Hoćemo da izdamo knjigu. To je knjiga putopisa koju smo Marko, Uroš i ja pravili (pisali i crtali) poslednjih nekoliko godina, zasnovana na našem afričkom blogu iz 2009/10.

Sada treba odlučiti. Izdavač ili samizdat? Ima tu dosta za i protiv, za svaku od opcija.

Izdavač bi nam omogućio da dođemo do novih ljudi. Ako knjigu izdamo sami, ona će se distribuirati uglavnom preko sajta i na našim predavanjima, dakle - ljudima koji već znaju za Klub (ono što se zove preaching to the choir). Izdavač bi omogućio da se ona nađe u knjižarama i pobrinuo bi se za promociju (ono u čemu smo mi prilično loši). Ukratko, izreklamirao bi knjigu i pobrinuo se da ona dospe u knjižare, da dođe do čitalaca.

Ako izdamo knjigu sami, ona će verovatno biti dosta jeftinija, jer nema izdavača koji će se masno ugraditi u cenu. Pored toga, tako sav profit (ako ga bude) ide Klubu. Zadržavamo i veću kontrolu nad knjigom, jer ne moramo ni sa kim da pregovaramo oko preloma, dizajna naslovnice itd. I možemo je izdati znatno brže - čujem da te izdavači ostavljaju da čekaš i po pola godine pre nego što uzmu da pogledaju knjigu. Kad nešto praviš godinama, osećaš neki strah od ideje da to predaš nekom drugom u ruke, da izgubiš kontrolu na daljom sudbinom toga.

Kad bih bio siguran da Klub ima kapacitet da proda jedno izdanje knjige, ne bih se dvoumio, i rekao bih da treba zaobići izdavačke mreže i lepo sve uraditi sam. Međutim, imamo li mi taj kapacitet? Ili ćemo prodati pedeset ili sto komada, a ostalo će večno ostati u mom plakaru? Ovaj potonji scenario mi deluje mnogo izvesnije.

Da li se može pregovarati direktno sa knjižarama/distributerima, zaobilazeći izdavače? 

Voleli bismo da ova knjiga izađe iz naše male underground putničke priče, da dohvati i ljude koji su izvan putničke supkulture. I nekako mi se čini da je za tako nešto potrebna saradnja sa velikim, ozbiljnim izdavačem koji ima razrađene kanale promocije, distribucije i prodaje. Da li je to neophodno?

Sličnu dilemu je imala i snežana011 .

Ja bih izdao klnjigu sam. Mislim da je cena izdavača i distribucije koju organizuje izdavač preskupa.

Da bi knjigu prodali morate se prilično angažovati. I to je izazov, ali za drugu, treću ... će već biti lako.

Evo ja se javljam za prvi besplatan primerak.

Malo je nezgodno pitanje, jer ko sam ja da kažem bilo šta s obzirom da nisam posvetio sate/ dane napornog rada pišući tu knjigu (jer pisanje knjige jeste naporan rad, zar ne?)
Takođe, motiv pisca je da mu ljudi pročitaju to delo. Poznajem i tebe i Uroša i Marka, pa je moj drugarski savet da ipak angažujete izdavača, baš iz razloga koje si naveo.

Jer, ako nisti sigurni da možete dovoljno efikasno da promovišete tu knjigu, onda verovatno ne možete. Što je normalno, jer šačica ljudi nema dovoljno kapaciteta da kvalitetno radi sve te projekte.

Knjiga će verovatno biti skuplja par evra. Ne vidim tu ništa sporno, moraju i izdavači od nečega da žive. Živimo u siromašnoj zemlji/ zemljama, ali nije baš toliko strašna situacija da će nekome tih par stotina dinara uticati na odluku da tu knjigu ne kupi.

Pozdrav drugari. Nadam se da će sve biti okej!

Edited May 23, 201410 yr by Behemot

Da li se može pregovarati direktno sa knjižarama/distributerima, zaobilazeći izdavače? 

Voleli bismo da ova knjiga izađe iz naše male underground putničke priče, da dohvati i ljude koji su izvan putničke supkulture. I nekako mi se čini da je za tako nešto potrebna saradnja sa velikim, ozbiljnim izdavačem koji ima razrađene kanale promocije, distribucije i prodaje. Da li je to neophodno?

Тешко неко може да ти одговори на питање из последње реченице унапред, док се не проба, једино неко ко је кроз све ово прошао.

Што се тиче претпоследње, може без икаквих проблема, с тим да је можда лакше покушати нахватати неког дистрибутера рецимо мешовите робе (нпр Лабудовић НС) или школског прибора (Универзал, ТГ комерц, Картонка, сви из НС), или склопити договор са неким од комерцијалиста који обилазе књижаре, интерно, него ићи од књижаре до књижаре. А и ту имате специјализоване књижаре које се баве књигама, велике сваштаре и мале папирнице. На памет ми пада рецимо Прозор из Краљева као леп пример праве "књижаре која продаје књиге". Повремено организују и промоције књига на локалној тв, имају свој сајт... ( http://www.prozor.co.rs/ )

Али, како лепо рече Бехемот, дистрибуција није исто што и промоција.

Edited May 23, 201410 yr by Relja

  Nadam se da će ovo videti neko ko ima kakvo-takvo iskustvo sa objavljivanjem knjige, pa da dobijemo i neki info iz prve ruke Porazgovaraću i sa nekim izdavačima, čisto da vidim šta imaju da kažu. Imate li neki predlog kog izdavača da zovnem?

A zašto ne tražite konkretne ponude/uslove izdavača (ili, ako je moguće, više njih), pa stavite na vagu sa samo-izdavaštvom i onda odlučite?

Čeka se i po šest meseci... Hm.. Kad ste ono išli po Africi? Hoću reći, kad je već toliko vremena prošlo, još šest meseci manje više...

Što se konkretnih izdavača tiče, ne znam kako sada stoje stvari u Srbiji, i na pamet mi pada samo Geopoetika.

Lazare, pošto sam trenutno u identičnoj situaciji, doduše malo goroj jer sam daleko od Srbije i ne mogu lično da pomognem knjizi, ovo je moje iskutsvo i mišljenje (a o tome sam opšriono pisala na FB-u u više navrata):

Iole renomirane izdavačke kuće - sve do jedne - nude mizeran procenat (10% od prodaje i to na svakih 6 meseci), što znači skoro 0 zarade. Laguna može da vam ponudi malo više, ali čekate ne šest meseci nego i 8 ili 10 da pročitaju i ulazite tek za narednu ili onu tamo godinu u izdavački plan. Mana štampanja kod izdavača je i ta što je knjiga mnogo skuplja u prodaji. Izdavačka kuća vam nije potrebna ni za šta osim zbog Sajma i neke besplatne promocije. Na Sajmu možete da se pridružite nekom malom izdavaču, plaćajući procenbat za mesto na njegovoj tezgi, a promocije i sami možete da organizujete.

Samizdat izdanje ne mora da znači samo slanje poštom. Postoje distributeri koji rade sa samizdat autorima i koji distribuiraju knjige po knjižarama, bave se papirologijom, fakturama i uteruju pare. Jedino što od njih nemaš opet neku zaradu jer otpadne i po 50% (knjižarski rabat je 30%). Sve ostale varijante (kiosci štampe i prodavnice  i sl.) podrazumevaju veliku bitku za utvrđivanje koliko je prodato, kada, kada je fakturisano i td. Ne verujem da iko od vas želi i da ima vremena da se time bavi.

Ako hoćete, mogu da vas povežem sa izdavačem koji nudi 50% od zarade s tim što morate da uđete sa 50% love, što na tiraž od 1000 kom, ako nema ilustracija, iznosi oko 1500 evra (tj. oko 750 evra je pola sume za štampanje).

No ako vam se ne žuri i stalo vam je do tržišnog plasmana, onda ponudite Lagiuni (ako već niste) i sačekajte njihov (nadam se potvrdni) odgovor. Oni su jedini sa odličnom ditributivnom mrežom i koji više nego korektno isplaćuju honorare (koji zavise od dogovora, tj. od toga koliko ste poznati i od njihove procene koliko će primeraka prodati).

Ja sam na kraju odbila izdavače i štampaću sama, distribuiraću sama (uz pomoć prijatelja) i preko tih distributera. Mada, možda i ja sačekam Lagunin odgovor

Edited May 25, 201410 yr by Snezana011

P.s. ako sami izdate knjigu i hoćete da se prodaje, onda odvojite najmanje mesec dana za svakodnevne promocije po svakom najzabačenijem selu u Srbiji a i van Srbije. To je način na koji je recimo Vidojković prodao svoju prvu knjigu (ne bih ulazila u njenu vrednost) u neverovatnom broju primeraka (nije je prodala reklama na B92 već njegov direktni kontakt sa čitaocima). 

E sad, ja o vašim putopisima mislim sve najbolje, što sam svojevremeno i komentarisala (da će srpska književnost biti na gubitku ako ih ne objavite), ali, iskreno rečeno, nisam baš sigurna da je to toliko atraktivno za širi sloj publike jer je reč o putopisnoj prozi, u najčistijem i najboljem smislu te reči. A to baš i nije lako prodatljivo, pogotovu ne pouzećem. Tako da - možda je bolje sačekati dobrog idzavača, koji će se pobrinuti o distribuciji, o tome da uđe u knjižare po celoj zemlji. A vi mu onda maksimalno pomozite tako što ćete i sami organizovati promocije i predavanja.

Ako pak rešite da objavite sami, štampajte 500 kom i odlučite se za minimalnu cenu (5-7 evra kom), tako da sa 100 kom isplaćujete uložen novac. Shodno tome, odlučite da li ćete doštampavati ili ne.

Edited May 25, 201410 yr by Snezana011

Snežana, hvala ti na detaljnom odgovoru. Sve manje verujem da smo u stanju da prodamo ili ispromovišemo bilo šta. Izdavač je verovatno put kojim treba poći. Nego, koliko ja znam, izdavaču se uz rukopis šalju i recenzije. Ukoliko su to recenzije nekih relevantnih ličnosti, pretpostavljam da će izdavač brže pogledati knjigu i uručiti svoj odgovor. Ili grešim?

Snežana, hvala ti na detaljnom odgovoru. Sve manje verujem da smo u stanju da prodamo ili ispromovišemo bilo šta. Izdavač je verovatno put kojim treba poći. Nego, koliko ja znam, izdavaču se uz rukopis šalju i recenzije. Ukoliko su to recenzije nekih relevantnih ličnosti, pretpostavljam da će izdavač brže pogledati knjigu i uručiti svoj odgovor. Ili grešim?

Pa nije obavezno da se šalju recenzije, šalje se rukopis i siže romana. To je obavezno i tu info imaš na sajtovima svih izdavača o slanju rukopisa. Pregledajte sajtove izdavačkih kuća.

Recenzije se obično štampaju na zadnjoj korici. Nih (nju) možeš sam da tražiš od neke relevantne ličnosti ali se to uglavnom naplaćuje. U većini slučajeva, izadavač je u obavezi da nađe recenzenta čiju recenziju će staviti na korice.

Što se tiče brzine čitanja, pa, nema baš pravila. Znam za Lagunu da će pogledati, navodno, za tri meseca a ne za šest (a u oba slučaja dodaj bar još mesec do dva) ako imaš recenzije uglednih književnih kritičara - dva komada, tj. dve recenzije.

Ali, zašto ste 'zapeli' da to ove godine izađe? Prekasno je da vas bilo koja kuća uvrsti u izdavački plan, oni se zatvaraju najkasnije u januaru/februaru svake godine. Jedino u ovim malim ima još mesta. Zašto ne odaberete dobru izdavačku kuću (po mom mišljenju, Bajac i Geopoetika su idealni za dobru putopisnu knjigu) i sačekate regularno da je pročitaju? Ili kog G. Božovića u Arhipelag? To su jako ozbiljne kuće koje vode računa koga objavljuju. Lično nemam sumnji da će je prihvatiti. I onda vas lepo objave sledeće godine.

Ubr, Balkasnki Književni Galsnik, Dušan Gojkov, bavi se i davanjem besplatnih pravnih saveta autorima o autorskim pravima, pa cimnite i njega kad vam neki izdavač ponudi ugovor.

P.s. Zaista mi nije jasno zašto sumnjate da se ne bi prodavalo i da ne biste mogli da sami promovišete. Meni to ovako izgleda: ako date izdavačkoj kući, onda nastupate kao grupni autor (vi lično) i to nema veze sa Klubom putnika, ma šta vi rekli. Ako je objavite sami, kao izdanje Kluba putnika (vi ste registrovani ako se ne varam, znači, možete da pod imenom KP uradite CIP i dobijete ISBN u Narodnoj biblioteci), onda to ima drugu priču i zaista započinjete knjišku izdavačku aktivnost KP-a. Što bi, u skaldu sa vašim veoma ambicioznim zamislima i planovima o KP-u, imalo mnogo smisla. Uostalom, možete uvek da probate da sakupite pare za objavljivanje preko Indigogo ili nekog drugog crowd-funding sajta i da ne budete na gubitu čak iako ništa ne prodate, a što čisto sumnjam da bi se desilo.

Edited May 25, 201410 yr by Snezana011

Nije toliki problem eventualni finansijski gubitak (ili odsustvo dobitka), koliko bismo voleli da knjiga zaista dođe do čitalaca, a nismo sigurni da je Klub u stanju to da obezbedi.

Sa druge strane, davanje knjige izdavaču bi je kompletno oduzelo od nas. To znači da mi ne bismo imali pravo da knjigu prodajemo preko sajta. Ne bismo mogli da prodajemo čak ni elektronsku verziju - koju svakako planiramo da napravimo. Zašto bi neko u knjižari plaćao punu cenu (350 stranica sa gomilom ilustracija ne može biti jeftino) ako isto to može dobiti preko sajta za šaku sitniša? Ne mislim da svako ima tablet ili kindle (znam svega par osoba koje tako čitaju kod nas), ali znam gomilu studenata koji su ceo fakultet završili iz pdf knjiga na monitoru jer nisu imali para da kupe štampane. A elektronsko izdanje je fantastična stvar; nema štamparije, nema distributera, nema knjižare. Cena može da bude dramatično niža.

Crowdfunding za knjigu... bem li ga. Prilično sam skeptičan. Nismo se baš proslavili ni sa putničkom kućom, iako smo se dosta iscimali oko promocije. Možda takve stvari treba prepustiti ljudima koji su u tome dobri i koji umeju da namaknu neku ozbiljnu sumu. Mislim čak da mi se više isplati da radim svoj posao i zaradim pa od toga finansiram takve projekte, umesto da idem okolo i smaram ljude za donacije.

Možda bi prvo trebalo da napravimo malo istraživanje tržišta, odnosno da pitamo ljude, putem ovog sajta i fejsbuka, ko bi od njih želeo da kupi knjigu po toj-i-toj ceni. I onda da plate unapred, mi odštampamo toliko koliko treba, i mirna Bačka. 

Pada mi na pamet mogućnost da se napravi veoma ograničen štampani tiraž i podeli prenumerantima, a ostalo sve da bude e-verzija. Pa neka je i šeruju, kopiraju, piratizuju, baš nas briga, to samo znači da će je više ljudi pročitati. 

Mi ne umemo da odradimo dobar marketinški posao, ali uopšte nisam siguran da bilo koja izdavačka kuća ume. A ako i ume, nisam siguran da ume da ga odradi neljigavo i u našem stilu.

Meni je samizdat draži ne samo radi kontrole, nego radi vrednosti koje pokušavamo da promovišemo, a to su otvorena kultura i samostalne inicijative umesto države i velikih korporacija. Ako se oko tih vrednosti već toliko cimamo glede Putničke kuće, ima li smisla da od njih odustanemo glede knjige, koja je ipak, dalekosežno i idejno, važniji projekat od Putničke kuće? Ne znam, zaista ne znam.

Lično me je briga za zaradu, nje ionako neće biti. Briga me je samo hoćemo li uspeti da izvučemo knjigu iz putničke subkulture i makar je formalno uvedemo u svet "ozbiljnog" izdavaštva. U kom smislu? U smislu kritika u regionalnim časopisima, komentara pisaca i ulaska u javne biblioteke.

Knjiga koju smo napisali nije samo putopis. Ona je čudna mešavina putopisa, ilustrovanog atlasa, lične enciklopedije i romana. Tu je putopis samo kontekst, i da se knjiga ne bi tretirala samo kao putopis važna je izdavačko-urednička veština.

Pa ako je tako, onda je jako jednostano:

Postavite na Amazon elektronsku verziju za 2,99 $. Proučavala sam statistike koje kažu da su ubedljivo najprodavaniji produkti po toj ceni. Iako smo hakerska nacija koja ne poštuje autorska prava, stavite napomenu da sav prihod ide za Putničku kuću.

Za one koji žele papirnato izdanje uradite POD - print on demand na Amazonu (mada je to pričično skupo ali iovako bi bilo skupo u štampi, te mu dođe na isto).

A ankete treba uzeti s krajnjom rezervom, jer ni na šta ne obavezuju. 

Pogledala sam vaš snimak i ponudu na Indiegogo i mislim da niste ponudili dovoljno atraktivna 'uzdarja' ljudima.

Uroše, svaki urednik i kritičar čitaće knjigu na svoj način i žanrovski je drugačije odrediti, to je neminovno, Nijedna knjiga nije žanrovski čista. Kad sam rekla da je reč o putopisu, mislila sam prvenstveno na to da postoji putopisni okvir. Moja knjiga je recimo ljubavno-putopisno-avanturistička -- tim redosledom. Vaša je najpre putopisna, barem po onome što sam čitala.

Čak i kad ti izdavač štampa knjigu, nemaš garatovanu kritiku, Kritike se obično plaćaju i obično se sedi sa novinarima u kafani, da se plati kritičarima i urednicima da bi objavili vest o tvojoj knjizi ili kritiku.To je Srbija i naše izdavaštvo, tako je bilo pre 10-20-30... godina, a danas je i gore. (Ja sam pobedila na dva konkursa, od kojih je jedan Matice srpske, znači, najugledniji u zemlji, i to nekadašnjoj veikoj zemlji, pa nisam imala nijednu kritiku dok se sama nisam angažovala - a sve se dešava početkom devedesetih kad je situacija bila 10 puta bolja). Imali izdavača ili ne, 90% morate sami da odradite ako želite da doprete do čitalačke publike.
 

Edit: ispravka grešaka u kucanju

Edited May 25, 201410 yr by Snezana011

Postavite na Amazon elektronsku verziju za 2,99 $. Proučavala sam statistike koje kažu da su ubedljivo najprodavaniji produkti po toj ceni. Iako smo hakerska nacija koja ne poštuje autorska prava, stavite napomenu da sav prihod ide za Putničku kuću.

Moja ideja je slična. Izbaciti prvo e-verziju i staviti da prihodi od kupnje e-verzije idu u fond za papirnato izdanje.

Izdavač je samo pravno tijelo. To vam treba da ima nešto na koricama. Izdavač je, je li, i Klub putnika, ako to ima u statutu. Ni izdavač ti ne garantuje distribuciju. Kao što je neko rekao, jedno je izdavač, drugo distributer. Vi distribuciju možete i sami da uradite, postoje knižare koje imaju svoje "filijale" po cijeloj Srbiji, odete do centrale pokažete knjigu, dogovorite se o uslovima i bog te vidio. Kako god okrenete, ne gine vam turneja od grada do grada i promocija, ali jebem li ga - Klub putnika smo - valjda to ne bi trebalo da bude problem.

Kod mene je to bilo ovako. Kada sam izdao Hadžiluk plemenitom snu otišao sam u knjižaru Kultura. Imaju knjižare u Tuzli, Banjaluci i Sarajevu. Oni su mi rekli ovako: "Rabat ispod kojeg mi ne možemo da idemo je 30%. PDV je 17%. Ostalo ide tebi." To znači da od jedne knjige mogu da popijem jedno pivo. Onda sam ja rekao, dajte bar dvije marke da dignem cijenu da od jedne mogu da zaradim dva piva, ukoliko odbijem troškove štampanja. I sa Kulturom sam imao sjajan odnos.Bilo je malo teže doći do njih ali sve smo riješili u dva susreta. Ali recimo, myBook, bivši Evrogiunti, u Banjaluci, samoinicijativno je digao cijenu moje knjige duplo, od kojeg - pogađate - meni ne ide ništa, a i da ide nisam planirao da bude više od 10 KM, majku mu jebem. Zato kad me neko pita gdje može knjiga da se kupi ja njih uopšte ne spominjem.

Jedan moj kolega je imao problem da objavi tekst o mojoj knjizi u Blicu, jer ja radim u Pressu. Ne zato što bi se neko iz mojih novina ljutio, nego jednostavno zato što ja radim u Pressu. Ima tu još milion stvari koje bih mogao da spomenem, ali nema ni mjesta ni vremena za to. Samo vi to izdajte na svijet, ja bih preporučio u sopstvenoj organizaciji, a knjiga će već da stvori sopstvenu sudbinu.

Kako se izdaje e-verzija? Je li to prosto pravljenje pdf-a ili ima neka pravna procedura koja mora da se ispoštuje?

Moja ideja je slična. Izbaciti prvo e-verziju i staviti da prihodi od kupnje e-verzije idu u fond za papirnato izdanje.

Kako se izdaje e-verzija? Je li to prosto pravljenje pdf-a ili ima neka pravna procedura koja mora da se ispoštuje?

Hm, srećno vam sa e-verzijom u Srbiji. Ne bih da mračim, ali da li vi zaista verujete da će ljudi to platiti radije nego da šeruju jedni drugima jednom plaćeni primerak? Pa sutra će (ako je iole zanimljiva knjiga) osvanuti na CroWarez i sl. sajtovima za besplatni download knjiga.

Ne postoje nikakav pravila, postoje formalna pravila koja zavise od mesta na netu gde ćeš postaviti knjigu. Jedino pravno pravilo odnosi se na registrovanje knjige u NBS (CIP, ISBN). Kad to uradiš, knjiga je vidljiva u katalozima i pretragama knjižnih fondova i zaista će 'postojati'. To košta oko 2000 din koliko znam. Ali možeš i bez toga.

Ima jako puno toga na netu o izdavanju e-knjiga, pa pretražite.

I srećno!

Što se mene tiče, za samizdat sam iz više razloga.

Prednost izdavačke kuće je što nemamo početno ulaganje i što oni rešavaju distribuciju i marketing. Početno ulaganje u našem slučaju mislim da nije prepreka, zaposleni smo i možemo keširati sami za bar 500 primeraka, a pogotovo ako bude prenumeranata. Marketing kao prednost mi je nategnuta stavka. Knjiga nije nikakvog bestselerskog tipa, i verovatno bi u prvih mesec dana bila nešto malo reklamirana, bila na početku izloga, zatim se preselila na policu i napravila mesto sledećim izdanjima, i tako dalje. Iskreno ne vidim koja izdavačka kuća bi nas dovela do značajnijeg broja novih ljudi nego što bismo to sami mogli učiniti. Jedino ostaje distribucija, ali za nju bi protivargument moglo biti elektronsko izdanje.

Ne znam da li vam je palo na pamet, ali ta knjiga ne treba da se prodaje samo u Srbiji. Ko će je prodavati u Hr, BiH, CG? Izdavač odavde verovatno neće, mada nisam sasvim siguran kako to ide. A to bi značilo traženje novog izdavača za svaku zemlju, ako bi uopšte bilo moguće ako prodamo autorska prava nekoj kući ovde.

S druge strane, cena knjige od ~400 strana sa ilustracijama preko izdavača ne može biti mala. Ako je cena, lupam, 1000 din, kupiće je mali broj ljudi, retko ko će je moći priuštiti.

Mene što više razmišljam sve više interesuje elektronsko izdanje, kao način pronalaska šire publike, kao i "prodajno sredstvo" štampanog izdanja (kad vidiš ilustracije i kako to lepo izgleda, bude ti žao da ne kupiš ako možeš). Imamo solidno posećen sajt, i u odnosu na prosečnu osobu koja objavi knjigu, a koja nema nikakav medij za promociju, u znatnoj smo prednosti. Kao što sad imamo na vrhu dugme za donacije za PK, može biti dugme za direktnu kupovinu knjige - istog trenutka možemo isporučiti knjigu u bilo koju zemlju, i to po značajno manjoj ceni nego u knjižarama. Imamo i 25.000 lajkova na fejsbuku. Možemo jednom sedmično pomenuti knjigu, pa nek post vidi bar par hiljada ljudi (a bilo koji post tamo vidi par hiljada ljudi), uz laku kupovinu možda par njih i odluči da je kupi (to nam je i tako uglavnom pasivna publika, po meni bi njihova kupovina bio prelaz ka aktivnoj publici na isti način kao što bi izdavač došao do neke osobe koja nije čula za KP)

Snežana je pomenula problem piraterije pdf izdanja. Pa nek piratizuje ko hoće, ja nemam nikakav problem sa tim. Ko nema ili neće da plati, i ne mora. Mislim da je bitnije da se ta knjiga pročita nego što je bitno da donese zaradu, to nam je verujem svima sporedno.

Pomenuto je i koliko se čitaju elektronske knjige - ozbiljni čitaoci ih svakako ne koriste. Ali oni su samo mali deo, većina ljudi pročita neku knigu povremeno, a i tu baš i nema da plati. Ja sam kao student većinu knjiga pročitao elektronski, sa monitora. A danas već postoje tableti, kindl i slično. Nije i dalje razvijeno kod nas u toj meri kao na zapadu, ali dolazi, i treba na vreme uhvatiti duh vremena (a i malo ga pogurati). Pogledajte koliko je ljudi imalo tablet pre par godina, a koliko danas.

U suštini, samizdat bi bila dugoročna strategija, gde jednom napisanu knjigu možemo promovisati/prodavati tokom velikog vremenskog raspona, neće zamreti njena aktuelnost tek tako. Preko izdavača bismo sebi vezali ruke na više načina, a bojim se da ne bismo ništa značajno dobili.

Dakle, otvorenost, sloboda, trenutni plasman ka bilo kojoj zemlji, novi formati, niža cena. Sve to naspram rešene distribucije ka policama knjižara, gde će verovatno i ostati

Ne znam je li to argument za bilo šta u ovoj raspravi, ali ja poznajem malo ljudi koji zaista čitaju, oko 15-20, a od njih bar trećina koristi elektronske čitače (Kindle ili tablete) i to za čitanje ozbiljne literature. Došlo je to i kod nas, nije uopšte daleko.

Kao "univerzalna neznalica", koja slučajno prati deliće onog što radite...

Ima tu više posla i poslova kad je reč o izdavanju vaše knjige, jer pre svega nije obična i nije, samo knjiga. Pre bih je nazvala aktuelnim/popularni "multimedijalni...", tako da mislim da se samo traganjem za odgovorom - izdavač-samizdat, neće rešiti dileme.

Jedan posao je - izdati/objaviti knjigu. Drugi - promovisati, predstaviti kroz SVE medije, treći distribuirati i prodati.

Istraživanje tržišta je svakako potrebno, ali ankete, pogotovo elektornske nisu ni malo pouzdan pokazatelj. Drugo, dok ne vide ljudi o čemu se radi - misle jedno, a kad se pojavi gotov proizvod, sasvim drugo. Npr. knjiga koja se ovih dana kupuje neverovatno - Beograd, večiti grad, pri prvom pomenu cene, ljudi su padali u nesvest, sada, kad je vide gotovu, opremljenu i sredjenu- tvde da to i nije neka cena za tako lepu knjigu!

Nego,  mislim da bi pre akcije izdavanja, trebalo da napravite nešto kao "prospekt" knjige koju ĆETE objaviti, kao neku vrstu ponude izdavačima, i da sa tim pokucate na vrata izdavača koje STAVITE NA SPISAK. Uz to, sa tim bi mogli da konkurišete i kod UN ili nekih drugih medjunarodnih institucija koje bi mogle biti zainteresovane. Kad oni vide čime raspolažete, možda vam ponude i bolje od onog što ste očekivali.ok, nije mnogo verovatno, ali nije ni nemoguće. Crowfounding, za koji sam od vas i saznala, ne mora samo preko neta i samo preko pojedinaca...

U stvari, baš bih volela da uspete sa tom knjigom, projektom, pa se mešam i gde ne znam baš mnogo. Uostalom, raspitaću se još ovih dana. Ako mogu da pomognem, vrlo rado ću!

Npr. knjiga koja se ovih dana kupuje neverovatno - Beograd, večiti grad, pri prvom pomenu cene, ljudi su padali u nesvest, sada, kad je vide gotovu, opremljenu i sredjenu- tvde da to i nije neka cena za tako lepu knjigu!

Пример није баш најсрећнији. Прво, пре појаве књиге ишао је истоимени серијал и то на две телевизије са националном покривеношћу. Затим је за издавача изабрана једна од тих телевизија и на њој иде свакодневна реклама у време пред Дневник. И на крају ако би се сабрале све секунде и прерачунале у рекламу - то је најрекламиранија књига у историји модерног издаваштва. Цена од 2 500 динара далеко премашује њену вредност али је реклама, опрема и изглед нешто што ствара фаму да је реч о вредном делу.

Чини ми се, када би Лазар & ко. одлучили да издају за ту издавачку кућу (телевизију) из принципа не бих купио књигу. (Штампано издање.)

Edited May 25, 201410 yr by Indijanac

Dopada mi se ideja "prospekta", kratkog prikaza knjige za izdavača. Da možemo u 10 minuta da objasnimo ko smo, šta hoćemo, šta smo napravili. 

U crowdfunding polako gubim veru, jer uviđam da je to za ljude koji su dobri u samopromociji. Nas koji činimo jezgro Kluba putnika obično je sramota da tražimo pare. A kako tražimo, tako ćemo i dobiti. 

Mislim da jak izdavač može da nas plasira svojoj publici. Klubovi čitalaca, promocije, veze u medijima. Ljudi čuju za knjigu na radiju, TV-u, čitaju po novinama, vide na plakatu, onda odu u knjižaru i kupe je. I to ljudi koji već nisu na ovom sajtu. 

Kako mi možemo da plasiramo knjigu? Tih 25.000 lajkova na fejsbuku su uglavnom pasivni "lajkeri", eto ja sam lajkovao gomilu nekih stranica pa nikad ni ne pogledam šta objavljuju, a fejsbuk jako ograničava kome će šta iskočiti na ekranu. A mislim da kampanja za putničku kuću jasno pokazuje da nismo toliko jaki kao što smo mislili. Ni blizu.

E-izdanje je super, ali ovde se u velikoj meri slažem sa Snežanom, piratizovaće ga odmah i više ga niko neće kupiti. To je lepo zbog toga što će dosta ljudi pročitati knjigu ili makar zaviriti u nju, ali onda komotno možemo odmah da je okačimo besplatno. Besplatno e-izdanje, ograničeno platno papirno izdanje za ljude koji vole knjige od papira (sigurno postoje), i kraj priče.

Razmislite i o varijanti da e-izdanje bude neka vrsta demo ili "teaser" edicije. Na primer, da sadrži samo trećinu tekstova papirnog izdanja, ili da ne bude ilustrovano. Samo nabacujem ideju, ne znači da je dobra.

Ili (u opciji samizdat) da se osmisli neki drugačiji način da se promoviše knjiga.

Možda nerealan primer - izbrendiran RV (ili barem fića) kojim putujete od grada do grada, onda se negde parkirate i promovišete se tako pored vozila Nešto što privlači pažnju, o čemu se priča, ljudi fotkaju, prilaze, raspituju se...

Promocija po Srbiji, Hrvatskoj, BiH peške (kontam, nemate vremena...)... Stoperska promocija - promovišete knjigu jedan na jedan ljudima koji vas voze naravno osmislite kako da budete vrlo prepoznatiljivi "eno oni pisci stopiraju"... i poklonite knjigu svakome ko vas vozi više od 100km... I onda naravno imate još i normalnu promociju po gradovima... Promocije na kojima pozivate live preko skajpa neke od ljudi kod kojih ste bili u Africi... da se xy dinara od svake knjige pošalje nekome tamo za koga ste i ranije sakupljali pomoć....

Onda, da promocija ne počne promocijama. Da se razvije neki pre-event, nešto interaktivno na fejsu, neki pasusi, neke ilustracija... da se mesecima priča o promociji pre nego što se ona prvi put desi...

Ovo sam se nalupetala, ali poenta je da bude nešto drugačije, što bi izazvalo pažnju.

Sad nešto što nije direktno u vezi sa knjigom, nego mi je onako palo na pamet, generalno oko (samo)promovisanja. Pretpostavljam da vama i nije prošlo kroz glavu, a i ako jeste nije u vašem fazonu. Vi ste ljudi inženjeri, ili šta ste već, barem na papiru, jelte. Radite, zarađujete, živite od svojih para, preduzetnici ste, obrazovani... Čini mi se da bi činjenica da ste (kao) geeks zagolicalo novinare... Imam utisak da je često ideja koja preovladava o Putničkoj kući i putovanjima kakva ode promovišemo da tamo neki klošari putuju po svetu i spavaju po tuđim kućama i da od donacija hoće da plate sebi gajbu u Gruziji.... Na kraju krajeva sad kontam da je to i P. uradio, na malo drugačiji način - ekonomista, broker, ovo ono. Znam da je trulo (meni bi bilo), ali kontam da bi se više ljudi zainteresovali za sve to, dobilo bi nekako na težini. Jbg, znamo svi da ništa ne mora da znači što je neko dipl.ing, ali nažalost i dalje znači. Naravno da ako bi se neki novinar malo udubio shvatio bi koliko vaša putovanja nisu uopšte banalna, ali pošto oni nemaju vremena ili pameti da se zadube, pojave se tekstovi kao onaj onomad "Tri lika iz Srbije se zabavljaju po Africi", valjda beše u 24 sata. E sad, možemo da razbijamo te predrasude i da ne potenciramo te stvari pa da se lošije ispromovišemo, ili da se šlihtamo javnom mnjenju da bismo bolje prošli... To je uvek dilema o kojoj ja ni sama nemam pojma šta da mislim....

Što se e-knjiga tiče.. Ja ih čitam samo i isključivo na putovanjima. Nikad kod kuće... Znam dve osobe koje poseduju kindle, obe ga doduše obožavaju, ali mnogo ljudi koje znam i koji čitaju nemaju nikakvu naviku da čitaju ne na papiru... Ako knjiga vidi svetlo dana na engleskom, tad mislim da e-izdanje ima smisla.

Dopada mi se ideja "prospekta", kratkog prikaza knjige za izdavača. Da možemo u 10 minuta da objasnimo ko smo, šta hoćemo, šta smo napravili. 

Mislim da jak izdavač može da nas plasira svojoj publici. Klubovi čitalaca, promocije, veze u medijima. Ljudi čuju za knjigu na radiju, TV-u, čitaju po novinama, vide na plakatu, onda odu u knjižaru i kupe je. I to ljudi koji već nisu na ovom sajtu. 

Samo ako lično poznaješ izdavača (pa čak ni tada nije garancija) pristaće da sasluša/pogleda tvoju promciju. Imate dobre ideje kako bi to moglo i trebalo, ali, ne zamerite, čini mi se da nemate ni približnu predstavu o tome kako to zaista izgleda u praksi. Tj. da prilično naivno verujete da je važno objaviti a onda će stvari krenuti same od sebe. I d aće ti izdavač posvetiti vreme i pažnju iako u startu nisi VIP (šta god to značilo) Velikog brata ili tako nekog s****.

Razmislite realno: Zašto bi vas izdavač plasirao svojoj publici? Da li ćete mu doneti pare? Čisto sumnjam da ćete sa tom knjigom imati publiku koju imaju vanabe pisci. Vaša knjiga je dobra proza a ona teško nalazi put do publike (a i malo ste, iskreno, okasnili jer da ste to krenuli da radite nakon ture, dok je bilo sveže, imali biste pažnju medija već zbog samog poduhvata, vest bi bila već samo putovanje a uz nju bi išla nova vest o objavljivanju knjige, dok je sad to samo informacija o prošlom putovanju).

Izdavači gledaju samo zaradu, svoj interes, a na vašoj knjizi teško da je mogu imati. Niste medijski eksponirani sami po sebi, nemate već izgrađenu publiku, knjiga bi bila prilično skupa - to su sve razlozi da izdavač ne vidi svoj veliki interes u tome. Pre je verovatno da će vas objaviti i ostaviti dalju sudbinu samoj knjizi - kako bude, što s ei dešava sa većinom knjiga.

Objaviti knjigu je najlakša stvar. No to ne znači ništa. Nijedan izdavač neće za tebe odraditi marketing. Nema šanse. Njihova obaveza (ugovorna) zaršava se kod promocije na Sajmu ili izlaganja na Sajmu i promocije negde. jedne promocije. I to je sve, kod svih izdavača.

Ne znam koliko ste pratili (nije žanrovsi za porediti ali je ilustrativno) kako je išlo s proplogodišnjim dobitnikom NIN-a, Gocićevim Thaijem. Znam čoveka i pratila sma kako je to radio. Geopoetika i on su tempirali vreme na dva meseca uoči Sajma. Čovek je bivši novinar, poznaje urednike bezmalo svih redakcija. Da li zaista mislite da su se sami setili da pišu prikaze o tome? Ne, nego je sedeo s njima, družio se, pio, možda i platio nekima, da kritike izađu. I krenule su da izlaze, u tako preciznim intervalima da je Gocić iskakao iz nekin novina svake nedelje i tako sve do Sajma. Potom, okej, njegov izdavač je napravio lepu promociju. Nakon toga, forsiranje najjačih prikaza u najjačim novinama. Ljudi, to se ne dobija džabe i niko neće sam uzeti da piše o vašoj knjizi. Niti će urednik izdavačke kuće zagristi za vas (hoće tek kad osvojite neku nagradu).

Pišem iz linog iskustva, jer sam bila deo tog svetapre dvadesetak godina (pa mi se sve malo zgadilo). Živo se sećam mog razočaranja kada sam nakon pobede na konkursu i objavljivanja shvatila da - puf, nema ničega. Niko ni reči o knjizi, dok sama nisam krenula da okrećem brojeve redakcija i tražim gostovanja i prikaze... Prava akcija oko knjige počinje nažalost tek kad je objavite, a ne dok je pišete.

Ovo je moj konkretan predlog šta da uradite:

- najpre tražite kalkulaciju od šramparija da biste znali koliko to košta i gde je najjeftinije (mogu vam dati sve moje kontakte, nekih 10-ak štamparija)

- kad imate sumu koju treba uložiti, pokušajte da dobijete prenumerante. naravno, morate biti sigurni da možete da isfinansirate sve i sami, da vam se ne bi desilo da imate jako malo prenumeranata koji su već poslali novac a vi shvatite da ne možete to da ishendlate.

- štampajte knjigu, manji tiraž d abiste bili sigurni da ćete ga prodati.

- osmislite jako zanimljivu promociju. Za druge grupacije ljudi koji nisu samostalni putnici nije previše zanimljivo to što ovde plasirate kao ideju. Izvucite iz knjige ono što je zanimljivo: avantura, neobični susreti, priče o sudbinama ljudi -- to je ono što čitaoci vole, bez obzira kakava su im interesovanja (opet veoma potkreljeno lično iskustvo).

- obigravajte redakcije, lično. Tražite prikaze. Ponudite nešto ljudima koji će pisati o knjizi.

- potom shodno razvoju situacije, razmišljajte o daljim kanalima prodaje.