Slazem se i sa tim bee beep. Ali jedna stvar me drzi,za planetu je milion godina nista,bice ona opet ona stara,ali tada odavno nece biti ljudi.

Bas tako, kapitalizam je 100% nekompatibilan sa odrzivim razvojem, to jest sa pukim prezivljavanjem zivih bica na ovoj planeti.

Zato sto se kapitalizam zasniva na neprestanom rastu i dugu. Nemoguce je imati beskonacan rast na planeti sa ogranicenim resursima isto kao sto je i nemoguce vratiti ukupan dug u svetskom ekonomiji sa kamatom.

Bože, ovaj Breht legne kao šamar lepe i pametne devojke.

Za vecinu stanovnistva razvijenog sveta, siromastvo je stvar licnog izbora.

Nije tako. Siromaštvo zavisi od... uf! Od porodice u kojoj si rođen, od fizičkih sposobnosti, lepote, IQ-a, bakinog bogatstva, visine, veličine dupeta, besramnosti, boje kože, kulturnog konteksta, bezbrojnih društvenih interakcija, poznanstava, najobičnije kockarske sreće i random ruleta. Dakle, zavisi od gena, porodičnih preduslova i društvenih i prirodnih okolnosti, na koje ne možeš da utičeš.

Naravno, zavisi od svega nabrojanog. Ali najvise od pojedinca. I ne pricam o razlici izmedju siromastva i velikog bogatstva, vec izmedju siromastva/pukog prezivljavanja i prosecnog zapadnoevropskog zivota bez vecih finansijskih trzavica.

Za koji ja duboko verujem da se nece desiti iz prostog razloga sto svet nastankom interneta vise nikada nece biti isti. Uzmimo Arapsko prolece kao primer,svi pricaju o tome kako su Amerikanci smenili Gadafija,Mubaraka,a oni su u stvari bili Americki ljudi.Desio se internet. Fejsbuk. Vise ljude,koliko god to glupo zvucalo,ne mozes da zaustavis. Secam se za vreme slobe,1996 protesti,imao si tranzistor i sat vremena radio slobodne evrope,a sada,napravis grupu i za 24 sata imas 1000 ljudi.Hocu da kazem da iako su nam mozgovi ispirani 24/7 covek moze da dodje do informacije i misli svojom glavom. Cak i u Kini vlast podleze pritiscima internet zajednice,svaka nova generacija kineskih politicara uvodi po neko pravo koje ranije nisu imali,samo internet pokusavaju da drze pod kljucem. Zasto? Narod se vise ne moze zaustaviti,kolektivna svest je na mnogo visem nivou nego sto se misli,i moje je misljenje,sa pocetka posta,da ce revolucije da promene svet na bolje. Kljucno je pronalazenje,kako je neko vec pomenuo,cistog izvora energije kako bi se sprecilo unistavanje planete i ujedinjenje ljudi sa ciljem da spasu svoju rasu,jer upravo je to ono sto je dovedeno u pitanje. Znam da to zvuci utopijski,ali ako je Tesla verovao da je to moguce,pa ko sam ja onda da ne verujem u to

Zašto kod nas onda ne izbije neka revolucija, ja po fejsbuku i tviteru viđam gomile grupa koje pozivaju na takav scenario pa se opet ništa ne dešava. Ono što sam ja primetio kod ovakvih revolucija je da one idu do kraja (do totalnog obrta u unutrašnjoj i spoljnoj politici ili rata ako revolucija ne uspe na prvu loptu) samo u slučaju da se radi od državi čije rukovodstvo je neposlušno određenim stranim silama primer: Srbija, Libija, Sirija, Ukrajina itd.

U državama kao što su: Bugarska, Mađarska, Tunis i slični. Revolucije jesu smenile neke lidere, političke partije ili njihove funkcionere sa vlasti, ali je kompletno unutrašnje uređenje kao i spoljna politika ostali isti, to su po meni kontrolisane revolucije.

JEdini obrnut primer je Kirgizija koja je drastično promenila spoljnu politiku svojom skorašnjom revolucijom, ali to se iz aviona vidi ko je tu upleo prste, kao što se to vidi i za zemlje iz prve grupe.

Egipat je primer kako dobro isplanirana revolucija može da ode po zlu, kad je cilj bio da se Mubarak iako naklonjen zapadu skine sa vlasti kako bi postavili nekog mlađeg pro-zapadnog lidera sa manje putera na glavi, a ustvari su nesvesno (ili svesno) ojačali ekstremističke organizacije u toj zemlji do te mere da su one neko vreme uzele vlast u svoje ruke. Slično se dešava sa pobunjenicima u Siriji gde Islamska država IRaka i Levanta sad vodi glavnu reč. NAdam se da se to neće desiti u Ukrajini, gde fašisti trenutno divljaju i ruše spomenike.

Države za koje sam mislio da će da eksplodiraju, još dok sam verovao da je Arapsko proleće spontani pokret masa kao što su Bahrein, Saudijske Arabija ili Jordan, pa i Srbija što da ne, su mirne kao gradići u Švajcarskim Alpima.

^^^ Ne verujem mnogo u teorije zavere o kojima govoriš. Uvek je primamljivije racionalizovati neke događaje pripisujući njegove uzroke moćnim faktorima koji deluju iza zavese (tako su, na kraju krajeva, nastale i religije), nego se pomiriti sa stihijskom i nepredvidivom prirodom istorije (a i univerzuma uopšte). I uvek se samo priča kako su revoluciju X izazvali Rusi, Amerikanci ili Kinezi (a pojedine i jedni i drugi i treći, zavisno od interpretatora), a naknadnih dokaza nigde.

Uzmimo samo nama najpoznatiji i najbliži primer, Peti oktobar. Da li su zaista zapadne sile to organizovale? Ono što se zna, i za šta postoje dokazi, jeste da su davali instrukcije i obuku nekim otporovcima u Budimpešti, da su podržavale lidere DOS-a, i davali vrlo ograničena finansijska sredstava opoziciji i NGO. Ali to je sve vrlo sitno, jer je cela inicijativa i egzekucija došla iznutra, usled nezadovoljstva jednim autoritarnim i potrošenim režimom, koji je usput izgubio i par ratova. Ako su te sile tako moćne, što ne pokrenu revoluciju u Severnoj Koreji, Kubi, Venecueli ili Iranu (gde znamo da su sigurno pokušali, i gde su političko-finansijski ulozi daleko veći)? Na sličan način padaju i teorije zavere o ulozi Zapada u raspadu bivše Jugoslavije: u toj priči Zapad je, štaviše, ispao nesposoban da predvidi i drži situaciju pod kontrolom, a kamoli da je kanališe ka ostvarivanju sopstvenih interesa (spada li npr. ~500,000 imigranata iz ex-Yu od devedesetih do danas u zapadnu Evropu u njen interes?)

Teza o dizajniranoj revoluciji u Egiptu, na primer, nema mi nikakvog smisla. Mubarak je dugo bio veran partner Zapadu, Egipat je bio stabilan, a Al Kaidu i slične je držao pod kontrolom. Zapad nije imao ama baš nikakav interes da ga svrgava, tim pre što je već bio u poodmaklim godinama. Zapadu je daleko više odgovaralo da mu mirnim putem izlobira naslednika koji će nastaviti njegovu politiku.

For every complex problem there is an answer that is clear, simple, and wrong.

Ali opet, odosmo iz priče o siromaštvu i održivom razvoju na skroz drugu stranu...

Potpuno se slazem sa sofersajbnom.

Duya, ne tvrdi se da je strani faktor 100% uzrok, ali je veoma bitan faktor. Jedna od sustina u drustvenim naukama je da skup nije prosti zbir cinilaca kao u matematici. To jest skup razlicitih poznatih cinilaca moze dovesti do nepredvidljivih rezultata. A tek nepoznatih...

Mislim da je Peti oktobar najbolji primer za ovakvu revoluciju. KAo što je napisao noskich, nije revolucija u potpunosti organizovana od strane stranog faktora, već je sponzorisana u velikoj meri, i ne radi se uopšte o malim sumama novca. Takođe osim novca tu su uvek i obećanja kako političarima ''revolucionarima'' tako i ljudima na visokim funkcijama u režimu, posebno vojsci i policiji.

Svet danas i svet pre 15-ak godina nije isti. Sad se ponovo budi i druga strana, u vidu Rusije i Kine, koji podržavaju određene režime, a ponekad čak i sami finansiraju revolucije.

Najbolji primer za to je Kirgizija, 2005. godine tamo se desila ''Revolucija Lala'', vlast koja je došla posle te revolucije imala je veoma bliske veze sa SAD-om, čak su i jednu vojnu bazu tamo napravili, toliko blizu Kine i u bivšoj sovjetskoj zemlji. Pet godina posle toga izbila je još jedna revolucija, ovaj put je smenjen pro-američki predsednik i na vlast su došle pro-ruske snage, koji sad hoće da izmeste američku bazu sa njihove teritorije.

SAD su skontali da im ratovi po celom svetu protiv neposlušnih lidera koštaju ugleda, novca i političke podrške, pošto pred izbore treba glasačima objasniti zašto su poginuli američki vojnici hiljadama kilometara daleko od kuće. Tako je Buš danas najomraženiji američki predsednik, još od Niksona. Zato je jeftinije deo tih para uložiti u opozicione pokrete država čije se politike ne slažu sa njihovom. Još jedan veliki uspeh Petog oktobra je i taj što je uspeo da uradi ono što bombardovanje nije uspelo, mislim da je ''naša revolucija'' svojevrsna istorijska prekretnica.

Takođe postoji i preotimanje revolucija, kao i zataškivanje istih. Jako lep primer možete videti u SAD-u sa Pokretom za ljudska prava tokom pedesetih i šezdesetih godina. Pokret je imao veoma širok dijapazon, oranizovali su Marš gladnih na Vašington, akciju u kojoj su napravili karton-siti u sred glavnog grada itd. Od svih njihovih akcija danas su široj javnosti jedino poznate one koje su bile deo borbe protiv zaostalih južnjačkih zakona (Džim Krou zakoni), od svih krajnje socijalističkih ideja Dr Martina Lutera Kinga koje su se ticale siromaštva obojenog stanovništva, anti-militarizma, današnji prosečni stanovnik SAD-a, zna samo da je ovaj pokret izborio pravo da ljudi različitih rasa sede zajedno u autobusu, ulaze na ista vrata i piju vodu sa iste česme. Jednom rečju vlast je ovaj pokret okitila cvećem i predstavila ih kao bezopasne hipike, model kako bi trebali da izgledaju budući američki revolucionari, koji treba da se groze Crnih pantera i sličnih pokreta kod kuće, a da podržavaju sirijske, libijske, ukrajinske i druge revolucionare koji na režim udaraju puškama i bombama.

od svih krajnje socijalističkih ideja Dr Martina Lutera Kinga koje su se ticale siromaštva obojenog stanovništva, anti-militarizma,

Na sudu je dokazano da je americka vlada odgovorna za ubistvo ML Kinga:

http://www.globalresearch.ca/court-decision-u-s-government-agencies-found-guilty-in-martin-luther-kings-assassination/5320024

http://www.michaelmoore.com/words/mike-friends-blog/how-the-government-killed-martin-luther-king-jr

http://newsone.com/2843790/did-you-know-us-govt-found-guilty-in-conspiracy-to-assassinate-dr-martin-luther-king-jr/

Inace povodom cele ove teme toplo preporucujem dokumentarce Dzona Pildzera koji jako mnogo stvari raskrinkava. On je australijski novinar koji radi za engleske medije i koji je na primer prvi izneo istinu o rezimu Crvenih Kmera i kao posledica toga deca u skolama sirom Engleske su sakupila humanitarnu pomoc od 4 miliona funti. Inace taj rezim je zdusno podrzavan bio od US, UK i ostalih NATO zemalja. Odlican mu je i film o stradanju stanovnika sa ostrva Chagos koji su proterani na Mauricijus od strane UK koja je onda ostrvo prodala US za americku bazu.

Ovde su njegove repotaze: http://johnpilger.com/videos

Сиромаштво, глад, патња, разочарење, непроменљиви су закони живота!

Сиромаштво, глад, патња, разочарење, непроменљиви су закони живота!

Ne bih se slozio, apatija i takav stav o sudbini su dobrodosli od strane vlastodrzaca. To su i uspeli, da svi budu zauzeti i brinu svoje brige kako ne bi dovodili u pitanje status kvo. Radi se 8 sati danas ne zato sto mora, vec da bi ljudi bili zauzeti, da ne bi razmisljali i da bi trosili. Jer kad nemas vremena onda kupujes stvari koje ti stede vreme i ispadaju ti zgodne.

A ako cemo o patnji na egzistencijalnoj ravni onda ti preporucujem da pogledas malo budizam, jeste patnja je dijagnoza, medjutim postoji i lek.

A ja preporučujem zen budizam.

Veliki problem su apatija i fatalizam, uverenje da svet ne može biti bolji. Međutim, sve i da se "prezreni na svijetu" danas dignu na revoluciju, plašim se da bi u toj revolucili pobedili najveći fašisti. Današnja levica uglavnom je šiparička, posvađana, cinična, često pozerska i hipsterka, dok su fašisti vrlo organizovani i puni vere u ideju. Otuda mi se čini da ovom svetu nedostaje pre artikulacija nego akcija.

Ne slažem se sa svim tezama iz ovog manifesta, ali čini mi se da je koristan za to, za promišljanje i osvešćivanje problema:

http://gerusija.com/manifest-protiv-rada/

"Uoči mikro-elektronske revolucije, bogatstvo proizvodnje postaje u sve većoj meri nezavisno od stvarnog utroška ljudske energije, u meri u kojoj smo do nedavno to mogli zamisliti samo u naučnoj fantastici. Niko ne može ozbiljno tvrditi da se taj proces ponovo može zaustaviti ili čak preokrenuti. Prodaja robe radne snage će u XXI veku biti isto toliko perspektivna kao i prodaja fijakera u XX veku. Međutim, onaj ko u ovom društvu ne može da proda svoju radnu snagu smatra se viškom i odbacuje se na socijalno đubrište. Onaj ko ne radi ne treba ni da jede! Ovaj ciničan princip još uvek važi – i to danas više nego ikada, baš zbog toga što postaje beznadežno suvišan."

"Odgovorni za ovo dosadno „ljudsko smeće“ sada su policija, religiozne sekte iskupljenja, mafija i narodna kuhinja."

"Ideološki preobražaj “tesnog tržišta rada” u prvo građansko pravo isključuje sve koji nisu građani države. Društvena logika selekcije ne dovodi se u pitanje, već se samo drugačije definiše: pojedinačnu borbu za opstanak treba ublažiti uz pomoć etničko-nacionalističkih kriterijuma. “Domaće pogone državljanima”, vrišti iz duha naroda, koji u perverznoj ljubavi prema radu ponovo nalazi narodno zajedništvo. Desničarski populizam ni najmanje se ne libi ovakvih zaključaka. Njegova kritika konkurentskog društva samo doprinosi etničkom čišćenju u sve manjim zonama kapitalističkog blagostanja."

"Ranije su ljudi radili da zarade novac. Danas država ne štedi para da stotine hiljada trenira u bizarnim “radionicama” ili “firmama za zapošljavanje” koje simuliraju iščezli rad, kako bi se oni pripremili za regularno “radno mesto”, koje nikada neće dobiti. Stalno se pronalaze nove, sve gluplje “mere”, samo da bi se održao privid da društvena pokretna traka, koja se nalazi u praznom hodu, može da ostane u punom zamahu tokom čitave večnosti."

"Od doba reformacije sve noseće sile zapadne modernizacije su propovedale svetost rada. Naročito su poslednjih 150 godina sve društvene teorije i politički pokreti bili bukvalno opsednuti idejom rada. Socijalisti i konzervativci, demokrate i fašisti su se borili do smrti, ali uprkos tome su uvek zajedno podnosili žrtvu idolima rada. „Besposleni neka idu negde drugde“ (L'oisif ira loger ailleurs), navodi se u tekstu međunarodne radničke himne; i „Arbeit macht frei“ (Rad oslobađa) odjekuje jezivo na vratima Aušvica."

"Rad uopšte nije isto što i ljudsko oblikovanje prirode i delatno međusobno odnošenje. Sve dok postoje ljudi će graditi kuće, proizvoditi odeću, hranu, kao i mnoge druge stvari, podizaće decu, pisati knjige, diskutovati, uređivati vrtove, praviti muziku i tako dalje. To je banalno i samorazumljivo. Ali ono što nije samorazumljivo je da je ljudska delatnost kao takva, čist “utrošak radne snage” bez ikakvog obzira na sadržaj, potpuno nezavisno od potreba i želja učesnika, podignuta do jednog apstraktnog principa koji vlada društvenim odnosima."

"Ovaj groteskni rezon baca novo svetlo na prosvetiteljstvo. Represivni etos rada Moderne, koji se u svojoj originalnoj protestantskoj verziji pozivao na milost Boga i od vremena prosvetiteljstva na prirodni zakon, postao je maskiran „civilizatorskom misijom“. Termin ‘’kultura’’ u ovom smislu označava dobrovoljno potčinjavanje radu, a rad je muški, beo i „evropskog“ karaktera. Sa druge strane, ne-ljudska, neformirana priroda bez kulture je ženska, obojena i „egzotična“, dakle nešto što je neophodno potčiniti."

"U potrazi za preostalom radnom „hranom“, kapital kida granice nacionalne ekonomije i globalizuje se putem nomadske divlje kompeticije. Celokupni regioni sveta su odsečeni od globalnog toka kapitala i roba. U nezapamćenom talasu udruživanja i „neprijateljskih preuzimanja“, kompanije se spremaju za finalnu bitku poslovne ekonomije. Neorganizovane države i nacije implodiraju, a njihovo stanovništvo, izluđeno borbom za opstanak, napada jedno drugo u etničkom ratu."

"Jer samo jedna pobeda u ratovanju na slobodnom tržištu omogućuje da se milioni kapitalističkih „suvišnih“ usta kratkoročno nahrane kod kuće, što naravno pretpostavlja isključenje svih onih koji nemaju odgovarajuće pasoše."

"Zašto dozvoliti drsko požurivanje nametnute konkurencije? Potrebno je ponovo otkriti sporost."

Верујем да свет може бољи, тај свет битише у мојој глави и он ме покреће, али појавом технолошког развитка ни тај делић света у  глави, скривен, чуван... неће бити сигуран на планети.Из искуства, а историја је учитељица живота, чувајте се и пазите система, вођа, група, организација итд који сипају познате примамљиве пароле"У име народа", У име демократије","У име слободе","У име социјалне једнакости","И име Краља", "У име Бога", "У име људских права","деснице левице"итд, чувајте се о добро размислите и видећете да нема разлике а то је историја потврдила кроз точак да кажемо и искуство револуција.Узмимо примере револуција.Кроз историју су постојале три врсте људи-Виши, Средњи, и Нижи.Циљ Виших је да задраже позиције, чиста моћ и да се задраже на власти по свакој цени не бирајући средтсва.Циљ Средњих је да дођу на места Виших при томе у походу придобију Ниже за своје циљеве.Нижи, градски плебс, обожаваоци лутрије и пива су најбољи гутачи парола, они све примају, хоризонти су им плате, социјална сигурност, једнакост,стандард итд, гутају све и свашта, верују у промене, слободу, систем, једнакост.Део Нижих постане Средњи, а део заувек лутају као овце по пашњацима у потрази за стадом.Онда се дешава оно што сви знамо, стварају се фракције, групације, групе, нове странке, визије, покрети у суштини све исто.Део Нижих је незадовољно и прави нешто ново и руше Средње а они...и тако у круг, као ланац, точак се окреће вековима.Сувише је зајебана та работа о бољем свету.И сама чињеница да ми идеологија, странке, лидери нуде будућност а да при томер ту будућност ни визију света никада нису видели говори и бесмислености да човек било шта на свету креира не може се против природе.Сви обећавају "земљу среће"а при томе ту земљу никада нису видели, какво срање!Осећања и делић света у глави је одбрана ваљда то још не може да се узме али ништа више није сигурно.

Evo pesme jednog iskrenog desničara i jednog od mojih omiljenih pesnika.

KUGA

Niki Vartuloviću

Svejedno rodiš li sina ili kćer

u slavu pokolenja.

Ukus se menja, ukus se menja:

ne menja se čovek i ker.

I nama je dosadno, zar ne,

i Kosovo, i jauk, itd, sve?

Ta to je bila samo šala.

Treba već nešto novo,

ko bi još spominjo ovo,

krv i sram i rat.

Večna su samo tamnica i vešala,

njih će ti rado nuditi i brat.

Što ti je žao našeg pokolenja?

Zar to nije vesela maskarada:

danas je ukus car, a sutra barikada,

Hristos, pa Neron, pa Lenjin.

Ukus se menja, ukus se menja:

samo su hulje sve isti.

Hiljade godina vuku nas za nos,

pesnici, mesije, carevi i komunisti.

Šta ti je žao našeg pokolenja

ukus se menja, ukus se menja.

Svejedno rodiš li sina ili kćer:

večno su isti čovek i ker.

Ovde vlada tezak anarhizam hehe salim se

Црњански увек оргиналан. Могао би Куста  да подигне Црњанском градић у Банату.

  Upravo pogledao dokumentarac Johna Pilgera "Stealing a Nation", koji je noskich preporučio. Obavezno štivo! Ima ceo na youtube, traje oko sat vremena:

 

  @easy rider, nemoj se šaliti, možda Kusta čita forum a onda nam ne gine Crnjanskograd (možda može da se adaptira Srpska Crnja).

... a onda nam ne gine Crnjanskograd (možda može da se adaptira Srpska Crnja).

Morao bi da izabere neku drugu,jer je Srpska Crnja vec "DJurina varos" (DJure Jaksica)

Nego,sa polja politike i revolucije,kud se prica povela,da skrenem vise na polje sociologije.

Ono sto je Pretender rekao,a ne treba zanemariti - zavisi i od pojedinca.

Nije da opravdavam bogate,ali je cinjenica da nismo ni svi mi isti/jednaki.I pritom mislim po svojim sposobnostima.I da se jednog dana stvori neko utopijsko drustvo,gde ce svi na svetu biti u ekonomskom smislu jednaki,ja cvrsto verujem da bi vec sutra neko osiromasio.Bar za deo.A vremenom bi nastavio jos vise i vise da propada.

Gde to vodi?

Po meni,mislim da bi postojala 2 scenarija:

1. idealisticki:da mu zajednica pomaze.Taj lik ce i dalje nastaviti da propada,a zajednica ce ga vestacki odrzavati u zivotu (da bi sve i dalje bilo u skladu sa idealnim).I tako redom danima,mesecima,godinama...dokle?Dok ne shvate da taj lik nista ne vredi (kao pojedinac/osoba/jedinka).Drzis trulu jabuku sa ostalim jabukama - zarad cega?Da bi imao sve jabuke na broju?

A,sto se kaze,nedaj boze da to primeti jos neko iz zajednice,pa da mu padne na pamet "Ej,pa pogledaj njega,propada,nista ne radi,a zajednica mu pomaze.Sto bih onda ja radio?Daj da i ja ne radim,pa da me drugi izdrzavaju".I onda treba sutra izdrzavati dvojcu takvih.Pa prekosutra cetvoricu...dok ne ode mast u propast.

Drzati pokvarenu jabuku i dozvoliti da pokvari druge jabuke?I sve to zarad ekonomske jednakosti?Ha.

2. realisticki:shvatice da takvoj osobi nema spasa,skratice postupak i odmah ce mu reci:nista ne valjas,teret si za nas,aj' zdravo.

Odstranice trulu jabuku,a ostale jabuke ce nastaviti zdravo da zive.

...a i da se osvrnem i na polje ekonomije ovim primerom:

Nekom da das milion evra - proćerdaće (=potrositi dzaba/ni-na-sta) zа cas.

Drugom da das 100 evra - napravice od toga sutra 1000.

Nismo svi isti i ne snalaze se svi podjednako.

EDIT:

@kika_vts:vezano za taj video "Sell the Vatican,feed the world" - iako se u potpusnosti slazem sa tim i podrzao bih tu ideju,vidim to samo kao privremeno/kratkotrajno resenje.OK,nahranice svaku osobu na svetu danas,sta ce sutra?Kako resiti problem gladi na duze staze?

Ti napisa, po tvom mišljenu dva scenarija.

Nedostaju predlozi tvojih rešenja.

A možda je to i bolje, jer bojim se, da se mnogi ne bi složili.

p.s. moram da budem jasniji, "bojim se" je fraza. Ja sam ustvari zadovoljan što se mnogi ne bi složili.

Pa eto,i ja bih izrazio zadovoljstvo sa moje strane sto se ne slazem sa tvojim misljenjem.

Inace,pise resenje,samo ga treba procitati.

A,inace,koji bi bio tvoj predlog resenja?

Sem praktikovanje zen budizma.

Ima jedan intervju gde priča onaj ćelavi što je radio The Wire, David Simon, i u jednom trenutku kaže kako je detinjasta ideja da će neregulisano slobodno tržište dovesti do ravnoteže. Ispostavlja se, izgleda, da neregulisano slobodno tržište vodi sve većoj polarizaciji, da bogati postaju sve bogatiji a siromašni sve siromašniji.

Često čujem ljude kako kažu: "Eto, za xyz godina, kad ovde postane bolje..." Da li postoji ikakav osnov (osim opšteljudskog optimizma) da se veruje da će u bilo kojoj siromašnoj zemlji postati bolje? Šta to siromašne zemlje mogu da urade, kakav proizvod da stvore, šta da počnu da izvoze, da bi izašle iz siromaštva?

Koliko vidim, čak i u malom svetu povlašćenih zemalja ne postoji ne znam kakva garancija stabilnosti. Dovoljno je pogledati Grčku ili Španiju, ili, zašto da ne, credit crunch u SAD. Čini mi se da se i te zemlje batrgaju zbog ekstremne polarizacije do koje je dovelo neregulisano slobodno tržište. Problem siromaštva velikog broja ljudi u SAD nije nastao zato što tamo realno nema resursa, nego zato što je sve resurse prigrabila šačica ljudi. Slobodno tržište dopušta gramzivim psihopatama da zavladaju kapitalom, a s obzirom da psihopatama slabo ide dugoročno razmišljanje, čitave zemlje (i čitava planeta) polako klize u ekonomski kolaps.

Postoji i ta naivna ideja da će doći neki "ekonomski genije" i popraviti situaciju u nekoj siromašnoj zemlji. Ili da će na vlast doći neke sposobne dobrične, iskrene patriote, pa će sve krenuti nabolje. Ali meni izgleda da je svetska ekonomija danas takva da jednostavno ne vidim kako siromašnom svetu može da krene nabolje. Teško mi je da zamislim te okolnosti koje bi dovele do toga da jedna Zambija, ili Kirgizija, ili Srbija, izađu iz siromaštva.

Ne mislim ovde na utopijske ideje, kao što je život u malim održivim zajednicama. Mislim na ono što je moguće, što je verovatno u trenutnom poretku svetskih struktura moći. Osim ako pomenute zemlje ne otkriju da leže na nafti. Mada, eto, Zambija je otkrila da leži na bakru, pa od svog izvoznog bakra dobija 2% vrednosti (Norveška od svoje izvozne nafte dobija 70%).

Često čujem ljude kako kažu: "Eto, za xyz godina, kad ovde postane bolje..." Da li postoji ikakav osnov (osim opšteljudskog optimizma) da se veruje da će u bilo kojoj siromašnoj zemlji postati bolje? Šta to siromašne zemlje mogu da urade, kakav proizvod da stvore, šta da počnu da izvoze, da bi izašle iz siromaštva?

Naravno da postoji osnov, zove se Dunning-Kruger effect 

Salu na stranu, sve je u mentalitetu. U zemljama u kojima je mentalitet neradnicki, nema magije koja ce pomoci. U tome je problem Spanije...

A sto se domacinskog vodjenja zemlje tice, moze se uzeti za primer Slovacka.

Često čujem ljude kako kažu: "Eto, za xyz godina, kad ovde postane bolje..." Da li postoji ikakav osnov (osim opšteljudskog optimizma) da se veruje da će u bilo kojoj siromašnoj zemlji postati bolje? Šta to siromašne zemlje mogu da urade, kakav proizvod da stvore, šta da počnu da izvoze, da bi izašle iz siromaštva?

Нема никаквог разлога да било која земља не буде релативно богата, нити гаранције да ће нека бити.

Занимљиво је рецимо кад прочиташ "Библију отровне маслине" од Барбаре Кингсолвер, и помислиш на тај несретни Конго-Заир. Мислим, нису јединствен пример, али земља којој већ 100 година не иде на боље, напротив. Огромна земља, пример да уопште не мора да ти буде боље како вријеме пролази.

Не треба ти никакав посебан производ, нити једна посебна грана која ће да подигне целу привреду. Штавише, оријентисаност само на једну грану чини привреду јако зависном од рецимо суша или пада цена неке робе на берзама. Потребно је радити било шта од чега може да се заради, имаш у Србији фирме које продају чипове, имаш фирме које праве пекмез имаш људе који продају малине...

Главна ствар је држава и државна политика. Најбољи примери за оне који причају о менталитету су Источна и Западна Немачка или Северна и Јужна Кореја. Исти народ, а резултати дијаметрално супротни малтене.

Србија је диван пример, земље у којој је држава подигла индустрију и у којој је држава уништила индустрију. Србија годишње од дијаспоре добије неколико милијарди евра, за увоз потроши 11-12 милијарди, а страних инвестиција које ће да нас препороде добије колико, 200 милиона евра?

Пустили смо да нам тајкуни покраду привреду и сад чекамо да нам је странци поново изграде. То се зове транзиција.

Сам си навео пример Замбије, која од бакра узме 2%, а кажеш да не видиш како може да им буде боље. А то је очигледан пример.

Кад би Србија производила пола од онога што увезе (део не може јер је нафта и гас), то би било као пет милијарди евра улагања сваке године.

А наша држава и експерти се куну у либерализам, тржиште ће све да среди. Хоће, посебно оно које уређују увознички лобији. Нису у стању фарму неку да отворе или хладњачу да би ревитализовале које село, камо ли шта више.

Железару Смедерево нису смели да пусте да пропадне, па је некако одржавају, али пошто су уништили целокупну привреду која је од те железаре куповала робу. Па не може то тако...