Jump to content

Jezičke nedoumice

mamahaker
mamahaker
in Jezici - naši i strani

Featured Replies

Meni je zanimljiv fenomen jezičke netrpeljivosti, pravopisne agresije, ne znam kako to da nazovem :) Često čujem da ljudi kažu kako ih "jako nervira" kad neko nepravilno izgovori ovu ili onu reč ili konstrukciju. Okej, svi smo ponekad nervozni pa nas iznervira neka sitnica kojoj, da u datom trenutku nismo bili nervozni, ne bismo poklonili pažnju. Međutim, ovo sa jezikom sam čuo baš mnogo puta.

Pritom, uopšte se ne radi o nekim posebno značajnim stvarima, nego najčešće o sitnicama, o tome koji je predlog upotrebljen. Zašto ljudi to doživljavaju toliko lično? Ego-bitka, dominacija, zadovoljstvo što mogu nekome da sole pamet?

zadovoljstvo što mogu nekome da sole pamet?

To, i predrasuda da postoji Jedan Pravi Način kako se koristi jezik, koji su nam, doduše, u velikoj meri uterali u glavu naši nastavnici. Ali ne treba izgubiti ni iz vida da jezik, kao i količina novca kojim raspolažemo, garderoba koju nosimo ili muzika koju slušamo, jeste jedan jak mehanizam društvenog raslojavanja, koji govori o našem poreklu i obrazovanju. Što je sve negde podjednako (ne)važno, ali ljudi imaju tendenciju da sebe vrednuju i o drugima sude na osnovu spoljnih, efemernih stvari.

Pa ja jesam na prethodnoj strani napisala da mi para usi (tako sam se izrazila) jedna konstrukcija, ali to ne znaci da mi po difoltu skace pritisak kada je cujem, a daleko od toga da ljude procenjujem na osnovu toga kako pricaju.

Naravno da ne postoji jedan jedini pravi nacin kako se jezik koristi, ali da nije tako onda ova i slicne teme ne bi imale smisla.

Ali ne treba izgubiti ni iz vida da jezik, kao i količina novca kojim raspolažemo, garderoba koju nosimo ili muzika koju slušamo, jeste jedan jak mehanizam društvenog raslojavanja, koji govori o našem poreklu i obrazovanju. Što je sve negde podjednako (ne)važno, ali ljudi imaju tendenciju da sebe vrednuju i o drugima sude na osnovu spoljnih, efemernih stvari.

à propos...

Da li neko zna kako se zove stanovnik Jerusalima?

Na italijanskom je veoma neobican izuzetak (gerosolimitano), kako je na srpskohrvatskom? Pokusala sam okolo, preko imena viteskog reda Svetog Jovana, ali srpsko-hrvatski termin je Hospitalci ili Jovanovci.

Toda!  flowers::

Toda raba. :)

Jos jedno pitanje iz regije: Betlehem ili Vitlejem? Wiki na srpskohrvatskom daje prvo ime, na srpskom drugo. Da li mogu da biram? Meni Vitlejem zvuci arhaicno.

Vitlejem je tzv. vitacizam, tradicionalna srpska transkripcija sa starogrčkog, dok je Betlehem tzv. betacizam, gde je latinski bio posrednik, i ustalio se u krajevima gde je katolička crkva imala uticaj. Tako imamo i Vavilon : Babilon, Varvara : Barbara, Vizantija : Bizant itd. U srpskom su, dakle, tradicionalniji i ustaljeniji ovi prvi oblici.

Велики речник страних речи и израза 6. издање (линк)

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, на 1.600 страна, најсвеобухватнији је речник у којем се налазе све досад забележене новије позајмљенице и нови појмови који су протеклих деценија ушли у наш језик из разних области (медицина, технологија, филм, музика, рачунари, нови медији). Аутори су академик Иван Клајн и др Милан Шипка, врсни стручњаци за језик, који се годинама интензивно баве проблемима савременог српског језика, а објавили су већ на стотине научних и стручних радова и стекли богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици. Од 1936.године до данас код нас је у употреби чувени ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ Милана Вујаклије. Овај Лексикон је уводио у свет страних речи бројне генерације, а иновиран је у неколико наврата са мањим бројем речи и уз сво уважавање великог лексикографског и лингвистичког доприноса Вујаклијиног Лексикона. Неспорно је да су се у нашем језику одомаћиле бројне нове, стране речи којих у овом Лексикону нема.

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Клајна и Шипке садржи комплетну лексикографску обраду свих унесених речи и израза (по азбучном реду):

а) акцентовање (стандардни нагласци и дужине, уз напомену о уобичајеном изговору у свакодневном говору наших људи);

б) означавање граматичких својстава (врста речи, гр.род, број и сл);

ц) објашњење етимологије - ближе (ознака језика из кога је та реч непосредно преузета) и даље (изворно порекло);

д) објашњење значења, са назнаком сфере употребе.

Правописни речник српског језика 2.издање (линк)

ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРА­ВО­ПИ­СНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн,  са групом млађих сарадника магистара лексикографије.

Оваква је књига потребна свима  који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ  Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу).

Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акценатски речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији.

Речник језичких недоумица (линк)

Речник религијских појмова (линк)

Рaзвojeм филoзoфиje, истoриje, психoлoгиje, пoлитoлoгиje, журнaлистикe, a пoсeбнo сoциoлoгиje рeлигиje, jaвилa сe пoтрeбa и зa рeчникoм рeлигиjских пojмoвa.

Oтуд идeja дa сe у oвoм рeчнику oбрaдe кaрaктeристични пojмoви из рaзличитих рeлигиja: стaрoeгипaтских; стaрoгрчких; старословенских; стaрoгeрмaнских; хиндуизмa; будизмa; кoнфучиjaнствa; тaoизмa, лaмaизмa; шинтoизмa; јеврејске рeлигиje; ислaмa; кaтoличaнствa; прaвoслaвљa; прoтeстaнтских секти; рoмских и aфричких веровањa, итд. Мoждa ћe сe нeкo зaпитaти зaштo су у рeчник рeлигиjских пojмoвa уврштeни и oни из дoмeнa прaзнoвeрja, мaгиje. Oдмaх дa кaжeмo: нe сaмo збoг тeoриjских прoтиврeчнoсти o oднoсу мaгиje и рeлигиje вeћ и из прaктичних пoтрeбa.

Oвaкaв рeчник ниje никaд биo тaкo пoтрeбaн кao дaнaс кaд пoнoвo рaстe зaинтeрeсовaнoст зa рeлигиjу. Oчeкуjeмo дa ћe oн дoбрo дoћи свимa у мултикoнфeсиoнaлнoм друштву дa би сe, нa нajлaкши мoгући нaчин, упoзнaли с oснoвним пojмoвимa из рeлигиja свojих сугрaђaнa.

Oвo издање урађено је према сарајевском  дoпуњеном и прoширeном  издању из 2005. године, адаптирано је за српски језички израз у сарадњи са аутором, има непуниx 500 страница речничког формата  и обухвата 8.900 пojмoвa.

Фразеолошки речник (линк)

Српски јeзик богат је фразеологизмима (идиомима, фраземима). Иако је овај речник окренут првенствено савременом стандардном језику, своје место у њему нашао је и један број покрајинских и застарелих фразеологизама јер се срећу у многим значајним делима српске књижевности. Речник нема нормативне претензије - он пописује и описује фразеологизме. Спојеви речи чине јединствена значења, показују праву природу језика и његове огромне могућности. Фразе као што су: Гледати [бленути, буљити, зијати] као теле у шарена врата, или Спасти [пасти, дотерати, доћи]на просјачки штап, део су наше свакодневице и говоре о креативности говорника српског језика.                         

            Фразеологизми који садрже опсцену лексику нису унети у речник. При изради су коришћени бројни речници, приручници, монографијеи научни радови. Речник је намењен ширем кругу читалаца. Једноставан је за коришћење, па се до значења траженог фразеологизма долази брзо и лако. Фразеологизми с појединим речима обрађенису веома исцрпно (глас, језик, имати, душа, даска итд.), док се у другим примерима прибегавало неопходној селекцији. Речник се састоји из краћег предговора, списка условних знакова, скраћеница и речничког дела. У предговору су изложенаупутства за руковање речником, како би се корисници лако сналазили и користили ово несумњиво језичко благо.

  • 4 months later...

Ovaj drugi je izvesno pravilan, za prvi ne verujem (al nemam literaturu pri ruci).

Kći i (k)ćerka su regularni dubleti, te su oba oblika vokativa standardna, svaki od svoje osnove. Kći, kao i mati ima neregularnu deklinaciju: kosi padeži su kćeri, matere itd. Oblik kćer je isključivo akuzativ, ne i nominativ.

Мушко име Милош у вокативу има дублетне облике.

Од именице кћи вокатив једнине гласи кћери, док се вокатив једнине од именице

(к)ћерка гради додавањем наставка -о, (к)ћерко. Обе именице су женског рода,

с тим што именица кћи припада IV врсти, а именица (к)ћерка III врсти, те се и

наставци у вокативу једнине разликују.

  • 3 weeks later...

Pa i nije nešto "super", tu su uglavnom nabacali gomilu klajnovštine, tj. njegovih nagvaždanja o tome kakav bi jezik trebao da bude (kao što je legendarni kapučino lol:: ) i caka iz raznih nedoumica koje ti uglavnom neće nikad zatrebati u životu.

Create an account or sign in to comment

Go to topic listing