Pre nekoliko godina sam citala da je medju mladima u nekoliko velikih gradova zapadne Evrope sprovedena anketa o tome gde bi  vise voleli da zive, u multi etnicki/rasno/religijskoj sredini ili u sredini koja je daleko homogenija. Vecina se  opredelila za drugu opciju, razlog je- u homogenijim sredinama ima manje tenzija, stabilnije su u svakom pogledu, covek se oseca sigurnije, cuva se lokalna kultura...

Ono sto je meni zanimljivo je da sam to isto cula od izvesnog boroja ljudi koji inace mnogo putuju, jednostavno, susret sa drugim kulturama kompenzuju kroz putovanja, kroz druzenja sa ljudima drugih kultura prilikom putovanja, ili online.  A za stalni zivot im vise odgovaraju sredine koje nisu bas toliko sarolike.

Beograd vazi za multietnicki grad, ali te etnicike grupe su slicnog mentaliteta, poticu iz istog podneblja. Licno bih volela da je moj rodni grad daleko sarolikiji. Sada zivim u gradu koji je vrlo diverse u svakom pogledu, sto meni odgovara.. Dobro, mozda je to malo jednostrano gledanje, sve to zavisi i od drugih faktora  (politicka situacija, standard, i sl), ali svejedno, zanimljivija mi je kulturoloska i sva ostala razlicitost na dnevnoj bazi.

Sta vi mislite?

ja bih licno vise volela da zivim u gradu koji je vise multietnicki...vise volim tu 'sarolikost' i spremnost ljudi da prihvate razlicitosti, kakve god one bile...

Voleo bih da je ova sredina raznovrsnija nego što jeste. Okej, živim u Vojvodini, u Srbiji, na Balkanu, ima tu šarenila, ali meni se čini da je multikulturalnost Vojvodine, pa i celog Balkana, jedna površna, folkloraška multikulturalnost. Navijačka multikulturalnost. Hoću li navijati za Zvezdu ili za Dinamo? Hoću li slaviti slave ili ramazan? Križ ili krst? Da ili po? A mentalitet isti. Ista muzika, vrednosti, šale, strahovi. Okej, neki govore drukčijim jezikom, mađarskim, rumunskim, slovenačkim, rusinskim, i to jeste važna kulturološka razlika, ali ni ta razlike nije u stanju da pobedi mentalitetske sličnosti.

Vankuver, recimo, e to je već pravi multietnički sjeb. Živeo sam tamo neko vreme. Indus, Kinez, Afrikanac, Indijanac iz Brazila, okej, natucaju jezik metropole, ali teško se razumeju. Vrlo. Ni ne pokušavaju, osim ako ih posao ne natera. Možda bogatiji živalj ili akademski štreberi, ali obični ljudi ne. Prosto, artikulacija emocija potpuno je drugačija, drukčije su šale, reference, gestovi, maniri, značenja osmeha. To je prava multikulturalnost. I to je i teško i lepo. A današnje migracije čine da to bude nekako i nužno. Doći će azijski i afrički migranti i na Balkan, i neka, dobićemo više džamija, sladoledžija, jeftiniji falafel, humus, reklame na arapskom i amharskom, nijasne kože, čudne izgovore našeg jezika i one sjajne voćne salate. Navijači će pizdeti. Meni će biti milo.

Evo odlomka iz jednog dragog intervjua sa Borisom Budenom. Govori o Hrvatskoj, ali to je skoro isto što i Srbija:

"U Chicagu, recimo, ima više etiopskih doktora nego u Etiopiji, onda vam je jasno što znači odljev mozgova. Da, hrvatske elite imaju mogućnost da sa svojim obrazovanjem žive bolje negdje drugdje i one će to iskoristiti. A to što će to devastirati neke dijelove Hrvatske, koji će ostati bez zdravstvene zaštite... Naravno, tu postoji rješenje. Pa  Afrika i Azija su pune obrazovanih ljudi koji su spremni raditi za manje! Postoje depopularizirani i devastirani dijelovi Hrvatske u kojima ima slobodne zemlje i kuća, svega. Svijet je pun sirotinje, sposobnih ljudi željnih kruha koji bi to obrađivali. Neka ih pozovu! Možda bi nam trebalo ljudi iz Nigerije, Bangladeša, Indije..."

Urose, evo odmah i odgovora. Sa snaznijom privredom dolazi i multikulturalnost. Niko ne zeli da bude deo statistike sa vise od 25 % nezaposlenih uz nisku prosecnu zaradu. Postoje i drugi cinioci, ali slozices se da je za prosecnog coveka ovaj najvazniji. 

Beograd multietnički grad? Zbog Roma?

U poslednje vreme "multi" ovo ono postaje "in".

Insistira se na kojekakvim multietničnostima tamo gde ih objektivno nema, priča se o 30 nacija u gradovima u kojima su Srbi 90% stanovništva... ispada da je sramota biti homogena sredina, što je teška budalaština.

Lično bih voleo da provedem neko vreme u nekom velikom gradu gde ima svih nacija, jer mislim da možda čovek tako može da upozna ljude za koje bi morao da obiđe pola sveta da ih vidi. Ali ne mislim da svaki Kosjerić mora da uveze 5000 stranaca. Ako dođu, dobro došli, ako ne, ne treba niko da se toga stidi.

Nemam neki stav, šarena ili homogena sredina, jer mislim da i u jednoj i u drugoj sredini mogu da žive bliski, kvalitetni i zanimljivi ljudi, i totalno mi je pomodarski potcenjivati homogene sredine.

S druge strane, nehomogenost ima svojih mana, ako se ne varam. Mislim na geta po Francuskoj, Švedskoj, Engleskoj...

Kad čovek čita Uroša, rekao bi da je šarenilo jedna utopija u kojoj caruje drugarstvo i da bi svaki Čačak morao da ima po 2 džamije, sinagoge, pagode, Zaratustrine vatre... ispada to rešenje svih problema. To mi je opet potcenjivački, kao da homogena sredina ne može da bude normalna sredina.

Ako je neko bio kod Tunižanina u Prvomajskoj u Zemunu koji je držao arapski fast fud, mogao je da vidi kako se tu po ceo dan motaju neki Romi. Čovek našao sebi slične, tamnije i muslimane. LJudi se grupišu, žive jedni pored drugih.

Dešava se da mi nije svejedno kad sam u muslimanskim delovima Bosne, možda je nekom poznat osećaj kad ti dete progovori ekavski i dobije neverovatne poglede od okoline. Lepote multietničnosti možemo videti npr. u Bujanovcu. Ušao sam u jednu albansku knjižaru i jednu prodavnicu CDova, kad sam progovorio ponašali su se kao da je pala bomba.

S druge strane, recimo na severu Vojvodine sam se osećao sasvim prijatno i normalno u sredinama gde su u ogromnoj većini Mađari.

Mislim da su stvari složene i ne treba ih pojednostaljivati.

Dobar post.

Sem toga,koje bi to bile prednosti ziveti u multietnickoj/multirasnoj sredini?

Mislim,OK,i meni je ponekad zanimljivo i OK da popricas sa nekim druge rase/druge nacije i to nije problem (sem ako ta druga strana nece probleme).

Ali koje su to konkretne/objektivne prednosti ziveti u takvom okruzenju,zbog koje bih se ja (ili bilo ko) opredelio za to,a ne za homogenu sredinu?

Mislim,OK,i meni je ponekad zanimljivo i OK da popricas sa nekim druge rase/druge nacije i to nije problem

Velikodušno. Ako se ovo raščuje, može se desiti da ljudi drugih rasa/nacija počnu svakodnevno da čekaju u redu pred tvojom kućom, kad saznaju da tamo živi neko kome je okej da ponekad i popriča sa njima.

Kad čovek čita Uroša, rekao bi da je šarenilo jedna utopija u kojoj caruje drugarstvo i da bi svaki Čačak morao da ima po 2 džamije, sinagoge, pagode, Zaratustrine vatre... ispada to rešenje svih problema.

Ma svestan sam ja koliko je to problematično, ali šta sad? Ljudi će se seliti dok je veka i sveta, i moraćemo da naučimo da živimo s tim. Treba razvijati kulturu spremnosti na integraciju, suživot, kulturne kompromise i internacionalnu otvorenost. Teško je, ponekad jako teško, ali je za život na ovoj planeti neophodno.

Dešava se da mi nije svejedno kad sam u muslimanskim delovima Bosne, možda je nekom poznat osećaj kad ti dete progovori ekavski i dobije neverovatne poglede od okoline.

To nije multikulturalni sukob, nego posledica ratnih trauma i ratne propagande u jednoj -- u kulturnom smislu -- vrlo homogenoj balkanskoj sredini. Između ostalog, zbog toga i priželjkujem strance na Balkanu. Da vidimo malo kako to izgledaju zaista drugačije kulture.

Ova priča setila me je na jedan lep intervju sa Borkom Pavićević.

"Osim toga, u raspadu Jugoslavije mi smo u real timeu gledali ono što Agneš Heler naziva 'pad ideje o utopiji'. Mnogo stvari je tu igralo, i taj proces još nije ozbiljno razjašnjen. Bilo bi dobro kad bismo se umesto ove mimikrijske i idiotske halabuke ko je izdajnik a ko nije, ozbiljno bavili problemom pada ideje o progresu, ideje koju je Jugoslavija imala i koja se tako strašno sunovratila pod udarom nacionalnih i etničkih pokreta... Ni u Evropi danas niko nije pošteđen toga. Slušajući sve te priče i rasprave najpre o internacionalizmu, pa onda o multietničnosti unutar granica, pa je zatim neko smislio pojam multikulturalnosti, i na kraju 'različitosti' – ono što je meni fantastično bolno jeste da zbog gluposti i političkih ili interesnih pretenzija mi gubimo iz vida da smo upravo zbog onoga što smo preživeli i prošli, mi ti koji bismo imali drugima šta da kažemo na tu temu."

-- http://www.vreme.com/cms/view.php?id=905103

Кад више пута изговорим реч Мулти имам утисак  како би то објаснио да је нешто вештачко, као квалитет који је лош, није природно, тешко ми се прима у мозак, као нека мешавина свега и свачега.Онда развезем даље да видим на шта ме подсећа реч Мулти па се сетим, рецимо ствари које не волим и нису добре за здравље а ни за свакодневне потребштине а почињу са реч Мулти:

1.Мултивитамински сокови

2.Мултипрактик кухињски уређај

3.Мултифинкционални штампачи

4.Допуните сами....

Све се показало лоше!

Ako već moramo da sanjamo san o tome kako će svet da izgleda u budućnosti, ja bih više voleo da u zemlje iz kojih potiče većina emigranata dođe mir i prosperitet (po cenu toga da u Srbiji nema gde da se kupe humus i felafel) nego da ljudi iz tih zemalja pod naletom ratova i bede odlaze u Evropu, SAD, pa i Srbiju (iako mi ovo zvuči malo verovatno).

Ja sam odrastao u gradiću koji bi ste mogli nazvati multietničkim, u njemu živi oko 50ak % Srba, 10%ak  Hrvata, 20ak % Aškalija, Jugoslovena, Mađara... Osim povremenih loših šala na račun svih etničkih grupa, ili neke omladiske tuče koja se brzo zaboravila, tamo se nikad nisu dešavali neki veći incidenti, pa ni tokom devedesetih koje jedan deo ljudi smatra za novi srpski Srednji vek. Dok se sve te teško razumljive multi- reči i definicije nisu pojavile, nismo ni znali da se mnogo razlikujemo jedni od drugih, i nije nas ni bilo briga. Mi kao klinci se nismo interesovali za tuđu kultutu i običaje, nismo se interesovali ni za svoju, nas su zanimali fudbal, košarka, muzika, devojke, momci, neke politika, a neke vala i heroin bog da im dušu prosti.

Mislim da se slično živi u većini multietničkih sredina na svetu, da se vremenom zaboravi na razlike, jer ipak su svi ljudi i polako gube deo po deo svoje kulture pod naletom ''vrednosti'' zemlje u kojoj se sredina nalazi. Kari u Birmingemu, Kus-Kus u Sen Deniju i baklave u Berlinu su samo nusproizvod agresivne ekonomske politike multi-kulti zemalja da imigranti imaju šta da prezalogaje posle 12 sati robovskog rada. Nipošto ne bih voleo da Srbija postane jedna takva zemlja koja će da eksploatiše ljude iz siromašnijih zemalja, pa makar to nosilo sa sobom i šarene karnevale, ukusna egzotična jela i thai masažu.

Ja sam odrastao u gradiću koji bi ste mogli nazvati multietničkim, u njemu živi oko 50ak % Srba, 10%ak  Hrvata, 20ak % Aškalija, Jugoslovena, Mađara... Osim povremenih loših šala na račun svih etničkih grupa, ili neke omladiske tuče koja se brzo zaboravila, tamo se nikad nisu dešavali neki veći incidenti, pa ni tokom devedesetih koje jedan deo ljudi smatra za novi srpski Srednji vek. Dok se sve te teško razumljive multi- reči i definicije nisu pojavile, nismo ni znali da se mnogo razlikujemo jedni od drugih, i nije nas ni bilo briga.

I ja isto, i mogu da potpišem ovo. Ako bio gledao etnički, ja sam kao Srbin, kršten u pravoslavnoj crkvi, najbolji drugar iz Pančeva mi je Poluhrvat, drugi najbolji Mađar, treći najbolji Poluturčin-polurus, poreklom iz sandžačke imamske porodice, dok mi je najbolja drugarica vojvođanska Čehinja, poreklom iz porodice habzburških zvonardžija, zanatlija koji prave crkvena zvona. Ali to prosto nikada nije bilo bitno, nikada se nije potenciralo, uvek smo pričali na zajedničkoj srpskohrvatskoj ekavici i baš nas je bilo briga za etnička porekla.

Кад више пута изговорим реч Мулти имам утисак  како би то објаснио да је нешто вештачко, као квалитет који је лош, није природно, тешко ми се прима у мозак, као нека мешавина свега и свачега.

Pa dobro, umesto multi, moze da se kaze viserasno, visereligijsko, u duhu je srpskog jezika, a i drugacije zvuci.

Ali zasto je viserasna/visereligijska sredina vestacka i losa?

Ljudi se ne iseljavaju samo iz ekonomskih razloga. Ok oni jesu bitni, mozda pokretacki ze vecinu ljudi, ali ne jedini.

Još jedna stvar koja mi je pala na pamet, a ustvari je i moj odgovor na pitanje iz prvog posta...

Ono što se meni ne sviđa kod multietničkih sredina u Zapadnoj Evropi i pogotovo SAD-u je to što se forsira neka priča o multikuturalnosti dok jedna rasa, nacija, religijska grupa dominira nad ostalima. Emigranti zapadno-evropskim zemljama žive u mnogo lošijim uslovima nego domaće stanovništvo, saterani su u geta kao što je napisao Relja u koje hipsteri trknu po kebab i baklave, ili da na neki drugi način osete egzotiku, dok ti ljudi koji tamo žive pozitivne strane te multikulturalnosti ne mogu ni da ostete, pošto od svojih problema nemaju vremena da uživaju u tuđim kulturama, pa ni u svojoj.

U SAD, u kojoj nikad nisam bio, ali sam dosta proučavao istoriju te zemlje situacija je još bizarnija. Tamo su svi u neku ruku emigraniti, ali ih to još više razdvaja. Žive u sopstvenim zajednicama i bukvalno se plaše jedni drugih. Meni sa BAlkana su neverovatne pojave kao što je ''white flight'' i slično. Sve je nevešto zamaskirano nekom preteranom političkom korektnošću, ali stereotipi tamo su življi nego ikad.

Na BAlkanu iako su se po nacionalnom ključu dešavale mnoge strašne stvari, nekako smo uvek svi mi slično živeli, kad se živelo dobro, sve nacije su živele dobro, kad se živelo loše svi su živeli loše, kad se ratovalo i ginulo, svi su ratovali i ginuli.

KAd sve saberem, multietničke sredine poput ovih na Balkanu mi se sviđaju. Multietničke sredine poput onih na zapadu ne.

Iako je osnov problema getoizacije cena nekretnina koja sprecava `novije` emigrante da se dosele do `starijih` vrlo mi je cudna samo-getoizacija koja je veoma veoma cesta.

Na primer imao sam pre jednog kolegu, jako obrazovan, strucan, dobro se uklopio u sredinu na poslu, medjutim, privatno on se iskljucivo druzi sa Vijetnamcima, nema niti jednog ne-vijetnamskog prijatelja, ozenio je Vijetnamku, govori samo vijetnamski privatno, a kucu je kupio u kraju gde su oni koncentrisani.

To mi je sasvim nejasno, ne samo za ljude koji zive u Sidneju vec i za one koji borave privremeno na studentskim vizama. Dodju ovde da nauce engleski i da iskuse Australiju, a sve vreme provode iskljucivo sa pripadnicima iste etnicke zajednice, sa njima zive, druze se, rade za njih, jedu `svoju` hranu, slusaju muziku i njihov radio, citaju njihove lokalne novine, idu u njihove hramove... ukratko zive 100% isto kao u zemlji svog porekla i ignorisu sve ostalo.

Meni je bas bilo interesantno da upoznam i iskusim nesto drugacije, a cini mi se da ogromna vecina naprotiv zeli da se krece samo u okvirima poznatog. Tako je valjda lakse i udobnije, da se ne zamara mnogo mozak.    

U tim kvazigeto krajevima ima starije populacije koja uopste ne govori engleski. Rade sa svojima, kupuju od svojih, zive sa svojima i ne krecu se van tog obruca. S vremena na vreme mi se desava da mi se jave ljudi na oglas koji sam dao za nesto i da odmah krecu da pricaju na kineskom. Kad kazem da ne govorim kineski spustaju slusalicu. A Kineza nema vise od recimo 5%. Kakva je to doza arogancije.

Slicno mi se desava da kad trazim cimera interesenti pitaju za etnicko poreklo ljudi u stanu. Onda im kazem da je to informacija koju ne mogu da podelim telefonski iz razloga privatnosti, i da mogu da pogledaju sobu pa ce videti i onda oni prekidaju razgovor. Meni nikad ne bi palo na pamet da to pitam kada bih trazio stan.

Tako je valjda lakse i udobnije, da se ne zamara mnogo mozak.    

Mislim da u tome i jeste stvar, ljudi se osecaju sigurnije u okviru svoje etnicke zajednice. Mada sam primetila da sto je zajednica tradicioanlnija, to je i zatvorenija.

Recimo ovde su zapadjaci otvoreniji za druge kulture koje ih okruzuje, dok su, na primer, Indijcu siiti svet za sebe, u odnosu na Indijce sunite.

Postoji u sociologiji skala skladnosti suzivota razlicitih etniciteta, obicno kada rade istrazivanja pitaju ljude o situacijama koje se nalaze na razlicitim nivoima te skale, pa prvo krece da li vam ne smeta da vidite tog i tog na ulici, pa da se druzite sa njim i na kraju da se udate/ozenite sa njim. To je kriterijum koji jasno pokazuje kolika je zaista ta skladnost, a ne samo povrsinski.

Ako su medjurasni brakovi sasvim prihvaceni to je onda to. Ne moze biti skladnije. Mogu da oni svima lepo kazu dobar dan a da iza ledja misle sve najgore. Ovako, uzmi lepo statistiku mesanih brakova pa ces videti kolika je zaista otvorenost neke zajednice.

Indijci su na primer po tom pitanju strahovito zatvoreni. Muslimani takodje, ali za razliku od Indijaca iz religijskih razloga, ne iz rasnih. Kinezi nesto manje, ali nisu bas ni otvoreni.

Velikodušno. Ako se ovo raščuje, može se desiti da ljudi drugih rasa/nacija počnu svakodnevno da čekaju u redu pred tvojom kućom, kad saznaju da tamo živi neko kome je okej da ponekad i popriča sa njima.

Jel bi isto tako komentarisao i da sam napisao da mi je OK ponekad da odem na sladoled (da bi se onda ispred moje kuce sakupljale sladoledzije,jer je eto meni OK da ponekad odem na sladoled)?

U tom kontekstu sam napisao - nemam nista protiv toga,ali u toku dana treba i druge stvari obaviti,a ne samo stajati i pricati sa ljudima.Koji god da su.

Da se nadovezem uz usputni citat:

Ali zasto je viserasna/visereligijska sredina vestacka i losa?

Jer sem te price sa njima,da cujem kako neke stvari izgledaju iz njihovog ugla,ja ne znam sta drugo bi moglo da ima prakticnu prednost ili nesto sto homogena sredina ne bi mogla da mi pruzi?Koje su to prednosti?

Tako je valjda lakse i udobnije, da se ne zamara mnogo mozak.   

Mislim da u tome i jeste stvar, ljudi se osecaju sigurnije u okviru svoje etnicke zajednice. Mada sam primetila da sto je zajednica tradicioanlnija, to je i zatvorenija.

Recimo ovde su zapadjaci otvoreniji za druge kulture koje ih okruzuje, dok su, na primer, Indijcu siiti svet za sebe, u odnosu na Indijce sunite.

Je l' imaš neke primere za to?

Ja baš imam drugačija iskustva, nigde na zapadu nisam video da se ljudi tako ozare kad vide stranca kao što se dešava na istoku. Takođe što se npr Kaučsurfinga tiče, neuporedivo lakše sam nalazio kauč u istočnim zemljama.

Ali zasto je viserasna/visereligijska sredina vestacka i losa?

Odgovor na pitanje je u tome koliko multieticnih drustava i drzava postoje na svetu?

Drugar Sirijac je tako tražio stan u Istanbulu, rekao je da bi sve išlo super dok ne bi došlo pitanje "odakle si". Posle "Sirija" su ili spuštali slušalicu, ili bi se setili da ipak nemaju vremena da pokažu stan. Rekao je da Turci, koliko su ljubazni prema Evropljanima, isto toliko su neljubazni prema Arapima. Ovo a propo noskichovog o traženju stana i raspitivanju za nacionalnu/etničku pripadnost.

Drugar Sirijac je tako tražio stan u Istanbulu, rekao je da bi sve išlo super dok ne bi došlo pitanje "odakle si". Posle "Sirija" su ili spuštali slušalicu, ili bi se setili da ipak nemaju vremena da pokažu stan. Rekao je da Turci, koliko su ljubazni prema Evropljanima, isto toliko su neljubazni prema Arapima. Ovo a propo noskichovog o traženju stana i raspitivanju za nacionalnu/etničku pripadnost.

Ne znam koliko je bitno ali meni je bilo simpatično, u turskom jeziku ne postoje termini Iračanin, Sirijac, Jordanac... svi su jednostavno "Arap"

Drugar Sirijac je tako tražio stan u Istanbulu, rekao je da bi sve išlo super dok ne bi došlo pitanje "odakle si". Posle "Sirija" su ili spuštali slušalicu, ili bi se setili da ipak nemaju vremena da pokažu stan. Rekao je da Turci, koliko su ljubazni prema Evropljanima, isto toliko su neljubazni prema Arapima. Ovo a propo noskichovog o traženju stana i raspitivanju za nacionalnu/etničku pripadnost.

A eto vidis u mom slucaju je situacija obrnuta, ja nudim stan i ne pitam nikoga odakle je, ali oni mene pitaju odakle sam.  

Tako je valjda lakse i udobnije, da se ne zamara mnogo mozak.   

Mislim da u tome i jeste stvar, ljudi se osecaju sigurnije u okviru svoje etnicke zajednice. Mada sam primetila da sto je zajednica tradicioanlnija, to je i zatvorenija.

Recimo ovde su zapadjaci otvoreniji za druge kulture koje ih okruzuje, dok su, na primer, Indijci siiti svet za sebe, u odnosu na Indijce sunite.

Je l' imaš neke primere za to?

Ja baš imam drugačija iskustva, nigde na zapadu nisam video da se ljudi tako ozare kad vide stranca kao što se dešava na istoku. Takođe što se npr Kaučsurfinga tiče, neuporedivo lakše sam nalazio kauč u istočnim zemljama.

I moja iskustva na putovanjima po zemljama bliskog i srednjeg istoka su pozitivna po tom pitanju, ali ja sam vise mislila na suzivot raznih naroda i religija, konkretno u sredini u kojoj zivim. Ovde su zapadnjaci stvarno fleksibilniji, radoznaliji kada su u pitanju druge kulture, otvoreniji za sarolika druzenja, dok indijski muslimani pripadaju vrlo zatvorenim grupama, zato sam ih i pomenula. Nasuprot njima, hindu Indijci su daleko fleksibilniji. Verovatno to ima veze sa religijom i nacinom zivota. I naravno, ovo su samo moje opservacije, uvek ima odstupanja od pravila.

Ja baš imam drugačija iskustva, nigde na zapadu nisam video da se ljudi tako ozare kad vide stranca kao što se dešava na istoku. Takođe što se npr Kaučsurfinga tiče, neuporedivo lakše sam nalazio kauč u istočnim zemljama.

Jedno je "stranac" koji živi u stanu do tebe, a drugo stranac koji je na proputovanju. Putnik uživa poseban status, jer ga niko ne doživljava kao pretnju. Naravno, tu postoji i kulturna razlika, u pogledu tradicije gostoprimstva, ali to je već druga priča. U svakom slučaju, to što nas negde lepo primaju kao putnike, ne znači da su to tolerantni ljudi otvoreni ka svetu i svesni da svi živimo na istoj planeti i tako dalje. Altruizam na dan-dva je mnogo manje zahtevan od altruizma na deceniju-dve.

Sećam se da sam negde čitao o nepisanim plemenskim zakonima u Somaliji, prema kojima je zabranjeno ubijati decu, žene, stoku, mentalno obolele, i putnike.