Do sad se na našem forumu nikad nije raspravljalo o sportu i njegovom značaju za ovu planetu i pomislim da je s obzirom na relevantnost to značajan promašaj.

Sport je vid rekreacije ali i mnogo više od toga.

Svedoci smo taktike ''hleba i igara'' koju koriste mnoge države, pa i ova naša, što je ljude navelo da za sportske vesti budu gluvi a za utakmice slepi.

Odrasla sam u sportskoj porodici. Tata mi je bio fudbaler, brat mi je teniski trener, a i ja sam igrala tenis dobrih deset godina. Ipak, kad vidim Novaka Đokovića trčim da promenim kanal ili da pobegnem iz prostorije. A zašto? Ne zato što on nije dobar sportista, već zato što ne mogu da podnesem da mi porodica Đoković okupira sve od virtuelnog prostora na računaru do onog u frižideru i poštanskom sandučetu. Isto tako ne mogu da podnesem upotrebu Novaka Đokovića i drugih sportista u političke i propagandne svrhe.

Da ne obrazlažem sad problem navijača huligana koji je i ljudima koji vole fudbal uskratio zadovoljstvo gledanja utakmice na stadionu jer ne žele da do njih zaluta neka baklja ili pesnica.

Ipak, znači li to da treba da kapituliramo pred problemom? Treba li da odustanemo od sporta?

Šta sport treba da bude, kako prema njemu treba da se postavimo mi a kako država, i šta možemo da uradimo da vratimo zdrav odnos prema sportu i sportskim manifestacijama?

Edited June 9, 201410 yr by katarina_kauket

Odluka da se bavimo sportom je stvar ličnog izbora. Kao takva, tiče se samo nas, naše porodice i ljudi iz bližeg okruženja. Na način na koji i lične uspehe uživamo samo sa sobom i porodicom. Ništa više od toga.

Ako smo već u nekom sportu, kao npr. ja u amaterskom trčanju, svojim zdravljem i ponašanjem možemo da damo primer kako neki sport može da izgleda. Slično celoj priči oko putovanja i kluba putnika - kako drugačije može da se putuje, što i doprinosimo primerima naših putovanja.

Manija oko Novaka, ali i drugih ličnosti koje su postigle neki uspeh u sportu, proizvodi kontraefekat - vidljivi su samo rezultati, ne i način na koji je konkretno on došao do toga. Kakav tim ima iza sebe, koliko dnevno trenira, a pre svega, na koja odricanja je bio spreman da bi došao do tih rezultata? A to se niko ne pita, ni deca ni roditelji.

Vi onda ovde imate gomilu dece koja upisuje škole tenisa i preambiciozne roditelje koji su spremni do nekog trenutaka da finansiraju ovaj skup sport. Sve sa stavom "kad počne da pravi rezultate, pojaviće se neki sponzor i tu su naše muke sa finansijama gotove". A to jako često ne bude tako.

Ono što takođe ne ide jedno uz drugo, to su očekivanja roditelja da deca i u školi imaju rezultate. A ako ne baš rezultate, onda barem da redovno idu. Odavno je to otišlo dođavola. Ko je bilo šta trenirao, zna o čemu pričam.

Već sam jednom napisao da je moj stav da država ne treba da se meša u sport. A meša se, i to najviše tamo gde su i pare najveće, a to su fudbal i košarka. Sve pod izgovorom kako bi pojedini klubovi propali da država ne sponzoriše. Klubovi prodaju igrače za višemilionske ugovore, a sa druge strane jedva krpe kraj sa krajem. I te finansijske neuspehe treba mi da finansiramo?

Ako trebaju Zvezda i Partizan da propadnu zato što nemaju pare, neka bude tako. Za to što je tako, niti ja niti vi niste krivi, pa zato i ne treba da snosimo deo troška. Ionako sutra i da postignu značajan rezultat u bilo kakvom ozbiljnom takmičenju, od toga svejedno ni ja, ni vi nećemo imati ništa.

Osim, ako otvorimo fast fud u blizini sportskih objekata. To bi bila prava stvar!

Ljuba Živkov car:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1188797

Kome država lično i državna preduzeća treba da daju više novaca: "Zvezdi" ili "Partizanu?"

Čim se upusti u upoređivanje dva sportska kolektiva, dva naša sportska giganta, pitani je na stramputici bez povratka. Ko je imao više međunarodnog uspeha, ko je odgajio više sportskih legendi – to je zamka i greška. Onome ko pita treba uzvratiti pitanjem: ko kaže i ko jamči da bi im išta (više) trebalo dati?! Kako ko jamči, pa nije li se budući predsednik Vlade još posle prve pobede svoje nove stranke zavetovao da država nikad neće dozvoliti da "Zvezda" propadne? Jeste se zakleo, ali je pogrešio. "Zvezda" i "Partizan" su društvene navike, kao što je pušenje navika. Privichka na večiti derbi i na vacelo prvenstvo škodljiva je, čini više štete nego što donosi radosti, naše fudbalsko prvenstvo samo je lokalni, priručni lebensborn, gde se pokušava odnegovati nekoliko igrača više rase/klase radi prodaje inostranim klubovima iza kojih stoji pravi kapitalizam. Daj, pa i druge države pomažu sportska društva koja pronose slavu tih država... Najpre: ne mislim da sve države postupaju istovetno, ali čak i kad bi to bilo istina, ja se ni sa svim državama ne slažem. Protivim se da je ijedan moj dinar ide na reklamiranje države, nemam potrebu ni za jednim ambasadorom naše kulture bilo gde, držim bandoglavo da svak predstavlja sebe i da država može predstaviti sebe jedino sama sobom, čitavim svojim ustrojstvom, načinom na koji njeno stanovništvo, njena elita i njene manjine žive: za predstavljanje bilo nacije bilo države ne može niko biti posebno obučen, ovlašćen i plaćen.

Bio sam rad da navedem desetak netačnih pitanja, uvredljivih zbog svega što podrazumevaju, a što nije ničim potkrepljeno, pa dete od tri godine pogleda vas kao budalu ako ga pitate koga više voli, tatu ili mamu? U slučaju Čeka Anđoljerija (hvala Crnjanskom što nas je upoznao sa njim) nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan: "Da sam smrt, najpre bih potražio svoju majku/Isto bih učinio i svome babajku..." U pitanju koga država treba više voli "Partizan" ili "Zvezdu" tavore mrtve, mumificirane ili posve raspadnute vrednosti, koje su to vrednote i ne zaslužuju li možda i one da budu preispitane i nanovo ocenjene. Neke sam pomenuo: to su slava i veličina, nema jake Srbije bez jake "Zvezde": naša je elita (ali i njen tužni, bledi i ispijeni domaćin tj. stanovništvo!) gladna uspeha, priznanja, medalja, aplauza.

Ne govorim dakako o onima koji neposredno parazitiraju na ostacima nekadašnjih socijalističkih sportskih društava, oni dakako sebe smatraju neophodnima i kamče od države i državnih preduzeća što god se daje iskamčiti, govorim o lenjosti uma onih koji niti igraju za ove klubove, niti odlaze na dosadne utakmice, a opet mozgaju koga treba iz bankrotstva da čupa EPS, koga Telekom, a koga Vlada Srbije.

Nikoga.

To je odgovor.

Slobodno sagovornika salećite pitanjima bi li život bio moguć bez "Zvezde" i "Partizana", bi li izgubio svaki smisao, bi li se išta promenilo u sagovornikovom životu? Naravno da bi došlo do društvenih promena, hiljade navijača našle bi se na brisanom prostoru, u jebote, šta ćemo sad, ali je krajnje vreme da sebe to upitaju, šta pod milim bogom znači biti navijač, nije li to nedostojno i kao hobi, a kamoli kao zanimanje?

Edited June 9, 201410 yr by Uroš Krčadinac

Овде мешамо више ствари, бављење спортом, гледање спорта и финансирање спорта. А помиње се и промоција државе и "хлеба и игара". 

Кренућу од краја - погрешно је употребљавати синтагму "хлеба и игара". Она потиче из старог Рима где је сиротињи стварно даван бесплатан хлеб, односно жито. Ако нема за хлеб, српска сиротиња може да цркне, нико јој га неће дати.

Промоција државе - јако је лепо кад Ђоковић маше српском заставом и показује три прста по свету. И ја то волим да видим, прија ми, ето, нешто лепо у вези Србистана. Али не мислим да држава за такве ствари треба да да иједног динара. За помоћ младим спортистима, да. За брендове који ће да нас промовишу, типа Титови близанци ЦЗ и БГ - не хвала. Па ФКЦЗ нас је највише промовисала 91 кад су постали прваци Европе и Света. И шта је после било? Народ воли спорт, па није страшно да држава помогне покоји клуб, али ни случајно великим новцем. И ни случајно највеће - па ако ти у БГ ниси у стању да зарадиш са толиким бројем навијача, а Манчестер само дресова и улазница прода на милионе, пропадни. Пуно боље је помоћи неки сеоски клуб да опстане.

Финансирање спорта - само у служби здравља и рекреације народа, што значи мање клубове. "Врхунски" спорт - ни случајно. Па по Америкама милијарде зарађују од спорта, а теби дође 150 људи да те гледа на стадион јер си досадан, а хоћеш помоћ од државе. То је просек неких фудбалских прволигаша. У Новом Саду немаш преко 800 гледалаца на утакмици? Па да се тераш онда, мењај нешто, не тражи народне новце. У Власотинцу 4000 људи дође да гледа ФК Власину. Иначе, по управама клубова је више петљања и мувања него у политици. Стога - приватизација, да се зна шта је чије. Па онда нек газда краде сам од себе.

Гледање спорта - волим, идем редовно, никад нисам добио батине, нисам се ни гурао тамо где се деле, има нешто у томе. А гледам и људе око себе како воле да гледају Новака. И не видим ту ништа лоше.

Бављење спортом - здраво је, требало би да је приступачније и деци и одраслима. Некад су постојала соколска друштва, ако се не варам чувени Леон Штукељ је био из њихових редова.

А гледе путовања, волим да обилазим и стадионе Волим кад лутам неким градом, а онда схватим да сам поред стадиона Рецимо, ова серија "Монтевидео ово оно", сцене утакмица су каже снимане на стадиону Јединства у Параћину

I ja bih voleo da se Zvezda i Partizan privatizuju.

Takođe, voleo bih da država ulaže u onaj aspekt sporta koji je najkorisniji stanovništvu, da ulaže u bazene, sportske terene, staze za trčanje, biciklističke trake i slično. Na primeru Pančeva uverio sam da dobra infrastruktura stvara dobru kulturu: kada su izgradili krštenu stazu za trčanju, i to u lepom, novosređenom parku, Narodnoj bašti, ljudi su masovno počeli da trče i džogiraju. Sećam se, pljuštalo je, a staza je bila krcata. Trčala je čak i jedna Ciganka iz Malog Londona, u iscepanoj šarenoj suknji i štiklama.

(Oftopik: zašto se kaže navijam za Zvezdu, a ne i navijam za Partizana? Zahtevam da se Partizanu vrati padež! )

Edited June 9, 201410 yr by Uroš Krčadinac

Drzava treba da ulaze iskljucivo u skolski sport i u marginalne i neafirmisane sportove. Fudbal i kosarku, donekle i rukomet, odbojku, vaterpolo, a pogotovu Zvezdu i Partizan, treba ostaviti da se sami snalaze, dovoljno su veliki da to mogu.

A ako ne mogu, neka propadnu.

Ja sam uvek za amaterski sport. Mislim da je to jedino pravo i da ako već država daje pare za sport, treba da ga usmerava u otvaranje amaterskih sportskih klubova. Trenirao sam košarku u vreme kad je košarka bila kao danas tenis u državi i nikad mi su bili jasni roditelji koji na utakmicama, a ponekad čak i treninzima urlaju na svoju decu, nazivaju ih raznim imenima i u nekoliko slučaja čak i prete, kad im ispadne lopta ili nešto loše odigraju. Treneri su bili još gori. Naravno niko od tih klinaca nije postao neki bitan košarkaš, a bilo je nekih stvarno talentovanih. Možda bi nešto i bilo od njih u tom svetu, da im roditelji i treneri nisu zgradili njihov omiljeni sport.

Trenirao sam i ragbi u samom začetku ovakvih klubova u državi i to je najbliže pravom sportu što sam ikad video. Nema opreme, nema svlačionica, nema sale kad je zima... presvlačenje napolju po snegu, i posle svakog treninga odlazak na pivo, to se zove sport.

Edit: Takođe preporučio bih sve popularniju fejsbuk stranicu ''Seoski fudbal'' za ljubitelje, pravog fudbala i sporta:

https://www.facebook.com/seoskifudbal.official?fref=nf

Edited June 11, 201410 yr by gosn.shofershajbna

Evo jednog odličnog snimka koji objašnjava šta sve nije u redu sa svetskim prvenstvom u fudbalu kojim se trenutno oduševljavamo.

Има ту и пуно лицемерја - тек САД су се сетили у каквим рандим условима раде Азијати у земљама Персијског залива, да не помињемо да они и даље и поред таквих услова долазе у те земље, отимају се да дођу.

У вези радника који гину, то значи да постоји проблем безбедности на раду, не да их неко убија у Катару. "Ропски рад" је будалаштина, јер нико није те људе терао да дођу у Катар.

Продаја пива, јака ствар.

Једино ти трошкови без профита и пореза... али опет, земље се отимају о то. Нек се деси да се нико не пријави за организацију, видели би како ФИФА мења своје услове.

Čovek se setio da priča o tome tek kad je video proteste u Brazilu... Možda ima i licemerja, ali to ne umanjuje tačnost stvari koje je naveo.

Mislim da se "ropski rad" odnosi na ljude koji žive tamo, a ne na one koji su došli.

To što neka korporacija tera državu da promeni zakone (uvedene radi bezbednosti stanovništa) nije baš mala stvar. To ilustruje glavni problem sa savremenim sportom - postao je deo korporacijskog sistema i sada sa sobom donosi sve loše posledice koje i inače donose međunarodne korporacije.

A za ovaj argument - "zemlje se otimaju za to"... Pa i ratovi su loša stvar, a opet neke zemlje ratuju.

Za organizaciju prvenstva se ne otimaju "zemlje"; nego politička elita koja će od toga (ne)pošteno da se obogati.

Mozda je bezveze da pocinjem kad vec nemam vremena za dug, normalan post u kome bi se sve objasnilo, ali eto - cini mi se da previse ide u pogresnu stranu...

Drzava treba delom da sponzorise i velike...kako velike sportove, tako i velike klubove... Prvo bi naravno trebalo da se pohapse, proteraju bitange i barabe, ali jos se nije nasao niko, ko bi samog sebe uhapsio...

Sve je ovo naravno, za ono sto se zove Srbija, utopija, pa ne znam da li je bolje caskati o sladoledu!?

I jos...mada se u ocima "obicnog posmatraca" kosarka, odbojka, rukomet smatraju velikim sportovima, treba znati da osim fudbala u Evropi nema samoodrzivog sporta...

Mislim da se "ropski rad" odnosi na ljude koji žive tamo, a ne na one koji su došli.

Колико сам схватио, прича о "ропском раду" је због тога што су им пасоши код газда. А очигледно да им је боље и тако него у Индији или Непалу, одакле долазе, а у Данску изгледа неће да их приме, иначе би ишли тамо, где су послодавци много бољи.

@Panonski:rekao je taj lik dosta zanimljivih stvari,samo...taj njegov nacin izlaganja/interpretacija/gluma mi je JAKO antipatican.Da nije tog idiotskog kreveljenja bio bi interesantniji.Ali dobro,imao je sta i da kaze.

Ne slazem se sa njim u vezi Katara.Sigurno tamo ima delova zemlje gde temperatura prelazi 50 stepeni,ali isto tako sigurno se tamo nece igrati fudbal.

A danas samo slep ne vidi da sport (pa i fudbal,pa i FIFA sa njim) vise nije "samo igra",vec je sport "igra"...al za pare.

Jedan offtopic:

Ipak, kad vidim Novaka Đokovića trčim da promenim kanal ili da pobegnem iz prostorije. A zašto? Ne zato što on nije dobar sportista, već zato što ne mogu da podnesem da mi porodica Đoković okupira sve od virtuelnog prostora na računaru do onog u frižideru i poštanskom sandučetu.

Pa covece,prestani da gledas TV.Sta ce ti ta bezveznost (glupost) u zivotu?

Poneku vest o DJokovicu je u danasnje vreme skoro nemoguce izbeci,ali ce ih biti daleko manje ako ne gledas TV.Prosto i jednostavno...

E sad,ako ti neces da se odreknes buljenja u TV...to je onda vec tvoja stvar (tj. problem).

Edited June 26, 201410 yr by Laza GNR