Kad dojde vreme

Kad dojde vreme tam da se ide,
Oče l’ da ni oproste za medže,
za istruleli padli plotevi
il’ če samo da naberu vedže
naši baštevi i stari dedevi. Misliš li kvo če ni reknu,
kakvi smo toj domaćini
ili če samo da se useknu
i prekrste, dal’ smo njini. Ako je istin’ da oni može
od onaj svet da ovam vide,
ovej ledine i ovoj obložje,
koj’ če na oči da im otide? Oče l’ da ni oproste za imanje,
za naša zagasla ognjišta
kad iza nas sem škrabanje
ne ostade ama baš ništa? Potru ni pismo mladi. Greota…
Uz grman vrljeno proraslo ralo.
Srinu se njina teška rabota.
Kakvo je iza nas ostalo? Baštinu obrasal divljak.
Muće se njine više ne vide.
Beri si kožu na vr’ šiljak
kad dojde vreme tam da se ide.

Pročitajte Kad dojde vreme