Tužni tropi XVI: Pijace

Iako to nisam planirao, neka vrsta mentalnog putovanja odvela me je iz centralnog Brazila u Južnu Aziju; iz krajeva koji su otkriveni među poslednjima u one gde se civilizacija najranije pojavila; iz najpraznijih u najpunije, ako je tačno da je Bengal tri hiljade puta naseljeniji nego Mato Groso ili Gojas. Dok čitam ovo što sam napisao, opažam da je razlika još dublja. U Americi sam najpre posmatrao prirodne ili gradske predele; u oba slučaja, objekte definisane njihovim oblicima, bojama i posebnim strukturama, što im je darovalo egzistenciju nezavisnu od živih bića koja su ih nastanjivala. U Indiji su ti veliki objekti iščezli; istorija ih je srušila i pretvorila u fizički ili ljudski prah koji je postao jedina stvarnost. Tamo sam najpre video stvari, ovde više ne vidim ništa drugo do živa bića. Jedna sociologija nagrizena delovanjem milenijuma se ruši i ustupa mesto mnoštvu odnosa među ljudima, u tolikoj meri se ljudska gustina umeće između posmatrača i objekta koji se raspada. Izraz kojim se tamo obično...

Pročitajte Tužni tropi XVI: Pijace