolja stvar

Iskreno ni ja nisam mislio da se zadrzavam u Zap Sahari, cak ni da gubim vreme, zato bih i uzeo avion izmedju Kazablkane i Dakhle, jer bih dosta vremena izgubio samo na tom putu. Jeste da je povratna karta 200e, al prezivecu. Meni je iskreno Mauritanija i razlog odlaska u zap Afriku, ali kad vec idem preko maroka, sigurno bih morao malo da provedem i u Kazablanci, Marakesu, Rabatu (zbog vize) i eventualno Fezu.

Video sam onaj voz na forumima, on valjda ide za Atar, mislim da bi to bilo veoma zanimljivo. A koii deo mauritanije nije preporucljiv?

  Mislim da su oni istočni delovi problematični, tamo je Al Kaida pobila neke turiste. Kod granice sa Malijem.

Teško je reći da li je Mauritanija opasna što se tiče Al Kaide i terorizma. S jedne strane, cela Sahara je puna Al Kaide, ekstremisti se po običaju kote u pripizdinama. S druge strane, zbog rata u Siriji Al Kaida se preorijentisala na druge meridijane. S treće strane, takvi incidenti su zbilja veoma, veoma retki. Arapski i afrički svet, govoreći uopšteno, vrlo je prijatan, poslušan, neagresivan, pa i naivan svet. Balkanske kafane daleko su opasnije od arapskih ćumeza, da ne govorimo o američkim getoima. Okej, jednom se (mislim jednom) desilo da neki stranci nastradaju nedaleko od malijske granice, međutim nešto slično se desilo i u centru Beograda. Iskreno mislim da su male šanse da se bilo gde u Mauritaniji desi nešto loše, ali naravno, oprez nije na odmet, i kao što je rekao Lazar, opasnost raste ka jugoistoku.

Voz putuje od Nuadibua, grada na okeanu, do Zuerata, ogromnog rudnika u pustinjskim pičkovcima. Mi smo izašli u Čumu (Choum), selcu od dva reda kuća, nedaleko od granice sa Zapadnom Saharom. Od Čuma do Atara voze terenci. Putuje se oko 4 sata, kroz čistu pustinju bez druma i skoro ikakvog obeležja. Možeš sedeti unutra (dva-tri puta skuplje) ili pozadi, preko kamare prtljaga, držeći se za gajtane i mreže, sa još buljukom krezubih i simpatičnih beduina. Ovo drugo je drastično napornije, ali je istovremeno i ludački doživljaj, pesak ide u oči, vetar šiba, Sahara se menja od kamenite do peščane, od sive do crvene, ramena bole, noge, ruke, celo telo je utrnuto, i sve miriše na prašinu, i nebo je najveće i najmodrije.

http://en.wikipedia.org/wiki/Mauritania_Railway

Zdravo svima.

Da napišem i ja par stvari:

Ambasada Mauritanije u Rabatu se nalazi u ulici Rue Thami Lamdouar. Viza se plaća u marokanskim dirhamima, i preporučuje se malo raniji dolazak. Navodno se dnevno izda 50 ili 100 viza pa toliko i ispečatiranih formulara podele ispred ambasade, mada sam video da je jedan čovek uspeo da fotokopira neki i dobio je vizu. Te formulare dele oko 8-9 izjutra, a potom se čeka predaja svih dokumenata. Mi smo oko 12 to završili i rekli su da ćemo vize (i pasoše) dobiti nazad oko 3, ili oko 5. Dobili smo ih u 7 popodne. Tako da je taj dan manje više propao jer smo 12 sati bili tu u okolini.

Kopnom sići skroz do dole je dosta mučno, mada ima svoje čari. U Zapadnoj Sahari kao što su napisali nema ničega i malo ljudi generalno živi u tom kraju pa nema ni mnogo prometa (stopirali smo, pa to može nekad da se odrazi na čekanje). Zanimljiva su nova mesta koja su izgrađena usput sa sve školom, ambulantom, kućama itd. ali u njima ili ne živi niko, ili par porodica. Maroko kolonizuje taj predeo. Ali s obzirom da je to jedini put u ovom delu Afrike kroz Saharu, prolazili su mnogi ka Mauritaniji, Senegalu, pa i dalje. Iako se možda usput nećeš nagledati nekih znamenitosti, predeo je svakako jako zanimljiv. Kao što je Uroš napisao, predeli se nekad smenjuju iz minuta u minut, kamenita ili peskovita pustinja u svim bojama. Na par mesta smo videli kao neke oazice uz put i to nas je ostavljalo bez daha.

U tim krajevima higijena nije baš bila na nivou (Z. Sahara i južnije), možda neka vakcinacija protiv hepatitisa A ne bi bila loša.

Kazablanka kao grad mene nije nešto oduševio, ali smo stekli dobrog prijatelja i sjajno se proveli, pa preporučujem da mesto Kazablanke vidiš Marakeš na primer (ukoliko bi morao da biraš).

Hvala puno svima na informacijama ;-))). Samo da se organizujem i eto mene u tim krajevima )

Javi se kad budeš krenuo. I nakon što se budeš vratio, da podeliš utiske i iskustva.

Putovati Zapadnom Saharom je zanimljivo samo zbog doživljaja obale koja deli pustinju i okean, obale koja traje danima. U tom doživljaju ima nečeg transsibirskog, nečega iskonski putničkog. Sama pustinja je ružna, kamenita, prašnjava, ravna, puna neke sitne kaktus-travuljače. Postoje samo dva grada, varošice, šta li su, samo dva relevantna naseljena mesta: Lajun i Dahla. Oba grada su nova, čista, pravougla i dosadna u materinu. Vojske ima iza svakog ćoška. Starih zgrada nema, kao ni autohtone kulture. Sve je to za kratko vreme Maroko izgradio i naselio kako bi kolonizovao jug. Međutim, Marokanci koji tamo žive, barem oni koje smo upoznali, usamljeni su, ne vole život u Sahari (tako oni zovu Zapadnu Saharu, Sahara, ili Južna pokrajna) i voleli bi da se vrate u svoj Fes, Meknes, Kazablanku.

Sve u svemu, Zapadna Sahara je zanimljivo iskustvo, ali daleko manje vredno od Maroka i Mauritanije.

Karte su kupljene. Jedino sto jos moramo da utanacimo jeste plan puta po samoj Mauritaniji. Slecemo u Dahklu, znam da tamo ima neki prevoz do granice, a cak moze da se sredi do samog Nuadibua taxi za nekih 50e (tako barem cuh), a posto ce nas biti troje, mislim da je to okej.. Inace iz Nuadibua na voz, do Cuma, pa iz Cuma za Atar (ako to nekako moze da se odradi sve u jednom danu bilo bi idealno, ili barem odjednom). Iz Atara u Singeti, pa natrag u Atar do Nuakshota i odatle nazad za Maroko (to smo razmisljali ili da kupimo jednosmernu kartu, ali nigde ne mozemo da nadjemo kartu Mauritania Airlinesom za Casablancu) a Royal air maroc je oko 250e... ili do Dahle opet pa na ROyal air maroc.

Jel mi mozete okvirno dati travel times po Mauritaniji, cisto da ja to malo bolje isplaniram. Hvala