Tužni tropi XVII: Parana

Kamperi, kampujte u Parani. Ili bolje nemojte: uzdržite se. Ostavite svoje zamašćene papire, neuništive flaše i prazne konzerve na poslednjim evropskim terenima. Tu posejte rđu svojih šatora. Ali, sa one strane pionirske granice, tokom kratkog vremena koje nas deli od konačnog pustošenja tih predela, poštujte bujice zamućene od žute pene koje poskakujući padaju niz vrtove usečene u ljubičaste bazaltne padine. Ne gazite po vulkanskoj peni čija je kiselina osvežavajuća; razmislite pre no što zakoračite u nenastanjene livade i veliku vlažnu šumu četinara koji se probijaju kroz splet lijana i paprati da bi podigli ka nebu svoje oblike nalik našim jelkama postavljenim naopačke: te kupe se ne istanjuju ka vrhu, već obrnuto – geometrijska vegetacija koja bi očarala Bodlera – slažu oko stabla sve šire šestougaone ravni svojih grana tako da poslednja liči na džinovski štit. Reklo bi se da je taj devičanski i svečan predeo tokom više miliona vekova sačuvao lice karbona i da su ga nadmorska visina i udaljenost od...

Pročitajte Tužni tropi XVII: Parana