Više od nekoliko puta sam stopirao na relaciji Beograd - Zagreb - Knin (tačnije Kistanje) i natrag. Varijante su bile do Zadra, pa odatle vozom, i ista varijanta u povratku, voz do Zadra, pa sa naplatne stop ka Zagrebu, te Beogradu. Najnovija ja bila autoputem do Benkovca i onda sam se prvi put usudio stopirati kroz sela u ovom pustom kraju na relaciji Benkovac - Kistanje (42km, 3 vožnje, jako brzo stigao), i to se ispostavilo kao vrlo dobro, pešačio sam pored ceste i kada bi poneki auto svakih nekoliko minuta prošao, podigao bi palac. Prvo ili drugo vozilo bi već stalo. (Verovatno zbog činjenice da ovde jedva da ima i prometa, da autobusa nema, a voz vozi 3 puta dnevno, tako da su ljudi možda postali solidarniji.)  Ovaj najnoviji uspeh me je zato ohrabrio da pokušam nešto što mi je već duže vreme želja, ali nisam to baš smatrao izvodljivim (ili pak dovoljno brzim), a to je deonica Knin - Banja Luka (pa odatle za BG). Zanima me da li je neko imao iskustva sa ovim delovima Bosne?

2 rute mi padaju na pamet:

1.Knin - Strmica - Bosansko Grahovo - Drvar - Bosanski Petrovac - Ključ - Mrkonjić Grad - Banja Luka (- Beograd).

2.Knin - Strmica - Bosansko Grahovo - Drvar - Bosanski Petrovac - Ključ - Sanski Most - Prijedor - Banja Luka (- Beograd)

Šta iskusniji misle, jel ima tu prometa, koju rutu za stop izabrati, treba li to izmeniti? Ovde se uopšte ne uzdajem na duže vožnje već bih išao od sela do sela tj. ako bude sreće od grada do grada, a s obzirom da je to 200-220km, da li je to izvodljivo za pola dana? Tipa, da krenem iz Knina oko 7-8 i da stignem u Banja Luku u dogledno vreme tako da kada nastavim stop da do uveče budem u Beogradu? U varijanti BG-ZG-Zadar mi je trebalo od 06:30 do 16-17h.

Svaka sugestija je dobrodošla. 

Edited May 31, 201410 yr by NoLimit

Na granicnom prelazu Strmica rade teski debili. tako da bi mogli da te cimaju, a inace taj put je mrtav samo tako, prodje par automobila i kamion u sat vremena. 

predložio bih tu rutu br.2. definitivno,često sam na relaciji banja luka-prijedor-sanski most-ključ.Ima dosta prometa i nikada nisam stopao duže od 10-15 minuta na jednom mjestu.....jedini problem možeš imati u Prijedoru pošto moraš proći sa jedne strane grada na drugu da bi došao do banjalučke ceste u slučaju da te izbace na ulazu u grad iz sanskog mosta,ali to je nekih 20-30 minuta šetnje...u Prijedoru 90% staju ljudi koji idu direktno u banja luku.

predložio bih tu rutu br.2. definitivno,često sam na relaciji banja luka-prijedor-sanski most-ključ.Ima dosta prometa i nikada nisam stopao duže od 10-15 minuta na jednom mjestu.....jedini problem možeš imati u Prijedoru pošto moraš proći sa jedne strane grada na drugu da bi došao do banjalučke ceste u slučaju da te izbace na ulazu u grad iz sanskog mosta,ali to je nekih 20-30 minuta šetnje...u Prijedoru 90% staju ljudi koji idu direktno u banja luku.

Dovuci se do Prijedora, a iz Prijedora možeš uzeti i voz i častiti konduktera sa 2KM ... A što se tiče ovog dijela do Prijedora, nije toliko mrtvo sad u sezoni

Hvala svoj trojici na odgovorima, pomoglo mi je da se organizujem i odlučim za plan i putanju. Ićiću ovom drugom rutom u sredu, pa ću javiti kakva je bila situacija i kako sam prošao. 

Evo i izveštaja:

U 7:00 sam krenuo iz Knina (sa centra) ka Strmici. Na kraju grada gde se spaja put i obilaznica postoji dobro mesto za stop, ali s obzirom da saobraćaja uopšte nije bilo, posle nekoliko minuta provedenih tu, odlučio sam da nastavim peške. Pošto mi od 10tak vozila (u vrh glave) koliko je prošlo u tom periodu niko nije stajao (niti me primećivao), uspeo sam da predjem 7km i stignem u Golubić. Prva vožnja me je odatle odvela 6.5km dalje do ulaska u Strmicu. Sa tog mesta sam nastavio još 2km peške ka granici i negde na sredini sela mi je stao drugi auto i krenuli smo ka Grahovu. (Na kraju se ispostavilo da se pešečnje isplatilo jer prvi vozač koji me je vozio iz Golubića do početka Strmice je baš kretao iz Golubića, a drugi vozač je krenuo iz Strmice iz kuće 200m dalje od mesta gde sam ja bacio palac dok sam pešačio.) Granicu smo prošli bez problema, nisu hteli ni da nas gledaju pošto znaju čoveka, prolazi tu skoro svaki dan, ali je on insistirao zbog mene, pa su nas Hrvati pregledali i lupili mi pečat a na BiH punktu niko ništa, samo su nam mahnuli da ne zaustavljamo auto i prošli smo. U Grahovu mi se na stopu pridružio još jedan čovek odatle, tako da sam imao sa kime da pričam i vreme do sledeće vožnje je brzo prošlo. Pokupio nas je obojicu lokalni policajac (u civilu) koji je bez problema vozio 120 po onim krivinama kao da vozi 40 (kaže da su oni tamo već navikli, ali ovaj čovek što se vozio sa nama meni baš nije delovao naviknuto, stalno je molio da uspori i otvarao prozor ). U Petrovcu smo se razdvojili, ovaj čovek koji je stopirao sa mnom je na raskrsnici otišao pravo u Petrovac, vozač levo ka Bihaću a ja desno ka Ključu. Posle 10ak minuta staje mi čovek, pita dokle idem, ja kažem u Sanski Most, na šta mi je on odjednom samo pružio ruku i rekao ja isto. Ispričali smo se mi i kad smo došli u Sanski Most, odluči on da me vodi na kafu. Ja se sve izgovaram da žurim, da je daleko Beograd, ali on neće da čuje, te sedamo u kafić na benzinskoj. I tako dok je on pio kafu a ja kolu, ulazi neki dečko, kupuje nešto na šanku i spominje kako ide u Banjaluku. Moj prošli vozač ga odmah u tome pita jel ima mesta za jednog stopera, kaže ima ako možeš da staneš u kombi pošto smo napred već dvojica. Rastajem se sa ovim čovekom, zahvaljujem se i odlazim u drugi film. Momak koji me je vozio odmah mi je pružio ruku i predstavio se a vrlo brzo sam se upoznao i sa drugim članom posade. Ovo se ispostavila kao jako vesela družina i posle sjajnih razgovora, razmene brojeva, kontakata i slično, na izlazu u Banjaluci dobijam podršku "da samo tako nastavim" "živim život" i slično, nakon čega se rastajemo i ja krećem da tražim dobro mesto za stop. Ja sam u Banjaluci bio malo pre 12 sati, što je bilo 1h ranije od onog što sam planirao iliti očekivao kao "normalan vremenski period stizanja". Medjutim, ovde sam počeo da usporavam. Mislio sam da pošto sam u BL da sam već skoro kući, ali ostavili su me na lošijem mestu, tj. malo dalje uz auto put, pa sam morao da po njihovoj preporuci idem do pumpe i stopiram tu. Pošto je i to bilo dosta loše, posle pešačenja od 1-2km, našao sam malo bolje mesto, i iako su već svi skoro vozili brzo, uspeo sam da ustopiram vožnju do kraja autoputa tj. do razdvajanja puteva za Gradišku i Dubicu. Tu mi je stao jedan čovek koji je posle razmene informacija o pravcu kretanja i destinaciji odmah naglasio da je pijan tj. da je malo popio i pitao me da li me je strah. Pošto je delovao potpuno normalno, rekao sam da nije problem, da nije ovo ni prvi ni poslednji put da me voze pijani ljudi tako da nema frke, samo nek tera.   Kad smo stigli u Gradišku, uputio sam se peške ka Hrvatskoj, prošao kroz grad, preko mosta uz malu pauzu za uživanje u pogledu na Savu, i kad sam posle kraćeg čekanja (zbog gužve) prošao i Hrvatski granični prelaz, odmah sam krenuo sa stopom. Ustopirao sam neke ljude koji su išli u Okučane, te sam im rekao da me ostave kod naplatne. Na naplatnoj sam odmah krenuo sa stopom, ali išlo je jako jako loše. Više od nekoliko puta sam tu stopirao, ali danas je baš bio izuzetak. Na graničnom prelazu je bila velika gužva i dolazilo je po par vozila svake 2 minute, pa 2 minute pauza i slično. Pošto gužve nije bilo, uspeo sam skoro svakog vozača da upitam gde ide ili da bar nekako uspostavimo komunikaciju u vezi pravca kretanja i što mi je delovalo skoro neverovatno, oko 90% vozila je išlo u pravcu Zagreba, čak i kamioni sa srpskim tablicama koji su mi ulivali nadu. Sa ovih ostalih 10% koji su išli u drugom pravcu baš i nisam imao sreće, a bilo je više od nekoliko skoro praznih automobila sa BG tablicama koji su, gotovo sam siguran, išli za Srbiju, ali su me njihovi vozači gledali sa prekorom, čak nisu hteli ni da popričaju sa mnom. Ovde sam zaglavio preko 2 sata dok me nije pokupio momak koji je išao za Maglić. Pomogao je on meni, ali i ja njemu, pošto je zamalo omašio skretanje i otišao u pravcu za Zagreb. Izašao sam ispred granice i prešao je peške i posle nje sam opet stao na stop. Pošto sam u Okučanima već imao osećaj da sam kući, ovde se to intenzifikovalo. Mislio sam da će stop sa granice kao i uvek ići vrlo lako, dobro mesto, svi voze sporo, tek kreću, stoji stoper u sred ničega na autoputu, tek iza granice, treba stati čoveku da se izvuče iz nedodjije, ali nije bilo baš tako. A uspeo sam da ubodem i trenutak kada je bila smena na carini, te kamioni nisu kretali. Na kraju su me pokupila 2 momka iz Teslića i Banjaluke koji idu na aerodrom da sačekaju sestru. Ubrzo smo stigli do Šimanovačke rampe, iza koje sam ja nekih 1km dalje izašao, prešao autoput, i na ulazu u Krnješevce opet bacio palac i posle 10ak sekundi ustopirao kamion koji me je odvezao sve do kuće u Staroj Pazovi. Na krajnju destinaciju sam stigao nešto pre 20h.

Zaključak:

Za mene i više nego uspešan dan. Najteža deonica je definitivno bila Knin - Grahovo jer tu stvarno nema ničega, ja sam bio radostan kada sam čuo vozilo na nekoliko km od mene da ide. Grahovo - Banjaluka sam "protutnjao" tj. vrlo dobro prošao i posle na domaćem terenu Banjaluka - Šimanovci totalno zakazao, ali s obzirom na uspeh od pre podne, to nije uspelo da umanji uspeh i zadovoljstvo što sam stigao i upoznao gomilu sjajnih ljudi otvorenog uma sa gomilom pozitivne energije usput.

Ovo sam pisao onako hronološki, bez ulaženja u mnogo detalja, a ako nekog nešto posebno zanima, slobodno pitajte, ja ću pomoći ako mogu.

Ma sve je jasno kao dan.Drago mi je da si uspio (mada nisam nešto ni sumnjao).