Jump to content

Očajničko putovanje: azilanti

Lazar
Lazar
in Naslovnica

Featured Replies

Relja, ona nije dosla u Srbiju u vreme ratova, vec se poredi stanje u Srbiji i Nigeriji sada. A sada de facto verovatnoca da ce te neko ubiti ili silovati na ulici je daleko manja nego u Nigeriji. Ja cak nisam imao takav strah nikada u Srbiji, a ziveo sam tamo tokom svih ratova.

Mislim da je Lazar pisao svojevremeno o lekciji koja bi bila korisna ponekima, da se `zamene` pa da malo zive u Africi, pa da se onda uporede njihovi stavovi od pre i posle.

Dva dobra reality show-a su uradila bas to.

Jedan engleski: http://www.bbc.co.uk/programmes/b00z6dnn

I jedan australijski: http://www.sbs.com.au/goback/

Trebalo bi da mogu da se nadju na Youtube.

Немам времена тренутно да гледам, препричај у пар реченица ако те не мрзи :)

Оно што сам хтео да кажем је да смо на Балкану имали поприлично патњи последњих година. То не значи да се то свима десило лично, могао си да живиш на Балкану а да те то не дотакне уопште. Можеш и у Нигерији, лепо је рекао Урош.

Али није нам далеко као Исланђанину. И наравно да није било исто као у нпр. Руанди. А није ни сад исто.

Ko zna čega sve ima u srpskim, bosanskim, rumunskim ciganmalama? Kako da znamo? Ljudi iz tih favela ne dolaze na ovaj Forum. Ovih par mahala koje sam posetio izgledaju baš kao afrički slamovi, čak i gore, prljavije, sjebanije.

Sad, Cigani jesu manjinska zajednica sa drugačijom kulturom u odnosu na ostatak, ali ipak su nam tu ispred nosa. Mi ne moramo otići u Afriku da bismo videli afričku bedu, mi slamove gledamo svakoga dana, to hoću da kažem, samo smo izgradili psihiloški bedem: oni su daleko, oni su drugi svet. Ko je siromašan, sam je kriv.

I nemam pojma šta je rešenje. Samo bih voleo da postoji više svesti o deljenju nužno zajedničkog životnog prostora.

Edited by Uroš Krčadinac

Каква бре свест о дељењу, ваљда је циљ да се од таквих одвојимо и према њима направимо што већи зид? Несрећа и беда су прелазне :)

Кад се само сетим да је код нас рецимо још увек срамота бити болестан, а свако саосећање се гледа као слабост, ако је неко слаб и у невољи, још га нагази и еби му матер, шта треба, да пређе невоља на тебе? :)

Ево рецимо, колико лоших прича у Србији можете да чујете о Србима са Косова који су дошли у централну Србију, нису ни Цигани, нису ни муслимани, нису ни смеђи ни црни... 

Da, često pričamo kako je etnonacionalizam ovde rasprostranjen i otuda štetan, međutim, da li je to tačno? Da je ovde etnonacionalizam zbilja rasprostranjen, postojala bi untunarnacionalna solidarnost. Srbi bi pomagali makar Srbima, pravoslavci pravoslavcima, svoji bi pomagali makar svojim izbeglicama. Pa šta jedan pravi nacionalista radi? Napravi Nacionalnu bolnicu, Nacionalni muzej, univerzitet, sisteme stipendiranja i solidarne pomoći, pa pomogne toj svojoj naciji -- makar koliko ona bila mitologizovana i kontruisana. Međutim, ovde toga nema. Srpstvo se u praksi svodi na folklor i najbanalniju identitetsku šminku.

  • Author

Ja i dalje zastupam teoriju da svetom upravljaju psihopate  :death:  Potpuno je besmisleno tražiti bilo kakvu dobronamernost i čovekoljubivu logiku u postupcima onih koji drže poluge moći. Inače, mislim da nipodaštavanje izbeglica i uopšte ljudi koji su u lošijem položaju od tebe nije odlika nekog određenog naroda, nego više neka opštedruštvena pojava.

Pričao mi je drugar Sirijac, koji je oko dve godine živeo u Istanbulu kao izbeglica, da su Turci najgori ljudi na svetu. Reko, kako sad to, pa prema meni su uvek bili fini, i prema svim ostalim putnicima koje znam... Da, kaže, ali oni se u odnosu na Zapadnjake osećaju inferiorno i žele da se pokažu kao velikodušni i širokogrudi, dok Arape nipodaštavaju i preziru na svakom koraku. Ubeđivao sam ga da nije problem u Turcima nego u njemu, ali nisam uspeo da ga ubedim, i onda smo ga nekako dovukli u Beograd, evo ga već skoro godinu dana je tamo. I kaže mi, ovde u Beogradu su ljudi baš fini, stekao sam mnogo prijatelja i osećam se lepo, je l' vidiš da nisam ja lud nego je stvarno problem u Turcima?

U Politikinom Zabavniku sam čitao da su Osmanlije za vreme Sulejmana (a možda i pre) birali za administrativne poslove isključivo ljude nemuslimanske veroispovesti. Oni koji su bili muslimani su smatrani lošim izborom jer se dešavalo da kada bi bili primljeni u administraciju, njihova familija negde u "unutrašnjosti" bi povilenela i prestala bi da plaća poreze, počela da pravi probleme i sl.

Možda se tu negde krije odgovor?

„Ako ste Kopt u današnjem Egiptu, to vas može koštati života. Volim svoju zemlju i najradije bih ceo život proveo tamo, najradije bih tamo zasnovao porodicu i ostario. Međutim, Bog je odlučio da odem.“

Još jedna istinita priča čoveka koji je zatražio azil, objavljena u okviru našeg bloga "Očajničko putovanje".

https://www.klubputnika.org/zbirka/blogovi/124-ocajnicko-putovanje/3749-kopt-u-egiptu

kopt.jpg

Tuzno mi je kad citam da ovaj azilant ekonomista sanja o poslu u struci u Srbiji. 

Да се не захебавамо, већина људи у Србији ради нешто, иначе би умрли од глади, посла има.

Иначе, желим да истакнем мали трик уредника сајта, који циља на наше најниже пориве и качи нам приче о искључиво азилантима хришћанима како би нам били симпатичнији, док су већина вероватно из исламских земаља :P

Такође, ево ја се никад нисам сетио Копта из Египта, иако знам да их прогоне доле, као азиланата, односно, наше тзв. српске новине једва чекају да нас обавесте како је Наташа Беквалац сломила нокат или ако је неком певачу и сличном циркузанту цркло куче, али нико се није потрудио да нас упозна с патњама ових људи, појединачним причама, посебно рецимо са људима с којима би могли да саосећамо јер су прогоњени због своје вере (јер и понеко од нас је као неки хришћанин, номинално 90ак посто становника Србије). Једино ако пратиш какав сумњиви фејсбук профил којекаквих назовинационалиста, који ће повремено превести какав чланак о злочинима над хришћанима у Сирији.

Као да неко намерно неће да их видимо као људе, а камо ли да испадне да ту има и понеки прогоњени православац, како против њега да организујеш протест, против муслимана из Сомалије или Афганистана је пуно лакше... 

Замислимо наслов у Бљицу рецимо: "Муслимански екстремисти протерују православце, Младеновчани их дочекују моткама" или "Еритрејски православци, једва преживели синајске бедуине, смрзавају се код манастира тог и тог".

Edited by Relja

Pa ti naslovi bi bili protumačeni kao govor mržnje kod nas, zar ne?

U pravu si jedino što bi takav naslov zainteresovao čitaoca da otvori novinu i potraži tu temu. Ali si takođe svestan da to nikoga ne bi potstaklo na akciju. 

Pa ti naslovi bi bili protumačeni kao govor mržnje kod nas, zar ne?

U pravu si jedino što bi takav naslov zainteresovao čitaoca da otvori novinu i potraži tu temu. Ali si takođe svestan da to nikoga ne bi potstaklo na akciju. 

Зашто би то био говор мржње?

Можда то не би подстакло никога на акцију, али би можда помогло да се промени перцепција тих људи, а пре свега нашег односа према њима. Јер они онда не би били само азиланти, црнци и Арапи, већ хришћани који су прогоњени, а ми смо земља у којој живи 90 и нешто посто хришћана, па како онда да не желимо да им помогнемо? Какви смо то онда људи? Како би "велики православци" могли да причају против тих људи? Како би могли да им не помогну у неком манастиру поред ког су били, као пре пар месеци? Ни Црква?

А овако, дошли црнци, нелегално прешли границу, хоће у Немачку, вероватно криминалци, шта ми имамо с њима... 

Ja bih ipak više išao na to da treba pomoći ljudima kojima je život ugrožen. Brat je mio koje vjere bio. 

Наравно, нисам мислио да треба помагати само хришћанима, већ да треба испричати и те приче, и ту страну приче. Не само ту.

  • 2 weeks later...

Nova priča:

https://www.klubputnika.org/zbirka/blogovi/124-ocajnicko-putovanje/3761-iracke-igracke

"Ruke su nam se tresle, i sestri i mami i meni, čak su se i tati ruke tresle ali njemu najmanje. Selili smo se iz kamiona u kamion, jedva smo disali jer je vazduh grozan u tim kamionima, jer ima puno ljudi i svi dišemo jedni u druge a neki ljudi baš smrde kad dišu. Mama je drhtala i držala nas za ruke da mi ne bismo drhtale, ali pošto je ona drhtala, mi smo drhtale još više."

Мало претерују с тим уметничким доживљајем а пишу премало детаља које би нам дале више података о тим људима, стварним људима.

Uopste se ne slazem. Price su jako dobre i odlicno docaravaju licno iskustvo izbeglistva.

U ovoj poslednjoj prici jako mi se dopada kraj. Starija, iskusnija devojcica ume da prepozna kada je stariji `dobronamerno` obmanjuju, a njeno pitanje je zaista veliko pitanje i za Srbiju i za Evropu na koje nema preciznog odgovora. Da li je Srbija Evropa. Verovatno ne, jer ljudi iz nerazvijenih zemalja imaju predstavu o Evropi kao mestu blagostanja. Toga u velikoj meri vise nema nigde. Prosla su vremena drzave blagostanja kada se moglo solidno ziveti od socijalne pomoci. Nema vise kapitalizam neprijatelja od kojeg bi se branio pa ne mora da skriva svoje ruzno lice vise i da se zamaskira. A korporacije su mocnije od vecine drzava. Drzava, to jest birokratija i cinovnici su na prodaju, koja korporacija da vise.

Zato su mi ovakve price dvostruko tragicne. Svi imaju nadu za necim sto ne postoji nazalost. I kad citam zao mi ih je jako jer znam da ce se razocarati. Njihova ocekivanja nisu velika, ali cak i kao takva u danasnjoj Evropi koja je kao `tvrdjava` u kojoj se brane od sirotinje sa svih strana cak i da im se sve to ostvari mislim da bi najveci problem bio da ih okolina prihvati takve kakvi jesu. A sa sve vecom podrskom netoleranciji i evropocentrizmu sumnjam da bi se to desilo.

Edited by noskich

  • Author

Pročitao sam nedavno negde jednu misao o SAD-u: "Napravili su zemlju Trećeg sveta unutar zemlje Prvog sveta." I meni se čini da mnogi ljudi, barem ovde kod nas, zamišljaju jedan sasvim drugi Zapad. Jedan Zapad blagostanja i socijalne pravde.

Pre neki dan sam razmišljao o tome kako se "razvijeni" deo čovečanstva kroz istoriju izdržavao na račun robovskog rada. Čitao sam negde, valjda kod Solženjicina, kako je u Sovjetskom savezu, toj državi radnika i seljaka, za vreme staljinizma sistem gulaga upumpavao novac (zlato, srebro, drvo, kamen itd) u industriju koristeći besplatan robovski rad više miliona ljudi. O današnjim robovima valjda ne treba ni govoriti. 

Постоји књига коју је писао, хм, не знам шта је, Карло Штајнер се зове лик, википедија каже југословенски револуционар аустријског порекла, "9000 дана у Сибиру", где ако се добро сећам тврди да је тај робовски гулаговски рад био у суштини неисплатив и неекономичан, поврх свега.

  • Author

Постоји књига коју је писао, хм, не знам шта је, Карло Штајнер се зове лик, википедија каже југословенски револуционар аустријског порекла, "9000 дана у Сибиру", где ако се добро сећам тврди да је тај робовски гулаговски рад био у суштини неисплатив и неекономичан, поврх свега.

Kupljeno :) Hvala! Vidim da je napisao još par knjiga, ali hajde prvo da vidim kakva je ova, pa ćemo onda dalje.

Ти си постао манијак с тим Купиндом или си се уверио да су моје препоруке за књиге углавном одличне? :D

Create an account or sign in to comment

Go to topic listing