Prolazili smo motorom kroz nacionalni park Mago. Majmuni gelade i zebre pretrčavali su drum pred nama, nekoliko četvorotočkaša natovarenih turistima vraćali su se sa "safarija". Pored puta hodali su pojedini pripadnici Mursija naoružani dongama (ratnim štapovima). Vozili smo se oko dva sata uzbrdo i nizbrdo; žega je carstvovala u podnožju doline. Konačno smo u daljini pred sobom ugledali nekoliko koliba od slame i tamnopute prilike zbijene u hladovini: stigli smo u njihovo selo.Čim začuše šum motora, petnaestak muškaraca ustadoše i opkoliše nas.– Aćal-ha, – pozdravi ih Andualem koji je znao njihov jezik.Mursi su upravo obedovali.– Odlično, sada ćeš da im se pridružiš.Trenutak kasnije sedeo sam u prašini među njima u turskom sedu i mackao prstima iz iste činije kašu od divljeg kupusa. Sedeo sam oborena pogleda, usuđujući se tek kradomice da ih pogledam u lica. Koža im je bila prašnjava i smrdela je na kupus.Smireno sam disao i trudio se da zadržim prirodno držanje, međutim šok je...

Pročitajte Mursi

Etiopija je jedna od najčudesnih afričkih država.