To mogu skoro svuda da idu kao pratnja za dz, ali je ljudima smor jer moze samo jedan da bude o turi. Ako je neko toliko glup da ne moze da sedne na metro od luke u Barseloni do stadiona Barselone i sam sebi da kupi kartu umesto da plati to mnogo vise... Jedino gde je luka bila meni udaljena na kruzu je Rim tj Chivitavekija al opet moze voz da se uzme do centra za 5 evra po smeru, ujutro rano se ode i popodne vrati.

Sve zavisi i sve moze da se sredi

Kod nas je stalno islo vise ljudi, najmanje jedan po autobusu kojih je nekad bilo i desetak. Za Berlin je znalo da bude i dvoje-troje po autobusu.

Reci da su ljudi glupi je malo preostro, objasnio je Uros gore o cemu se radi. 

Pre par godina sam pročitao kategorije putnika na nekom sajtu, da li beše na wikipediji, pojma nemam. Uglavnom, pored backpackera, postoji još jedna kategorija (po njima) - flashpacker. Ja zainteresovan da vidim šta je to, kad ono ''putnici koji putuju samostalni, imaju para, a ponovo biraju da spavaju u hostelima, idu autobusima itd''... To je otprilike ono što je bam-bam (jedan od nas Mapetovaca, inače moj kolega za otvaranje novih tema i kooperaciju sa moderatorima ) rekao. E sad, kad ja putujem, ostajem kod surfera ili kampujem, tako da se nisam nikada mešao sa strancima po hostelima da bih dao konačni (ispravan) sud o svim tim kategorijama. Lično pripadam onoj kategoriji - stop, kamping, ponekad vrlo retko hostel kad baš baš mora, ulaznice se ne plaćaju i taj rad. Sad, ne bih baš rekao da sam teška sirotinja i švorc, ali nisam ni luksuzer i pun para za razbacivanje...

Priznaćete da je ovo ''kategorisanje'' putnika malo difficult, a?  

Jako retko platim neku turu, može se na prste jedne ruke izbrojati kada sam to uradila. No, kada sam prošlog meseca bila u Kambodži niti sam imala vremena da organizujem putovanje, niti je putovanje po sebi bilo dugo, te sam se odlučila za neka drugačija rešenja.

Uplatila sam turu koja je bila za max 12 osoba, uključivala ručak, lokalnog vodiča, prevoz kolima do određene tačke gde nas je čekao bicikl, vožnja bajsom u trajanju od 4 sata kroz džunglu, sela, pijace, polja riže... Ostavljanje bicikla u drugoj tački i opet auto, odlazak u floating village i na kraju, vožnju brodom po jezeru... Povratak kolima na kraju dana.

Imali smo sreće jer smo na kraju nas dvoje bili sami, a platili smo isto kao da je bilo 12 ljudi. Vodič je bio divan lokalni dečko koji odlično priča engleski, uvodio nas je po selima u dvorišta i kuće ljudi koji nisu znali ni reč engleskog, a on nam je pomagao da se sporazumemo. Za vreme cele ture nismo videli ni jednog jedinog turistu, dakle nisu nas vodili tamo gde svi idu. 

Moram da priznam da mi je to bio jedan od najlepših dana na putu. Ne znam kako bih drugačije mogla da uzmem bajs na jednom mestu, vozim ga 4 sata pa ostavim na drugom i jednostavno zaboravim na njega.. I ne znam kako drugačije bih mogla da toliko pričam sa lokalcima. Tj znam.. Da smo imali sreće, više vremena i bolju organizaciju, verovatno bi nam neki kauč surfer sa viškom slobodnog vremena, pod uslovom da tako dobro zna engleski mogao isto pomoći.. Ili ne.. Ipak nas je ovaj dečko proveo kroz toliko interesantnih mesta i ispričao toliko interesantnih stvari da mi na kraju nije bilo ni žao tih 30 i nešto dolara koje sam mu dala, naprotiv (ne znam samo koliko je od toga ostalo zaista njemu)..

pa negde tura jednostavno mora da se plati..kako ces da odes na ha lon bay, ako ne sa turom?

ali fakultativne izlete ljudi koji putuju agencijama uzimaju jer nema cimanja, a oni i putuju agencijom jer ne vole da se cimaju...kao sto rece uros, i jezik je cesto problem..

sto se brodova tice, dosta ljudi ide na fakultativne izlete organizovane od strane broda, jer posle mogu  da se zale i prilicno lako refundiraju pare....pricam iz licnog iskustva, radio kao shore excursions staff ...

Pre par godina sam pročitao kategorije putnika na nekom sajtu, da li beše na wikipediji, pojma nemam. Uglavnom, pored backpackera, postoji još jedna kategorija (po njima) - flashpacker. Ja zainteresovan da vidim šta je to, kad ono ''putnici koji putuju samostalni, imaju para, a ponovo biraju da spavaju u hostelima, idu autobusima itd''... To je otprilike ono što je bam-bam (jedan od nas Mapetovaca, inače moj kolega za otvaranje novih tema i kooperaciju sa moderatorima ) rekao. E sad, kad ja putujem, ostajem kod surfera ili kampujem, tako da se nisam nikada mešao sa strancima po hostelima da bih dao konačni (ispravan) sud o svim tim kategorijama. Lično pripadam onoj kategoriji - stop, kamping, ponekad vrlo retko hostel kad baš baš mora, ulaznice se ne plaćaju i taj rad. Sad, ne bih baš rekao da sam teška sirotinja i švorc, ali nisam ni luksuzer i pun para za razbacivanje...

Priznaćete da je ovo ''kategorisanje'' putnika malo difficult, a?

ima takodje jedna vrlo interesantna kategorija putnika, u narodu poznati kao tzv. -yoga people...

taj narod putuje od jednog yoga retreat-a po svetu, do drugog, navodno se duhovno uzdizuci i sireci mir i toleranciju...

a uglavnom se, cast izuzecima, radi o teskim fejkerima koji kesiraju sve ko nezdravi, uglavnom ne rade nista u zivotu nego imaju neke velike pare u steku, ili od mamice i tatice...ti retreat-i su se zadnjih godina bas namnozili, prilicno su skupi, a na npr. seansama tantrickog sexa se pretvaraju u klasican jebarnik , da izvinete na izrazu .....

eto, svako malo pojavi se neka nova kategorija putnika, sto je interesantno zar ne? pogotovu nama, posmatrajuci sa kulturolskog stanovista..

Naravno, slažem se da nekada MORA da se uzme organizovana tura, nema dalje. Halong Bay ti je uvaženi kolega dobar primer. Dalje, i mister Budva je lepo konstatovao, pošto čovek radi i verovatno fino zarađuje, a nema free vremena ni za lek, PRINUĐEN je da tako putuje. I to je sve normalno. Mi kad putujemo po zemljama Jugoistočne Azije plaćamo svojevoljno neke krš-sobe i noćne buseve - free vreme je limitirano, a dnevnice se ne daju ako kasniš, tako da jbg... mora da se plati na neki način. Meni možda ne prija baš da se uvek cimam i tražim raznorazne ćumeze po sistemu ''ko da za manje'', onda bazam po autobuskim stanicama i vozikam se noću drumovima Laosa i Kambodže busevima firme Krstić kako bi uštedeli vreme, verovatno bih više uživao da stopom brže pređem neka rastojanja i ostajao kod surfera ali avaj, prokleto (ne)slobodno vreme...

Inače, kada smo išli u Laos i Kambodžu prošle godine, ni jednom nismo išli kod nekog hosta, niti smo pokušali. Na kraju, po povratku sa putovanja, ok, jeste lepo, video si Luang Prabang, nenormalno magični Angkor sa hramovima, ali sam se ponovo osećao nekako praznjikavo. Što? Nije to bilo u potpunosti TO, nismo imali prilike da pričamo sa lokalcima, da nam dublje objasne kulturu, navike, hranu, istoriju, geografiju, ovo-ono... Zato sam uvek na strani backpacking putovanja, ima mi nekako mnogo prednosti, kao i poneku manu, kada se suma sabere - na taj način najviše dobiješ.

eto, svako malo pojavi se neka nova kategorija putnika, sto je interesantno zar ne? pogotovu nama, posmatrajuci sa kulturolskog stanovista..

Muvao sam se po  raznim gradovima, selima & zabitima i u poslednih par godina (6-7) primećujem pojavu  nove vrste “turiste/putnika”.  Kao da  siromašne četvrti velikih gradova, naselja od kartonskih kutija i ljudi koji sakupljaju hranu na deponijama sve više postaju turističke / putničke atrkacije – da li se to rađa  jedna nova vrsta turizma? Nešto kao  turizam bede i siromaštva?  (slum tourism, poverty tourism) ?

 

Muvao sam se po  raznim gradovima, selima & zabitima i u poslednih par godina (6-7) primećujem pojavu  nove vrste “turiste/putnika”.  Kao da  siromašne četvrti velikih gradova, naselja od kartonskih kutija i ljudi koji sakupljaju hranu na deponijama sve više postaju turističke / putničke atrkacije – da li se to rađa  jedna nova vrsta turizma? Nešto kao  turizam bede i siromaštva?  (slum tourism, poverty tourism) ?

mislim da je bolji naziv za to- turizam fake empatije ...kao jaao kako ljudi zive, straasno....daj da im pomognemo, cim se vratimo kuci nesto cemo da organizujemo ...a u sebi se misle- ma meni je super u zivotu, kako je ovima...i nahrane malo svoj superego...

Hipsturizam?

u Mumbaiu je to bas maltene atrakcija , obilazak siromasne cetvrti . a tom gradu je to maltene grad od milion dva ljudi .

prosli smo tuda samostalno i nismo se osjecali prijatno ni po jednom osnovu . ni bezbjedonosno , ni higijenski a zeludac ti se okrece sto ne mozes da im pomognes a ne mozes .

u svim gradovima ima bijede ali nisam vidjeo toliku kolicini bijede na jednom mjestu , hvala nez mene iduci put

 Na kraju, po povratku sa putovanja, ok, jeste lepo, video si Luang Prabang, nenormalno magični Angkor sa hramovima, ali sam se ponovo osećao nekako praznjikavo. Što? Nije to bilo u potpunosti TO, nismo imali prilike da pričamo sa lokalcima, da nam dublje objasne kulturu, navike, hranu, istoriju, geografiju, ovo-ono... Zato sam uvek na strani backpacking putovanja, ima mi nekako mnogo prednosti, kao i poneku manu, kada se suma sabere - na taj način najviše dobiješ.

evo pokusacu da te prosvetlim u pogledu tvoje praznine

ne razumem zasto nisi imao priliku da pricas sa lokalcima,da li mislis da se lokalci nalaze uglavnom po nekim zabitim selendrama,zar nisi lokalci i ti koje si nasao u angkor vatu i u luang parbangu,svi ti ljudi sto su oko tebe i sto pokusavaju da te izvacare su i lokalci,lokalci se nalaze i na sto metara od tvog hotela,oni su i na autobuskoj stanici

mislis da su gluplji od onih u selendri i da ce ti u selendri pricati o smislu zivota

a kako zive po selendrama ni ne treba niko da ti prica o tome,dovoljno je da udjes u nju i da ih gledas,zanima te hrana,dovoljno je da vidis sta jedu,istoriju ti ni nemogu previse reci jel ne razumeju tvoj jezik,geografiju ces i sam videti muvajuci se okolo,videces i sta rade,ako te nesto zanima pitaces nesto ,oni ce ti reci nesto kao uaua,ti ces se smejati i napraviti prosvetljenu facu i to je to

kad mene zanima hrana ja se jednostavno promuvam okolo pogledam sta neko jede i pokazem da hocu bas to,nema uopste potrebe da razumes jezik i da vodis polemiku o tome

recimo kad odes u zoo vrt i vidis majmuna,jel ce te on nesto pitati,nece,gledace u tebe i poceti raditi ono sto i ti radis,i tako ce jednom nauciti da bude covek i da pocne ljustiti bananu na pravi nacin

ako te interesuje necija kultura i blabla dosta ces saznati od onih koji te stalno salecu da te oderu kao i na mestima gde zalaze ljudi gde ces moci nesto pricati,recimo napr trzisni centri gde se lako mozes zapricati s nekim blizu neke police gledajuci nesto,recimo ja sam trazio neki med pa sam upao u polemiku koji je med ok,odakle je i tako to,uglavnom me to zanimalo u tom trenutku

razmisli,malo sta ces saznati od tkzv lokalnih domorodaca po nekim brlozima,mozda kako se ore zemlja,beru banane,hrane goveda,kako se pere ves i sta ces zasnati o kulturi,kako prati musavu decurliju   ili koliko brasna treba za pogacu,sve te zemlje napreduju,kameno doba je davno proslo,po selendrama su sad uglavnom oni koji nemaju drugu sansu i njih ne zanima previse prosvetljenje,daqvanje mudrih saveta turistima vec  to kako preziveti

meni su glavni infoi o kulturi i ostalom svi skupa bilo gde,a najvise oni koji te razumeju sta ih pitas,a oni koji te ne razumeju dovoljno ih je gledati,bas kao sto udjes u zoo i promatras sve tu sta ko radi

Ajd dodajte tome i cikloputnike, pogotovu one koji putuju na duže. Zašto se na ovom forumu uvek zapostavlja bicikl kao srestvo putovanja? Stvarno ću početi da sumnjam u teorije zavere protiv cikloputnika 

Snežo, je l bi želela da napišeš neki tekst o cikloputovanju? Cikloputnici se ne zapostavljaju namerno, prosto ih nema dovoljno da guraju sadržaj na forum i pišu za sajt. Ako bi ti želela da napišeš nešto za sajt ja bih bio srećan.

Hipsturizam?

Jako retko platim neku turu, može se na prste jedne ruke izbrojati kada sam to uradila. No, kada sam prošlog meseca bila u Kambodži niti sam imala vremena da organizujem putovanje, niti je putovanje po sebi bilo dugo, te sam se odlučila za neka drugačija rešenja.

Uplatila sam turu koja je bila za max 12 osoba, uključivala ručak, lokalnog vodiča, prevoz kolima do određene tačke gde nas je čekao bicikl, vožnja bajsom u trajanju od 4 sata kroz džunglu, sela, pijace, polja riže... Ostavljanje bicikla u drugoj tački i opet auto, odlazak u floating village i na kraju, vožnju brodom po jezeru... Povratak kolima na kraju dana.

Imali smo sreće jer smo na kraju nas dvoje bili sami, a platili smo isto kao da je bilo 12 ljudi. Vodič je bio divan lokalni dečko koji odlično priča engleski, uvodio nas je po selima u dvorišta i kuće ljudi koji nisu znali ni reč engleskog, a on nam je pomagao da se sporazumemo. Za vreme cele ture nismo videli ni jednog jedinog turistu, dakle nisu nas vodili tamo gde svi idu. 

Moram da priznam da mi je to bio jedan od najlepših dana na putu. Ne znam kako bih drugačije mogla da uzmem bajs na jednom mestu, vozim ga 4 sata pa ostavim na drugom i jednostavno zaboravim na njega.. I ne znam kako drugačije bih mogla da toliko pričam sa lokalcima. Tj znam.. Da smo imali sreće, više vremena i bolju organizaciju, verovatno bi nam neki kauč surfer sa viškom slobodnog vremena, pod uslovom da tako dobro zna engleski mogao isto pomoći.. Ili ne.. Ipak nas je ovaj dečko proveo kroz toliko interesantnih mesta i ispričao toliko interesantnih stvari da mi na kraju nije bilo ni žao tih 30 i nešto dolara koje sam mu dala, naprotiv (ne znam samo koliko je od toga ostalo zaista njemu)..

Sjajno je ovo sa bajsom.

Gde tačno u Kambodži si uzela ovu turu? 

Zanima me pošto bih probao baš to sledećeg meseca. Možeš i u PVT da ne oftopikujem ovde.

tura je bila iz Siem Reap. potrudiću se da nađem kontakt pa ću ti poslati. 

Sjajno je ovo sa bajsom.

Gde tačno u Kambodži si uzela ovu turu? 

Zanima me pošto bih probao baš to sledećeg meseca. Možeš i u PVT da ne oftopikujem ovde.