Negdje krajem 2011. pričam sa drugom nešto o Africi i tom prilikom mi on reče: „Trojica momaka iz Srbije stopirali su prošle godine od Egipta do Namibije.“ Začudih se, nisam znao da ima takvih ludaka i kod nas. Došao sam kući i ta mi rečenica nije davala mira. Kako, jebote, može neko da stopira od Egipta do Namibije, pa jesu li normalni?! Nisam mogao prestati razmišljati o tome pa sam rekao drugu da mi pošalje link. To je bio moj prvi kontakt sa Klubom putnika. Počeo sam čitati blog o njihovom tromjesečnom putovanju kroz Afriku i povratka više nije bilo. Ne, nisu stopirali baš cijelim putem od Egipta do Namibije, ali to ne znači da je drame bilo manje. Čitao sam tada na preskok neke tekstove, slušao pjesme koje su im preporučene od strane lokalaca na tom putovanju pa sam tako po prvi put u životu saznao za neke sjajne pjevače iz Zimbabvea, na primjer. Kasnije, tokom ljeta 2012. ponovo sam se vratio tom blogu. Odlučio sam da ga detaljno iščitam. Svakog jutra sam štampao po dva-tri nastavka tog bloga, išao u...

Pročitajte Kako nas je Afrika povezala

Hvala, Borise

Hvala, Borise

Ma ništa