Drugari,

 

Danas je Marko rekao da ga je već dvoje ljudi pitalo kako se Putnička kuća razlikuje od kaučsurfinga. Neko lako može reći -- znači vi sakupite pare, iznajmite stan i onda tamo besplatno živite par meseci i zajebavate se, a zašto ne skupljate pare za devojčicu kojoj treba operacija srca ili za podizanje škole u Africi ili za emancipaciju romskih žena. Šta bismo mu odgovorili?

 

Koja je to vrednost koju Putnička kuća dodaje svetu?

 

Evo nekih zaključaka do kojih smo došli i predloga kako bi se koncept Putničke možda mogao učiniti pametnijim:

 

 

1. Putničkoj kući nedostaje vidljivost. Na liniji da ljudi na internetu mogu videti šta se tamo dešava. Da se ta jebena kultura solidarnosti vidi i van kuće, da svako može da se uveri kako tih 200-tinak ljudi zajedno kuva, pere veš i deli dobro i zlo života na jednom mestu.

 

Ideja: napraviti neku vrstu strima na sajtu, da se iz PK često objavljuju male stvari, fotke, pričice, zapažanja, da to ide kao frekventni mikroblog. Ne kao rijaliti naravno, nego kao prava REALNOST kuće. Da neko može da ode na naš sajt i vidi kako ta solidarnost i uzajamno gostoprimstvo izgledaju u realnosti.

 

To sada treba konceptualno uobličiti da bude smislenije. Može se uključiti i više kanala, Tviter, Instagram i slično. Ideje su dobrodošle!

 

 

2. Putničkoj kući nedostaje izlaz. Nedostaje nešto što bi se tamo napravilo a što bi bilo korisno/lepo za zajednicu i što bismo kasnije mogli da pokazujemo ljudima. Okej je strim, ali strim realno nema nikakvu dugoročnu vrednost, strim je samo izveštaj sa lica mesta. Treba nešto što ima vrednost i nakon Kuće.

 

Ideja: da svaki posetilac dobije neki mali zadatak. Na primer, da dobije zadatak da napravi jednu destinaciju. Dobro razmislite o tome. Dakle, da svaki posetilac nađe jedno mesto koje je na neki način zanimljivo, da to mesto fotka ili nacrta, i da napiše jedan pasus o tome. Da se ljudi upute da ISTRAŽUJU grad, da im se kaže da razgovaraju sa meštanima i da BELEŽE. Naravno, 80% ljudi neće napraviti ništa suvislo, ali 20% hoće, i mi koji ovo organizujemo hoćemo, tako da postoji realna šansa da se na kraju PK sastavi nekoliko stotina destinacija (mesta, ne gradova, konkretnih mesta, ćošak, kuća, vrh planine, itd.) koje bi onda stajale na sajtu i bile neka vrsta ličnog, alternativnog (anti)turističkog vodiča za Tbilisi, Gruziju i region. Eto još jednog primera kako se može boriti protiv predrasuda.

 

Ova deja nosi i mnogo veći potencijal: ta mesta možemo birati ne po kriterijumu banalne zanimljivosti nego po kriterijumu dokumentarne rečitosti. Možemo birati mesta koja govore o sudarima kultura, o socijalnim lomovima, prelomima, sukobima identiteta, istorijskim burama, mesta koja su mali simboli sveta koji uvek ostane nevidljiv za većinu putnika jer je previše zajeban da bi ušao u Lonely Planet bedekere.

 

Naravno, to je sve banalno u odnosu na kvalitetan putopis ili dokumentarni film, ali je daleko manje banalno od svega što proizvede putničko-turistička industrija. Igranjem na toj liniji mislim da možemo mnogo da uradimo -- jer svi vole da putuju a malo ko voli da čita zajebanu dokumentarnu prozu.

 

 

3. Putničkoj kući nedostaje jasnija idejno-vrednosna potpora. Okej, 200 ljudi se skupi, druži, upozna novu kulturu i postane malo tolerantnije i mobilnije. Ali to je i dalje slabo. Tih 200 ljudi je već tolerantno, inače ne bi ni došli tamo. Podseća me malo na tinejdžersku levicu: kao sve je svačije, kako je lepo kada je sve besplatno. Podseća me na levicu kojoj ja poželim da kažem "get a job".

 

Zato i razmišljamo o tome da se svim tim ljudima da neki posao, neki zadatak, da oni budu svesni da nisu tu samo da bi se zabavljali već da bi nešto ISTRAŽILI, ZABELEŽILI i PRENELI. I da im to odmah bude jasno, u dokumentu za prijavu. Da im bude jasno da time "plaćaju" boravak u kući. Još jedna ideja: da svakog posetioca fotkamo i zapišemo nešto kratko o njoj/njemu, kao The Humans of The Travel House.

 

Šta bi još moglo? Puštati im dokumentarne filmove, postaviti stalne razmene knjiga i ostalih potrepština, podsticati ih na kulturu razumevanja sveta i kulturu suvisle solidarnosti. Neka recimo postoje večeri priča, gde će svako biti pozvan da ispriča nešto zajebano o sebi i svom gradu. Ako je neko došao iz zajebanog podneblja, dobiće priliku da izvesti ostale. A onda ćemo mi to preneti u blogu iz Kuće i to će postati dostupno na internetu.

 

 

Koje su vaše ideje?

Svidja mi se.

Moj predlog je da se na neki nacin ukljuce lokalci (neke novine, studentska organizacija, opstinska kancelarija, komsiluk...) u celu tu pricu. S obzirom da biste tamo bili zapravo gosti jednoga grada, jedne drzave, verujem da bi takva inkluzija jos vise doprinela smislu Putnicke kuce. Razmisljajuci "na keca", tako nekako..

Edited April 23, 201410 yr by Kwabena

Mogla bi kuca i komsiluk da se bira tako da bude 'plodno tle' za unapredjenje kvaliteta zivota. Profil putnika bi se birao u odnosu na vestine koje poseduju, i nakon koriscenja bi ta kuca i okolina izgladele mnogo bolje nego pre dolaska Levice. 

Na primer: neko se razume u el instalacije, neko pravi namestaj za park u okolini od recikliranog materijala, neko zna da pravi bastu i uzgaja avokado u kucnim zardinjerama, instalira ljuljaske, pravi muzicke instrumente... i onda od toga benefit ima lokalna zajednica jer sve ostaje i kad putnici odu. Novac i materijal mogu da se skupljaju u saradnji sa opstinom i lokalnom zajednicom, pa im i ta saradnja ostaje. 

Najveci potencijal ovakve grupe ljude je sto je to koncentracija energije, mlade po karakteru i snazne, koja moze da donese pozitivnu promenu u skoro uvek ustajalim zajednicama koje ne znaju sta ce sa sobom. 

Druga stvar je sto bi se od neke polu stracare napravio kvalitetan prostor, koji bi se posle toga izdavao ili prodavao za vece pare. 

Granada je za razliku od Istanbula bila slabije ispraćena.

U Istanbulu ste imali onu radionicu za crtanje mapa; ono što je Ester radila sa mapiranjem određenih lokacija je takođe bilo kul. Bilo je mnogo više ličnih priča - otac i sin koji su putovali po Turskoj kako bi preko GPS-a mogli po tim putanjima da iscrtaju naziv države, itd itd..

Ne sećam se da sam bilo šta slično čitao, izuzev za Takahira koji putuje svetom dve godine.. A tu su na primer bile Jadranka i Nevena koje su "ustopirale" brod i u praktično jednom danu otišle do severa Afrike i nazad u Italiju odakle su krenule.. Ili Mustafa koji je iz Jordana zapalio u Španiju zbog devojke u koju se zaljubio, da bi na kraju raskinuli, ali je ona kasnije živela kod njega u stanu kada je ostala bez posla. Dušan koji samo što je počeo da živi sa devojkom, ostaje bez posla, odlazi sa drugom na nedelju dana, da bi se mi sreli u trenutku kada su oni već bili mesec dana tamo.. Ili ona ekipa muzičara iz Perua, Čilea ili odakle već, koju su svirali podno Alhambre na malom trgu, dok su im se spontano pridruživali drugi ljudi, da bi u jednom trenutku to bio mali orkestar..

I to sve u nedelju dana dok sam ja bio, a mogu da zamislim šta se sve dešavalo..

Toga je meni nedostajalo da čitam više, ako bi poredili sa IStanbulom..

Uroše, ovo nije odgovor na tvoje pitanje, ali možda jeste još nešto za razmišljanje..

Hvala vam, drugari!

Bilo bi dobro da sastavimo neku vrstu pratećeg programa za Putničku kuću, da namernicima i potencijalnim donatorima bude jasnije šta će se tamo raditi osim što će se družiti i spavati. I na stranu marketing i kampanja, nama je lično potreban osmišljeniji koncept. Šteta da se ne PK ne iskoristi za neki lep projekat.

Više o tome u narednim danima, i neka se nastavi sa idejama!

I šerujte našu Indiegogo kampanju među vašim prijateljima sa Zapada! Dosad je bilo zanemarljivo malo vanbalkanskih donacija. To bi moralo da se promeni.

https://www.indiegogo.com/projects/the-travel-house-a-free-home-for-travelers

I ja da se oglasim, ako još nije kasno.

Da krenem od sredine.

Ja nisam bila u PK ni u Ist ni u Gra, pa mi je malo teže da komentarišem jer ne znam tačno kako to zapravo izgleda, ali reći ću šta mislim.

1 - Nešto mi govori da je boravak tamo onome ko je zadužen za red u kući najmanje od svega zajebancija. Da li grešim? Naravno da bi neko to mogao da shvati kao "besplatan život i zezanje", ali npr ja bih dva puta razmislila da li bih bila domaćin te kuće, ne besplatno, nego da mi plate. Kontam da to može da kaže samo neko ko živi po tuđim krevetima i jede po tuđim frižiderima, pa mu/joj je ideal da se negde uvali. Nekoj samoodrživoj i razumnoj osobi po meni ovo ne može da bude argument. 

Organizatorima kuće uvek može da bude argument da vam PK ne treba da biste mogli da putujete, čak naprotiv, ograničava vas jer morate da se posvetite tom projektu i da budete tamo zbog drugih ljudi. Da nešto radite samo zbog vas zar bi vam trebala cela ta frka oko skupljanja para, logistike, zajebancije, krečenja, traženja kuće i frižidera, drndanja sa gazdama koji uvek kenjaju i sa 500 ljudi u dva meseca od kojih jbg barem 5% će biti neminovno kreteni... Da vam je do putovanja lepo ste mogli ranac na leđa, pa na stop, pa na kauč i da vas vidi bog, zezati se i "besplatno živeti". Nego, vi ste već "senior putnici" i hoćete da prenesete taj duh i mudrost na junior putnike i na interns putnike. To vi sve znači radite za druge, ne za sebe

2 - to gde i kome treba da se pomogne je toliko relativno i glupo je uopšte i diskutovati mada naravno uvek ima onih koji kenjaju kad neko pomaže psima i mačkama "a ne ljudima", ili zdravima a ne bolesnima. A ti što kenjaju uglavnom NIKOM ne pomažu. Glupo je što čovek uopšte mora da se pravda, a pomaže... Ali, kao, ne pomaže tamo gde treba?! Pomažem gde ja hoću, ti pomaži gde ti hoćeš, dokle god pomažemo super. Na kraju krajeva, mi smo Klub putnika, pa ćemo da pomažemo putnicima, strašan je rak naravno, ali jbg, kad nismo Udruženje za borbu protiv raka.

Istina je da za 120 evra godišnje može da se školuje dete u Mozambiku. Ali nekako, ako idemo na kartu obrazovanja kroz putovanja, možemo uvek da kažemo promovišemo solidarnost (kroz primer kuće) i osveščivanje ljudi o realnosti na putovanjima (generalno) i da umesto da pomognemo jednom detetu pomažemo da svaki putnik koji skonta naše principe možda kad bude u prilici da bude solidaran i pomogne jednom detetu, ili drugom putniku, ili nekom petom. I da bude bolja osoba. I onda se to multiplikuje.

3 - ono što bi moglo i trebalo da razlikuje Kuću od CS su baš ti sadržaji koje Uroš lepo spominje, neke radionice koje bi mogle da se organizuju, jer svaki čovek koji prođe kućom ima neko znanje ili veštinu koju može da podeli sa drugima. Možda bi to moglo da bude uslov ostanka u kući - da se nešto pokaže, podeli... bilo to žongliranje, balansiranje noža na nosu ili tightrope ili mape... U mojoj NGO npr držimo radionice svega i svačega, besplatne su, a jedini uslov da neko učestvuje je i da i sam u roku od godinu dana drži jednu radionicu na temu koju sam odabere...To se valjda zove "freeskilling".

I još... Uroševe sve ideje mi se jako sviđaju osim strima. Razumem šta hoćeš time da postigneš, ali mislim da nema svrhe. Izgubi se u formi dosta sadržaja. Čini mi se da bi dobar blog sa fotkama i kratkim tekstovima bolje taj posao radio....

U Istanbulu sam shvatio da je možda najveća vrednost Putničke kuće u tome što ohrabruje ljude da putuju; i to ne one koji bi putovali i da kuće nema, nego one koji to verovatno ne bi uradili. U Istanbulu mi je dosta ljudi reklo da su odavno želeli da putuju, ali se nisu usuđivali jer to nikad ranije nisu radili. Ovako su znali da je smeštaj obezbeđen, da će dobiti sva uputstva kako da stignu, da ih tamo čeka neko njihov ko će im sve objasniti i oko svega pomoći - gde da promene pare, gde da jedu, šta da vide, gde da kupe karte za šta, kojim busom/brodom/metroom da stignu tamo-i-tamo i sl.

Mi smo navikli da sve posmatramo iz vizure "prekaljenih" putnika, ali setite se samo svojih prvih putovanja, još dok nije bilo ovog foruma, a pre svega dok nije bilo hospitality cluba i kaučsurfinga. Meni je bilo poprilično frka da se sam zaputim u Tursku, Rusiju ili Kinu, oslanjao sam se na Lonely Planet da pronađem smeštaj i prevoz, ljude sam uglavnom upoznavao po hostelima, a nekada danima ne bih nikoga upoznao i osećao sam se usamljeno i glupo što sam uopšte pošao na put. Da sam tad znao da u nekom gradu postoji neki stan gde sedi neka ekipa koja će mi pomoći oko svega što mi zatreba, objasniti mi kuda da idem i kako, i da ću još tamo moći da pronađem društvo i da spavam - sigurno bi mi bilo mnogo lakše.

U tom pogledu je Istanbul bio idealan, jer je relativno blizu. Granada je već bila daleko, a i Gruzija je daleko. U Istanbulu je bilo oko 110 naših, a u Granadi jedva 50ak. Pitam se koliko će ih biti u Tbilisiju. Nažalost, nije lako napraviti kompromis oko izbora lokacije, puno je faktora u igri.

Volim da verujem kako boravak u Putničkoj kući pozitivno utiče na ljude, kako im ne pomaže samo tehnički nego dodaje i neki drugi kvalitet. Kako makar malo jača kulturu gostoprimstva, solidarnosti i poverenja. Neće svetu škoditi da neko malo poradi na jačanju toga, zar ne? I nije to samo tih 200 ljudi koji su tamo bili; svako od njih će posle pričati o tome, a priča će stići do mnogo više njih.

Što se tiče konkretnog izlaza, odnosno outputa, o kome Uroš govori, to nije lako. Ljudi koji dolaze u Putničku kuću veoma su različiti, i svi su obuzeti pre svega svojim putovanjem, često potpuno premoreni od stopiranja, vozova, pešačenja, žele malo da odahnu, operu veš i dobro se najedu. Svako ko je ikada bio na dugom low-budget putovanju zna kako je to. Veoma je teško naterati ih čak i da se upišu u knjigu gostiju. Nekima sam morao da ponovim i po deset puta, neke smo morali da hvatamo na vratima kad su već krenuli da odu. Jednostavno su im misli negde drugde, imaju sto stvari u glavi, imaju svoje potrebe i svoje načine putovanja. Drugo je kad praviš radionicu, pozoveš ljude da rade na unapred definisanom cilju, već se tu napravi selekcija jer dođu samo oni koji su motivisani da to rade. U putničkoj kući bi to bilo kao "hearding cats".

Radionice možemo praviti sa lokalcima, kao što smo uradili u Istanbulu. Pozvali smo lokalne kaučsurfere, došlo je njih 10-15, ni ne sećam se više, Ester i Uroš su objašnjavali kako se prave mape i to je sve bilo lepo, ali za to je bilo potrebno da Ester i Uroš - koji znaju nešto o toj tematici - budu tamo. Dakle, za radionicu je potrebno da imamo kvalitetne vođe radionice, koji će pričati o nečemu o čemu zaista poseduju neko znanje koje vredi predati drugima, i da tema bude dovoljno zanimljiva da ljudi požele da o njoj nešto nauče.

Da krečimo stare kuće ili sređujemo parkove - opet ne bi bilo moguće, jer kao što rekoh većina ljudi je na dugom putovanju, a ne u volonterskom kampu koji je organizovan sa tim ciljem. Sem toga, takve stvari već sasvim uspešno rade volonterski kampovi.

Ja nešto razmišljam o ovom.

Takahiro nije ni mislio dolaziti na Balkan, tj. u zemlje bivše Jugoslavije.

Čovjek je imao ideju da malo švrlja po Zapadnoj Evropi, pa je grubi plan bio da preko Turske i Irana nastavi nekako kopnom prema Japanu.

Šta je bilo svi znamo

Ja sam ga pozvao još tada da dođe, i iako je rekao da sumnje u to, ipak je došao, bio kod mene, otišao u Mostar, Sarajevo, Čačak (kod Dušana i Saleta) pa Beograd (kod Slobe, Saleta, opet i svih ostalih iz PK), pa Novi Sad, kod Lazare, pa onda prema Rumuniji.

Ne želim sad da upadam u klišeje tipa da je PK ambasador ovog našeg frtalja zemlje, ali... Zamislite taj trenutak, čovjek ima neku ideju, u glavi ima neke planove i zahvaljujujući tom inkubatoru odlučio je da ih skroz promijeni. Koliko nas je upoznao u Putničkoj kući, sve nas je posjetio kasnije, a kod većine i boravio u kući. Nisam vjerovao da će biti tako, ali bilo je. E, ti mostovi su ono što ostane nakon svega Znam da svi to već znaju, ali nije loše da se podvuče još jedanput.

Edited April 26, 201410 yr by Boris Maksimović

Što se izlaza tiče i dalje mislim da je dosta velika šteta ako ga Putnička kuća ne bi imala. Kao što rekoh, 80% posetilaca neće napraviti ništa dobro, ali 20% hoće. Neka 10% napravi, 5%, nebitno. I neka to bude nova destinacija, vrlo kratak opis jednog zanimljivog mesta u gradu, zemlji i regiji. Ljudi dođu umorni i druge su im stvari na pameti, razumem ja to, ali ljudi dobiju BESPLATAN smeštaj. Moraju im se ugraditi izvesna odgovornost prema projektu. Ajde, neki će donirati, ali zašto bi samo to postojalo kao mogućnost kompenzacije.

Na kraju krajeva, biće nas više tamo koji ćemo redovno prikupljati te destinacije. Najkorisniji materijal nastaće od malog broja ljudi, i to je sasvim okej.

A zasto ne biste po kuci jednostavno, pored onih upozorenja o ponasanju, pokacili par zanimljivih slika i tekstova o Srbiji. Cisto onako, nenametljivo, da ljudi u prolazu ponesto zanimljivo saznaju i vide. Ja sam, recimo, nasao mnogo zanimljivih podataka u onoj rubrici "Odredista", cuo za mesta koja nisam ni znao da postoje u Srbiji, a neka i posetio, zahvaljujuci tome. Time bi se zainteresovali ljudi da zavire i u nas deo sveta, koji, realno, retko kome je u prvom planu. U skladu sa sadasnjom politikom kluba, nek to bude ceo region Balkana, ili "nasi krajevi"

(Nisam jos bio u Putnickoj kuci, pa ako tako nesto vec postoji, zanemarite ovaj post)

Edited April 26, 201410 yr by Dragance

Hvala, Draganče.

Razmišljamo o tome da proširimo i malo promenimo koncept destinacija. Za početak, da dodamo više zanimljivih mesta iz celog regiona, tj. iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore i rubnih oblasti. Drugo, da dodamo više malih mesta, da jedna destinacija bude jedan ćošak, planinski vrh, mala šuma, deo grada, detalj u gradu, plaža ili deo ostrva. Treće, da sve to prevedemo na engleski i da to funkcioniše kao neka vrsta alternativnog (anti)turističkog vodiča za Srbiju i ove krajeve.

Ali imamo toliko posla oko redizajna, turneje, Putničke kuće i lansiranja ostalog sadržaja da jednostavno ne stižemo da se bavimo i ovime Možda bi trebalo da otvorimo posebnu temu, pa da se svi članovi javljaju i predlažu lokalne destinacije?