Jump to content

Featured Replies

Posted

Jedan od mnogih problema sa kojima se sreću stranci u Kini je internet. Kineska vlada ne samo što je zabranila pristup na preko dve hiljade sajtova, evropskih i američkih dakako, nego je i one koji su dozvoljeni veoma teško a katkad i nemoguće otvoriti budući da se i njihovo učitavanje ometa zavisno od trenutne političke situacije. Logiku po kojoj su neke veb-adrese dozvoljene a druge nisu, vide samo oni koji ih aminuju ili osuđuju na izganstvo. Primera radi, kako objasniti to da je Googlova galerija Picasa zabranjena dok je Flickr dozvoljen? Objašnjenje da Kinezi „ratuju" sa Googlom ne prolazi, s obzirom na to da Gmail, kao Googlov servis, nije zabranjen, mada ga nemilice ometaju, pa neretko treba čekati i po dvadeset minuta da se otvori.Kao i svaki problem na Mreži, i ovaj je rešiv, a rešenje se zove VPN (virtual private network) ili preusmerivač adrese. To je program koji sakriva pravu IP adresu sa koje se konektujete i pokazuje sasvim drugu lokaciju. Sa VPN-om u Kini, stranac može da surfuje kao da se...

Pročitajte Pokušaj razumevanja

Fin tekst. Opet, slažem se sa dilanom, preteran značaj filma. A i omeo ti je percepciju o kineskom mentalitetu. To što se njemu život ruši "jer nije kupio voznu kartu, a nema dovoljno novca za autobusku, jer je negde voz stao i kasniće satima ili danima, jer njegova deca nemaju dobre ocene i osuđuju sebe da sutra rade u fabrikama, jer...  u zemlji sa milijardu i trista miliona stanovnika nema milosti ni za koga" apsolutno nije razlog što ti neće pomoći na ulici. Jednostavno ne pokušavaj da opravdaš ili objasniš njihove postupke sa aspekta stranca. Nemoguće je.

Beda, jad i ostali činovnici užasa nemaju nikakve veze sa time što neće reagovati ako se prevrćeš od bolova na ulici. Jednostavno, to nema veze sa njima. Nije im to dužnost, niti posao. 

Praviše komplikovan mentalitet i morala bi da se zadržiš u Kini baš dugo da bi mogla da mu naslutiš bar neke obrise.

Fin tekst. Opet, slažem se sa dilanom, preteran značaj filma. A i omeo ti je percepciju o kineskom mentalitetu. To što se njemu život ruši "jer nije kupio voznu kartu, a nema dovoljno novca za autobusku, jer je negde voz stao i kasniće satima ili danima, jer njegova deca nemaju dobre ocene i osuđuju sebe da sutra rade u fabrikama, jer...  u zemlji sa milijardu i trista miliona stanovnika nema milosti ni za koga" apsolutno nije razlog što ti neće pomoći na ulici. Jednostavno ne pokušavaj da opravdaš ili objasniš njihove postupke sa aspekta stranca. Nemoguće je.

Beda, jad i ostali činovnici užasa nemaju nikakve veze sa time što neće reagovati ako se prevrćeš od bolova na ulici. Jednostavno, to nema veze sa njima. Nije im to dužnost, niti posao. 

Praviše komplikovan mentalitet i morala bi da se zadržiš u Kini baš dugo da bi mogla da mu naslutiš bar neke obrise.

Tekst je pisan nakon nepuna dva meseca u Kini. Vrlo teska na mom putovanju. Kina je zapravo moja prva prava azijska zemlja, jer u "stan" drzavama je i dalje osetan ruski uticaj, a on mi se sad cini prevashodno evropskim. Dakle, u Kini jesam dozivela ono sto se zove kulturoloski sok. Oni koji prate moj blog mnogo puta su me pitali zasto je jednostavno ne napustim kad imam toliko problema. Uvek sam odgovarala da zelim da razumem, jer je nemoguce da je problem u celom narodu nego mora biti u meni. 

U takvom pokusaju film mi je mnogo pomogao.

U mom drugom odlasku u Kinu, skoro dve gopdine kasnije, vec sam bila spremna na ono sto me ocekuje i iskustva su mi neuporedivo lepsa.

Ipak, nakon toliko vremena od pisanja ovog teksta i u medjuvremenu prespartanih jos nekoliko juznoazijskih zemalja, smem da tvrdim da se Kinezi van Kine totalno razlikuju od ovih u Kini. I da s ovim izvan Kine (Malezija, Singapur i druge zemlje gde zive u vecem broju) nisam imala ni najmanji problem nikad ani oko cega. Naprotiv. Od prve smo se sjajno kapirali. Tako da mislim da ima dosta toga do kineskog sistema koji je i dalje jako zatvoren sto se odrazava i na mentalitet i psihologiju tamosnjih ljudi.  

Mogu da potvrdim ovo poslednje što je Snežana rekla: Kinezi iz Hongkonga i Kinezi iz Gvandžaua (Kantona) se mentalitetski, kulturno, emocionalno -- zapravo u svakom pogledu koji se tiče međuljudskih odnosa -- razlikuju kao nebo i zemlja, razlikuju se više nego Šveđani i Albanci, razlikuju se više nego Zapadnjaci i ljudi sa Bliskog Istoka.

Tekst je pisan nakon nepuna dva meseca u Kini. Vrlo teska na mom putovanju. Kina je zapravo moja prva prava azijska zemlja, jer u "stan" drzavama je i dalje osetan ruski uticaj, a on mi se sad cini prevashodno evropskim. Dakle, u Kini jesam dozivela ono sto se zove kulturoloski sok. Oni koji prate moj blog mnogo puta su me pitali zasto je jednostavno ne napustim kad imam toliko problema. Uvek sam odgovarala da zelim da razumem, jer je nemoguce da je problem u celom narodu nego mora biti u meni. 

U takvom pokusaju film mi je mnogo pomogao.

U mom drugom odlasku u Kinu, skoro dve gopdine kasnije, vec sam bila spremna na ono sto me ocekuje i iskustva su mi neuporedivo lepsa.

Ipak, nakon toliko vremena od pisanja ovog teksta i u medjuvremenu prespartanih jos nekoliko juznoazijskih zemalja, smem da tvrdim da se Kinezi van Kine totalno razlikuju od ovih u Kini. I da s ovim izvan Kine (Malezija, Singapur i druge zemlje gde zive u vecem broju) nisam imala ni najmanji problem nikad ani oko cega. Naprotiv. Od prve smo se sjajno kapirali. Tako da mislim da ima dosta toga do kineskog sistema koji je i dalje jako zatvoren sto se odrazava i na mentalitet i psihologiju tamosnjih ljudi.  

Apsolutno ne pokušavaj da razumeš. Nema problema ni u tebi ni u njima - jednostavno je druga planeta i najbolje mesto za doživeti kult-šok.

Možeš po neke stvari da razumeš, ali opet će posle dve stvari koje si skapirala, doći treća i ode sve u tri lepe.

Pa i Srbi van Srbije se razlikuju. U Kini je ta razlika bitnija, jer obično velika većina koja je u Kini zapravvo nikada nije napustila tu teritoriju, pa čak ni svoju provinciju. I misle da se svet sastoji iz USA i Kine. Eventualno je Rusija tu negde...

E dsada, što se sistema tiče, ja mislim da je savršen i odlično primenjen na ovu zemllju, ali da ne palamudim o svojim volšebnim filozofijama.

Mogu da potvrdim ovo poslednje što je Snežana rekla: Kinezi iz Hongkonga i Kinezi iz Gvandžaua (Kantona) se mentalitetski, kulturno, emocionalno -- zapravo u svakom pogledu koji se tiče međuljudskih odnosa -- razlikuju kao nebo i zemlja, razlikuju se više nego Šveđani i Albanci, razlikuju se više nego Zapadnjaci i ljudi sa Bliskog Istoka.

Amin.

Ali tu se ne završava. Razlikuju se kao nebo i zemlja u zavisnosti od provincije, pa čak i grada. Takođe kao nebo i zemlja. Recimo kinez šangajac ( po priči mog šangajskog prijatelja Votsona, inače čoveka ptičijeg stava) je u neku ruku prilično uticao na stvaranje onoga što je danas hongkoški kicoš. Duga priča, ali poučna. Ispričaću je jednom prilikom kada budem popio tačno šest kineskih rakija.

Da ne skrećem puno sa teme, šangajski čajniz i pekinški nigde veze. 

No, tu nije kraj.

Otišao sam do mesta koje se zove Hangžo (navodno je Marko Polo izjavio da je to najbožanstveniji grad na svetu, iako kinezi tvrde da Polo nije nikada bio u Kini). Nalazi se na dva sata vozom od Šangaja. Dakle nije preterano daleko. Recimo 400 km po mojoj slobodnoj proceni. Ako neko zna neka me ispravi. Kao da sam otišao sa Marsa na Neptun i pritom upoznao najčudnije likove sa Neptuna. Tolika je razlika.

Još jedna zanimljiva stvar je da je na primer u Jevropi činjenica da su južni narodi topliji, dok su severnjaci hladna goveda. Mada imaju prirodne plavuše.

U Kini je situaccija suprotna - severnjaci su ti koji su topliji i druželjubiviji, pa čak i strasveniji i nekad srditiji, dok je južnjak smarač. I naravno nemaju prirodne plavuše. 

Edited by Kundun

Mislim da je veliki razlog zasto se Kinezi van Kine razlikuju od ovih u Kini u tome sto je najveci broj njih emigrirao u vreme maoistickog rezima. Dakle, najslobodoumniji, oni koji se nislu slagali sa rezimom, inteligencija mahom. Primetila sam da se oni i njihovi potomci uglavnom i stide Kine, u smislu da ne zele ni da je posete (mada to nije slucaj samo sa njima), dok, recimo, obozavaju Tajvan i svi bi da tamo odu.

Sto se tice kineskog sistema, slazem se da je sjajno smisljen - za Kineze, za toliku zemlju i narod. Da nije takav, birokratizovgan do zadnjeg srafa u celoj masineriji, zemlja bi ocas otisla u narhiju. I to sam is hvatila u medjuvremenu. Ali to mene kao prolaznika kroz tu zemlju sputava na gotovo svakom koraku, sta god da treba da obavim.

Pa delimično je tako (mislim na ovo oko maoistickog režima), ali opet i nije.Prvo nisu mogli svi inteligentni da emigriraju. Zapravo emigrirao je vrlo mali broj onih koji su u tome imali sreće da uspeju. Maov režim je bio takav da bi emigiralo 90 posto stanovništva da je to bilo moguće.

Više je do toga što je prirodno da ako si zatvoren u sistemu teško da imaš istu percepciju kao neko ko je van tog sistema, putuje svetom, vidi nove stari, čuje drugee jezike itd. 

Mislim da je jednostavno tako sa svim narodima. Ništa mistično tu nije. Ne razmišlja isto čovek koji nije izašao iz Zemuna i čovek koji je provodio vreme među drugim kulturama i narodima.

Ja sam u Kini imao utisak da je njihovo ponašanje i opšti pogled na svet rezultat jednog sistematskog ispiranja mozga sa ciljem pretvaranja ljudi u poslušne marljive zombije. Sećam se i da je cela Wikipedija bila blokirana u Kini, što verujem govori u prilog mojoj teoriji. Napravi od ljudi idiote i lakše ćeš vladati. Uostalom, to se i kod nas radi, samo u manjoj meri.

Ja sam u Kini imao utisak da je njihovo ponašanje i opšti pogled na svet rezultat jednog sistematskog ispiranja mozga sa ciljem pretvaranja ljudi u poslušne marljive zombije. Sećam se i da je cela Wikipedija bila blokirana u Kini, što verujem govori u prilog mojoj teoriji. Napravi od ljudi idiote i lakše ćeš vladati. Uostalom, to se i kod nas radi, samo u manjoj meri.

Savršen je sistem i u idiote je pretvorio sve one koji su za to imali predispozicije. Kako to i uvek biva. Budući da ih je previše, onda je bolje da kontrolišeš tu veliku većinu idiota (jer u svakoj naciji manje više većinu čine idioti) kroz totalitarni sistem.

To što su cenzurisani sajtovi nije problem. Zaista nije. VPN šljaka dobro. Samo treba da znaš koji da uzmeš i sve je okej.

Ko živi ovde, a nema dovoljno mozga toliko da uradi da bi imao bolji dotok informaccija, onda i ne zaslužuje informacije. Informacija je svakako opasna kada se nađe u posedu idiota.

Ali komunizam može da se optuži samo za manji deo njihovog ponašanja. Njihova životna filozofija, stavovi, način na koji jedu, piju, pljuju, prde, gledaju - nema veze sa komunizmom. 

Sto se tice kineskog sistema, slazem se da je sjajno smisljen - za Kineze, za toliku zemlju i narod. Da nije takav, birokratizovgan do zadnjeg srafa u celoj masineriji, zemlja bi ocas otisla u narhiju. I to sam is hvatila u medjuvremenu. Ali to mene kao prolaznika kroz tu zemlju sputava na gotovo svakom koraku, sta god da treba da obavim.

США (САД) имају преко 300 мил. становника па се не распадају већ сасвим солидно функционишу.

Аух, ал' овде врви од предрасуда...

 

Mislim da je veliki razlog zasto se Kinezi van Kine razlikuju od ovih u Kini u tome sto je najveci broj njih emigrirao u vreme maoistickog rezima. Dakle, najslobodoumniji, oni koji se nislu slagali sa rezimom, inteligencija mahom. Primetila sam da se oni i njihovi potomci uglavnom i stide Kine, u smislu da ne zele ni da je posete (mada to nije slucaj samo sa njima), dok, recimo, obozavaju Tajvan i svi bi da tamo odu.

Интелигенција отишла, шта је остало? :shockkk:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Мао_Цедунг

2015-1976=39

 

Sećam se i da je cela Wikipedija bila blokirana u Kini, što verujem govori u prilog mojoj teoriji.

Није ваљда Википедија једини релевантан извор знања?

Кога занима Кина може наћи добар избор књига кинеских писаца преведених на српски - Лиу Џенјун, Су Тонг, Ју Хуа, Бинг Син, Динг Линг, Ју Дафу итд.. По неким од њихових књига снимљени су и филмови.

  • 2 weeks later...

США (САД) имају преко 300 мил. становника па се не распадају већ сасвим солидно функционишу.

Mislim da ne uočavaš razliku između 300 miliona i 1,300,000,000 ljudi.... Izneo si ovu konstataciju kao da je broj stanovnika približan i uporediv, a on to nikako nije. 

Pa čak i da je tako, ja sam mišljenja da je sistem u SAD totalitaran, jer je dvopartijsko uređenje po sistemu "sjahao kurta, uzjahao murta" sve osim demokratije. Da ne pričam o čuvenoj američkoj masovnoj kontroli. Eto, pogodio si poentu, doduše bez da si to ciljao. Tamo je mnogo manje ljudi, pa se može masa kontrolisati na blaži način. Ali opet se veoma kontroliše.

U Kini je zvanično  1,3 milijarda... Svi koji ovde žive veruju da je ta brojka makar za dvadeset posto veća. Pritom imaju mentalitet kakav imaju. Voleo bih da im neko da demokratiju na mesec dana. 

U stvari ne, ne bih voleo...

Edited by Kundun

Google, Fejsbuk itd su samo robne marke, a kako država može da zabranjuje uvoz jabuka, krušaka, Tomi majoneza ili bilo čega drugog tako može da zabranjuje i uvoz ovih servisa za pretraživanje, društvenih mreža itd.

Kina je velika sila i kao i svaka druga velika sila pokušava da kontroliše protok informacija na internetu. Kao što malo malo pa ispliva neki skandal u vezi deljenja informacija korisnika na društvenim mrežama raznim američkim agencijama, to isto i Kina pokušava. Samo što Kina ne može da kontroliše Google i Facebook, već im je lakše da to rade sa QZone-om (koji je inače druga mreža po broju korisnika u svetu), Baidu-om, Tencent-om, Sina Weibo-om itd.

Isto tako Rusija kontroliše Vkontakte, odnokassniki i ko zna šta još. Trenutno verovatno nisu u mogućnosti da uvedu mere slične kineskim, ali verujem da ako se pritisak na Rusiju nastavi, da će uslediti sličan scenario.

Mislim meni je glupo svo ovo negodovanje zato što Kina ometa neke komercijalne servise da funkcionišu, isto tako u Americi zbog pristupa određenim sajtovima kao što su Pirate Bay ili Kick Ass, možete biti krivično gonjeni, pa se opet niko ne buni. Zato što su ovi sajtovi plod rada entuzijasta koji se zapravo bore za slobodan internet, a Google i Fejsbuk su platforme koje na svojim korisnicima zarađuju i to debelo, ali to izgleda ljudi vole. Mislim i ja koristim sve navedene servise, ali ne pada mi na pamet da se borim za prava tih korporacija u drugim državama i to nazivam borbom za slobodu ili tako nešto.

Edited by gosn.shofershajbna

Mislim da ne uočavaš razliku između 300 miliona i 1,300,000,000 ljudi.... Izneo si ovu konstataciju kao da je broj stanovnika približan i uporediv, a on to nikako nije. 

Pa čak i da je tako, ja sam mišljenja da je sistem u SAD totalitaran, jer je dvopartijsko uređenje po sistemu "sjahao kurta, uzjahao murta" sve osim demokratije. Da ne pričam o čuvenoj američkoj masovnoj kontroli. Eto, pogodio si poentu, doduše bez da si to ciljao. Tamo je mnogo manje ljudi, pa se može masa kontrolisati na blaži način. Ali opet se veoma kontroliše.

U Kini je zvanično  1,3 milijarda... Svi koji ovde žive veruju da je ta brojka makar za dvadeset posto veća. Pritom imaju mentalitet kakav imaju. Voleo bih da im neko da demokratiju na mesec dana. 

U stvari ne, ne bih voleo...

Мислим да је 300 милиона поприличан број, и да 1,3 милијарде није "пуно већи" број, односно да тај број не захтева толико другачије околности. Уопште нисам убеђен да је бирократски комунизам једино могуће уређење за велике државе. Додуше, нисам убеђен ни да је то демократија или "демократија". 

А контрола у Америкама... то је већ мало комплексније питање, наравно да држава мора да има одређену контролу.

Мислим да је 300 милиона поприличан број, и да 1,3 милијарде није "пуно већи" број, односно да тај број не захтева толико другачије околности. Уопште нисам убеђен да је бирократски комунизам једино могуће уређење за велике државе. Додуше, нисам убеђен ни да је то демократија или "демократија". 

Pa dobro, ako misliš da milijarda ljudi razlike nije "mnogo veći" broj, onda nema smisla dalje diskutovati na ovu temu.

Pa dobro, ako misliš da milijarda ljudi razlike nije "mnogo veći" broj, onda nema smisla dalje diskutovati na ovu temu.

Мислим да суштински не чини разлику, да.

  • 2 months later...

Naleteh na Akuzativu na zanimljiv članak:

Ju Mindžun: EPOHALNI SMEH NOVE KINE

8f9f14c4f7dd7ce0bc8e0048b00b1155_M.jpg
Kako umetničkim sredstvima prikazati stvarnost ukoliko umetnost više nije bitan deo te stvarnosti? Kineski slikar Ju Mindžun (Yue Minjun) odgovara: „Svi problemi se mogu rešiti smehom“.

Mindžunov slikani prostor zasićen je uniformnim, dirigovanim smehom koji se prolama s jednog na drugi kraj slike. Čija je fizionomija po kojoj je modelovana iskežena grimasa? Umetnikov brat najčešće fotografiše upravo samog slikara u najrazličitijim pozama. Fotografije će kasnije poslužiti kao inspiracija za slike. Na oslikanim platnima je, dakle, multipliciran niko drugi do sam umetnik! Kome se on to smeje? Nama? „Ne smejem se nikom drugom“, objašnjava Mindžun, upirući prstom na sebe. Epoha se smeje sebi.

Više na EPOHALNI SMEH NOVE KINE.

Create an account or sign in to comment