Skoro sam prvi put stopirao. Nisam imao pravu potrebu da to uradim, hteo sam da vidim kako izgleda. I bilo je super. U nekom trenutku postavilo se to pitanje cime se bavim u zivotu. Kada si student nema tu mnogo sta da se kaze. Pojam student prati ono nemam para, imam vremena itd. i opravdava lako sto uopste stopiras. Eh sad, necu biti doveka student, pa me zanima kako reaguju vozaci kada im kazete da imate posao, ali da to volite da radite, da vam pricinjava zadovoljstvo. 

Da li to oni koji nude voznju stoperima u Srbiji i bilo gde drugde mogu da razumeju na taj drugaciji, putnicki nacin? Ili im, mozda, ne govorite istinu?

Nemam bas preveliki staz, ali niko me do sad nije cudno ili bledo gledao kad kazem da imam posao i stopiram iz zadovoljstva. Obicno reakcija bude u smislu "blago tebi, kad imas vremena i volje za tako nesto", "voleo bih da sam na tvom mestu" i sl. Cesto su ti koji staju bivsi stoperi i razumeju ljude koji drze palac, iako mozda to ne rade iz istih pobuda kao mi.

Uglavnom, ne znam zasto ne bi govorio istinu. Ljudi koji stanu uvek zele razgovor i sigurno ce im biti zanimljiva tvoja prica, putnika koji ne stopira iz nuzde, vec iz zadovoljstva. Samo napred.

Ja sam ima dosta sličnih situacija, zato što sam jako često stopirao u proteklih par godina, ponekad sam se osećao poprilično glupo kad moram da objašnjavam ljudima zašto stopiram, kad imam posao, koji je ponekad plaćeniji od posla osobe koja me vozi.

Niko mi ništa loše nije rekao, ali  sam kod nekih ljudi zaključio da oni stopiranje vide kao sredstvo da se ljudi bez para prebace od tačke A do tačke B. Objašnjenje da ne stopirate iz nužde već i zadovoljstva, za neke ljude bi značilo da vam definitivno ''nisu sve ovce na broju''.

Sva sreća (ili nesreća) pa su tad vozovi od tog mesta do grada bili retki, pa sam uvek u ovakvom razgovoru spomenuo i to kao razlog zašto stopiram. Od kad su vozovi postali redovniji, batalio sam ova s' posla/na posao stopiranja.

Свако има различито размишљање што се тиче аутостопа. Угалвном се почне због мало пара  . Али касније када вам то буде једино превозно средство, онда није битно да ли имате посао и новац. Ко то заиста воли, он ће наставити да стопира.

Како би кренули на неко дуже путовање без пара ? То био велики проблем током пута.

Има примера да неком посао не дозвољава да стопира, као нпр. неки функционер или тако нешто ( то је друга прича).

Pokupi me jednom cova, raznosac brze poste, kod Indjije ka Novome Sadu i pita cime se bavim. Reko' ja kompjuterima, kaze on: "Znao sam, delujes tako" 

A po inostranstvu kada kazem da sam iz Srbije, svi, BEZ IZUZETKA, me pitaju da li sam dosao da radim, ukoliko se vracam da li idem po radnu vizu za njihovu zemlju; neverovatno kako nikad nisu videli Srbina koji je dosao bzvz, da pije pivo i da pu dupe vidi puta