Da li, glavni krivci ove ideje, vec znaju gdje ce biti Putnicka kuca u novoj nam godini ?

Ako ne, mozda bismo mi ovde na forumu, mogli davati svoje ideje/predloge.. 

Imamo neke ideje, ali je još rano za njihovo iznošenje. U fazi istraživanja smo 

A da pocnete polako da skupljate pare vec sad da omogucite? 

Rano je, ne možemo "na slepo" skupljati pare plus treba pripremiti gomilu stvari za kampanju. A i iskreno, mislim da kampanja duža od dva meseca nije potrebna.

Sem toga, trenutno vodimo kampanju za knjigu. Ne možemo dve kampanje u isto vreme.

Dobro, obzirom da je rano sacekacemo Vase ideje i pocetak skupljanja novca

Hvala na strpljenju

Predlog da bude Skandinavija negde

p.s. Je l vam je plan samo Evropa ili?

Moj predlog: odradite Tiranu!
Mnogo je dobro lomiti predrasude, a za dobru volju ce daleko da se procuje.
Pre par godina je bio jedan CS event na albanskom primorju. Bilo nas je dosta iz SRB i extra smo se proveli.
Albansko primorje je divno, cene su niske, a ljudi ljubazni. Ima sta da se vidi. Ne trebaju nam vize... mnogi ljudi će se ohrabriti da u grupi posete ovu zemlju ...

Tu su blizu Valona, Drač, Skadar, Elbasan, Berat, Saranda ... Ostrvo Krf i jonsko grčko primorje su lako dostupni. Makedonija je na dohvat ruke, kao i trajekti iz Drača i Vlore http://www.directferries.co.uk/ferries_from_italy_to_albania.htm
... Kroz Otranski moreuz, lako je stići do juga Italije i posetiti Siciliju ...

Edited December 27, 201410 yr by Nightwatcher

Bilo bi interesantno da organizatori izaberu dva- tri grada kandidata i da članovi glasaju.

Makar jedne godine. Čisto fore radi. 

Slažem se!

A druga varijanta bi bila da nam se ponudi nekih 25 destinacija, i da se glasanjem na sajtu dođe do užeg izbora od recimo 5, od kojih onda organizatori biraju najprikladniju (uzimajući u obzir i sve praktične probleme/izazove u koje smo mi "glasači" ipak mnogo manje upućeni od ljudi koji su organizovali već tri putničke kuće)

Problem sa glasanjem o gradovima u kojoj bi bila Putnicka kuca je pitanje lokalne podrske. Ako ne gresim svaki put kada su organizatori birali neki grad poznavali su nekoga iz pomenutog grada ili su imali bar obecanje da ce im neko pomoci. Ovako bi moglo da se desi da neki grad bude izglasan, a da ne postoji niko od lokalaca ko bi pomogao. Upravo je ta podrska bila presudna pri organizaciji svake od tri prethodne Putnicke kuce. Ne zaboravimo ni motivisanost organizatora. Ako se nekome ko ucestvuje u tome vise svidja Berlin od Minhena, sta mislite u kom slucaju ce vise da se potrudi?

Nightwatcherova ideja je sjajna. Dobro se ukalapa u sve o cemu se ovde radi. Pretpostavljam da bi se lakse prikupile pare sto na Indiegogo (sto voli Zapad snove o bratstvu i jedinstvu vise nego svojevremeno Istok), a i preko Kluba putnika (Tirana je pristupacnija od Granade npr.). I na kraju dosta ljudi bi doslo sa nasih prostora zato sto je blizu, neistrazeno, zanimljivo. I da se razumemo Albanija i ljudi tamo su super. Dobar predlog sve u svemu.

Sa druge strane, o mestu Putnicke kuce mislim da ipak treba da odluce oni koji ce da je organizuju. To je razumno i posteno.

Edited December 28, 201410 yr by bee beep

Obično na kraju odlučuju oni koji će najveći deo vremena provesti tamo. Više puta je nabacivan predlog da se volonteri za Putničku kuću sami prijavljuju, pa da onda niko od nas ne mora baš dugo da sedi tamo. Međutim, postoji tu jedan problem. Bojimo se da potpuno prepustimo uzde nekome koga ne poznajemo ili jedva poznajemo. Zato obično pozovemo one koji su se dosad mnogo i dugo cimali oko sajta pa znamo da im možemo verovati da će izneti projekat kako treba, ili one koji su bili u prethodnim Putničkim kućama i ostali nam u divnom sećanju tako što su spontano čistili, prali, odlazili u kupovinu, pomagali drugima, upućivali nove goste u pravila i sistem funkcionisanja, kuvali ručak za sve prisutne, bili komunikativni i druželjubivi i zaista se ponašali kao dobri domaćini. 

Iskreno, drago mi je što nisam učestvovao u potrazi za stanom u Tbilisiju, jer je bilo mnogo stresnije nego prethodnih godina, zbog malog broja raspoloživih stanova, i na kraju onog izbacivanja - a sve je to verovatno bilo tako zbog mnogo konzervativnije sredine. Tačno mogu da zamislim kako mi se kidaju živci u milion situacija tamo. Marku svaka čast kako je to izgurao, posebno s obzirom da je ovaj put on sasvim sam otvorio Putničku kuću, držao je dva meseca i potom je zatvorio. Poređenja radi, u Granadi nas je troje tražilo stan (i sve troje smo znali jezik), posle je došlo još par ljudi, sve smo se vreme smenjivali pa smo svi imali vremena da putujemo okolo. Ali za Gruziju, od onih koje smo pozvali da "drže" kuću, manje-više niko nije bio zainteresovan.

Kao što rekoh, postojao je i predlog da raspišemo javni poziv, ali to je jako rizično, a evo i zašto. Ljudi - zajednica okupljena oko Kluba putnika - nam povere 2.500 evra da napravimo nešto što smo obećali da ćemo napraviti, i veruju da ćemo mi to uraditi. Mesec dana pre najavljenog otvaranja kuće, gomila ljudi nam piše mejlove: "Da li će sigurno biti tada? Da li smem da kupim karte?" Mi svakome kažemo: "Kupuj." I onda imamo situaciju u kojoj ne smemo da zajebemo. Što se mene tiče, ima veoma malo ljudi kojima bih se usudio da dam te pare i pošaljem ih u neku svetsku metropolu da tamo uspostave Putničku kuću. 

Na kraju se svede na ljude koji:

1) hoće da sede tamo i "drže" kuću neko duže vreme,

2) su se dosad pokazali kao odgovorni i vredni, i

3) dovoljno dugo učestvuju u ovoj priči da znamo da se možemo pouzdati u njih da će uraditi sve što treba i da neće ispaliti u odsudnom momentu ("hej, iskrslo mi je nešto za avgust, jebiga, izvini...")

Kada vidimo sa kim raspolažemo i koja ekipa će biti nosioci projekta, onda oni vode glavnu reč oko izbora lokacije. Podsećam da je 2013. postojao naš interni dogovor da kuće uopšte neće biti. Onda me je Kristina kliknula na četu i rekla da je raspoložena da uzme ceo svoj godišnji odmor i provede mesec dana negde, uključujući i traženje stana. Pitao sam je kuda joj se ide, rekla je Andaluzija. Okej, i meni se išlo tamo i bio sam spreman da odvojim mesec-dva za to. Onda smo pitali još par ljudi i - naravno - svima se išlo u Andaluziju. (Kristina je vrlo retko aktivna na forumu, ali je na druge načine aktivna u Klubu putnika od samog osnivanja; možete primetiti da je ovde registrovana od jula 2005).

Kada se formira ekipa koja će nositi projekat, oni predlažu lokacije, a mi (uredništvo sajta) zajedno diskutujemo o tome, u skladu sa kriterijumima o kojima smo već više puta pisali.

Da predupredim sledeće pitanje:

Q: Kako neko može da stekne poverenje i postane deo ekipe?

A: Ispod svakog članka na sajtu stoji poziv na saradnju. Pre par meseci smo taj poziv okačili i na forum i na fejs. Na poziv se odazvalo 95 osoba. U zavisnosti od toga šta su napisali u "motivacionom" delu prijavnog formulara, dodali smo ih na internu listu volontera na kojoj neprestano razmenjujemo radne zadatke. Od šezdesetak dodatih, troje je pokazalo veliki entuzijazam i zaista se potrudilo. (Desetak je uradilo ponešto sitno i onda počelo da se vadi kako "nema vremena", a ostali nisu uradili baš ništa.) Za koji mesec će ovih troje - ukoliko ne posustanu - imati iza sebe bar pola godine aktivnog truda, te će moći da učestvuju u odabiru lokacije za kuću (pod uslovom da se obavežu da će tamo provesti jednu dobru komadešku vremena).

Isto tako će moći da odlučuju i o tome šta će se objavljivati na sajtu, kojim će se smerom kretati udruženje u narednom periodu itd.

Zato je ideja glasanja neostvariva. Neka glasaju oni koji će to izneti na svojim leđima, neka prave kuću tamo gde se njima pravi (pod uslovom da to zadovoljava kriterijume izvodljivosti) - jer je onda mnogo veća šansa da će se kuća zaista dogoditi i da će to biti urađeno kvalitetno.

Voleo bih da u nekoj budućnosti imamo ekipu koja je dovoljno velika da možemo garantovano imati Putničku kuću svake godine. Da se Kristina nije javila 2013, ne bi bilo kuće, zato što se ja ne bih usudio da to pravim sam, a svi koje sam imao na raspolaganju su imali druge planove za leto. Isto tako, da Marko nije zalegao 2014, ne bi bilo kuće. 

Ideja glasanja imala bi smisla samo kada bi postojao i otvoren poziv za rad na realizaciji Putničke kuće, i kada bi se svaki glasač obavezao da će, ukoliko to bude potrebno, biti nosilac i sedeti tamo dva meseca. I ako bismo u svakog od glasača imali poverenja da mu damo kovertu i kažemo - pazi, ako zajebeš, nisi zajebao samo ove pare, nego i sve one koji su već kupili karte i rezervisali termin u kući, a zajebao si i reputaciju celog Kluba putnika. Jebiga, ja se ne bih usudio da dam tu kovertu nekome u koga nisam baš siguran i ko nije višestruko proveren. Posebno zato što to nisu moje pare.

Naravno, ne kažem da je ovo kako mi radimo najbolji mogući sistem. On se nekako nametnuo sam od sebe i nije prirastao ničijem srcu, jednostavno je praktičan. Svi predlozi su dobrodošli. 

Ja se najozbiljnije nudim za 2-3 meseca u Japanu - vremena imam na pretek a rado bih se uključila. Komunikativna sam, brbljiva, imam onoliko iskustva po dormovima, pretpostavljam da mi verujete, a znam i da kuvam i volim da to radim  

Znam da će prva asocijacija biti da je preskupo, ali verujem da bi se mogla ostvariti dobra saradnja sa našom ambasadom tamo u vezi sa iznajmljivanjem prostora i prikupljanjem donacija. Vrlo su otvoreni za putničke priče i povezivanje (recimo, konzul prati moj blog i pozvao me je da im budem gost, što, prizanćete, nije baš uobičajeno za naše diplomatske predstavnike). Momak koji se sprema da vozi turu biciklom do Japana dobio je sponzorstvo od neke japanske firme iako mu je naziv a i cela koncepcija ture naglašeno srbofilska - Srbija do Tokija. 

Do Japana se stiže relativno jeftino Transsibirskom do Vladivostoka pa ferijem. Ima i prilično jeftinih letova, naravno, ako se rezerviše na vreme.

Što se troškova ishrane tiče, hrana uopšte ne mora da bude toliko veliki trošak ako se kuva sve vreme - moja poznanica je na svojoj turi biciklom po Japanu prosečno trošila 10 $ dnevno. Kada se sprema za veliki broj ljudi, taj prosek naravno uvek bude još manji.

Razmislite o tome

Japan nije zemlja u kojoj se lako iznajmljuju stanovi na krace vreme i to narocito za strance. Za strance je manji broj vlasnika koji zele da izdaju plus pre useljenja treba dati kaparu od obicno dva meseca kirije plus takozvani `key money` koji se ne vraca, kao poklon vlasniku je oko mesec dana do dva meseca kirije. Verovatno bi morali traziti stan preko agenta koji bi se dodatno ugradio. 

Cak i sa lokalcem koji bi bio spreman da pomogne tesko bi islo, bez lokalca prilicno neizvodljivo osim ako neko ne poznaje direktno coveka koji bi bio rad da iznajmi svoj stan za ovu akciju.

Verujem da ima još mnogo tij minuseva zbog kojih Japan nije najidealnija zemlja u kojoj bi tako nešto bilo super-lako izvodljivoo, gledano iz naše perspektive. Ali, kao što rekoh, mislim da bi se mogla dobiti značajna pomoć u organizacionom smislu a možda i neke donacije. Srpska ambasada bi mogla da bude zainteresovana. Društvo sprsko-japanskog prijateljstva je vrlo jako. Samo treba pokušati ne odbacujući odmah ideju. 

Nisam u fazonu "nemoguće, to je naš cilj", ali jako dobro znam da ko ne ide makar nekoliko koraka ispred svojih mogućnosti, uglavnom ostaje da tapka u mestu.

Kako god, ja sam imala najbolju nameru. 

Moja ponuda za 'domaćicu' stoji za ceo taj region, pod uslovom da nije zemlja u kojoj je veliko cimanje za vize. 

Da, sve što je Lazar napisao stoji - ovisno od toga ko je lokalna podrška i koliko ozbiljnih ljudi bude zainteresovano da preuzme iskreno organizaciju kuće u svoje ruke, ovisi i lokacija ovogodišnje PK. Ali, u ovom nekom međuvremenu, fino je maštati i razbacivati se idejama.

Neko je predložio Albaniju - zaista, to je lijepa zemlja, ali malo je izolovana i ne baš povoljna tačka za koncentrično kretanje. Plus, ipak je to tipična balkanska zemlja, osim mešuetničkih predrasuda, bojim se da bi mnogi bili šokirani sličnošću sa nama eksju-ovcima. Znači, plus ide a prirodne ljepote, lijepu morsku obalu i gostoljubivost. Minus ide za geografsku izolaciju i malo napetu situaciju u sjevernom djelu Albanije.

Što se tiče Japana, zaista bih volio. Ali, budimo realni, predaleko je i mnogima ne bi bio dostupan zbog visoke cijene avionskog prevoza. U slulaju da PK bude u Japanu, def bi se išlo ciljano tamo. Minus isključivi.

Baltik je već nešto. Ne znam zašto imamo "otklon" prema ovim zemljama u smislu - nisu zanimljive. Glasam za Baltik - nije daleko, dobro je povezan kopnenim prevozom, obiluje low cost letovima i dobra tačka za one koji žele u Skandinaviju, Rusiju ili zemlje Centralne Evrope. Nije skup, nije konzervativan. Nepoznat. Čini mi se da i njihova morska obala zna biti zanimljiva.

Znači - Baltik:)

@Snežana

Mene tu najviše brine teškoća stizanja, jer ogromna većina ljudi jednostavno nema vremena da putuje transsibirskom desetak dana, i onda još nedelju dana bude u Japanu i onda se nekako i vrati. Za to su potrebne vrlo specifične životne okolnosti Da bi ljudi uopšte poželeli da doniraju za kuću - ne svi ali mnogi - ona mora biti negde gde se može kako-tako domašiti (sa Balkana) u okviru desetak dana odmora i sa 100-200 evra. 

Šta misliš o tome da ti budeš organizator kuće negde u tom regionu, ali da to bude (recimo) na jesen ili zimu, tako da se ne preklope termini? Evo gledam šta su uradili ruski putnici, oni sada imaju nekoliko kuća istovremeno, koje sve drže različiti ljudi, od kojih mnogi nisu članovi njihovog udruženja. Nešto kao franšiza Krotov, njihov "predvodnik", zapravo više i ne živi u Moskvi, nego preko cele godine pravi svoje "Domove za sve"; kako završi jedan, tako otvori sledeći. Međutim, on ne uspe svaki put da se pokrije od donacija (jer pravi domove na nekim jako bizarnim lokacijama na kojima ga za dva meseca poseti 50 ljudi) pa često dobar deo plati iz vlastitog džepa (živi od prodaje svojih putopisnih knjiga, kojih je dosad napisao ako se ne varam četrdesetak - a to je isplativo uglavnom zbog veličine ruskog jezika).

Mislim da ti imaš sasvim dovoljnu gravitaciju da tako nešto pokreneš, a mi bismo svakako podržali na svaki način. Razmisli o tome. Inače, Istanbul je finansijski izvuklo to što su 50% gostiju bili našijenci, a oni odavno znaju za Klub i osećaju ga kao nešto svoje, pa su zato bili raspoloženi da podrže projekat dobrim donacijama. U Granadi su nas spasli - erazmus studenti. Prvi mesec je delovalo da ćemo završiti sa dubokim minusom, ali su u drugom mesecu počeli da pristižu studenti koji nisu imali gde da spavaju dok traže stan, i oni su izvukli projekat (sa blagim minusom). Što se Tbilisija tiče, nisam bio pa nemam tačan uvid, ali mislim da su tamo Rusi bili odlučujući faktor, jer se njihov Dom u Jerevanu završio dan pred otvaranje Putničke kuće, pa su se samo prelili u ogromnom broju.

Čak i da je stan sasvim besplatan, da ga recimo obezbedi japanska vlada, mislim da bi mnogo ljudi i dalje bilo u fazonu "šta nam vredi kad mi ne možemo da stignemo tamo". Možda i grešim, ne znam, samo razmišljam naglas. 

@Stevan

Razgovarali smo o Baltiku par puta prethodnih godina, jer se zbog svega što si napisao nameće kao dosta dobra opcija. Ali je problem bio u tome što se baš nikome od potencijalnih organizatora nije išlo na Baltik 

@Snežana

Šta misliš o tome da ti budeš organizator kuće negde u tom regionu, ali da to bude (recimo) na jesen ili zimu, tako da se ne preklope termini? 

Mislim da ti imaš sasvim dovoljnu gravitaciju da tako nešto pokreneš, a mi bismo svakako podržali na svaki način. Razmisli o tome. 

Što se tiče prvog, verujem da bih mogla da planiram tri meseca unapred gde ću biti na jesen ili zimu, a pretpostavljam da bi to bilo dovoljno vremena da se krene sa celom organizacijom.

Međutim, mene nimalo ne privlači ideja da ja to organizujem. Niti imam iskustva u tome niti sam tip organizatora. Mogu da razmislim, ali sam prilično sigurna da će zaključak biti da i ne želim da se oprobam u toj ulozi. 

Ali ako nazireš neku drugačiju mogućnost, ajde da pričamo (na pp, da ne gušimo ljude).

A jeste li razmisljali o Izraelu kao lokaciji za kucu? Sada ne trebaju vize, ima jeftinih letova, a bio bi interesantan i kao zemlja, i za hodocasce, i kao baza za dalje putovanje po bliskom istoku.

Like za Izrael mada je dolje "kriticno" provesti u komadu mjesec-dva...

Tel Aviv bi mogao biti mirnija varijanta pa posetioci onda da produze u svojoj reziji za Jerusalim, ali bi bas bio gusht ako bi organizovali kucu u svetom gradu. A viza je valjda do tri meseca.

Edited January 1, 201510 yr by noskich

Izrael je gadan jer njegovi pasoši onemogućuju dalja putovanja u mnoge islamske države. Plus, nemoguće je kopneno putovanje odavde do tamo. Uz najlepše želje, mislim da su male šanse da Putnička kuća u bližoj budućnosti bude u Izraelu. :/

Edited January 1, 201510 yr by Uroš Krčadinac

Kakve veze imaju izraelski pasoši sa putničkom kućom? Sa tim pasošima se teško putuje sa putničkom kućom i bez nje. (I gadan baš ružno zvuči... Jel moralo?)

A što se ostalih pasoša tiče, u Izraelu ti ne udaraju pečat. A do Izraela se može i kopnom i brodom (mada ne baš lako ovo drugo).

No, mislim da je svejedno teško organizovati putničku kuću iz bezbednosnih razloga, pošto bi bilo malo sumnjivo okupljanje većeg broja ljudi u stanu, u kom bi ih bilo prijavljeno mnogo manje. U Izraelu se mnogo kontroliše, iz poznatih/objektivnih razloga.

Lapsus, ocigledno je da je Lazar mislio na izraelsku vizu u pasosu posjetioca kuce, ciji god da je.