Kažu mi, Nina čuvaj se Marokanaca, čuvaj se Alžiraca, Nina pazi na Rumunje, pazi na crnce. Nina, kad već stopiraš po Srbiji, zauzdaj hrvatski naglasak, nemoj izazivat. Pazi, ovi su vakvi, oni tamo su nakvi – ma daj, molaj me s tim predrasudama.Znači, jučer sam stopirala iz Valencije prema Granadi. Čekala sam dva sata na benzinskoj ne bi li me netko poveo makar prema Alicanteu. Svi su ili "puni" ili idu tu blizu. (Jebem li ti "voy aqui al lado".)Nakon dva sata pitam jednog čiku francuskih registracija i on me pristane povesti. Alžirac je, kaže, i živi u Parizu. Prvo mi je dao jesti, a zatim me ostavio na benzinskoj koju sam ja odabrala. Ostavio mi je svoju adresu u Parizu za slučaj da nekad naletim tamo i nemam gdje spavat. Napričali smo se, iako ja ne pričam francuski niti on engleski.Zatim, na benzinskoj 20 km prije Alicantea me pokupi lik Španjolac, bijelac, trebao me odvesti samo do malo prometnije benzinske dalje na autoputu. Ništa sumnjivo. U autu me upilao o tome volim li se jebati i jesam...

Pročitajte Razbijanje predrasuda po Španjolskoj

Odlican tekst!

Ja nisam stopirala, ali sam putovala sama po zemljama bliskog istoka, mozes misliti kakve su sve bile reakcije ljudi. A dok sam zivela u UAE, bilo je pitanja u stilu: 'Je 'l izlazis pokrivena?", 'Kako to da radis u zemlji u kojoj je kretanje zena ograniceno", Kako smes da  se vozis taksijem sama?'... Ponekad sam se pitala da li ti ljudi stvarno tako misle, ili me zezaju.