Ja sam rekao da je knjiga izvrsna, ne i da je pisac moralni gorostas

  Ja sam rekao da je knjiga izvrsna, ne i da je pisac moralni gorostas

Наравно, наравно, није ово исправка већ допуна

Читам симпатичан текстић о Кадареу, нисам знао да се он држи једне албанске верзије догађаја коју сам заборавио, да су они културни староседеоци Балкана а да су Словени дивљи дошљаци и освајачи... то ми је ипак некако превише национал-романтичарски, деветнаестовековно за озбиљног писца...

http://exploringfictions.blogspot.com/2011/08/maria-margaronis-review-of-ismail.html

Читам цитат на википедији, где га оптужују да је био слуга режима Енвер Хоџе, где човек лепо објашњава: никад нисам тврдио да сам албански Солжењицин. У Енвер Хоџиној Албанији си могао да будеш дисидент неколико дана максимално, а онда би те стрељали...

Of course, there is nothing surprising about Kadare's position. As the historian Maria Todorova points out in her excellent book Imagining the Balkans (a kind of Orientalism for southeastern Europe), the people of the peninsula have struggled for centuries to shrug off the negative connotations of their collective label and win favor in the endless game the great powers have played with their lives. Inevitably, they have pushed one another down in the process: Me, me, choose me, I am the most like you! Inevitably, too, they have made use of the political clichés of their day: At the beginning of the last century the Albanian nationalist Christo Dako was promoting his countrymen as "not only an Aryan people, but Eukropean in their national instincts." The masters of this art were probably the Greeks, who found in northern classical romanticism a powerful but double-edged weapon for their independence struggle.

Odličan ti je ovaj citat, Relja. Mnogi veliki umetnici imali su moralno upitne stavove, počev od Crnjanskog i njegovog flerta sa Frankom i fašizmom. Šta da radimo? Da ne poštujemo Crnjanskog? Zato bih rado objavio i neki Kadareov odlomak, koji ima veze sa našim temama, naravno, i to i na srpskom i na albanskom. Što ne bismo pronašli i neku putničko-adekvatnu poeziju Albanaca sa Kosova, pa i nju objavili dvojezično? Takve stvari ne treba forsirati, to se onda čita kao pritisak i NVO-ljigavština, ali ako tekst legne zašto da ne?

Teško je sa kosovskom temom. Balkanske kulture i intelektualci redovno padaju na tom ispitu. Ni ja nisam sasvim siguran šta bi značilo položiti tako težak ispit. Zato bih voleo da se ova tema fokusira na albansku kulturu, a ne na stavove u vezi sa Kosovom. Upravo je taj kosovski čvor razlog zašto su stopirani kulturni i privredni kanali, koji bi se mogli razvijati bez obzira na njega, a na sveopšte dobro.

Ako mene pitate, svi bi trebalo da se ugledamo na mafijaše sa Kosova. Oni uopšte ne obraćaju pažnju je li neko Albanac, Srbin ili Egipćanin. Oni rade posao. I to posao uspešan na evropskoj i svetskoj razini.

Edited August 20, 201410 yr by Uroš Krčadinac

Odličan ti je ovaj citat, Relja. Mnogi veliki umetnici imali su moralno upitne stavove, počev od Crnjanskog i njegovog flerta sa Frankom i fašizmom. Šta da radimo? Da ne poštujemo Crnjanskog? Zato bih rado objavio i neki Kadareov odlomak, koji ima veze sa našim temama, naravno, i to i na srpskom i na albanskom. Što ne bismo pronašli i neku putničko-adekvatnu poeziju Albanaca sa Kosova, pa i nju objavili dvojezično? Takve stvari ne treba forsirati, to se onda čita kao pritisak i NVO-ljigavština, ali ako tekst legne zašto da ne?

Teško je sa kosovskom temom. Balkanske kulture i intelektualci redovno padaju na tom ispitu. Ni ja nisam sasvim siguran šta bi značilo položiti tako težak ispit. Zato bih voleo da se ova tema fokusira na albansku kulturu, a ne na stavove u vezi sa Kosovom. Upravo je taj kosovski čvor razlog zašto su stopirani kulturni i privredni kanali, koji bi se mogli razvijati bez obzira na njega, a na sveopšte dobro.

Ako mene pitate, svi bi trebalo da se ugledamo na mafijaše sa Kosova. Oni uopšte ne obraćaju pažnju je li neko Albanac, Srbin ili Egipćanin. Oni rade posao. I to posao uspešan na evropskoj i svetskoj razini.

Можда је најбољи пример "проблематичног" уметника Кнут Хамсун. 

Мој став је... сигурно да не треба одбацивати рецимо дело Црњанског ако је имао неке проблематичне ставове, али волим да имам такве ствари на уму. Ако кажем да ми се свиђа неки Хамсунов роман, то не значи да волим Хитлера. Ако ми се свиђа нешто од Кадареа, то не значи да се слажем са свим његовим ставовима. И иначе, кад ми неко прича о лепоти Санкт Питерсбурга, ја се сетим колико сељака је умрло док се он изградио, кад ми прича како су Турци пријатни људи (и они које сам ја упознао су били), ја не заборављам рецимо шта се десило Јерменима, ако волим да слушам Цецу, то не значи да се слажем са свим што је њен супруг радио. 

Али то не значи да треба да ставимо све то на неку црну листу, до унедоглед. 

Слажем се са идејом, мислим да сам и први поменуо на овој теми да не би било лоше објавити нешто на албанском. Иако више нисте КП Србије, ипак се идентификујете као регионални форум, а Албанци су из нашег региона, као и Румуни, Бугари, Грци... не видим ту неку љигавштину, сем ако је нешто типа Арсенијевића

Својевремено, фирма која је радила на окупираном северном Кипру, није могла да ради на јужном Кипру. Са печатом Јужне Осетије и Абхазије не може се ући у Грузију, са печатом Нагорно Карабаха у Азербејџан, на суданском пасошу пише да не важи за путовања у Израел... али ако сам у току, на Кипру се то мења.

Србија није изабрала тај пут, потпуне блокаде, већ неки ни тамо ни овамо. 

А све и да јесте, опет мислим да проток људи, идеја... не би требало блокирати. Моји први постови на ову тему и јесу у том тону - доведите разред неке средње школе из Подујева да види Ниш. Ако треба, први пут распоредите бригаду Жандармерије око њих, нађите децу из Ниша која желе да их упознају и покажу им град, без приче о политици. Или још боље, нек и једни и други припреме једну презентацију свог виђења Косова - на један цивилизован начин, и нек их прикажу једни другима. Тешко би било организовати неку дискусију, али ето, и то је почетак. И онда нек оду у дискотеку, обиђу тврђаву, оду у Мекдоналдс, на Ћеле кулу баш и не морају... доведите 20 жена из неке амбуланте у Приштину за осми март на Борско језеро... и обратно... организујте фестивал, музички, културни, без слика Адема Јашарија (какве смо имали у БГ), где ће људи да се упознају и размене погледе који нису политички... за почетак да виде да ни једни ни други немају рогове... 

Relja, ako budeš našao neki prigodan materijal na albanskom, pošalji.

Sekcija sajta na albanskom uopšte ne zvuči loše, jedino što (još uvek) nemamo ljude koji bi je želeli voditi. Jednom me je Tibor pitao, zašto ne bismo imali mađarsku sekciju? Rekoh, ako imaš vremena da i nju vodiš pored svega što radiš za srpskohrvatsku verziju sajta, samo napred.

Što se mene tiče, to je samo pitanje tehničkih kapaciteta. Prema Bosni i Hrvatskoj ne postoji jezička barijera, pa je lako. Ako se jednog dana pojave ljudi koji bi voleli voditi rumunske, mađarske, albanske, grčke, slovenačke sekcije, što da ne...

Zanimljivo mi je da je posećenost sajta značajna u Makedoniji (značajna u smislu: uporediva sa Crnom Gorom, Bosnom i Hrvatskom), iako se apsolutno ničim ne trudimo da se prilagodimo makedonskoj publici. S druge strane, sajt je skoro potpuno nevidiljiv u Sloveniji i tek delimično vidljiv na Kosovu. Ako uopšte ima smisla govoriti o jugoslovenskom kulturnom prostoru, on dobrim delom izuzima Sloveniju i Kosovo, ali ne izuzima Makedoniju. A fun fact for today.

A mogla bi i vlaška sekcija sajta... pa zatim i torlačka, ne treba ni torlake marginalizovati... naravno i rusinska, slovačka, bunjevačku ne smemo zaboraviti, a možda bi valjalo razmotriti i kinesku. Bilo bi lepo imati i krštenu englesku verziju, kad smo već kod toga. Zaboga i pobogu, jedva održavamo sajt i ovakav kakav je, valjda i drugi sajtovi na internetu mogu nečemu da posluže. 

Јел постоји неки сајт неког албанског или косовскоалбанског путника негде на нету?

Да објавите неки јавни позив за текст о искуствима њихових путника?

Лазаре, ти увек ситничариш око реализације, као да је то битније од добре идеје! 

Текстић, два, ако неко успе да га нађе... ако може... ако не може, свеједно је то ваш сајт, ја само убијам време на форуму

Edited August 20, 201410 yr by Relja

http://www.magacin.org/2014/09/16/od-18-do-21-septembra-u-sred-beograda-trodnevni-siptarski-festival-merdita/

Фестивал “Миредита, добар дан!“ у Београду од 18. до 21. септембра представља београдској јавности културну сцену Косова. Желимо да ови сусрети постану традиција и да сваке године кроз различите уметничке форме допринесу успостављању трајног мира и нормализацији односа Србије и Косова.

Мало ми превише вуче ово на неки агитпроп "државе Косово", али ето, причали смо о оваквим стварима... 

http://www.magacin.org/2014/09/16/od-18-do-21-septembra-u-sred-beograda-trodnevni-siptarski-festival-merdita/

Мало ми превише вуче ово на неки агитпроп "државе Косово", али ето, причали смо о оваквим стварима... 

Hoće biti tu nekog obezbeđenja? Ovo mi zvuči "opasnije" od gej parade. 

Hoće biti tu nekog obezbeđenja? Ovo mi zvuči "opasnije" od gej parade. 

Наравно, наравно, нико није луд... десничарске организације се већ жале да им није дозвољено да "погледају изложбу"...

Inače, ja imam ok iskustvo sa Albancima. Imala sam priliku da sa par njih provedem neko vreme u inostranstvu i sve najnormalnije. Pričali smo o kulturama, družili se, proslavljali rođendane, učili zajedno. Usput su i spomenuli kako imaju prelepo primorje, pa mi je prošlo kroz glavu kako mi uopšte ne idemo tamo na more, verovatno zbog odnosa koji su takvi kakvi su. Kasnije sam bila pozvana i na venčanje u Tiranu, ali zbog obaveza nisam mogla da idem (majke mi, a htela sam). Sa druge strane, u celoj toj ekipi je bilo još par Crnogoraca i devojka sa Kosova, ali ne Srpkinja, i sa njom baš nikakva komunikacija. Sa Crnogorcima se družila, bila u vezi sa jednim itd. a kada mi Srbi priđemo ona ućuti, jedva se javi. U njenom društvu uvek smo pričali na engleskom a skontali smo da zna srpski, jednostavno vidiš da te razume. Odgovara na pitanja postavljena na srpskom/crnogorskom a sa druge strane "Morate pričati na engleskom, ona vas ništa ne razume".. Bezveze kako je uspela da napravi razliku između nas i Crnogoraca a mi, što bi ljudi rekli, isti narod.

Hoću da kažem da mi je glupavo da se mi mlađe generacije međusobno mrzimo samo zato što su se eto mrzeli naši preci, ne vidim čemu to. 

Edited September 19, 201410 yr by Luda

Devojka na faksu ima dve Albanke, sve je super do ne pocnu o politici a fax je fpn Ja mislim da i Albanci i Hrvati mnogooo vise mrze nas ako ih mi uopste mrzimo. Ne zele da priznaju ni jedan zlocin, pogotovo ovi sa Kosova, ko da smo mi krivi za sve u svetu. Jednostavno sa takvim budalama i ne treba se truditi da se napravi bilo kakav odnos.

Uzeti svakog Albanca (ili Hrvata), u njemu izmeriti količinu mržnje mržnjometrom, pa uzeti svakog Srbina (a i Srpkinju), pa i u njemu izmeriti količinu mržnje. Onda izmerene vrednosti sabrati po nacijama i podeliti sa brojem pripadnika date nacije. Tek tada će moći da se kaže ko koga više mrzi.

Kvalitet čoveka meriti brojem zločina počinjenih od strane njegovih sunarodnika koje priznaje. Družiti se samo sa onima koji priznaju bar dvocifren broj zločina.

Uopštavanja su besmislena, a mogu biti i uvredljiva. Jedino lična iskustva nešto vrede, ali ni ona ne mogu opravdati ovakva uopštavanja.

Aplelujem da se ne vrše uopštavanja po nacijama ("mi", "njih", "oni", "nas"), da se ne koriste emocionalne kategorije pri opisu međudržavnih odnosa ("vole", "mrze") i, ponajviše, da se pripadnici određenih nacija ne nazivaju budalama ("Albanci i Hrvati... sa takvim budalama").

Takvi komentari su nedvojbeni govor mržnje, i na ovom forumu ih nećemo tolerirati.

http://igoyugo.tumblr.com/image/90714080849

Preporučio bih Kadareovog "Generala mrtve vojske". Vrhunska knjiga. A rekao bih i da daje jedan lep uvid u albanski-balkanski mentalitet. 

Takođe, kao deo opusa, treba pročitati i "Tvrđavu", a verujem da su i "Piramide" prevedene na srpski... Inače sve Kadareve knjige se bave istorijom i istorijskim u kombinaciji sa narativom identita koji je važan, tj. figurira u određenom isečku vremena (istorije). Ova druga knjiga koji preporučih se bavi, naravno kroz fikciju, znači roman je u pitanju, ali opet istorijski, vremenom Envera Hodže i fenomenom bunkera i onoga šta znače kako fizički, tako i metafizički.

Pa ne poznajemo se, ako izuzmemo cinjenicu da ne poznajemo ni svoju istoriju, tradiciju i knjizevnost ako cemo posteno. Ali ako to zanemarimo... recimo, ja sam na radiju u kolima, negde izmedju Aleksinca i Krusevca slusao odlicnu emisiju o bugarskoj knjizevnosti, modernoj, i prevodima na srpski, ali sam posle zaboravio imena koja treba da trazim. Pre par godina sam procitao knjigu o rumunskoj istoriji, i to je bilo prvi put da sam ista o tome procitao bilo gde. Klio je izdao istoriju Madjara al nekako sam uvek odlagao da tih 800 din dam za istu. Nesto malo o istoriji Hrvata sam citao, ali o istoj jako malo znam, osim interakcija sa Srbima. Slovence da ne pominjem.

Recimo, na jutubu se moze naci neki bugarski film, mislim da je "Car Boris", gde se car Boris srece sa srpskim knezom Mutimirom, koji izgleda kako i ocekujes da bi srpski knez trebalo da izgleda... ja ne znam da li postoji srpski film u kom se pojavljuje knez Mutimir... 

Odgovor- koji je možda za zasebnu temu, kako na ovaj tako i na Lazarev post, zaista slabo poznajemo komšijei sunarodnike! Književnost posebno. Sećam se jednog intelektualca našeg koji je svojevremeno rekao da uopšte ne razume ko su ti Rumuni i kakav su pa oni faktor. Haos... A ljudi imaju npr. Nobelovaca nekoliko, da ne pričam doprinose proučavanju teorije književnosti i filozofije itd.

Naravno, ja sam sve ovo naučila tek na predmetu "Pregled južnoslovenskih književnosti". Sećam se svoga cinizma tipa "Šta? Bugarska moderna književnost Comeee onnn!!!"

A onda npr. otkriješ maestralnog Aleka Popova i bilo koju od njegovih knjiga, lično preporučujem "Misija London". Prevedena je na srpski poodavno, i jedna je od onih knjiga koje čitam svakih nekoliko meseci. Puna duha i humora, i tako bliska našem senzibilitetu. (Zamislite, cinična mala shvatila da komšije i nisu tako daleko od nas duhom ) A inače, u književnosti ništa nije teže nego pisati romane koji se bave nekom od nijansi humora.

Evo link za one koji bi voleli da pogledaju listu nekih od najvažnijih autora i naslova iz bugarske i makedonske književnosti:

http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/studProg/srpskaKnjizevnost/pregled_juznoslovenskih_knjizevnosti_BUG-MAK.pdf

Moj interes za Rumune je onda došao nekako prirodno. Pa naučiš da je Temišvar bio vrlo važno stecište srpske omladine i intelektualaca u 19. veku. Da tamo postoji značajan broj građana srpskog porekla. Da je Dositej Obradović rođen u Rumuniji!!! Da Rumuni nas baš gotive- ovo sad preko putovanja i razgovora, uključujući najskorije iz Izraela....

No što neko reče ovde, ni svoju književnost i istoriju ne učimo baš...

Meni se Makedinija završava kod Milče Mančevskog i Vlatka Stefanovskog :/

Ne zaboravi i Majku Terezu Iliti, Gondže Bojadžiju (Gonxhe Bojaxhiu)

Ne zaboravi i Majku Terezu Iliti, Gondže Bojadžiju (Gonxhe Bojaxhiu)

Tereza ne spada u kulturu nego u versku propagandu

Ne zaboravi i Majku Terezu Iliti, Gondže Bojadžiju (Gonxhe Bojaxhiu)

Није она баш од тих Македонаца, она је од оних Македонаца...

Није она баш од тих Македонаца, она је од оних Македонаца...

A pa da... ONIH Ali onda ti je i Vlatko problematičan... Svašta čovek nauči kada poznaje lično ove iz Leb i Sola...

Tereza ne spada u kulturu nego u versku propagandu

Da... Nije umetnost, istina. Više pomenuh kako bi bilo nečega o Albancima kada ih već imenovasmo kao temu E sada, kultura... Neka jeste, pa makar i verska

Je l' imaš nešto od bugarske ili makedonske književnosti što bi mogla da nam preporučiš za sajt? Ne mora nužno putopis, može i poezija, kratka priča, esej, odlomak.

A pa da... ONIH Ali onda ti je i Vlatko problematičan... Svašta čovek nauči kada poznaje lično ove iz Leb i Sola...

Нисам мислио на Цинцаре ако на њих циљаш, онда је ту и Тоше рахметли и Калиопи

Мајка Тереза је била Албанка, мислио сам на "те"

Evo malo upoznavanja sa Albancima. Pesnik Arben Idrizi, rođen 1974. u Vučitrnu na Kosovu:

Dok 

Dok poznavaoci umetnosti
pa i takozvani intelektualci
i političari koji su kao bajagi ljubitelji umetnosti
i studenti
i parajlije koji vole da se pretvaraju da troše
i prosjaci koji hukču i trljaju ruke
i policajci koji čuvaju red i vlastodršce
i pičke koje se potajno i naočigled smejulje jebozovno
i ostali zgubidani koje usrećuju slučajni uspesi
dolaze na otvaranje neke izložbe
ili nekakvo književno veče
ili neki seminar
ili neki koncert
ili promociju stvaralaštva
ili bilo koju pizdariju ove vrste
ja
gmižem ulicama u potrazi za nekim zalogajem
ili trtljam sa pajtašima o našoj bedi o siledžijama i ubicama
ili lipsavam na krevetu kao omatoreli pas
ili žalim za ljubavlju žene koja je spasla sebe kada me je napustila
ili sednem da nešto pročitam ili napišem i odmah userem stvar
ili odem u klozet i ne mogu da verujem da me ni govno neće
ili se zajebavam sa mojim budalaštinama
ili gajim nadu da će mi se pre samoubistva dogoditi čudo prirodne
smrti
ili plešem sa mojom senkom mojim ludilom mojom trapavošću
ili postajem pokvaren zadužujem se do grla vređam sve oko sebe
ili ili ili
naprosto preživljavam u ovoj golemoj drkaonici