Moj otac me uvijek pita od čega bježim kad putujem. Prije nekoliko tjedana sam dobio komentar na blogu da prestanem bježati i počnem živjeti život. Jednom sam naišao na putnički blog pod nazivom "Mama kaže da bježim".Nisam siguran zašto, ali postoji percepcija da svatko tko putuje na dugi rok i ne interesira ga da se skrasi ili dobije konvencionalan posao, mora biti da bježi od nečeg. Oni, drugim riječima, pokušavaju "pobjeći od života".Opće mišljenje je da je putovanje nešto što bi svatko trebao učiniti—ta godina pauze nakon fakulteta i kratki odmori su prihvatljivi. Ali, mi koji imamo nomadski stil života, ili koji oklijevamo malo predugo prije nego dosegnemo završnu liniju, mi smo optuženi da bježimo.Da, putuj—samo ne predugo.U potpunom ste pravu. Ja bježim. Ja bježim od vaše ideje "stvarnog" svijeta. Mi nomadi mora da imamo grozne, jadne živoote, ili smo čudni, ili nas je zasigurno nešto istraumatiziralo pa pokušavamo pobjeći. Ljudi pretpostavljaju da jednostavno bježimo od naših...

Pročitajte Svi kažu da bježim

Svaka mu je ka Njegošu!   .gif' alt='::'>  

Ne znam šta misle ostali, ali meni su ovi članci na naslovnici "iz broja u broj" sve bolji i zanimljiviji. 

I meni se sviđaju novi članci i činjenica da svaki dan na pauzi za doručak, mogu da pročitam nešto zanimljivo.

Hteo bih da kažem par stvari oko ovog članka. Ovaj članak mi se ne sviđa iz nekoliko razloga. Na početku sam u potpunosti razumeo šta pisac želi da kaže. Zbog svog načina života koji je drugačiji od onog koji vodi većina, na njega gledaju kao čudaka, ponekad ga čak i osuđuju, kritikuju itd. Kad čovek ovako nešto pročita stvarno mu zasmeta način rezonovanja većine ljudi i seti se nekih trenutaka kad je i sam doživeo slične poglede, kritike, osude.

Ono što mi nije jasno je kako čovek koji tokom života preživljava ovakav tretman može da napiše sledeće:

"U mojoj zemlji, ideš u školu, zaposliš se, vjenčaš se, kupiš kuću i imaš 2,5 djece. Društvo te stavi u kutiju i ograniči tvoje kretanje svojim očekivanjima. To je kao kalup, i svaka devijacija se smatra abnormalnom i čudnom."

Ima ljudi koji žele da se zaposle, venčaju, kupe kuću, imaju decu... A sebe ne smatraju ukalupljenima ili zatvorenim i ograničenim na bilo koji način. Nisu li ovakve konstatacije previše slične onima koje izgovaraju ljudi koji njemu lepe etikete da je nekakav begunac, čudak itd. Kasnije u tekstu pisac navodi kako nema ništa loše u porodičnom životu, ali me posle rečenice koju sam citirao, i još nekih koje sam video u tekstu ovo podseća na onu čuvenu: "Nisam rasista/nacionalista, ali..." (ovo ni u kom slučaju nisam napisao kako bi pisca ili bilo kog drugog nomada doveo u vezu sa dve pomenute grupe).

Voleo bih pisca ovih redova da pitam da li je svestan da pri takvoj generalizaciji i ljudi koje na svojim putovanjima sreće, sa kojima se druži, koji ga goste putem Kaučsurfinga ili neke druge slične zajednice, pripadaju kategoriji ukalupljenih, ograničenih, onih koji nikad neće iskusiti šta sve svet ima da ponudi... Život na jednom mestu u suštini je isti u Americi, Evropi, Aziji i Africi. Kolorit je drugačiji, standard je drugačiji, ali su ideje, snovi, ciljevi ljudi koji ovako žive manje više slični. Onda se postavlja pitanje, ako imaš ovakav stav, zašto putuješ uopšte...? Da bi gledao zalaske sunca na egzotičnim plažama? Da bi video lepe građevine, jeo egzotično voće...?

Za mene je život borba. Moreplovci i istraživači su se borili sa talasima od 20 metara i sa morskim nemanima, putnici nomadi se bore sa kilometrima i konzularnim propisima, a ljudi kao ja i verujem većina članova ovog foruma se bore sa normama (fabričkim), računima, stanodavncima i šefovima. Mislim da ni jedna od navedenih borbi nije teža, uzvišenija ili manje dinamična i zanimljiva od neke druge.

Hteo bih još da napomenem da sam i sam imao sličan stav kao i pisac ovog članka iako mi je najduže putovanje trajalo samo nekoliko meseci, onda sam malo sazreo i shvatio da svrstavanje ljudi u kategorije, kao npr "mi i oni", "putnici i turisti", "oni koji žive punim plućima i oni koji su ukalupljeni" nema nikakvog smisla.

Edited December 15, 201410 yr by gosn.shofershajbna

Sudeći po svetskim putnicima koje sam upoznao, rekao bih da je i dobar deo njih prilično ukalupljen. To je kao ono kad hoćeš da imaš originalan stil oblačenja pa odabereš jedan brend da kroz njega ispoljavaš svoju originalnost  

Sudeći po svetskim putnicima koje sam upoznao, rekao bih da je i dobar deo njih prilično ukalupljen. To je kao ono kad hoćeš da imaš originalan stil oblačenja pa odabereš jedan brend da kroz njega ispoljavaš svoju originalnost

Kathmandu mi prvi pade na pamet kao takav brend.

Nemam vremena da sa diznova iščitavam, ali čini mi se da je rekao da mnogi njegovi prijatelji žive konvencionalnim životom i da to vole i da je to u redu i da im ništa ne smeta.

Meni se ne sviđa nešto drugo a što sam nakanadno otkrila klilnuvši na njegov web-page. 

Sudeći po svetskim putnicima koje sam upoznao, rekao bih da je i dobar deo njih prilično ukalupljen. To je kao ono kad hoćeš da imaš originalan stil oblačenja pa odabereš jedan brend da kroz njega ispoljavaš svoju originalnost

lepo uočeno; lepo rečeno.

bez brenda, bez etikete, ta digitalna potrošačka korpa (blog. tviter, veb sjat, fejs...) u koju se takvi putoplovci trpaju – nema prođu na pijaci. ali, sa brendom, sa etiketom  - to postaje sasvim „neka druga priča“ sa potajnom nadom da će takva roba naći svog kupca – u ma kom obliku se taj pojavio.

ukoliko se na’vata dovoljan broj tih digitalnih muva, tada sledi sledeća faza prodaje „đoživljaja“: prelazak iz virtualnog u stvarni svet, svet analognog – svet štampane stvari (knjiga, reportaža, kolumna...). ego se pumpa, samo onako... a mož’ da kapne i neka kinta... brendiranje se isplatilo – život se otvario...   „putujemo“ dalje, i  dalje i još najdalje....

Kao i uvek, mnogo jeda u nekim komentarima. Ajde neka mi neko objasni šta je tu tako strašno i osude vredno ako neko odbaci konvencionalni način života i odluči se da živi putujući. Da li je važno da to bude originalno? Da ne bude ukalupljeno? Ja ne čuh nijednog od silnih svetskih putnika koje sam sretala da sa tolikim prezirom govori o ljudima koji žive konvencionalnim životom kao recimo BooBoleya u prethodnom komentaru o ljudima koji žive za naše pojmove nekonvencionalno. Čemu ta stalna potreba da se osudi sve što nije onako kako mi sami radimo? Da se obezvredi po svaku cenu i da se samo istaknu negativne stvari.

Muka mi je više od takvih stvari na ovom forumu. Zaista prečesto imam osećaj da upravo sve što nije prihvatljivo od većine koja komentariše ovde - radim i onda idem na put pa opet radim pa idem na put a u međuvremenu imam porodicu i sl. - dakle sve što nije nalik tome, to je predmet najoštrije osude pojedinaca. A da se malo ti pojedinci zapitaju zbog čega ih toliko jede ovi drugi, msm, šta to tako strašno rade da svaku priliku koriste da ih omalovaže, m?

Meni ne smeta ako neko tako živi, ne smeta mi ni ako stalno putuje, ne smeta mi ni ako nije mrdnuo iz kuće. Ni o jednoj od tih kategorija ne mislim da su promašili život, da su ukalupljeni i da su manje vredni od neke druge kategorije. Niti sam ikad tako nešto javno rekla čak ni u forumaškim raspravama. Da li je neko ukalupljen ili nije, zavisi od pojedinca, od nečije ličnosti i načina na koji živi život koji je odabrao. Sve ostalo je najcrnji stereotip. 

Edited December 16, 201410 yr by Snezana011

Pa dobro, Snežo, ljudi pričaju šta misle, ovo je javni forum, nemoj primati k srcu i nemoj primati lično. Mislim da BB nije imao nameru da te uvredi. 

Čekaj, šta te je naljutilo? Ja sam samo hteo da kažem da putnički način života ne povlači nužno i originalnost (kao što ni sedelački način života ne povlači neoriginalnost). Čovek koji živi sasvim uobičajenim načinom života može biti veoma originalan, slobodan i ispunjen, jednako kao što čovek koji živi neobičnim životom može biti poprilično stereotipan i dosadan. Ne znamo mi šta se dešava na duhovnom planu nekoga ko ceo život sedi kod kuće, i kakvim se on predelima kreće u svom umu. Niti znamo da li su unutrašnji predeli nekog putnika jednako bogati kao oni kroz koje se on kreće u fizičkom svetu. Zato je svaka podela na "putnike" i "neputnike" unapred osuđena na površnost.

Što se tiče korisnika BooBooleya, izgleda da je najsrećniji ako uspe nekoga da prozove i uvredi, i da se njegov "doprinos" ovom forumu uglavnom svodi na takve stvari. Ako se ne varam, nedavno je dobio upozorenje i privremeni ban sa foruma. Izgleda da nije pomoglo. 

Lazare, nemam primedbi na tvoj komentar, i sve to mislim i sama kao što sam uostalom i napisala.

Muka mi je od ovakvih kao što je BoBooleya koji očito samo sedi i vreba priliku da nekoga isproziva. Pošto sam ja jedna od tih koji su odbacili uobičajeni način života i odlučila da živim na drumu, normalno je da se osećam i prozvanom i povređenom. Stavljajući sve u isti koš, automatski i mene omalovažava. Da ne pominjem raspravu od pre nekoliko dana (koja je odmah izbrisana) kad me je i otvoreno izvređao nazvavši mene i meni sličnima jadnima i rekavši nam da treba da se stidimo.

Enivej, ja ću se povući iz ove rasprave ostavljajući briljantnom umu i uzvišenoj ličnosti pomenutog da istrese svu svoju žuč protiv onih koji nisu kao on. 

Što se tiče korisnika BooBooleya, izgleda da je najsrećniji ako uspe nekoga da prozove i uvredi, i da se njegov "doprinos" ovom forumu uglavnom svodi na takve stvari. Ako se ne varam, nedavno je dobio upozorenje i privremeni ban sa foruma. Izgleda da nije pomoglo. 

pardon, mislim da učitavaš previše u moj post... nije moja namera da ikoga lično prozivam & vređem... niti me jedan pojedinac ovde na ovom pdf. interesuje... ko se i iz kojih razloga nalazi prozvanim & uvređenim - zaista mi je teško da dokučim...

jesam bio banovan - hvala onima koji su to tražili... da li sam trebao da se "opametim" ? ili je ovo forum jednomišljenika? pa smetam? 

btw,. mnogo su mi zanimljiviji za čitanje "satistički godišnjaci" od kojekavih "meditativnih sanjajrenja" koje etiketirani/etablirani putoplovci trpaju na svoje digitalne tezge...sori, ali je to tako... makar ja to tako vidim...