Van Sinaja procedura definitivno nije bila tako rigorozna, od Asuana do Abu Simbela bilo je 2 ili 3 policijske kontrole, prva odmah na izlazu iz grada, blizu aerodroma, gde je vozac predao putni nalog i identifikovao sebe i nas (ali ne zaboraviti da je put do tamo gola pustinja, dok je Sinaj u brdima, zgodan za sakrivanje). Koliko sam videla turisti do tamo stizu busom (grupe) - cine ~80% svih turista, autom sa vozacem (nas slucaj) - ~10-15%, ili minibusom koji prima 10-12 putnika (uglavnom egipcani, domace stanovništvo, u takvima nismo ni jednom videle strance) - ostali procenat. 

Fleksibilnost oko kretanja za Abu Simbel je postojala, niko nas nije uslovljavao, mi smo zelele sto ranije da se vratimo zbog odmora za sutradan, a s' obzirom na duzinu putovanja 5am je bilo logicno vreme za polazak (za razliku od Sv. Katarine gde postoje 2 termina dnevno za ulaz i izlaz iz tog podrucja, nakon cega se prostor potpuno zatvara za kretanje, sto smo shvatile tek kad nas je vozac pozurio pred kraj). 

Izmedju Asuana i Luksora bilo je do 4 policijske i vojne kontrole, opet putni nalog i identifikacija, podmicivanje policajaca, identifikacija putnika. Na svakom punktu sve se zapisuje u radnu svesku - bukvalno sluzbenik stoji sa tefterom i olovkom i upisuje dok vozac prica - ko, odakle, kuda, kada, koliko vremena... Nema konvoja nigde niti oruzane pratnje vozila, bar ih mi nismo videle nigde. Isle smo i na izlet do Abydosa i Dendere iz Luksora, i jedino smo iza tog prvog hrama, na otvorenom polju dvorista videle policiju i vojnike sa automatima u obe ruke na gotovs, svugde ih je bilo i pratili su nas. Razlog je najverovatnije brisan prostor oko hrama gde je moguc upad u objekat (za razliku od svih drugih hramova koji su potpuno ogradjeni pa je i njima lakse da vrse nadzor). U Esni (3.hram na putu ka Luksoru iz Asuana koji turisti retko posete) smo imale policijski nadzor od izlaska iz vozila do samog hrama, nekih 100ak metara, i natrag do vozila, svugde su policajci, i osim dosadnih prodavaca tu nam niko nije prisao, neki su pokusali i dobacivali ali je policajac intervenisao. 

Kad smo isle do manastira Sv. Antonija koji je 250km JI od Kaira u pustinji blizu obale sueckog zaliva, takodje je bilo kontrola ali mozda svega 2 ili 3, veoma je bilo opusteno putovanje, nigde nikog, cak je vise bilo naplatnih rampi i placanja putarine ? razlog je verovatno taj sto smo bile jedini strani turisti u manastiru u tom trenutku, sto nam je potvrdio i svestenik, kaze da samo bugari, rumuni i poneki rus dodje ali sve redje, pa očigledno nema puno bojazni da bi turisti masovno bili oteti ili ubijeni. Očigledno nije popularna lokacija...nemam drugo objasnjenje. 

Vratio sam se iz Egipta. Od prevoza sam koristio minibus, bus, voz, uber, indrive, vozaca. Od logistickih stvari bitno je kurs dolara moze ici i do 55 na crnom trzistu pa kako prodjete (kaznjivo je ako vas uhvate pa van smestaja nije pametno to raditi). Zamena viska funti nazad u dolare nije moguca, pa ne treba menjati vise nego sto cete potrositi, a to nije mnogo. (voleo bih da sam to znao pre puta, ali snasao sam se). Funte su potrebne samo za hranu i prodavnice. Kao stranci obavezni ste placati iskljucivo karticom sve ulaznice, karte za voz, kao i smestaj. Dakle najveci deo troskova je uredjeno da placate po zvanicnom kursu 31 egp za dolar u dolarima. U Hurgadi im je ista vrednost dolar ili evro, tako da bolje dolar (ko uopste zeli tamo da gubi vreme). U vozu ste izolovani u vagonu za strance i to je jedina opcija. Uber kada zovete sa turisticke lokacije i vide latinicu uglavnom dobijate poruku 20$ ili otkazuju, ali osim sa aerodroma, nadje se posten vozac, samo strpljivo. U Asuanu umesto ubera radi app Indrive i odlicna je (licitira se cena, ako niko ne dodje po ponudjenoj malo povecas i to radi super). U nocnom busu bio sam jedini stranac i kad sam se probudio nasao sam gomilu hrane i vode na sedistu... Kada ste van turistickih mesta ljudi iskreno zele da vam pomognu, a na turistickim mestima cist horor. Nema sredine. Vozaca sam imao u Luxoru za zapadnu obalu i ne vidim kako to moze drugacije. Isto vazi i za Sakaru. Ako negde i mozete da stignete sami, izlozeni ste raznim prevarantima koji su u stanju da vam pokvare dozivljaj. Naravno svi traze mufte za bilo sta makar i put sto su vam preprecili, a ne nesto izmislili da vam ucine. Ali onda upoznate dobre ljude koji to sve vrate u ravnotezu. Egipat je vise Afirka i mnogo prljaviji nego sto sam ocekivao, ali itekako vredi obici i hramove i grobnice i muzeje kao i lutati kroz Kairo i Aleksandriju.