Jump to content

Očajničko putovanje: azilanti

Lazar
Lazar
in Naslovnica

Featured Replies

Мало претерују с тим уметничким доживљајем а пишу премало детаља које би нам дале више података о тим људима, стварним људима.

Mislim da je delom radi toga da se zaštiti privatnost ljudi koji su neretko ilegalci ili bi mogli imati problema ako bi se o njima znalo više činjenica.

Jedan deo faktografije dali smo u intervjuu. Radoš je temeljno opisao rutu i proceduru migracija, a ja sam nacrtao mapu i označio gradove, sela, reke i granična mesta.

Ali ima raznih priča, videćete. Neke su konkretnije.

У овим екстремним ситуацијама људи се понашају мало екстремно... изгледа и грубо једни према другима. Што је најгоре, људи у таквим ситуацијама су на такво понашање других пуно осетљивији него у нормалним околностима. Мислим, замишљам просечну Данкињу коју остави момак у Данској и Сомалијку усред Србије коју остави момак Афганистанац, без поздрава...

Подсећа ме на Миченера и "Сентенијел", приче о насељавању запада и огромном броју деце које су родитељи остављали уз пут рецимо... или рецимо Други светски рат код нас и сличне приче... 

Edited by Relja

  • 2 weeks later...

Što više saznajem o ovim ljudima, sve više me je sramota kako smo se poneli prema njima onomad. Bruka.

Ovom pričom završili smo prvu seriju migrantskih zapisa. Napravićemo pauzu kako čitaoci ne bi oguglali, pa ćemo se vratiti u temu za neko vreme.

Ау брате... у Невесињу би рекли "големо"... 

Једну ствар бих прокоментарисао, најмање важну у овом тексту, човек пролази пола света уз помоћ кријумчара, а опет носи ону "српску" причу - "у МОЈОЈ земљи би људи све урадили за новац"... 

А остало, без коментара... 

Nekako osećam da su vam ovi tekstovi značajnija promena na sajtu nego ceo projekat Putnička kuća.. Ništa ružno nemojte da shvatite, jer to ne mislim, samo upoređujem svoja osećanja koja imam dok čitam i pratim..

  • 2 months later...

Већ други пут их срећем у Лозници, улазе у бус за Нови Сад, пола их изађе у Руми, пола у Новом Саду, уђе их тако 15ак у бус, распореде се, жене и деца се склоне од њих, причају на свом језику, понекад смарају девојке, тамни, другачији, млади, без пртљага, изађу таку у мрак румске аутобуске станице, ко неки бекпекери трећег света...

Edited by Relja

"Већ други пут их срећем у Лозници, улазе у бус за Нови Сад, пола их изађе у Руми, пола у Новом Саду, уђе их тако 15ак у бус, распореде се, жене и деца се склоне од њих, причају на свом језику, понекад смарају девојке, тамни, другачији, млади, без пртљага, изађу таку у мрак румске аутобуске станице, ко неки бекпекери трећег света..."  :spot: 

Као кључну особину бекпекера сам узео начин путовања а не ношење куфера на леђима, но добро :)

Imaju li pravo na rad u Srbiji? I koliko moraju da cekaju da se njihov slucaj razresi?

Ako sam dobro shvatio za gotovo sve njih Srbija je samo propusna cev ka Evropi?

Pitam se da li postoji bilo kakav nacin da se njihov problem resi u Srbiji a na obostranu korist, i njih i sredine u kojoj zive.

Na primer da im se da na koriscenje napusteno domacinstvo u nekom selu u izumiranju? Da nakon nekog definisanog vremena mogu da dobiju pravo na stalni boravak pa na drzavljanstvo ako to zele, da im se omoguce casovi jezika i mogucnosti za druzenje sa lokalnim stanovnicima? Da li bi uopste bilo ko od njih pristao na tako nesto?

Ipak to ne bi bila mala stvar za nekoga ko bezi iz sredine u kojoj ne zna da li ce ostati ziv. Da moze da boravi negde bez straha i da ima mogucnosti da prezivi i da trajno resi pitanje boravka. Razumem i da bi oni radije dobijali socijalnu pomoc u Nemackoj, ali pretpostavljam da to sada nije tako lako dobiti, a ovakav program u Srbiji bi mogao da im bude alternativa ili prelazno resenje ka necem boljem. 

Edited by noskich

Pitam se da li postoji bilo kakav nacin da se njihov problem resi u Srbiji a na obostranu korist, i njih i sredine u kojoj zive.

Na primer da im se da na koriscenje napusteno domacinstvo u nekom selu u izumiranju? Da nakon nekog definisanog vremena mogu da dobiju pravo na stalni boravak pa na drzavljanstvo ako to zele, da im se omoguce casovi jezika i mogucnosti za druzenje sa lokalnim stanovnicima? Da li bi uopste bilo ko od njih pristao na tako nesto?

Postoji, naravno, i jedno od rešenja je upravo to što si rekao, Noskich. Radoš i ekipa trude se da izguraju neke od tih stvari, ali ide jako teško jer s jedne strane uprava Srbije ne želi da se angažuje, dok s druge strane postoji licemerje evropskih političara koji žele da pomognu izbeglicama tek toliko da bi ušminkali svoje pozicije u medijima. To se u praksu svodi na očekivanu propusnu kvotu: bilo bi dobro da toliko-i-toliko izbeglica uđe u EU, ne više od toga. Ljudi umiru, političari se igraju brojkama. Ništa novo pod kapom nebeskom.

E sad, siguran sam da bi pametna domaća uprava i uprkos takvoj evropskoj politici uspela da napravi programe na korist i Srbije i azilanata, recimo to sa napuštenim domaćinstvima, međutim treba li uopšte komentarisati pamet domaće uprave...

  • 2 weeks later...

Cujem da su barake u kojima su azilanti trebalo da budu smesteni zapaljene, a oni ceo dan blokirani u autobusu.

Strasno. A nekada u SFRJ nije bilo problema da dodju studenti iz Afrike, sa bliskog istoka, Azije i slicno.

Koliko smo nazadovali. Nekada smo protestvovali protiv vijetnamskog rata, studentski dom smo nazvali Patris Lumumba, a sada ne vidimo dalje od svog nosa.

Bio je to sasvim sigurno autokratski i korumpiran rezim, ali imao je sluha da promovise prave vrednosti, solidarnost, zalaganje za slabije, samodovoljnost i nezavisnost. Cak i ako kazemo da je to radio licemerno, opet ih je promovisao.

Secam se kad sam bio u studentskom domu pricao sam sa jednim starim domarom i on mi je rekao da u SFRJ kad bi cistio sneg ispred doma, studenti bi ga videli i skupila bi se grupa ljudi koja bi brzo i lako uz salu ocistila sneg. A danas se radi samo za novac... Studenti nema sanse da pomognu, a taj ko i cisti samo otaljava, sto pre da zavrsi da bi zaradio.

Nema vise osecaja za opste dobro, samo za licno.

Edited by noskich

Hajde da ne zalazimo u ideologiju, mozemo se sloziti da je u to vreme bilo vise solidarnosti i zainteresovanosti za zbivanja van svog dvorista. Sto danas nije slucaj. Nazalost.

Hajde da ne zalazimo u ideologiju, mozemo se sloziti da je u to vreme bilo vise solidarnosti i zainteresovanosti za zbivanja van svog dvorista. Sto danas nije slucaj. Nazalost.

Slažem se u potpunosti.

Molim vas da ne polemišete o nacionalizmu, komunizmu, liberalizmu i ostalim izmima u ovoj temi. Em što ima druga tema, em što nijedna ideologija nije nevina.

  • 3 weeks later...
  • Author

"U Novom Sadu je organizovana akcija prikupljanja pomoći za imigrante koji se smrzavaju u improvizovanom kampu kod Subotice.
Pomoć može da se odnese svakog dana do nedelje u periodu od 9 do 23 časa u kafe “Pero” u Železničkoj 10.
Imigranti su uglavnom izbeglice iz zemalja zahvaćenih ratovima i oni nemaju nikakva sredstva. Država im ne pomaže, a u kampu ima starih i dece.
Najpotrebnije stvari su topla zimska garderoba, ćebad, hrana i voda, mada je ovim ljudima praktično svaka pomoć dobrodošla.
Poseban poziv upućen je vlasnicima kombija ili pikap vozila, koji su voljni da prikupljenu pomoć odnesu do Subotice."

Create an account or sign in to comment

Go to topic listing