Znate li za pojam obrnutog kulturnog šoka?

Wikipedia kaže: "[Obrnuti kulturni šok] može nastupiti po povratku u svoju domaću kulturu nakon prilagadbe novoj kulturi. (...) Pogođena osoba to često vidi kao više iznenađujuće i teže za nositi se s tim nego s originalnim kulturnim šokom. Ovaj fenomen (...) je uklopljen u izreci koja je ujedno i naziv knjige autora Thomasa Wolfea: "Ne možeš otići doma ponovo.""

Jeste li iskusili obrnuti kultuni šok?

Osobno sam plakala za Španjolskom dobrih 6 mjeseci nakon povratka, a i još me zna uhvatiti. (A bila sam tamo samo 8 mjeseci. Što bi tek bilo da sam bila duže!) Teško mi je bilo odviknuti se od Španjolaca koji su uvijek nasmijani i koji su totalno touchy (konstantno se grle i cmaču). Teško mi je bilo naviknuti se da po birtijama ne mogu naručiti hranu.

Općenito nakon 2-3 godine skitnje po EU i SAD-u mi je bilo teško naviknuti se da se puši u kafićima, a (kvazi) pušač sam.

Edited October 17, 201410 yr by ajrmmm

Nije to ništa novo, gastarbajteri od toga pate već decenijama... "kod nas u Dojčland"....

Molio bih autorku prvog posta da se ne oseti prozvanom, ali mene data pojava poprilično nervira.

Iskarikiraću na osnovu primera iz početnog posta, jer mi je tako najlakše, ne zato što se ovo odnosi na autorku (koju ne poznajem).

Dođe tako neki mrgud, lik koji mrzi do podne sebe a od podne ceo svet, kad pođe po hleb komšije gleda ispod oka, na poslu svima pravi probleme, u školi se ni sa kim nije družio... a onda počne s pričom "kako su u Španiji svi prisni i nasmejani, kakav divan narod"... a dobro jebiga, a zbog koga smo mi drkadžije, naterali nas Nemci za vreme okupacije ili šta? Ko nam brani da budemo prisni i veseli? Ko nas tera da budemo narikače?

Ljudi koji se ovde ponašaju na jedan način koji se totalno uklapa u sredinu, odu vani, vide nešto drugačije, i onda pričaju kako smo mi ovakvi ili onakvi. 

E pa jepga, što bi rekao Gandi, budi promena koju želiš da vidiš u drugima, ili tako nekako.

Na reverse culture shock (ima li to neku skraćenicu, kao PTSP, RCS?) mogu da se žale samo oni koji doprinose da sredina koja im se ne sviđa bude drugačija!

Još jedno izvinjenje  ajrmmm, ovo se ne odnosi na nju (ne poznajem je), samo me podsetilo na jednu pojavu

Kada sam se prvi put vratio iz Afrike, sećam se, bio sam istinski šokiran koliko je Srbija čista, sređena, uredna i razvijena država. Bio sam, kao, zar je moguće da svi ovi ljudi ne shvataju koliko su sretni što ovde žive? Bio sam, kao, sve ih treba poslati u Sudan, Kongo ili Zambiju, da tamo žive i rade jedno godinu dana, možda bi posle toga prestali da kukaju o životu u Srbiji.

Inače, Ajrmmm, zar je moguće da se mediteranski kulturni prostor toliko razlikuje od Katalunje do Dalmacije, od Španije do Hrvatske? Mislim, jasno mi je da se razlikuje, ali ima i mnogih sličnosti: ljudi su bučni, živčani, peva se i plače, porodica je jako važna... Ili nije tako?

Povratak posle 6 meseci u Italiji - kofer u Italiji na aerodromu kada se kotrlja se čuje sssssssssss, kofer kada se kotrlja na aerodromu Nikola Tesla se čuje taka daka rk trk č čk taka taka, deder ponesi, ne kotrljaj da se ne raspadne. 

Posle dužeg vremena u Americi kulturni šok mnogo veći od situacije na aerodromu. "Ne možeš otići doma ponovo." - slažem se, putovanja nas menjaju. Kao što i posle pročitane knjige više nikada nisi ista osoba.

Nas su u Americi pripremali na obrnuti kulturni šok ovako: 

With some of you home already and some of you leaving for home very soon we wanted to get a discussion going about reserve culture shock. One strategy that worked for me when I was coming home after being abroad was treating the US as a foreign country I was visiting for the first time.  So, to get a sense of what has changed in Serbia and Montenegro while you have been away find out: 

1.       What is the most popular song right now?

2.       What movie is number one in the box office?

3.       What sports team is currently ranked number 1 in your favorite sport?

4.       What special events/concerts/discussions are scheduled for the summer in your hometown or university’s town?

Hopefully, looking at your country from the outside will help you ease back into your life without feeling like you are trying to be the same person before you left.  If you go home with an open mind and expect to experience everything in a new way it will help you adjust much quicker. 

Iako nisam odradila stavke 1-4, posmatrajući zemlju "spolja" i ponašajući se kao turista prvih par nedelja mi je dosta pomoglo, kao i savet da se ne trudim da budem ista osoba kao pre. 

Iako živim ovde, ne bih znao da odgovorim ni na jedno od ova 4 pitanja.   

@Relja - svi koji me poznaju znaju da sam iznadprosječno veselo i hiperaktivno čeljade. (Annoying hippie, reklo bi se.) Doduše, razumijem zašto se ljudi o kojima pričaš ponašaju drugačije na određenim geografskim lokacijama. Dva su razloga tome:

1. Jednostavno te ponese. Jesi primijetio možda da si ti bolje volje u društvu veselih ljudi i lošije volje u društvu neraspoloženih ljudi? (Ja to primijetim na sebi i zato izbjegavam ljude koji šire negativu.)

2. Klima. Gdje je više sunca, više je i pozitive. OT: Također, gdje je više sunca, manje je gospodarskog rasta. (Gledan van, ludilo je dan... I onda kažeš: "U vidi sunce, tko je vidio radit po ovakvom bogomdanom vremenu? Ajmo sjest uz more i chillat na suncu." A kad je vani sivo, bljuzgavo ili kišno baš i nemaš neku potrebu izbjeći posao i otići van. I onda gledam: Skandinavija, sunca nema nikad, ima samoubojstava i gospodarskog rasta. Španjolska, uvijek sunčano, nema depresije, ali niti gospodarskog rasta. Na primjeru Hrvatske: Dalmacija = sunce, nerad i udri brigu na veselje. Zagreb = sivilo, rad, stres.)

@Uroš - Između Dalmacije i mediteranskog dijela Španjolske ima razlike u:

1. Žalopojkama. U Dalmaciji ćeš rijetko čuti da netko kaže da mu je dobro. (A ako kažeš da ti je super, onda te gledaju kao da si pao s Marsa.)

2. Zadrtosti. Splitski gay pride je odraz odnosa prema LGBT zajednici. Nasuprot tome, u Španjolskoj su gay brakovi već godinama ozakonjeni i možeš vidjeti gay parove kako se drže za ruku. U Hrvatskoj (s izuzetkom Rijeke) se to baš i ne može. Dvije žene će uvijek slušati šaputanja i osjećati prokazivanja prstom iza leđa, a u Splitu je prije cca godinu dana bio slučaj kad je nekoliko cura pretučeno zbog svoje orijentacije. Da se slučajno dva muškarca drže za ruku (a to još nisam vidjela nigdje osim u Rijeci), gotovo sigurno bi dobili batine. Također, u Španjolskoj je puno prirodniji odnos prema golom tijelu i seksualnosti. Vidjeti topless na plaži nije tabu i djeci se ne pokrivaju oči. Ako se neka cura voli seksati, za nju se govori okolo: "Vidi drolje", već eventualno kažu nešto poput: "Ona se voli seksat/uživa u seksu."

3. Sindromu pod nazivom A šta će svit reć? To je valjda jedina rečenica na koju automatski popizdim. Primjer: Imaš CouchSurfere doma. Primaš nepoznate ljude u stan. Mislin, meni je sve to ok, poštujen ja tvoj izbor, ali šta će ljudi reć? ili pak: Nemoj se kasno vraćat doma, šta ljudi reć, žensko pa se tako kasno vraća doma. A da ne pričam o tome koliko LGBT ljudi ima u cijeloj Dalmaciji... Možda 7. (karikiram) Svi ostali pobjegli u Zagreb ili Rijeku.

Sličnost je u sklonosti hedonizmu, odgađanju posla i uživanju u suncu i moru. Takozvana fjaka, jelte.

Sličnost je u kaotičnosti, neorganiziranosti, visokom vrednovanju obitelji i prijatelja.

Zbog gore svega navedenog, Španjolska je u principu Dalmacija 3.0. Ima one kvalitete Dalmacije koje volim, a mane su ispravljene. Praktički nisam imala čemu se prilagoditi kad sam tamo došla. Samo sam se stopila s gradom i osjećala se kao da sam oduvijek tamo, kao da tamo pripadam.

@Relja - svi koji me poznaju znaju da sam iznadprosječno veselo i hiperaktivno čeljade. (Annoying hippie, reklo bi se.) Doduše, razumijem zašto se ljudi o kojima pričaš ponašaju drugačije na određenim geografskim lokacijama. Dva su razloga tome:

1. Jednostavno te ponese. Jesi primijetio možda da si ti bolje volje u društvu veselih ljudi i lošije volje u društvu neraspoloženih ljudi? (Ja to primijetim na sebi i zato izbjegavam ljude koji šire negativu.)

2. Klima. Gdje je više sunca, više je i pozitive. OT: Također, gdje je više sunca, manje je gospodarskog rasta. (Gledan van, ludilo je dan... I onda kažeš: "U vidi sunce, tko je vidio radit po ovakvom bogomdanom vremenu? Ajmo sjest uz more i chillat na suncu." A kad je vani sivo, bljuzgavo ili kišno baš i nemaš neku potrebu izbjeći posao i otići van. I onda gledam: Skandinavija, sunca nema nikad, ima samoubojstava i gospodarskog rasta. Španjolska, uvijek sunčano, nema depresije, ali niti gospodarskog rasta. Na primjeru Hrvatske: Dalmacija = sunce, nerad i udri brigu na veselje. Zagreb = sivilo, rad, stres.)

1. Morao je nekad neko u nekoj tačci istorije da pokrene i jedan i drugi trend, negative i pozitive. Ako neko uživa u pozitivi koju pokrene neko drugi, po meni, dužan je da je i sam širi!  

2. Ima već par godina kako sam odlučio da ne dozvoljavam da klima utiče na moje raspoloženje. No dobro, nisu svi kao ja

A pretpostavljam da jug ova severnjačka samoubistva nadoknadi ubistvima u kafanskim tučama

No uglavnom, nemam šta pametno da dodam na ovo tvoje, osim da me i dalje nerviraju ljudi koji u svom selu crnjače a pričaju kako vole veselu atmosferu drugde. Mala digresija na ovu tvoju temu, ne zameri

Jel ovo obrnuti kulturni šok:

Nikad nisam posebno voljela McD i njemu slične hranidbene prostore. U Uzbekistanu, gdje sam stalno

bila sa domorocima 6 tjedana, jela sam kao i oni. Oni su naime, kad su umirali od gladi, pojeli malu

zdjelicu juhe sa rezancima. Nakon što sam sletila u Istanbul i ugledala Burgerking, sjetila sam se sestrične,

koja kaže da u Kanadi ne bi ni zinula na McD, ali da onaj na Slaviji obiđe svaki put kad dođe u Beograd. 

Sad je opet sve po starom i nije mi fastfood ni blizu toliko zanimljiv, ali tad!!!

I meni su posle povratka iz Španije ljudi ovde izgledali mnogo gore nego pre odlaska u Španiju. Nisam ranije bio svestan koliko su ljudi ovde agresivni, da ne ulazim sad u (opravdane) razloge zašto su takvi. 

Druga stvar koju sam primetio takođe se odnosi na agresivnost, samo u ovom slučaju ne prema živim stvorovima. U Novom Sadu, sve što je lepo i nije od armiranog betona, mora da bude uništeno. Šetajući Madridom i Granadom, bezbroj puta sam pomislio: bože, pa ovo bi kod nas polomili za pola sata. Ne govorim o krađi nego jednostavno o uništavanju stvari. Npr postave neki baba i deda u bašticu ispred svoje zgrade Snežanu i sedam patuljaka (betonskih!) i okolo posade cveće. Neko ih je razlupao macolom, sve do jednog. Što je najgore, čim sam video da su ih postavili znao sam da će ih neko uništiti, samo sam se pitao kako će to biti izvedeno i koliko će dugo izdržati.

Takođe sam, opet posle Španije (jako sam malo putovao po zapadnoj Evropi) primetio koliko se ovde pare ulažu u jezivo ružne stvari, kao što su svi ovi novi spomenici po gradu, kičerajsko osvetljenje Varadinskog mosta, i kao kruna svega jeziva fontana u Katoličkoj porti. Gde god da pogledam dok šetam gradom, velike su šanse da ću videti nešto izrazito ružno, baš onako prostački ružno. Po povratku iz Kine, Mongolije, arapskih zemalja i Afrike nisam imao tu vrstu (obrnutog) kulturnog šoka.

Reljina-Gandijeva maksima jeste lepa u teoriji. Međutim, njeno sprovođenje u praksi je druga stvar. Eto, pomenuti baba i deda su pokušali da naprave nešto lepo, ne samo za sebe nego i za svakoga ko tuda prođe. Uništeno je! Ako ponovo pokušaju, ponovo će biti uništeno. Nemaju ljudi ni novaca ni preostalih godina života ni psihičke snage da vode taj rat.

Oporo i precizno zapažanje. Međutim, ne smemo upasti u zamku koju bih nazvao apologijom ideje mentaliteta.

O čemu se radi?

Radi se o mom deda-ujaku. Svaki put kada mi deda-ujak dođe u goste, popije litru piva i kaže: Jebi ga, takav smo narod. Proklet. Kažem, ujka, ta agresija i to slepilo, da li se to dešavalo pre 40 godina, za vreme Tita? Ili pre 70 godina, u Kraljevini? Dešavale su se razne ružne stvari, ali nije bilo ovoliko ogoljenog prostaštva. Jeste, kaže deda-ujak, ali za sve je to kriv naš mentalitet. Ali ujka, reci mi, šta je to naš mentalitet?

Evo, znaš da sam bio u južnoj Kini pre dve godine. Kinezi koji žive u Hongkongu i Kinezi koji žive odmah preko granice, u Šenženu i Gvandžaou (Kantonu), razlikuju se kao dva potpuno različita naroda. Razlikuju se u manirima, načinu hoda, buci koju proizvode, da ne pričam o guranju, pljuvanju, bacanju smeća po ulici, ma razlikuju se u svemu, u stilu i suštini, vrednostima i pogledima na svet. Usudio bih se da kažem kako su kulturološke razlike između prosečnog Nemca i prosečnog Albanca manje od razlika između prosečnog stanovnika Hongkonga i prosečnog mainland Kineza.

A pre Opijumskog rata sve je to bio jedan te isti narod. Prema tome, bilo je dovoljno sto i kusur godina drukčije uprave (britanske kolonijalne uprave umesto kineske autokratske i komunističke uprave) kako bi se stvorio jedan sasvim drukčiji mentalitet, sasvim drukčiji narod.

Tako i agresivno prostaštvo o kome Lazar govori, ili pak dalmatinska kuknjava o kojoj Ajrmmm govori, nisu delovi vanvremenskog balkanskog mentaliteta nego su stvoreni vrlo konkretnim političkim i ekonomskim uvetima. I to bi se dalo promeniti na bolje kada bi moć delovala u tom pravcu.

Edited October 18, 201410 yr by Uroš Krčadinac

Ja ne znam mesto gde se ljudi grle i cmaču više nego na Balkanu, pre svega u bivšoj Jugoslaviji. Ovde se za svaku glupost ljudi grle i ljube.... Arjmmm jesi bila nekad na slavi, tu imaš najmanje tri poljupca i 2 zagrljaja (jedan kad se dolazi, jedan kad se odlazi) po osobi, plus još nasumični poljupci i zagrljaju u pijanom stanju, kojih često i nadmaše broj ovih prvih.

Ne volim generalizacije, pa mi priče o nekom totalno drugačijem mentalitetu jednostavno ne stoje. Para vrti gde burgija neće, nažalost ljudi kad nemaju para su nervozni i besni i hoće da lome ruše i da se biju. Tako je u Srbiji, tako je i u Španiji. Mislite da bi baštica sa patuljcima opstala u siroma Južnoameričkoj zabiti, bi ali juče. Ima ljudi koji su srećni i kad nemaju para, trudim se da budem takav i da me finansijski problemi ne dotiču, kad bi se i ostali potrudili umesto da pričaju priče o dalekom raju, možda bi ova zemlja bila veselija. Ugledajte se na ovu gospodjicu:

Inače već drugi put kačim ovaj link, zbog generalizacije kako su ovde ljudi gadni, ružni i tužni a u nekim drugim zemljama su lepi, srećni i veseli...

Edited October 18, 201410 yr by gosn.shofershajbna

Generalizacija ne mora nužno biti ni pogrešna, ni štetna. Naravno da ne govorimo o svakom pojedincu ponaosob, nego o opštem trendu i atmosferi. Napisao sam da su razlozi što su ljudi takvi sasvim opravdani, a sad dodajem i da su lako objašnjivi. Ali to nipošto ne umanjuje tačnost zapažanja.

Preovlađujuće ponašanje ljudi u nekoj oblasti čini mentalitet, zar ne? Svakako da mentalitet nije nastao sam od sebe, iz ničega, niti iz nekakve genetske datosti, nego je objašnjiv svojim uzrocima. Ako je verovati generaciji mojih roditelja, u Jugoslaviji nije vladala ni blizu ovolika besmislena destruktivnost. Ali to ne umanjuje činjenicu da sada vlada, i da su ljudi u nekim drugim delovima sveta daleko prijatniji za suživot. 

Ne mora svako negativno zapažanje biti kuknjava, niti mora nužno biti pogrešno, niti mora predstavljati priču o dalekom raju, niti ono znači da se davalac zapažanja 'ne trudi' nego samo sedi i hejtuje. Zar ne?

Pored toga, ima ovde mnogo ljudi kojima pomenuta agresivnost i destruktivnost uopšte ne smetaju, kao što im ne smeta to što je građevinska mafija uništila pola Novog Sada i tako dalje. To ih se ništa ne dotiče, pa onda i ne 'kukaju', žive u svojim ljuskama i lepo im je. Ali to je životna mudrost koju ja još nisam uspeo da dostignem.

Mislim da je agresivnost i destruktivnost daleko veća u siromašnim kvartovima Pariza i Londona nego bilo gde na našem Balkanu. Verovatno i u američkim getoima, ali tamo nisam bio, a u siromašnom Parizu i Londonu jesam.

Stvar je u tome da su zapadna društva preciznije geografski stratifikovana, klasno raspoređena po delovima grada, pa se u srednjeklasnim kvartovima ne oseti agresija. Tako se štiti građanski stalež, ali društvo u celini, ne bih rekao...

Slažem se sa Urošem i mislim da priča o nekim velikim razlikama u mentalitetu služi samo za dalje raslojavanje ljudi. Ljudi sličnih staleža se slično ponašaju, siromašan Španac i siromašan Srbin imaju iste brige i probleme, a verujem i da se vesele, ljube i grle manje-više slično, samo uz različitu muziku, pijući različita pića.

Ima istine u tome. Društvenom strafitikacijom može se objasniti mnogo toga. Jedan drugar koji je emigrirao u Kaliforniju rekao mi je šta je njegov najveći kulturni šok kada se vrati u Srbiju: "Tamo nema giliptera, ovih likova obrijanih glava, u trendžama, što idu u grupicama po centru i kao da gledaju koga će da istuku. Nema ih." Naravno, on čovek radi u Silicijumskoj dolini i na kraj pameti mu ne pada da zaviri u neke opasnije delove grada. Kod nas su svi na gomili, petkom i subotom uveče svi šetaju istim ulicama gradskog centra. Verovatno zato što je istorija kapitalizma ovde veoma kratka, ali i zato što je Novi Sad suviše mali da bi se ozbiljno rasturio na geta.

Na kraju krajeva, putovanje nas najčešće ograničava na određeni socijalni stratum. Na primer, ako neko ode u Pariz, veoma su male šanse da će istraživati geta, a družiće se uglavnom sa kaučsurferima i uopšte ljudima koji znaju engleski - dakle sa pripadnicima određenog društvenog sloja. Sada kada o tome razmislim, izgleda mi da putovanja mogu biti i prilično štetna jer nam - najčešće - prikazuju jedno (lepše) lice neke zemlje. Sećam se kako Namibija na prvi pogled izgleda skockano i čisto, sve je novo i blista, a slamovi su nevidljivi, sakriveni tako da nijedna važnija saobraćajnica ne prolazi pored njih. (Kad idem vozom za Beograd, lepo prođem kroz deponije i ne dobijam nikakvu lažnu sliku o gradu u koji upravo dolazim.)

Jedan deo divljaštva može se ipak objasniti i time što pravna država ne funkcioniše baš sjajno, pa se mnogi zakoni u praksi ne sprovode. Možeš da bacaš đubre gde hoćeš i da otvoriš u stambenoj zgradi kafić koji će puštati glasnu muziku celu noć, i tako dalje. Ljudi se osile kad vide da nema posledica pa se onda ponašaju još gore.

Mislim da bi o tome vredelo napisati članak za sajt.

Jednoga dana...

Posle mojih prvih odlazaka na Zapad (pre 15-ak godina), jedno od najvećih iznenađenja bilo je to kako se zanimljivo oblače devojke u inostranstvu. Mnogo različitih stilova, mnogo kreativnih, ali i mnogo "zapuštenih" devojaka, tj. onih koje se ne doteruju posebno za izlazak iz kuće. Sećam se da su mi u prvom izlasku u grad po povratku sve devojke u centru Novog Sada izgledale kao prostitutke (bez uvrede za bilo koga). Sada više ne obraćam pažnju toliko ali mislim da se stanje za nijansu popravilo i prošarenilo.

Nas su u Americi pripremali na obrnuti kulturni šok ovako: 

With some of you home already and some of you leaving for home very soon we wanted to get a discussion going about reserve culture shock. One strategy that worked for me when I was coming home after being abroad was treating the US as a foreign country I was visiting for the first time.  So, to get a sense of what has changed in Serbia and Montenegro while you have been away find out: 

1.       What is the most popular song right now?

2.       What movie is number one in the box office?

3.       What sports team is currently ranked number 1 in your favorite sport?

4.       What special events/concerts/discussions are scheduled for the summer in your hometown or university’s town?

Hopefully, looking at your country from the outside will help you ease back into your life without feeling like you are trying to be the same person before you left.  If you go home with an open mind and expect to experience everything in a new way it will help you adjust much quicker. 

Zamisli, odeš iz zemlje dok je Zvezda prvak, a kad se vratiš, ono Partizan postao prvak!!!!

Povremeno držim obuke za ljude koji dolaze na Srbiju na godinu dana da volontiraju. Kada pričamo o "RCS", obično im kažemo da će najveći problem biti to što njihovi prijatelji i porodica kod kuće očekuju da se oni vrate potpuno isti kao što su otišli, a to nikad nije slučaj, pogotovo kada se negde bavite društvenim radom.

Sećam se da su mi u prvom izlasku u grad po povratku sve devojke u centru Novog Sada izgledale kao prostitutke (bez uvrede za bilo koga).

Pre par meseci kad sam bio u NS-u i prošetao gradom u petak uveče, pitao sam druga najozbiljnije za neke devojke da li su prostitutke... Potpuno sam zaboravio kako se ljudi oblače kod nas :/

Sećam se da su mi u prvom izlasku u grad po povratku sve devojke u centru Novog Sada izgledale kao prostitutke

Jedan od razloga zasto jedva cekam da se vratim, mislim da je ovo pre svega stvar ukusa, meni normalnije izgledaju kod nas nego na zapadu.

Sto se tog oblacenja tice, u Americi su me cesto pitali zasto se doterujem svaki dan. A doterano njima izgleda znaci farke, dzemper i pocesljana kosa. Isto tako izgledam i u NS pa u poredjenju sa drugima izgledam kao da sam se oblacila u mraku ili da sirota nemam para da se obucem. Naravno da mi je vise prijalo u Americi, ne zato sto sam izgledala doterano vec zato sto ljudi nisu bili toliko optereceni izgledom kao ovde. Doduse, ne izgledaju oni uvek skrnavo, zna se kada mora lepo da se izgleda.

Eto, jos jedno zapazanje, ljudi su ovde mnogo vise zauzeti zabadanjem nosa u tudje stvari, odmeravanjem i ocenjivanjem nego tamo.

Najlepše obučene devojke ikada video sam u Drezdenu, u Nemačkoj. Kakva je to elegancija bila! A sve na biciklima, onim starinskim, elegantnim, ženskim, bez rude. A sve u suknjama ili sakoićima, bez imalo hipsterske poze, bez one očajne koketerije, u patikama ili štiklama. A sve strogih manira i nežnih pogleda, pa srce da ti stane. A bilo je proleće i drezdenski festival kratkog metra i... Ne znam, možda je do proleća i filmova. I shvatam da je svako sećanje krivotvoreno, ali tamo sam eto, u Drezdenu, video najlepše obučene devojke.

A najlepše devojke ikada, bez obzira na odeću, ako je o tome uopšte pristojno razgovarati na forumu, video sam u najvećem sibirskom gradu Novosibirsku. Bile su obučene kao kurve, mahom bez imalo ukusa, prenaglašenih i divljih pokreta, surovih očiju, i sve su imale visoke štikle, pa su opet -- pre tome uprkos nego zahvaljujući -- izgledale srcestrefitelno, kao mačkasta Madame Chauchat Tomasa Mana. Pored njih su šetali ruski džiberi, oni mladići što upasuju dukseve u trenerke i šišaju se na opasno. Valjda je to sibirska moda, šta li? Ne znam. Možda je do putovanja, breza, Transsibirca i stare ruske lektire, i možda su sve ovo što govorim obične gluposti, ali tamo sam, eto, u Novosibirsku, video najlepše devojke.

I oba sam puta, vrativši se, doživeo obrnuti kulturni šok.

Odlazimo lagano u oftopik, ali ovo me je podsetilo na još nešto. 

Kad god sam vodio goste sa Zapada na novosadski Štrand leti, svi su uvek zadivljeno komentarisali kako kod nas nema debelih ljudi. Onda sam shvatio da kod postoji ogroman društveni pritisak da se izgleda lepo da bi uopšte mogao da izađeš na ulicu (a da se ne "ofiraš") i da se većina gojaznih ili po nečemu "netipičnih" ljudi kloni javnih mesta, a pogotovo plaža. Ja mislim da je to strašno.

Evo mene u Japanu, zemlji koju bi mogli da nazovemo Srbija naglavacke. Sve sto bi moglo da okarakterise japanski mentalitet suprotno je srpskom mentalitetu. I posle godina zivljenja ovde necu se navici na neke njihove detalje ili bar ja tako mislim... kada sam tek dosla bila sam iznenadjena koliko su ljudi ljubazni u prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama, gde god, cak sam imala osecaj da preteruju sa ljubaznoscu i sve mi delovalo izvestaceno, a onda se posle dve godine vratila u zemljicu Srbiju i prepala se u prvoj prodavnici u Beogradu jer je teta sto radi za kasom bila vidno namrgodjena i pitala me : sta oces? Kao da ce mi odseci ruku ako nesto uzmem...

Kad god sam vodio goste sa Zapada na novosadski Štrand leti, svi su uvek zadivljeno komentarisali kako kod nas nema debelih ljudi. Onda sam shvatio da kod postoji ogroman društveni pritisak da se izgleda lepo da bi uopšte mogao da izađeš na ulicu (a da se ne "ofiraš") i da se većina gojaznih ili po nečemu "netipičnih" ljudi kloni javnih mesta, a pogotovo plaža. Ja mislim da je to strašno.

Slažem se u potpunosti.

A ne znam. 

Ja kakav sam namćor, kad sam kod nove kuće smeta mi milion stvari, onda kad se vratim staroj kući isto mi smeta milion stvari  

U isto vreme kad sam tamo kukam za ovde, kad sam ovde kukam za tamo.