Dobro, hajde konkretno na primeru Zambije, pošto je baš zgodan za ovo. Kako da Zambija dobije više od 2% vrednosti svog izvoznog bakra? Multinacionalka (Glencore) poseduje političare, političari poseduju medije, ako se neko i pobuni protiv toga ne trude se više ni da ga strpaju u zatvor, toliko su učvršćeni u svojoj moći da mogu jednostavno da ignorišu bilo kakvu kritiku. Multinacionalka nije zambijska, osnovao ju je Amerikanac, sada je anglo-švajcarska. Ona ni u snu neće dozvoliti dolazak nekorumpiranih političara. I šta sad? Revolucija, pa sve ispočetka?

Možda postojanje masovnih medija obara ideju demokratije... Kako čovek može "sam da odlučuje", kada ogromni timovi profesionalnih psihologa danonoćno rade na tome da mu isperu mozak? Ne radi se ovde o teoriji zavere, ne verujem ja da postoje sad neki tamo ljudi koji sede i sve to planiraju. Verujem da postoje grafikoni, prihoda, rashoda, promena, neki ljudi koji gledaju te grafikone i smišljaju kako da povećaju prihode da ne bi dobili otkaz, neki drugi ljudi koji onda to sprovode u delo, gomila sitnih agenata a iza njih prosta i jednostavna (po Marksu) logika kapitala.

Dobro, hajde konkretno na primeru Zambije, pošto je baš zgodan za ovo.

Сад већ почињеш другу тему, како тачно Ако се не варам, почетно питање је било, како могу неке сиромашне државе да постану богатије. Пример Замбије је драстичан, јер би за почетак само требало да почну да добијају новац од својих природних богатстава. А како то извести је друго питање.

Оно што данас уништава добробит људи је највише - корупција, у свим облицима. Полуге власти су у рукама оних који их не користе за добробит народа. Велике силе и велике корпорације су схватиле да могу извући добит од стотина милиона или милијарди евра најлакше ако потроше пар стотина хиљада или пар милиона на појединце из власти, који ће опет за сто хиљада направити својој земљи штету од сто милиона.

Један од примера је Босна и Херцеговина, земља у којој је корупција типа заирске. (О Заиру препоручујем: In the Footsteps of Mr. Kurtz: Living on the Brink of Disaster in Mobutu's Congo, by Michela Wrong).

Та БиХ је десетак година била под малтене отвореним протекторатом западних земаља, имала је Високог представника који је био врховна неограничена апсолутна власт у земљи. И шта је урадио поводом корупције? Ама баш ништа, неки од њих су намештали послове компанијама из својих земаља.

Kako da Zambija dobije više od 2% vrednosti svog izvoznog bakra? Multinacionalka (Glencore) poseduje političare, političari poseduju medije, ako se neko i pobuni protiv toga ne trude se više ni da ga strpaju u zatvor, toliko su učvršćeni u svojoj moći da mogu jednostavno da ignorišu bilo kakvu kritiku. Multinacionalka nije zambijska, osnovao ju je Amerikanac, sada je anglo-švajcarska. Ona ni u snu neće dozvoliti dolazak nekorumpiranih političara. I šta sad? Revolucija, pa sve ispočetka?

Револуција и национализација. А онда ти среде дешавање народа, као у Украјини или у Венецуели.

Кључ је у власти, кључ власти је у елити и медијима. Елите су компрадорске, ( http://en.wikipedia.org/wiki/Comprador ), и ту је кључ свега. Недавно сам читао чланак како кинески богаташи своје новце премештају на запад. Сви они који су покрали своје земље, од афричких диктатора до руских тајкуна, свој новац су склонили на запад. Данас на свету постоје одређени делови света у којима елите мисле да "вреди" живети, све остало су подручја за искориштавање.

А како створити патриотску елиту? Једино од националиста, сви остали су мондијалисти који би продали мајку за 50 квадрата у Лондону (мало карикирам овом последњом реченицом).

Možda postojanje masovnih medija obara ideju demokratije... Kako čovek može "sam da odlučuje", kada ogromni timovi profesionalnih psihologa danonoćno rade na tome da mu isperu mozak? Ne radi se ovde o teoriji zavere, ne verujem ja da postoje sad neki tamo ljudi koji sede i sve to planiraju. Verujem da postoje grafikoni, prihoda, rashoda, promena, neki ljudi koji gledaju te grafikone i smišljaju kako da povećaju prihode da ne bi dobili otkaz, neki drugi ljudi koji onda to sprovode u delo, gomila sitnih agenata a iza njih prosta i jednostavna (po Marksu) logika kapitala.

Мас медији су по себи неутрални, могу да буду корисни или штетни, зависи ко их употреби и како.

U Singapuru prodaju razglednice "nekad i sad" a srećom mogu se naći i na Guglu. Evo ovo je Singapur bio pre 100 godina:

a ovo je sada:

Znači očigledno je moguće i nije istina da kapitalizam samo polarizuje svet (drugi dramatičan primer je Južna Koreja, koja je 1950. imala niži GDP/osobi nego Nigerija).

Pitanje je kako su oni sve ovo postigli? Pa je korisno pogledati neku sliku iz 60-ih kada je sve počelo:

Vidite u svakoj kući je dućan, svi nešto prodaju, rade, na ulici je gužva. Uglavnom na svim slikama su scene kao iz Brus Li filmova stalno se nešto dešava.

A ako pogledamo Zambiju:

Ljudi uglavnom sede ili stoje, prodaje se neko voće i povrće, nema prave finansijske aktivnosti. I dok se to ne promeni oni neće postati razvijena država.

Meni se čini da se i na ovoj fotki Zambije svašta prodaje Singapur je velika luka, Zambija je centralnoafrička zemlja koja nema izlaz na more. Ali ne mislim da se siromaštvo ili bogatstvo mogu svesti na jedan ili dva faktora. Mislim da je u pitanju mnogo složenija funkcija: geografija, istorijske okolnosti, klima, rudna bogatstva, susedi, ko zna šta još.

Što se mentaliteta tiče, nisam siguran šta da mislim o tome. Verujem da bi se i kod nas radilo veoma ozbiljno, kada bi bilo posla. Sticajem okolnosti znam dosta ljudi koji traže ili su tražili poslove, i koji su vrlo raspoloženi da rade. Znam i mnogo ljudi koji ozbiljno rade, kao i ljudi koji su otišli (ili planiraju da odu) u inostranstvo, i sada tamo sede i ozbiljno rade. Možda se mentalitet može posmatrati kao jedan od faktora, ali ne bih rekao da je presudan.

Sve mi se nekako čini da sve što bih predložio vodi ka diktaturi...   

Nezgodno je raditi bilo šta kada ste sa jedne strane pritiska država, a s druge strane loklani kriminalci, koji se ustreme čim osete da ti posao kreće...

To me podseća na stari vic:

Tata, kada odrastem, želim da se bavim kriminlaom.

Otac spušta novine i kaže:

Privatni ili javni sektor?

Trebalo bi pustiti policiju da prvo radi svoj posao, onda podići zatvor negde na Pešteru i tamo slati većinu(da ne kažem sve) političara, tajkune, silovatelje, ubice...

A ovi sa manjim grehom u radne akcije...

Ovo što se radi kod nas(i ne smo kod nas, naravno), je ravno činu džavne izdaje i nekada bi te streljali i za manje...

A za dalje, već bi videli...

U Singapuru... drugi dramatičan primer je Južna Koreja, koja je 1950. imala niži GDP/osobi nego Nigerija).

Pitanje je kako su oni sve ovo postigli?

Definitivno ne slobodnim trzistem. Slobodno trziste je dobro za onoga ko je u boljem polozaju po pitanju `terms of trade`, to jest ko dobija vise vrednosti za svoje proizvode i usluge od onoga ko ih kupuje. Tako je britanska imperija dovlacila sirovine iz Indije, proizvodila sa superiornom tehnologijom gotove proizvode i onda unistavala industriju u Indiji uvozom bez carina. Niko nije lokalno mogao da im parira kvalitetom i cenom jer nisu imali tehnologiju. Svi kolonizatori su to radili. U kolonijama samo da se vade sirovine, nista drugo da se ne razvija, samo da budu privrede koje zavise od par proizvoda kao Kuba od secerne trske i duvana. Pa onda da budu roblje koje ne moze da pisne. Posle su im dali nezavisnost, a u stvari je rec o neokolonijalizmu u kojem su zadrzali sve beneficije kolonijalizma bez ikakvih losih strana (pobune, optuzbe za nemoral i krsenje ljudskih prava itd.).

Cilj korporacija je da uniste lokalnu privredu i onda nateraju lokalce da iskljucivo kupuju uvozne proizvode i da rade kao roblje za crkavicu. Evo ga primer Jamajke:

https://www.youtube.com/watch?v=y-1bJL0byOs

I Singapur i Juzna Koreja su imale jednopartijske vlade koje su planski izgradjivale privredu.

Koga interesuje tacno kako neka procita istorijat najvece celicane u Juznoj Koreji: http://en.wikipedia.org/wiki/POSCO

Vlada je bila subvencionisala cenu celika da bi ta celicana mogla da postane to sto jeste.

Naravno, ne podrzavam ni jednopartijske vlade, ni centralisticke planove, vec samo ukazujem na to da se nijedna siromasna zemlja nije razvila od slobodnog trzista vec protekcionizmom i subvencijama. Smanji se uvoz, podele subvencije i onda se razvijaju lokalne firme koje prvo zadovoljavaju domacu traznju, a zatim kada se usavrse i stranu.

Singapur je davao subvencije, ali nije imao protekcionizam iz prostog razloga sto sam ne moze da proizvede mnogo toga. Zato su oni u pocetku imali nula porez i iskoristili su period hladnog rata kada je preko trecine svetske populacije bilo iza gvozdene zavese i nije proizvodilo za svetsko trziste. Tada su sa niskom cenom rada i nula porezom privukli investicije bas u vreme kulturne revolucije u Kini.

Sta je najbolje i za ljude i za planetu? Lokalizacija, samoodrzivost, kooperacija a ne kompeticija.

Hrana koja se uzgaja lokalno, a ne transportuje sa drugog kraja sveta. Zasto svaka shusha mora da ima kola koja vozi par puta mesecno? Efikasan javni prevoz i kola koja se dele sa vise korisnika. Ne samo kola, sve moze da se deli i koristi samo kad zatreba.

Ja koristim peglu nekoliko puta godisnje, ali moram da je kupim da bih je koristio? Suluda stvar.

Provesti ceo zivot na poslu na kojem se presipa iz supljeg u prazno da bih otplatio stan i kola od pola miliona kada mogu da kupim parce zemlje i sam napravim kucu za 10 hiljada dolara? Nadrealno.

Tada su sa niskom cenom rada i nula porezom privukli investicije bas u vreme kulturne revolucije u Kini.

Pa opet, zašto isto to nisu uradili i u Zambiji? Ili ajde recimo da je razlika u tome što je Singapur velika luka, ali Južna Koreja i Japan su u zabiti, nalaze se levo od najveće praznine u svetu, a za susede su imali samo Sovjete i Kineze koji su naravno bili zatvoreni za prljave kapitaliste... pa kako su oni uspeli? Japan nije ništa manje izolovan od recimo Madagaskara ili Nigerije, da ne govorimo o Meksiku.

Ako nije kapitalizam to što gradi privredu nego centralno planiranje i socijalizam, onda zašto su danas Albanija, Indija, Laos, Etiopija i još neke države među najsiromašnijim na svetu?

Dobro sigurno ima još tu nekih razloga, i ja nisam rasista i nije mi uopšte bitno da li su neki narodi materijalno bogati ili nisu, nego to je tema ovde. Ja sam radio i još i danas radim u multinacionalnoj firmi gde imamo ljude sa celog sveta, Amerikance, Francuze, Indijce, Japance, Kineze, Vijetnamce... Po mom iskustvu, radni ljudi ne zavise od svog porekla nego od lokacije gde rade, recimo u Americi, Britaniji ili kod nas se radi 8-9 sati dnevno, radi se ozbiljno i produktivno ali kad odeš kući isključiš mozak i opustiš se. U Kini, Japanu ili Vijetnamu rade 10-12 sati dnevno a ponekad i više, bez obzira na status u hierarhiji, ali mislim da su manje produktivni barem kad uporedim naše timove sa njihovim onda uvek uradimo istu količinu posla. To sam još čuo i od drugih da se u Japanu puno radi ali niskim intenzitetom. Nije uopšte problem, meni je super kad su oni još "budni" pa mogu da pričam sa njima, ali sam svestan da kad je kod mene 10 sati ujutro onda je kod njih 8 uveče i oni još uvek rade.

E sad da pogledamo nerazvijene krajeve: Indiju. Konkretno imam iskustva sa Mumbajom i Bangalorom. Tamo ljudi rade u nepredvidljivim satima, ponekad rano ujutro, ponekad oko ponoći, ponekad nestanu i niko ne zna gde su. Kad pričaš sa njima preko telefona stalno je neka galama u pozadini i očigledno da se ne radi o poslu pošto čuješ smeh, vikanje itd. Niko ne prati pravila, recimo odlučimo da se X ne sme raditi, a oni to urade, pa kad pitaš zašto onda kao nisu znali, a bili su na sastanku, a poslali smo i jedno milion mejlova. Pa pitaju kako se nešto radi i ti objasniš, a posle par sati te pitaju opet isto, pa sledeći dan opet, pa ti napišeš u mail da te ne bi pitali a oni naravno ne pročitaju. Ovo nije samo jedna firma i nije samo jedna lokacija, mislim da je to tako generalno svugde.

Ponovo, nije problem sa Indijcima, već sa Indijcima u Indiji. Kada neko odatle ode recimo u Njujork onda brzo postane ozbiljan i pouzdan radnik, ja sam lično video da se to stvarno dogodilo. Otprilike isto što se kaže (ili se nekad kazalo) za Srbe, da su na Zapadu odlični radnici, ali da u Srbiji važi "niko ne može toliko malo da me plati koliko malo ja mogu da radim".

E zbog toga mislim da oni neće postati razvijena zemlja. Zato što nemaju tu radnu naviku koja je potrebna da čovek bude veoma produktivan. Ja verujem da su oni odlična ljudska bića i verovatno su i srećniji nego mi Evropljani, ali neće postati kao Singapur, Koreja, Evropa ili Amerika.

E zbog toga mislim da oni neće postati razvijena zemlja. Zato što nemaju tu radnu naviku koja je potrebna da čovek bude veoma produktivan. Ja verujem da su oni odlična ljudska bića i verovatno su i srećniji nego mi Evropljani, ali neće postati kao Singapur, Koreja, Evropa ili Amerika.

Чувена прича о менталитету и радним навикама, док земља добија 2% од свог највећег природног богатства... некад се изгледа занемари очигледно због неких наших теорија и предрасуда.

А кад западни агенти доведу неког диктатора који им јефтино прода ресурсе и шаље своје жене авионом да "шопингују" у Њујорк или Лондон, ето приче о "цринцима који спискају паре чим им их даш у руке, не знају једноставно да економишу".

Zar se to događa samo "crncima"?

Možda je prirodno da ljudi u toplijim krajevima "teže" rade, ali ja mislim da je država ta koja treba da svojim uređenjem usmeri omogući radne procese koji će doneti boljitak i svakom građaninu i državi samoj.

Tada su sa niskom cenom rada i nula porezom privukli investicije bas u vreme kulturne revolucije u Kini.

Pa opet, zašto isto to nisu uradili i u Zambiji? Ili ajde recimo da je razlika u tome što je Singapur velika luka, ali Južna Koreja i Japan su u zabiti, nalaze se levo od najveće praznine u svetu, a za susede su imali samo Sovjete i Kineze koji su naravno bili zatvoreni za prljave kapitaliste... pa kako su oni uspeli? Japan nije ništa manje izolovan od recimo Madagaskara ili Nigerije, da ne govorimo o Meksiku.

Ako nije kapitalizam to što gradi privredu nego centralno planiranje i socijalizam, onda zašto su danas Albanija, Indija, Laos, Etiopija i još neke države među najsiromašnijim na svetu?

Zato sto je Zambija bila irelevantna u tom periodu hladnog rata, dok su Juzna Koreja i Japan bili od krucijalne vojne i politicke vaznosti za US. Japan i Juzna Koreja su bili pod vojnom zastitom US pa prema tome nisu morali da trose resurse na vojsku. US je bila veoma zainteresovana da spreci revolucije u ove dve zemlje jer su one bile prag odbrane protiv SSSR, zato je US i sakom i kapom ulagala u njih.

Ko je zaista zainteresovan za ekonomsku istoriju mora da ostavi svoju licnu ideologiju ispred vrata. Ne postoji primer siromasne zemlje koja se obogatila putem slobodnog trzista. Jednopartijski sistem i centralno planiranje nisu uopste ni dovoljan ni nuzan uslov za privredni razvoj, vec su to bile protekcionizam i subvencije. U slucaju `azijskih tigrova` koji su najbrzi slucaj privrednog razvoja koji je do sada zabelezen u ekonomskoj istoriji, sve su imale jaku centralisticku vladu, planiranje, protekcionizam i subvencije, kao i ogromni priliv stranog kapitala. One NISU bile socijalisticke, naprotiv, isporucile su svoje radnike na tacni stranim korporacijama koje su mogle da daju plate i uslove kakve su htele. Medjutim, za razliku od ostalih siromasnih zemalja koje su to uradile zato sto su morale, one su to prve ponudile i strateski odigrale svoj unutrasnji razvoj (ogranicavanje uvoza, podsticanje izvoza, planiranje tehnoloskih unapredjenja, subvencije i protekcionizam).

Inace je vrlo interesantno uporedjivati razvoj Juzne i Severne Koreje. Prvih deset godina nakon primirja sever je i pored velikih izdataka za vojsku imao bolje privredne pokazatelje od juga. Nakon te prve decenije je poceo prvo da stagnira, a zatim da nazaduje jer je napravio gresku u prevelikom fokusiranju na tesku industriju, a zapostavljanju lake po sovjetskom modelu.

Ne znam da li su cinjenice bitne, ali...

Siromastvo i nejednakost nisu ista stvar.

Broj ljudskih bica koji se izvukao iz siromastva nikada nije bio veci:

"More people have escaped poverty the past 25 years than were alive on the planet in 1800. Their "means of escape" was largely the introduction of at least some "laws of competition" in endeavors that had long been the exclusive domain of authoritarian, monopolistic governments. Here's The Economist:

In 1990, 43% of the population of developing countries lived in extreme poverty (then defined as subsisting on $1 a day); the absolute number was 1.9 billion people. By 2000 the proportion was down to a third. By 2010 it was 21% (or 1.2 billion; the poverty line was then $1.25, the average of the 15 poorest countries’ own poverty lines in 2005 prices, adjusted for differences in purchasing power). The global poverty rate had been cut in half in 20 years.

The country that cut poverty the most was China, which in 1980 had the largest number of poor people anywhere. China saw a huge increase in income inequality—but even more growth. Between 1981 and 2010 it lifted a stunning 680m people out poverty—more than the entire current population of Latin America. This cut its poverty rate from 84% in 1980 to about 10% now. China alone accounts for around three quarters of the world’s total decline in extreme poverty over the past 30 years."

And don't forget Africa and India!

In Africa, inflation-adjusted per capita incomes rose by an astonishing 97 percent between 1999 and 2010. Hunger in India shrank by 90 percent after the country replaced 40 years’ worth of socialist stagnation with capitalist reforms in 1991.

Broj ljudskih bica koji se izvukao iz siromastva nikada nije bio veci:

In 1990, 43% of the population of developing countries lived in extreme poverty (then defined as subsisting on $1 a day); the absolute number was 1.9 billion people. By 2000 the proportion was down to a third. By 2010 it was 21% (or 1.2 billion; the poverty line was then $1.25, the average of the 15 poorest countries’ own poverty lines in 2005 prices, adjusted for differences in purchasing power). The global poverty rate had been cut in half in 20 years.

The country that cut poverty the most was China, which in 1980 had the largest number of poor people anywhere. China saw a huge increase in income inequality—but even more growth. Between 1981 and 2010 it lifted a stunning 680m people out poverty—more than the entire current population of Latin America. This cut its poverty rate from 84% in 1980 to about 10% now. China alone accounts for around three quarters of the world’s total decline in extreme poverty over the past 30 years."

Kao sto i broj ukupne populacije na planeti nikada nije bio veci. Treba gledati procentualno, a ne brojcano.

Koliko taj jedan dolar 1990 realno vredi danas u 2014? Kupovna moc je jako opala.

Tacno, ali sta je cena tog kineskog `cuda`? U Pekingu postavljaju ekrane na kojima pustaju snimke izlaska sunca  kao u Blade Runneru:  http://www.dailymail.co.uk/news/article-2540955/Beijing-clouded-smog-way-sunrise-watch-giant-commercial-screens-Tiananmen-Square.html

Nekada im stomaci nisu bili bas puni na selima, a sada su ti bivsi seljani moderni robovi koji rade 12 sati dnevno i vise. Foxconn postavlja mreze ispod prozora na fabrici kako bi ih sprecio da se samoubijaju. Vide porodicu jedanput godisnje za novu godinu, van toga samo ropstvo: http://www.dailymail.co.uk/news/article-2103798/Revealed-Inside-Apples-Chinese-sweatshop-factory-workers-paid-just-1-12-hour.html

I na kraju, da li je standard realno povecan ili je u stvari u pitanju dug, ljudi se zaduzuju i izgleda da im se standard povecao, a oni u stvari nikad nisu bili u vecem minusu.

U Pekingu postavljaju ekrane na kojima pustaju snimke izlaska sunca  kao u Blade Runneru:  http://www.dailymail.co.uk/news/article-2540955/Beijing-clouded-smog-way-sunrise-watch-giant-commercial-screens-Tiananmen-Square.ht

Da nije to sunce izvučeno iz konteksta?! Koliko se sećam na tom ekranu se vrte reklame sa raznih turističkih destinacija u Kini... Malo sam ćorav, da li dole desno na ekranu piše Shandong? To bi trebalo da je provincija u Kini...

pss: nisam kinezofil, sve su to ista političarska govna! Nebitno Evropa ili Azija!

pss: nisam kinezofil, sve su to ista političarska govna! Nebitno Evropa ili Azija!

Potpuno se slazem.

A propo `boljeg` standarda - plate stagniraju, realna kupovna moc novca opada (nevidljivi porez), i sta onda nego zajam - duznicko ropstvo:

Kao sto i broj ukupne populacije na planeti nikada nije bio veci. Treba gledati procentualno, a ne brojcano.

Koliko taj jedan dolar 1990 realno vredi danas u 2014? Kupovna moc je jako opala.

Tacno, ali sta je cena tog kineskog `cuda`? U Pekingu postavljaju ekrane na kojima pustaju snimke izlaska sunca  kao u Blade Runneru:  http://www.dailymail.co.uk/news/article-2540955/Beijing-clouded-smog-way-sunrise-watch-giant-commercial-screens-Tiananmen-Square.html

Nekada im stomaci nisu bili bas puni na selima, a sada su ti bivsi seljani moderni robovi koji rade 12 sati dnevno i vise. Foxconn postavlja mreze ispod prozora na fabrici kako bi ih sprecio da se samoubijaju. Vide porodicu jedanput godisnje za novu godinu, van toga samo ropstvo: http://www.dailymail.co.uk/news/article-2103798/Revealed-Inside-Apples-Chinese-sweatshop-factory-workers-paid-just-1-12-hour.html

I na kraju, da li je standard realno povecan ili je u stvari u pitanju dug, ljudi se zaduzuju i izgleda da im se standard povecao, a oni u stvari nikad nisu bili u vecem minusu.

Nije mi jasna ova poenta oko broja stanovnika. Ne znaci da su svi rodjeni u siromastvo, ako ista veci broj stanovnika znaci veca potraznja za ogranicenu kolicinu resursa, te je tako opritisak na dole.

Procentualno broj siromasnih u svijetu se smanjio, kako video govori prvenstveno zbog cuda Kine i Indije:

Nisi pazljivo citao, sve je prilagodjeno za promjenu vrijednosti dolara, u tekst je navedeno da se svodi na vrijednost iz 2005.god.

Cijena je da umjesto 85% ljudi u siromastvu, 10% danas zivi u siromastvu.

Pretpostavljam da postoje odredjena deformisanja trzista od strane drzave (razlicito tretiranje ruralnih i urbanih podrucja itd.), to uzevsi u obzir, postoji razlog zasto je tolika masa ljudi dosla da radi  u tim fabrikama (koje opet nisu sve iste i definitivno nemaju sve mreze protiv samoubistava). Kako ti kazes nekada im stomaci nisu bili bas puni, drugim rijecima milioni su danima skapavali u agoniji gladi, najgore pogodjenoj regiji zvanicno je oko 70% stanovnistva umrlo u toj agoniji... kada dolazis iz takve bijede jednostavno i lose fabrike su bitan napredak. Dakle izbor izmedju umiranja od gladi i ocajne fabrike je "no-brainer".

Ako ko zeli da dobije slikovitu predstavu o ovome preporucujem biografski, kineski film "1942." - koji ocigledno govori o periodu prije komunizma.

Stanovnistvo Kine ima najvece ustedjevine na svijetu, najvise stede, tako da... http://data.worldbank.org/indicator/NY.GNS.ICTR.ZS?order=wbapi_data_value_2012+wbapi_data_value+wbapi_data_value-last&sort=desc

(Usput, uvreda je i pomalo bezosjecajno za prave robove nazivati radnike koji su barem vecim dijelom dobrovoljno u fabrikama i imaju kakvu-takvu slobodu, nazivati robovima. Obojeni robovi 19. vijeka sa Juga Amerike ili Brazila i sl. bi odmah potpisali da budu "robovi" u ovim fabrikama. Treba biti realan i zadrzati perspektivu -

Nisam gledao detaljno jer mi je dobro poznat taj autor i njegovi snimci na kojima se upinje da dokaze da je `slobodno` trziste nesto najbolje sto se ikada desilo na ovoj planeti.

Ne znam ko moze da tolerise sistem u kojem 21 hiljada ljudi umire od gladi svaki dan iako ima dovoljno hrane za sve. I koji svakodnevno unistava planetu. Profit iznad planete i ljudi, moc i dominacija kao svrha svega.

Ova sva `postena telegencija` sto brani `slobodno` trziste i `liberalnu` ekonomiju je ista ona koja je branila `samoupravljanje` u SFRJ, genocid i raspad zemlje sa svojim klerofashistickim diskursom i uopste bilo sta sto je u interesu mocnika.

Cenim iskljucivo `nepostenu` inteligenciju koja misli svojom glavom.

Sloboda, jednakost i odsustvo siromastva:

@Svi: može malo manje slika, pogotovo ako nose isključivo tekstualni sadržaj ili nisu neophodne za poentu? Muka je pratiti s malog ekrana tableta mog.

KP(S) dosledno neguje lo-fi tradiciju, šta ste sad našli da prodajete te multimedijalne web 3.0 fore...

Ekonomija buducnosti

Mislim da je ovo povezano sa temom. Članak u Time-u:

Here Are the 5 Companies Making a Killing Off Wars Around the World

http://time.com/24735/here-are-the-5-companies-making-a-killing-off-wars-around-the-world/

Čitam sinoć, pred spavanje, Hakslijevo "Ostrvo", i naiđem na ovaj lep citat. Izvinite zbog lošeg kvaliteta, mrzelo me da prekucavam. Pisano 1962.

Nisam gledao detaljno jer mi je dobro poznat taj autor i njegovi snimci na kojima se upinje da dokaze da je `slobodno` trziste nesto najbolje sto se ikada desilo na ovoj planeti.

Ne znam ko moze da tolerise sistem u kojem 21 hiljada ljudi umire od gladi svaki dan iako ima dovoljno hrane za sve. I koji svakodnevno unistava planetu. Profit iznad planete i ljudi, moc i dominacija kao svrha svega.

Da, tesko je ozbiljno komentaristai nesto, a da se ni ne procita ili pogleda.

Ako je to za tebe slobodno trziste onda nije ni cudo sto pricamo jedan pored drugoga i sto te na prvom mjestu ne zanima... dakle provjeriti definicije.

Cinjenicno, kako je iznad pokazano, trziste je vise nego efikasno rjesilo problem koji kroz citavu istoriju prati covjecanstvo.

Ova sva `postena telegencija` sto brani `slobodno` trziste i `liberalnu` ekonomiju je ista ona koja je branila `samoupravljanje` u SFRJ, genocid i raspad zemlje sa svojim klerofashistickim diskursom i uopste bilo sta sto je u interesu mocnika.

Pridjevi i neki infatilni pokusaji vrijedjanja ili sta li vec, definitivno nisu argumenti i cinjenice.

Simpaticno je da si stavio citat Dr. Mate koga je iznad pomeunti autor intervjuisao, hvalio i sam citirao za ono cime se covjek profesionalno bavi i o cemu zna najvise.

"Money is a commonly used medium of exchange." - ako cemo po definicijama, sve ostalo je poezija.

Dalje necemo siriti pricu posto si pokazao siroku neozbiljnost i nesposobnost ili nemogucnost da das barem jedan konkretan cinjenican odgovor.

Nekada im stomaci nisu bili bas puni ...

Podsetilo me je na nesto.

Prica mi jedan drugar iz Bukuresta kako im je bilo za vreme i posle Causeskua.

I kaze mi "...za vreme Causeskua,kad udjes u prodavnicu,na rafu nisi imao vise vrsta nekog prozivoda,vec samo jedan proizvod koji si mogao da kupis.A danas imas milion razlicitih proizvoda u prodavnici,ali nemas para da ih kupis!".

Tako on iz svoje perspektive vidi na (ne)siromastvo...

Nije problem u tome koga on intervjuise, vec je problem u tome sto mu nista ne dopire do mozga sto je karakteristicno za apologete mocnika i dogmate.

Ovde mu Comski lepo objasnjava da to sto sebe naziva `libertarijancem` je sasvim suprotno od klasicnog znacenja pojma libertarijanac:

http://www.filmsforaction.org/watch/noam-chomsky-the-crucial-difference-between-american-libertarianism-and-traditional-libertarianism/

Evo tog `slobodnog` trzista o kojem pricamo: http://www.newscientist.com/article/mg21228354.500-revealed--the-capitalist-network-that-runs-the-world.html#.UyYnUs51vjU

"In effect, less than 1 per cent of the companies were able to control 40 per cent of the entire network," says Glattfelder. Most were financial institutions. The top 20 included Barclays Bank, JPMorgan Chase & Co, and The Goldman Sachs Group.

To je `slobodno` trziste u kojem je prihvatljivo da US i EU daju masne subvencije svojim poljoprivrednicima i onda obaraju cenu hrane kako ne bi uvozili istu iz nerazvijenih zemalja, a onda te iste nerazvijene pritiskaju da otvore granice njihovim (subvencionisanim) proizvodima, ubiju domace privredjivanje i pretvore svoje stanovnistvo u robove.

Sustinu je jako lepo koncentrisao u kratkoj recenici Bertrand Rasel:

“Advocates of capitalism are very apt to appeal to the sacred principles of liberty, which are embodied in one maxim: The fortunate must not be restrained in the exercise of tyranny over the unfortunate.”