Nesto razumem,nesto ne razumem,ali ovo posebno ne:

Sto je rekla autorka teme da stavlja na instagram sliku. Ja imam drugaricu ona sa svakog putovanja dodje sa 3x4gb kartica.

Cemu taj instagram?

Ajde sto ispucaju 1000 slika na ko-zna-sta,ali cemu potreba da se slika u 300 poza i da to "kacim na internet"?I to momentalno?

Da bi drugi to videli?Sta,treba ti potvrda od drugih,da bi se ti osecao/osecala prijatno,inace nema toga?Svasta.

Tako mi deluje sve to.

Pa evo ovako. U mom slucaju je obrnuto.

Od npr 30 fotki koje stavim na instagram na samo jednoj sam ja, ako sam i na toj jednoj.

Stavljam fotke neceg sto mi je zanimljivo i sto hocu da sacuvam ufotkano, a ne sebe.

Zasto instagram... Zato sto na FB imam preko 1000 "prijatelja",  na instagramu 20-30 ljudi koji su mi manje ili vise bliski. Tako da, bas zato sto necu da svi gledaju, radije stavim na instagram. Ne koristim ga sa svojim pravim imenom i ne moze niko da me nadje ako ja to necu...

A zasto uopste to radim. Iz dva razloga.

1 - zivim daleko od svojih prijatelja i porodice pa mi je to najlaksi nacim da podelim sa njima gde sam, sta sam i sta radim.

2 - imam problem sa bekapom, retko se setim da ga radim i nekoliko vec puta sam izgubila sve sto sam imala na hard disku. To je bilo pre fejsa i pre instagrama... Sada barem znam da ako se tako nesto desi, ostace mi, ako nista drugo neke uspomene na mom profilu na instagramu...

Ja dosta fotkam, posle te fotke malo pregledam i proberem, i onda niti ih kome pokazujem, niti ih ja gledam. Stoje godinama na nekom CD-u/DVD-u k'o da ne postoje. Ranije sam imao običaj da proberem najbolje, malo sredim, doteram, kontrast i te stvari, ali sam shvatio da od toga nemam ništa, jer ih posle i tako nikad ne otvorim da ih pogledam. Fotke sa tri meseca putovanja po Aziji, iz 2007, i dalje stoje netaknute, one vertikalne nisu čak ni rotirane. Fotke iz Afrike 2009/10 takođe. Ponekad izvučem neku iz naftalina pa okačim na fejs, ali vrlo retko. Ili kad Klub pozovu na neki intervju za novine/televiziju, onda iskopam par prigodnih fotki. Napisao sam par tekstova za neke časopise, tamo su fotke dobro poslužile. Ali sve mi je manje jasno zašto uopšte fotkam kad niti ću kome pokazivati, niti ću ja to gledati.

Prošlog leta smo po Sahari vukli fotoaparat da bismo probali da napravimo nekakav video-putopis, snimali smo sve i svašta, od zanimljivih prizora do razgovora sa ljudima. Pitaj boga da li ćemo ikada i probati to da izmontiramo. Ali eto, bar je bilo jako zabavno petljati se sa snimanjem, razmišljati o kadrovima i uglovima i zvuku itd, tehnologija je poslužila da učini putovanje zanimljivijim.

niti ću kome pokazivati, niti ću ja to gledati.

Ovo mi je zanimljivo

Jel gledate svoje fotografije?

Ja obožavam da gledam fotke sa putovanja, i svoje i tuđe.

A posle svakog putovanja (našeg ili nekolicine bliskih prijatelja), skupimo se pa gledamo zajedno 458723 fotki ("na televizoru") i prepričavamo kako je bilo, šta smo radili, koga smo upoznali, gde smo išli itd. To mi je retko lep socijalni doživljaj, deljenje utisaka sa putovanja sa prijateljima.

Ja ne volim da imam previse fotki sa jednog putovanja, sta ce mi dve hiljade fotografija, ako ce ostati zarobljene na nekom CD-u, i ako cu ih retko gledati.

Mozda je to sudbina digitalne fotografije. Mozda je bilo bolje kada su postojali dobri stari fotoalbumi, pa si fotografiju mogao da uzmes u ruke, da je opipas. Ali manje se i fotografisalo. Ko ce danas da stampa hiljadu fotki da bi ih stavio u album.

Sto se tice fotografija koje su drugi snimilia, da, volim da ih razgledam, posebno ako su sadrzajne, ako imaju dusu. Ali bicu iskrena, smara me kada neko ima zelju da mi pokaze svih svojih hiljadu fotki sa nekog putovanja, posebno ako su manje vise pod isti kalup, dosadne i nezanimljive. Sve sto je u prevelikim kolicinama, izgubi draz.

Fotkanje sam davno batalio, teško da fotka moža da uhvati "mene na tom mestu  - cum u tom momentu cum u tom raspoloženju".  

Nije više gušt da te slike vrtim - a kamoli nekom drugom koji nije bio na "destinaciji: tu, tada,tako".

Ipak, fotoaparat nosim za dokumentovanje: mapa (do hotel, do bara, do ovog  - onog), red vožnje (bus, brod, voz). karte (može i kopija da se pravi) - sve što bih morao da prepisujem, a nema da se uzei/pravio kao kopiju na papiru.

E te fotke kada gledam kasnije - ubijem se da se setim gde sam pravio!...Brišem, delete... više nikome ništa ne zanače...  

Draga i ja volimo da fotografišemo, i imamo disciplinu da posle svakog putovanja proberemo i izradimo, na papiru, 20-100 fotki i ubacimo ih u album. I vraćamo se tim fotografijama, s vremena na vreme. Onda gledamo i da sa diska obrišemo sve to što nismo izradili: ako nisu dovoljno dobre za papir, neću ih sigurno gledati ni na disku. 100 komada je po meni neki plafon da nekome pokažeš a da ga ne smoriš (što uključuje i nas same).

Meni je interesantno da gledam i destinacije na kojima sam bila (da vidim sta sam propustila) i na kojima nisam bila...

Možda me ne smara to jer ljudi sa kojima "gledamo fotke" nisu od onih što donose dosadne i stereotipne fotografije, sebe u hiljadu poza, landmarks koje svi znamo itd. Više su to neki detalji koji uglavnom ni ne zapadnu za oko, a zapravo su zanimljivi.

Ja inače baš mislim da fotografija može da uhvati taj momenat "toga i toga", "tu i tu". Priznajem, mnogo toga sa putovanja bih zaboravila da nisam hvatala te momente.

A što se izrade tiče, moja manija su scrapbooks. Preko Fudjifilm-a mogu da se naprave baš divni albumi.

To da sve što je u velikim količina izgubi čar u slučaju moje bake definitivno ne važi. Pošto me vidi u najboljem slučaju dva puta godišnje, njoj sa poklonila digitalni ram sa jako, jako mnogo naših fotografija (sve što sam imala), i kada sam joj to dala plakala je dva dana. To joj je omiljeni hobi, da gleda unukine slike

Danas na poslu viska vremena, pa sredjivao bas neke fotke...ima bas davno netaknutih...onda prepakujem, organizujem...mrzi me da ih rotiram, a cesto i da pregledam detaljno i obrisem lose...

Inace, naleteo i na par blesavih Chivitlijevih, pa ako snimi ovo neka prosledi mejl da mu posaljem to

Mojih? Iz Granade? Već sam kopirao tvoje fotke dok si bio tamo

Ah, pa nema smisla da ostavim offtopic komentar, sad moram da odgovorim i na temu. Nov sam u svetu smartfona, prvi sam kupio tek prošle sedmice, i dalje pokušavam da ukapiram kako se koristi. Prošla me blaga jeza kad sam upalio viber i video razne ljude online, osetio sam se kao da su mi u čet listu uleteli svi ljudi sa kojima sam ikada iz nekog razloga razmenio telefon. Taj osećaj da sam direktno vezan telefonski sa svakim ko ima moj broj je nešto što teško mogu da svarim, jer nije u pitanju "pasivna" stvar kao mejl, gde odgovoriš kad želiš, niti običan broj koji vidiš u imeniku i koji naravno nećeš okrenuti tek tako, već to što pored mene stoji zelena ikonica koja kaže "tu je, pozovi ga". Onda sam se setio da sam se registrovao sa belgijskim brojem koji skoro niko nema, te me prošlo

Sem mapa i mejla, trudim se da izbegavam sve ostale aplikacije. Ne volim ni da se javljam kad otputujem negde. I gps gledam da koristim što ređe dok sam u gradu, shvatio sam da mi potpuno uništava spontanost otkrivanja. Jedino što uvek vučem laptop sa sobom, nažalost (ili na sreću) posao mi je takav da moram imati pristup svom kodu, jer često treba nešto na brzinu popraviti, a ljudi ne mogu priuštiti da čekaju mene da se vratim sa odmora, za nešto što mi je 10 (ili 100...) minuta posla.

Fotke sa prošlih putovanja ne gledam skoro nikad. Sve sam se mislio ranije, "ajde, biće ti žao, okini fotku", a sad retko kad izvadim fotoaparat, radije uživam u trenutku umesto da spremam materijal za neku kasniju setu. Evo, pre pola godine sam sebi zadao zadatak da proberem nekoliko fotki da uradim i naravno i dalje nisam. Jedino kad se zaista trudim da fotkam jeste kad ne fotkam za sebe, nego imam neku ideju šta ću uraditi sa njima.

Mojih? Iz Granade? Već sam kopirao tvoje fotke dok si bio tamo

Sve? Imas onu gde napadas jacu polovinu na mostu s ledja?

Mislio sam da ni sam nisam pregledao te fotke, mada se secam da smo neke razmenili...

Hahah, imam i tu

Moj sef kada se vrati sa putovanja probere jedno 100-ak slika i onda to posalje jednoj firmi koja napravi publikaciju za njega od tih fotografija. Tvrd povez, `masni` papir, kvalitetna stampa. Kao one publikacije za turiste sto se dele kada stranci dodju u goste. On moze da online odabere kako ce publikacija izgledati, da ukuca tekst gde i kako hoce, bira redosled i velicinu forografija, a ako nece nista od toga moze samo da posalje slike i da oni sve odrade za njega.

Kada primi tu brosuru onda je nosi na posao da pokaze, a inace drzi u kuci pa kad mu neko dodje u goste moze da pogleda. Tu je dobra stvar sto svako moze da bira da gleda sta ga interesuje i koliko brzo ga interesuje - da preskace strane i slicno. Ne mora cela grupa da sedi i da gleda u istu fotografiju.

E, pa to je to. Moze da se naruci i preko FUJIFILM. Skines softver, sve sam napravis, izaberes boje, format, tekstove, ubacis slike... oni ti odstampaju i posalju postom.

E, pa to je to. Moze da se naruci i preko FUJIFILM. Skines softver, sve sam napravis, izaberes boje, format, tekstove, ubacis slike... oni ti odstampaju i posalju postom.

I apple to radi.

Ja moje slike proberem, pa najbolje ubacim u folder iz kog mi se vrte kao pozadina na desktopu.

2 - imam problem sa bekapom, retko se setim da ga radim i nekoliko vec puta sam izgubila sve sto sam imala na hard disku. To je bilo pre fejsa i pre instagrama... Sada barem znam da ako se tako nesto desi, ostace mi, ako nista drugo neke uspomene na mom profilu na instagramu...

Једно од решења за ово може бити и дропбокс (линк). Служи за чување свих врста фајлова, не само слика, могуће их је делити итд..

Imam tri dropboksa... (sa tri imejla).. I sva tri puna

Možda jednom da dokupim ekstra prostor... Nije loša ideja u mom slučaju...

Ja sam sumljičav prema tim dropboksovima i inim čuvarima. Jednog dana će napisati (što se već događalo), da ako želite do svojih filova izvolite platiti.

Tako da je bolja solucija dodatni hard disk.

Ja sam sumljičav prema tim dropboksovima i inim čuvarima. Jednog dana će napisati (što se već događalo), da ako želite do svojih filova izvolite platiti.

Tako da je bolja solucija dodatni hard disk.

.gif' alt='::'> istog sam misljenja i ja, eksterni disk je zakon, u drop boxu cuvam samo ono sto mi je neophodno u nekom momentu ali mi nije izbor za trajno skladistenje podataka. Imala sam neke podatke na webshot.com i kad je promenio vlasnika vise nisam uspela da pridjem nalogu (jeer mi se u medjuvremenu promenio mejl, ono yu u rs i verovatno slu slali obavestenje o promeni uslova i vlasnika, a ja taj mejl nisam dobila i tako...sva sreca, pa je sve to bilo na eksternom HDD