Jump to content

Očajničko putovanje: azilanti

Lazar
Lazar
in Naslovnica

Featured Replies

Sa pocetka intervjua:

U budućnosti, nestašica vode pokrenuće čitave gradove.

A i ratove.U budućnosti, nestašica vode pokrenuće čitave gradove.

Prilicno sam uveren da ce se u buducnosti ratovi prvenstveno voditi zbog hrane/vode.

Sa kraja intervjua:

...nude svoja mesta za otvaranje azilnih centara – kao što je bilo u Sjenici i Tutinu

Samo se pitam koliko je ovo bilo iz covekoljublja,a koliko iz verskih pobuda.

Sve u svemu,zanimljiv intervju.

Nesvesnost o tom problemu (azilanata i/ili ilegalnih migranata) je velika.

EDIT:Samo jos da dodam da sam,u razgovoru sa jednim policijskim inspektorom,saznao da to sto je vec navedeno intevjuu:prvenstveno se susrecu (mislim,nasa policija) sa mladim ljudima i/ili decom,koji imaju NEVEROVATNU zelju samo da dodju do "te Evrope".Zarad toga su spremni na svakakve zrtve:visednevno gladovanje,boravljenje u uslovima van svakog minimuma,marsevima iscrpljenja...

Edited by Laza GNR

Čovekoljublje ili verske pobude? Možemo li to odvojiti? Ako pravoslavac pomogne pravoslavcu, katolik katoliku, musliman muslimanu, ateista ateisti -- zašto to nije čovekoljublje?

Problem je nešto drugo: kada pravoslavac ne želi da pomogne muslimanu. I obrnuto.

Solidarnost isključivo u okviru svoje verske, etničke ili nacionalne grupe, to nije čovekoljublje. To je kolektivna sebičnost.

Edited by Uroš Krčadinac

To je samo parcijalno čovekoljublje :D

Nisu svi ti azilanti muslimani, po nekoj logici brojeva trebalo bi da ima i pravoslavaca iz Eritreje i Etiopije, hrišćana iz Nigerije koji tvrde da beže od Boko Harama... Pa opet, ako se ne varam, ni neki manastiri nisu hteli da im pomognu.

Ono što je strašno je da Srbije NEMA problem sa azilantima, zasad, tipa Norveške ili Švajcarske. A opet se protiv njih digla kuka i motika, a država je dozvolila da se ljudi ponašaju na osnovu samo STRAHA i PREDRASUDA.

Upravo tako. Većina su muslimani, ali ima tu i hrišćana i ljudi koji nisu religiozni. Meni je žao što Srpska pravoslavna crkva aktivnije ne učestvuje u pomoći tim ljudima, mislim da je to njena dužnost kao institucije koja se bori za čovekoljublje. A tek država... Zato mi je ovaj deo intervjua posebno važan:

"I sad, da država razmišlja dugoročno, možda bi u azilantima videla potencijal. Recimo, za oživljavanje mrtvih krajeva naše zemlje, sela u kojima žive samo starci. Tamo su polja koja niko ne obrađuje. Ali država ne razmišlja tako, država se plaši gubitka nacionalnog identiteta i kulture, radnih mesta, bezbednosti i čega sve ne.

Jedno moguće rešenje je integracija, podučavanje jezika i pravilna raspodela u lokalnim sredinama. Dakle, da ti ljudi nauče naš jezik i da postanu deo društva. Evo, da ste vi nacionalisti, da li biste želeli da oterate te ljude ili da ih naučite našem jeziku, da proširite broj ljudi koji govore i pišu na našem jeziku?"

Па сад, не ваља кад се Црква меша, не ваља кад се не меша ;) Шалим се, мислим да се СПЦ не бави довољно помагањем невољнима... мада ту има и једна теорија да православци од своје Цркве очекују да се бави духовним стварима а осталим мање више... ал не видим да би им нешто сметало, ако не само Цркви, а онда верницима да оснују неку верску организацију хуманитарног карактера... читамо сви и згражавамо се над прогоном људи у Сирији, па и о злочинима над хришћанима, и то онима који говоре језиком Исуса Христа... али да се неко сети па да понуди неку помоћ ако не свим Сиријцима па онда барем тим хришћанима... (говорим о верницима, мада се слажем да људи не би смели да помажу само некоме ко им је по нечему сличан). Мислим да Каритас, хуманитарна организација РКЦ у Хрватској има број телефона за помоћ Сирији. А не знам има ли СПЦ нешто као Каритас уопште, сећам се из рата да је постојала нека организација Добротвор...

Да се не лажемо, немају азиланти намеру да остају у Србији. Али да сам председник неке бедне општине или председник неке МЗ у некој забити, па сам бих се јавио да се сместе у моје место. Јер, иако они одлазе и долазе, увек имаш одређен број људи који је ту, који ће опет нешто да ради, нешто да троши, биће живота...

Гледе интеграције, то је мало осетљиво питање, јер азиланти углавном нису бели а нису ни хришћани... нажалост често код нас национализам прелази у расистички шовинизам... али пуно лакше би људи прихватили појединца него "АЗИЛАНТЕ" (БУ!), узмеш лепо председниа МЗ који прима плату, даш му 3000 на плату и кажеш: видиш, овај Сиријац има да се дружи с вама, да седи пред продавницом, деца да му иду у школу, да учи српски, иначе ти од плате одбијам 5000 ако негде зашкрипи ;)

Иначе, оно што човек не може да верује, читао сам помало коментаре на вести на нету и по фејсу, и погледам мало, обично је човек који највише мрзи азиланте неки Србин који живи у Италији, Норвешкој... нисам могао да одолим, питам их, па добро људи, дал сте нормални, јел сте свесни своје несвести, али јок, кажу "није то исто" :D

Ima SPC te organizacije, Covekoljublje, Versko dobrotvorno starateljstvo. Dosta Crkva radi samo to nije interesantno javnosti.

  • Author

Meni je drugarica iz Atine pričala kako joj prodavac u piljarnici stalno kuka protiv imigranata. Kad ga je podsetila da je i on imigrant - Sirijac - čovek je odgovorio: "Da, ali ja sam došao pre dvadeset godina, u ono vreme!" Inače, stalno pazari kod njega jer ima humus, tanki arapski hleb i druge sirijske đakonije  :eat:

"Jedno moguće rešenje je integracija, podučavanje jezika i pravilna raspodela u lokalnim sredinama. Dakle, da ti ljudi nauče naš jezik i da postanu deo društva. Evo, da ste vi nacionalisti, da li biste želeli da oterate te ljude ili da ih naučite našem jeziku, da proširite broj ljudi koji govore i pišu na našem jeziku?"

Нисам националиста, али се разумем мало у материју. Такође, уместо студирања на факултету изабрао сам да слободно проматрам и промишљам појаве у друштву. (Тада је то било питање или - или. Не знам како је сада.)  Мало је наиван овај цитат. Еј, па нама су морали ЕУ и УН да помажу у интеграцији избеглица из Хрватске.  (убр. православних Срба). Шта даље рећи?!

Хвала Манитуу, па ми нису потребне њихове услуге "правне и психосоцијалне помоћи".

  • Author

уместо студирања на факултету изабрао сам да слободно проматрам и промишљам појаве у друштву.

Zašto je to ili-ili? 

Нисам националиста, али

Da mi je po dinar svaki put kada sam čuo ovu konstrukciju...  zvizhd

Da mi je po dinar svaki put kada sam čuo ovu konstrukciju...  zvizhd

Можда је до тебе. Ако људи са којима дискутујеш често имају потребу да наглашавају како нису националисти, можда су због нечега у дефанзиви. Само гласно размишљам...

О нацији и национализму сам говорио на другој теми и, ако буде потребе, говорићу још. Овде сам се само оградио. Исто као што се из другог дела могла наслутити реченица: Нисам социолог, али... се разумем мало у друштвена питања. :)

О образовном систему, на другој теми. :)

Еј, па нама су морали ЕУ и УН да помажу у интеграцији избеглица из Хрватске.  (убр. православних Срба). Шта даље рећи?!

О чему причамо?

Иначе, имам утисак да у Београду живи доста људи који пореклом нису Срби или нису из Србије, па некако немам утисак да то уклапање не иде и природним путем.

mveruovic, on 23 Jun 2014 - 14:49, said:

Ima SPC te organizacije, Covekoljublje, Versko dobrotvorno starateljstvo. Dosta Crkva radi samo to nije interesantno javnosti.

Ево гледам сајт СПЦ, која иначе има 40ак епархија, епархијски одбора Човекољубља изледа има - девет.

Edited by Relja

Prosle godine smo skupljali pomoc za te azilante kao pododbor VDSa, patrijarh je mislim posetio nih isto i doneo neku pomoc. 

Nisam baš siguran da su UN i EU mnogo pomogli u integraciji srpskih izbeglica. Sve ukupno, mislim da UN i EU nisu mnogo pomogli ovim prostorima. Sad, nije baš ni da smo mu mi pomogli...

@Relja Више сам циљао на то како смо ми дочекали избеглице из Хрватске, Босне итд.

@Uros Можда као илустрација може да послужи чињеница да је једина тв емисија РТС-а (и свих осталих приватних телевизија) која је била посвећена проблемима избеглих и расељених уствари била финансирана од стране УН-а. Али то је већ друга тема.

Када су домаћа питања табу теме, онда се просечан Србин бави светском политиком. Знате оно, Србин, Енглез и Американац путују возом...

У овом случају Србија, Шведска (ЕУ) и Америка покушавају да интегришу Сиријца у своје друштво.

    Србија га дочекујуе својом бирократијом. Да би Сиријац постао грађанин Србије мора да се похрве са државном администрацијом. Папир за ово, папир за оно, потврда о овоме, потврда о ономе, извод, потпис печат, па опет папир за поседовање свих папира - све то је прошао човек рођен у Србији па је ред да прође и онај који би желео да живи у Србији. И ту нема разлике између сиромаха који бежи од рата и страног инвеститора који је дошао да улаже свој новац и диже фабрике. Такође, исто пролазе и нкв радници и они који би да нострификују своје дипломе стечене на страним факултетима. А све то док новопримљени члан заједнице не постане - попут правог Србина - отпоран на бирократију. (Одличан назив за административно-акциони филм.) Наравно, када постане члан заједнице онда му следи дилема: којим језиком говорити (српским или српскохрватским), којим писмом писати (ћирилицом или латиницом), коју музику слушати, прва или друга србија итд.

   Шведска  (ЕУ) нашег хипотетичког Сиријца дочекује системски организовано. Азил, социјално осигурање, часови језика и, веровали или не, часови арамејског (е да би се очувала културна посебност у вајној држави Шведској (ЕУ). (Иначе, са теолошке стране, арамејски је потпуно небитан. Нови завет је писан на грчком, а Стари је пре Христа преведен на грчки (чувени превод "седамдесеторице") док се за појашњење теолошких термина користи хебрејски.)

   Америка има једну али вредну алатку - амерички сан.

Свака држава има своје особености и начине како интегрише придошлице у своје друштво, и да будем искрен, ништа мање не припада заједници Сиријац у Србији од оног у  Шведској  или Америци.

Počeo sam da pišem ovaj odgovor još dok sam čitao tekst. Vidim da ideja koju sam hteo da predložim već postoji..

Uglavnom, ovo je bio moj odgovor:

Pre ovog članka, jedina dva saznanja o imigrantima kod nas sam imao preko medija. Prvo je bilo upravo ovo o čemu se pisalo "kako su neke kuće bile spaljene", a neki su išli toliko daleko da su pominjali silovanja; drugo saznanje je bilo vezano (mislim da je bio Kaćin komentar na FB) za poplave u Obrenovcu i šire i kako su se i imigranti uključili u pomoć. Isti mediji koji su pisali hvalospeve o ovome, ranije su pisali o imigrantima na način koji bi mogao da se protumači negativno. Na njihovu štetu.

Čini mi se da moji prijatelji nemaju pojma, niti ih preterano zanima šta se sa njima dešava. Ali baš zato, ne samo zbog njih, već i zbog drugih, izdvojio sam jedan deo teksta koji mi je dao ideju..

"Klinci su dobili mogućnost da se upoznaju sa različitim kulturama, probaju tradicionalna jela ili čuju muziku iz tih krajeva. Zatim, omogućili smo da se radno vreme lokalne seoske ambulante u Bogovađi produži na puno radno vreme. Organizovali smo i fudbalsku utakmicu između lokalnih političkih partija, meštana i tražilaca azila.

Organizujemo i studentske prakse studenata prava, političkih nauka, sociologije, psihologije. Sve sa ciljem da pomognemo tim ljudima, da ih obrazujemo, obučimo, da bi sutra mogli igrati aktivnu ulogu u azilnom sistemu – da bi mogli da prežive. Svi ti mladi profesionalci kroz angažman u našem Centru uče o humanosti, potrebi pružanja pomoći drugome, ali i o kompleksnoj problematici svetskih migracija. O kontekstu. Da bi preživeli moraju da razumeju kontekst. Jedan od najvećih problema ovde jeste to što malo ko razume kontekst globalnih migracija."

Treba zamoliti ove ljude da pišu o svojem iskustvu. Decu, studente, članove političkih partija. Da prenesu priče ovih ljudi. Da se nekim čudom neki medij u Srbiji natera da to i prenese. Makar i oni bljutavi mediji koji svojim emisijama udaraju na emociju.

Vrlo korisna ispovest za gradjane Srbije koji su cini mi se dominantno negativni i nezadovoljni zivotnim uslovima koje dozivljavaju zdravo za gotovo.

Kao u onoj prici o coveku nesrecnom sto ima samo jedan par oronulih cipela sve dok ne sretne coveka bez stopala.

I naravno, jako mnogo doprinosi boljem razumevanju azilanata koji nisu dosli da prose, kradu ili zive od socijalne pomoci vec su pobegli od necega sto se u Srbiji tesko moze zamisliti.

Edited by noskich

Ама што је најгоре, не дешава се ни у Нигерији ни у Сирији нешто што је у Србији тешко замислити... 

Ама што је најгоре, не дешава се ни у Нигерији ни у Сирији нешто што је у Србији тешко замислити... 

`U mojoj zemlji, mogla bih biti silovana ili ubijena na svakom koraku, bukvalno, čim izađem iz kuće. A ovde, jedino čega se plašim je da izlazim napolje kad padne mrak. Ti strahovi se ne mogu porediti.`

`U mojoj zemlji, mogla bih biti silovana ili ubijena na svakom koraku, bukvalno, čim izađem iz kuće. A ovde, jedino čega se plašim je da izlazim napolje kad padne mrak. Ti strahovi se ne mogu porediti.`

Мислио сам на ратове у којима се свашта дешавало.

Velika je Srbija i vrlo stratifikovana. Mnogi od nas ratove uopšte nisu osetili, uključujući i bombardovanje. I u Nigeriji ima socijalnih staleža koji ne osećaju bedu i rat, koji su od priča migranata dalji nego Relja, noskich ili ja.

Kada gledam Svet zamišljam kolaž takvih ostrva, izolovanih dvorišta, čije ograde nisu samo nacionalne nego su i vrednosne, klasne, obrazovne, raznorazne. Ograde od žice, ograde od reči, ograde od moći, ograde od para i snova i straha i pleve i gluposti. I bude mi drago kada se neka od tih ograda probije, ili se makar zaviri preko plota. Na kraju krajeva, eto šta su putovanja: preskakanje ograda.

То су већ две ствари, да ли неко зна нешто или не зна и да ли не жели да зна :)

Create an account or sign in to comment

Go to topic listing