Dragi putnici,

preveli smo ovaj tekst i objavili ga na sajtu.

Zanima nas vaše mišljenje o tekstu.

Planiramo da intervjuišemo novinara koji ga je napisao, i ako želite, možete na ovoj temi ostavili i obrazložiti svoja pitanja koja ćemo mu mi preneti prilikom intervjua. 

Edited October 30, 201410 yr by golosina

sto se tice samog teksta: meni su "isprazni i dosadni" judgemental ljudi, kao sto je na primer autor.

sto se tice vaseg prevoda: umesto linka na vice.com bilo bi super da stavis link na sam tekst, za nas koji bi radije da procitamo u originalu.

edit: sad sam pogledala originalni clanak. izgleda da i vecini komentatora tamo smeta egoizam i prezir koji izbijaju iz svake (pompezne) recenice.

Edited October 30, 201410 yr by walrus

Meni takođe smeta to što ima potrebu da sudi drugima i klasifikuje ih, i to negativno. Pitam se šta li je naučio putujući kad je toliko negativan i netolerantan. 

Jednom je neko, čini mi se baš na ovom forumu, lepo primetio da ljudi putuju iz najrazličitijih motiva - i to je tačno. I dobro je što je tako, kao što je u životu dobro što nismo svi isti.

Dakle, moje pitanje bi bilo: zašto ima potrebu da sudi drugima koji - iz njima važnih razloga - rade isto što i on, na način koji je njima svojstven. 

Motiv za pisanje ovog članka je prilično jasan i ima dosta stvari koje je napisao i sa kojima se slažem. Ali se slažem i sa ovim što je walrus napisao u vezi osuđivanja - samim tim je autor postao ona druga krajnost, nasuprot zavidnima koje je pomenuo.

Meni sve ovo liči na nekakvo takmičenje i da ovakvim tekstovima pojedinci pokušavaju da postave određene standarde. Šta je zapravo putnik, putovanje? Šta je doživljaj putovanja? Doživljaj mesta, nekog naroda, ljudi? Ko je uopšte pozvan da to određuje, vrednuje, kritikuje?

Izašao je pre dva dana snimak sa Putospektive na kome je Sneža ispričala slične stvari, a meni je posebno zanimljiv deo gde priča o količini događaja i putovanja koja kod nas u jednom momentu izazivaju izostanak vau efekta. "Gde se izgubila magija novih patika?", bih nazvao ovaj momenat (što bi rekao moj drug Ivan jednim drugim povodom).

To je ono što mene brine

^{Ovo nikako ne kapiram: osuđujete pisca članka da je "}judgemental"  & 'da sudi drugima i klasifikuje ih"  itd. Upravo time i sami postejete nalik njemu.. tj. ponavljate njegovu "grešku".

Za sve vas putnike imam samo jednu malu molbu: otaresite se mobilnih telefona & tablet /lap top mašine, bacite LP gajdove u đubre  - pa putujte...Probajte... Izađite u svet... 

Како рећи нешто о тексту а не бити џаџментал, како осудити аутора за биинг џаџментал ако смо и сами такви јер га осуђујемо... можда рећи да нам се не свиђа начин на који је џаџментал!

Možda se pozabaviti autorovim tezama, stavovima & argumentima za iste, njegovim "doživljajuma"..

Ima li u tekstu ičega osim "klasifikacija" ljudi?

Moj utisak (ali samo utisak) je da ima, i da vredi ostaviti crno/beli filter po strani i da treba pokušati "izvući neku pouku - pokušati promislit šta je pisac REKAO, a ne učitavati mu sopstvena osećanja...i stoga biti "džadžmental"

Путовање је демократизовано, пре пар месеци сам преко ЦСа хостовао депресивног Кинеза који је новац за путовања, наводно, зарадио радећи као спикер на железничкој станици. Пре је само Ливингстон могао да путује у Афирку, данас може сваки социјални радник који узме месец дана одмора и нађе лоу кост ако је из одговарајуће земље.

Поплава је "обичних људи" који путују из богатих земаља, док би неки суперпутник који види свет баш како треба (нећу да улазим како је то) из Сомалиленда нема новца даље од Џибутија

Ко путује и ко може да путује не одређује се личним квалитетима већ животом у одређеној земљи и имањем одређене количине новца.

Не може се очекивати од тако "одабране" масе да буде "одговарајућег квалитета". 

Ma nije problem što ljudi putuju na način na koji putuju, nego što se mnogo tih koji putuju osećaju kompetentnim da prosvećuju, pišu knjige i misle da su bogznakako putnički potkovani, interesantni i sl. A nisu. Kako stvari stoje, u doba kad "svi" putuju uskoro će interesantniji postatati oni koji NE putuju uopšte

Edited October 31, 201410 yr by golosina

Koliko sam sa razumeo pisca - putovanje je postalo "roba široke potrošnje" (kao i "briga o zdravlju") - svima dostupna, po relativno pristupačnim cenama (uglavnom "belim, debelim, zlim ljudima za Zapada") pa kao i svaka roba i ova ima svoju "tržišnu vrednost". 

Autor o toj "vrednosti proizvoda" i kozumentina iste i meditira u tekstu...  

Naravno, ima tu i više od puke "potrošnje" i zapravo je to najmanje obrađeno u tekstu.

Nekako, kao da pisac nije napravio rezliku između turiste i putnika...

U oba slučaja "troši" se ista "roba" ALI....

Naravno, naslov tekst je provokativan, i kao da je ta provokacija i upalila kod "džadžmental" ljudi... 

Mislim da je štos u tome da putnici uopšte nisu odgovorni za takav stav, odgovorna je turistička industrija, tj. marketinška i PR logika savremene individualističke ideologije.

Naime, nekada je turistička industrija koristila jasnu potrošačku retoriku: putujte da biste se odmorili od korporativne kolotečine. Današnja turistička industrija nastoji da zadre dublje, da udari u potrebu za individualnim samoostvarenjem: putujte da biste postali prosvećeni i zanimljivi ljudi, putujte da biste pronašli sebe. Onda ljudi proputuju nešto sveta i, baš kao što im je industrija obećala, je l' te, očekuju da jesu postali prosvećeni i zanimljivi ljudi.

A uglavnom nisu. Uglavnom su se samo zabavili. I to je sasvim normalno i okej. Kao što smo rekli u nedavnom intervjuu sa Borisom, nije svako putovanje iskustvo koje oplemenjuje čoveka. Nije ni svaka knjiga. Ni svaka ljubav, ni svaki posao. I ne treba da bude.

Edited October 31, 201410 yr by Uroš Krčadinac

Svako putuje kako mora i može, kako zna i ume, kao što i živi; ne vidim da je opisani stil putovanja po bilo koga štetan. Ako će putovanje nekome učiniti život zabavnijim i zanimljivijim, pomoći mu da se i sam oseti zanimljivo i važno, to je verovatno dobro, jer se ljudi generalno bolje osećaju ako veruju da su zanimljivi i važni.

Pomenuti Kanadski par iz Patagonije doživeo je putovanje na svoj način i opisao ga u skladu sa svojim doživljajem (i izražajnim mogućnostima). Da li zaista možemo očekivati da će svaki putnik uspeti da prodre kroz veo iluzije i dopre do samog srca suštine, mističnog osećaja rastapanja u trenutku, duboke spoznaje sebe i sveta? Kolike budale treba da budemo pa da očekujemo tako nešto?

Ima mnogo stvari koje mnogi vole a ja ne samo što ih ne volim nego mi čak nisu ni moguće, ali ne bih se usudio da se podsmevam tim stvarima. A posebno se ne bih podsmevao osećanjima koja one izazivaju, osim ukoliko verujem da to može imati društveno štetne posledice. Primer: Kursadžije i ljudi koji to gledaju ne smetaju mi zbog banalnosti te vrste humora, nego zbog toga što uče ljude da je šovinizam nešto simpatično i zabavno. Drugi primer: upoznao sam, po našim selima, dosta starih ljudi (veoma starih) koji slušaju Cecu i slične stigmatizovane "narodnjake" i zaista iskreno (po mojoj proceni) proživljavaju tekstove tih pesama. Ne vidim zašto bi to bilo štetno. Hajde da ih pustimo da to slušaju, umesto da ih kritikujemo što ne slušaju Šostakoviča.

Članak mi je okej kao pokušaj problematizacije putovanja i pokušaj da se postave izvesna pitanja, ali ima taj problem što nije izveo misao do njenih krajnjih konsekvenci. Eto, Uroš kaže kako ljudi očekuju da će putovanjem postati zanimlivi ljudi. Mnogi, očigledno, poveruju da to i jesu postali, a možda su - zašto da ne - u svojoj sredini zaista postali zanimljivi ljudi, u odnosu na one koji nisu nikuda putovali. Možda su te njihove fotke i putopisi zaista nekome zanimljivi (iako nisu književna dela ni dubinske geopolitičke analize). 

Meni se čini da je - u opštem slučaju - ipak bolje da ljudi putuju, pa makar i tako, nego da ne putuju nikako. Makar će nešto videti, čuti, naučiti, ma koliko to nešto bilo sitno i beznačajno. Videće drugačije ljude i drugačije načine života, pa će - možda - moći o tome da razmišljaju i razgovaraju kada se vrate kući. (Želim da verujem da je tako.)

Ma nije problem što ljudi putuju na način na koji putuju, nego što se mnogo tih koji putuju osećaju kompetentnim da prosvećuju, pišu knjige i misle da su bogznakako putnički potkovani, interesantni i sl. A nisu. Kako stvari stoje, u doba kad "svi" putuju uskoro će interesantniji postatati oni koji NE putuju uopšte

Mene iskreno užasava to što smaraju, i užasava me nedostatak samokritičnosti uvek i svuda. Svi su eksperti, drže predavanja, izdaju knjige, pišu blogove.

A naravno, dobro je da putuju. Bolje da troše pare na putovanja nego da se drogiraju.

Добро, заборавио сам да завршим мисао, путују "неквалитетни путници", који после смарају

Ал пошто Лазар тврди да је и то ок, онда ништа

Na putovanjima čovek sretne druge "putnike" - neminovno.

Ove godine sam se sreo sa srpskim "Patagoncima": mlađi par iz BGD koji planira, do najsitnijih detalja, ali baš najsitnijih, svako putovanje i bez Excel tabela NE IDU na put...

Ne idu ni bez mobilnih sa svim aplikacijama, tableti su im prepuni (gajdovi, mape, slike, filmovi, mejlovi- prava ARHIVA) I, najvažnije: SVE ZNAJU UNAPRED: gde, kada, koliko vremena, koliko novca.. etc....!!!!

Tako su mi pričali i o svom poslednjem putovanju,  po južnoj Francuskoj - 17 dana Mediterana. Bajno!

I?. Sve je bilo "bajno, kul, strava, zanimljivo"... 

Oboje su obrazovani ljudi (imaju fakultete, masteri, oboje zaposleni), na plaži svako čita svoju biblijsku knjižurdinu... 

Rečnik - malo jača lektira osnovne škole... Standatdizovani binarni rečnik... 

Pitam ih za Maltu - "ah, nismo bili, ALI SMO JE TOLIKO PROUČILI - da više nema smisla da i odemo tamo...!"

OK, a naredno putovanje?

"Pa možda Mongolija! Niko od prijatelja nam još nije pokazao fotke/filmove iz Mongolije, ali, moža padne safari u Keniji - videćemo".

Nisam se smejao... 

Edited October 31, 201410 yr by BooBooleya

Hm. Ja mislim da je štetno uveravati ljude da će putovanjem samim postati prosvećeniji i zanimljiviji ljudi. Ne zato što oni to najčešće neće postati, možda najčešće i hoće -- uostalom, kao što reče Lazar, biti prosvećeniji i zanimljiviji zavisi od konteksta, sredine i tumačenja -- nego zato što se time preuzima sofisticirana retorika turističke industrije i putovanje se, premda upakovao u hipi-oblandu, tretira kao banalna roba.

Naime, današnji potrošači pametniji su od svojih roditelja-potrošača utoliko što imaju svest o svom potrošaštvu. Da bi im nešto prodao, nije dovoljno da im obećaš zabavu, potrebno je da im obećaš dubinsku sreću. Današnji potrošači ne žele da budu potrošači, žele da budu stvaraoci svog sveta, individualci, junaci, heroji, geniji, duboko samoostvareni ljudi. Današnji potrošači veruju da svojim rođenjem zaslužuju takav udoban i samoispunjen život i zato se lože na banalnu self-help retoriku. Otuda im se proizvodi i usluge ne prodaju kao takvi, nego se prodaje čitava ideologija, čitava religija. Turistička industrija, na čelu sa Lonely Planetom, upravo to čini: ubeđuje ljude da će jednostavnim pomeranjem s mesta na mesto rešiti svoje duhovne probleme i postati junaci i heroji.

Međutim, šta? Danas kada je putovati lakše nego ikada, putovanje nije nikakvo postignuće. Ubeđivati ljude da putovanje samo jeste postignuće a da je putnik neka vrsta podvižnika nije baš nevino. Tako se banalizuju duhovne potrebe i ljudi stiču dojam da je dovoljno vrlo malo truda da bi se razumeo i osetio svet.

Sem toga, tako se stvaraju lažni proroci, heroji i geniji. Svako malo proputovaniji, sa malo više samopouzdanja, lako će poverovati da ima pravo da popuje drugima, pričajući bajke o oslobađanju od korporativnih okova i postizanju slobode -- ne uvidevši pritom da i sam koristi korporativnu retoriku koju navodno naivno-levičarski osuđuje.

Da budem sažet, meni je sasvim okej da ljudi putuju da bi se zabavljali, to i ja radim, ali nije mi okej da se ljudi varaju kako je putovanje-kao-roba zamena za godine čitanja, učenja, grešenja, razmišljanja i duhovnog sazrevanja.

Edited October 31, 201410 yr by Uroš Krčadinac

^{Ovo nikako ne kapiram: osuđujete pisca članka da je "}judgemental"  & 'da sudi drugima i klasifikuje ih"  itd. Upravo time i sami postejete nalik njemu.. tj. ponavljate njegovu "grešku".

Za sve vas putnike imam samo jednu malu molbu: otaresite se mobilnih telefona & tablet /lap top mašine, bacite LP gajdove u đubre  - pa putujte...Probajte... Izađite u svet... 

Ma nije problem što ljudi putuju na način na koji putuju, nego što se mnogo tih koji putuju osećaju kompetentnim da prosvećuju, pišu knjige i misle da su bogznakako putnički potkovani, interesantni i sl. A nisu. Kako stvari stoje, u doba kad "svi" putuju uskoro će interesantniji postatati oni koji NE putuju uopšte

ma da, a ako nekome kazem da je rasista, time upravo postajem i sama rasista 

a inace, sta ako ipak necu da se "otresem" lap top masine? da uopste ne putujem, ili dzaba putujem? 

Nisam primetio da je pisac  rasista. Da je zalepio etikete -jeste, ali to je njegov problem....Lepeći njemu etikete, sami sebe etiketirate...

Radi kako ti drago. Jedino kažem da pored digitalnog sveta  postoji i jedan drugi, stariji, predhodni svet - analogni. Ima života i "stvarnosti" koji nisu na "mreži".... 

kako da ne. npr, kada kazem da je hitler bio zlocinac, u stvari nisam nista rekla o hitleru, nego samo sebe etiketiram. 

Шта је Александријско страшило? Та имена је јако кул знати за расправу!

Mislim da autoru ovog teksta najviše smeta što ovakve fore više ne pale:

U prevodu, priče starih hipika iz Indije više nisu zanimljive, kad tamo možeš da odeš na dve nedelje i platiš avionsku kartu par stotina dolara. Da Marko Polo vidi da danas ljudi odlete u ''Zemlju Velikog Kana'' za jednu noć i 400 dolara, mislim da bi popizdeo.

Mislim da nije ovde reč o Hitleru!. 

Ovaj tvoj pokušaj "generalizcije"   i zamene teze,  se u logici zvove " Aleksandrijsko strašilo"... Jako stara fora, ali davno provaljena... Sorry & buy

Edited October 31, 201410 yr by walrus

Pa eto, užasava me dilentatizam u svakom obliku, "eksperti" koji su svuda oko nas.

Ne samo da me užasava nego je i opasan.

Hajd što pišu i objavljuju knjige, ali će te knjige neko posle i čitati i formirati svoja mišljenja na osnovu njih. itd itd.