Za većinu školaraca sa Balkana koji imaju dovoljno sreće i para da putuju, prva putovanja bez roditeljskog nadzora su ekskurzije. 
Način na koji se ekskurzije organizuju i sprovode često podiže prašinu, a one umeju da budu i prilično skupe za naše standarde, a destinacije su uglavnom jug i zapad Evrope.

Naš region, burence baruta kakvo jeste, ima dosta akumulirane mržnje, iako trenutne generacije srednjoškolaca ne pamte ratove, a neki se tada nisu bili ni rodili. Najefikasniji način da se razbiju predrasude je da odeš i da vidiš šta je to nepoznato. 

Šta kad bi se srednjoškolske ekskurzije sprovodile po regionu? (koliko sam upućena, osnovce, bar u Srbiji, nije legalno voditi na ekskurziju u inostranstvo). 

Gomila đaka i dalje ne ide na ekskurzije jer su preskupe za većinu, a ta skupoća nije uslovljena samo destinacijama, ali po regionu bi, koliki god da su 'profesorski i agencijski troškovi' svakako bile jeftinije, a i smislenije, jer bismo mogli da kroz to radimo na povezivanju Balkana, stvaranje prijatnije klime, učenje te famozne istorije o koju se svi ovde saplićemo postalo bi objektivnije, za one visprenije čak i kritičko, vremenom bi se smanjio i broj incidenata koji se dešavaju na nacionalnoj osnovi među raznim društvenim grupama i kružocima (navijačima, npr. ako neko ima ortaka sa ekskurzije iz druge balkanske zemlje i obojica vole fudbal, teško da će se na stadionu potući, jer su se već upoznali u nekim dugačijim okolnostima). I stvarno bi gradili kulturu putovanja, jer bi ekskurzije postale nešto više šopinga i alkoholisanja (toga će uvek da bude, i možda i treba da bude - svakom svoj ventil).

Da li mislite da bi srednjoškolske ekskurzije jednog dana mogle ovako da izgledaju?  
Znate li neki sličan primer (profesor koji je organizovao neku posetu, razmenu, ili slično)?
Da li mislite da bi regionalna Ministarstva prosvete bila zainteresovana da ovako nešto preporuče školama?
Je l' ima neko ideju kako da se ovo organizuje da bude održivo, pa da se troškovi za srednjoškolska putovanja dodatno smanje i ko bi to mogao da finansira? (neki strani fond koji inače finansira projekte 'pomirenja' na našim prostorima, neko ministrastvo, nečija bogata tetka iz Nemačke koja bi za ovo donirala pare; nazivi, imena, mejlovi, kontakti) 



Pišite!

Ne znam za vas: ali kada sam ja išao na ekskurziju (pre desetak godina) najviše  me je interesovalo da se opijam, da jurim cure i iznajmljujem motor od Grka Nika na Krfu i vozim bbbrrrrrzo (60 na sat)!! Haha, to su bili dani.

Tek kasnije dođe iz dupeta u glavu, da postoji i nešto više na putovanjima.

Npr: sada sam stariji pa mogu da iznajmim i auto i da vozim bbbbbrrrrrrrzo!

Ostalo se naravno nikada ne menja.

Što bi rekao Laza poznatiji kao Kundun na forumu: "biće još bolje kada napunimo četrdeset godina, odemo na put i obučemo havajske košulje" 

Edited March 24, 201510 yr by Behemot

Ne znam za vas: ali kada sam ja išao na ekskurziju (pre desetak godina) najviše  me je interesovalo da se opijam, da jurim cure i iznajmljujem motor od Grka Nika na Krfu i vozim bbbrrrrrzo (60 na sat)!! Haha, to su bili dani.

Tek kasnije dođe iz dupeta u glavu, da postoji i nešto više na putovanjima.

Npr: sada sam stariji pa mogu da iznajmim i auto i da vozim bbbbbrrrrrrrzo!

Ostalo se naravno nikada ne menja.

Što bi rekao Laza poznatiji kao Kundun na forumu: "biće još bolje kada napunimo četrdeset godina, odemo na put i obučemo havajske košulje" 

Sećaš se kada sam te izvlačio iz kandži ruske nimfe i vodio u Efes na kulturološko trežnjenje? Tada smo prvi put spoznali kulturu, istoriju i činjenicu da je Efes imao kanalizaciju, za razliku od Kaluđerice koja je ni danas nema. 

Da li mislite da bi srednjoškolske ekskurzije jednog dana mogle ovako da izgledaju?

Da. Sve je više primera regionalnog udruživanja u televizijskim emisijama. Prosto, troškovi snimanja su manji, tržište značajno veće. Vremenom verujem da ćemo se navići jedni na druge i da nam neće biti strane ni ekskurzije (posebno domaćinima zbog zarade). S tim u vezi, verujem da će ekskurzije pre biti posledica regionalnog zbližavanja usled ekonomskog interesa (dobro onima koji idu, dobro onima koji su domaćini) nego što će ekskurzije opametiti region.

nate li neki sličan primer (profesor koji je organizovao neku posetu, razmenu, ili slično)?

Više primera, ali to su uglavnom bile manje i ciljane grupe poput šahovske sekcije, druženja mladih astronoma i slično. Dakle, osobe koje su već otvorenog uma i ne poznaju regionalne granice. Bojim se kako će odreagovati mladi balvan kada se nađe u nepoznatom okruženju, jer čak i kada su ekskurzije organizovane u domaćoj zemlji dolazi do problema baš zbog takvih (potuku se međusobno, sa lokalcima itd), s tim što bi u drugoj zemlji odjeknulo u nebesa i dovedeno u vezi sa nacionalnom osnovom.

a li mislite da bi regionalna Ministarstva prosvete bila zainteresovana da ovako nešto preporuče školama? 

Realno, i ovo im je već dovoljno kompleksno za vođenje, zamisli treba dati plate zaposlenima (svašta). Bojim se da Ministartstvo odovano nema viziju niti ideju kuda treba da ide obrazovanje. S druge strane, ko zna - ako ne pokušaš(mo) nećemo saznati. Takođe, dodao bih da inicijativa pre svega treba dođe s druge strane - od roditelja i dece preko škola. Ne vidim nikakvu prepreku da direktor škole u Novom Sadu pozove direktora škole u Rijeci i organizuju međusobne posete.

Je l' ima neko ideju kako da se ovo organizuje da bude održivo, pa da se troškovi za srednjoškolska putovanja dodatno smanje i ko bi to mogao da finansira? (neki strani fond koji inače finansira projekte 'pomirenja' na našim prostorima, neko ministrastvo, nečija bogata tetka iz Nemačke koja bi za ovo donirala pare; nazivi, imena, mejlovi, kontakti)

Koliko znam, svaka ekskurzija je održiva zato što se plaća. Donacije bi mogle biti usmere ka promovisanju takvih aranžmana, ali to je već deo posla agencija koje organiziju (i svakako imaju interes da to rade). S druge strane, njima treba približiti takvu ideju i za to bi možda mogli pomoći ljudi iz NVO organizacija poput SAVA-e.

I na kraju, prethodna dva posta su totalno offtopic. Ako ovde (KP) naiđeš na prepreke, mogu da zamislim kakav bekhend ćeš doživeti u Ministarstvu 

Edited March 24, 201510 yr by sofra

Ne vidim nikakvu prepreku da direktor škole u Novom Sadu pozove direktora škole u Rijeci i organizuju međusobne posete.

 

Ne vidim ni ja, moj  srednjoškolski odlazak u inostranstvo, koji je jedini ličio na putovanje, je bio proizvod dogovora entuzijastične profesorke jezika i direktorke škole u Rusiji; ali nema puno takvih primera ni takvih škola, a i kad se dešava, idu male grupe đaka. Ono što je pojam ekskurzije danas ne bih ja u putovanje ni svrstala.

Kad je u pitanjui zbližavanje škola i stvaranje direktnih kontakata po celoj Evropi (a i na drugim kontinentima) Britanski savet je 2011-2013 organizovao ceo jedan projekat na tu temu

http://www.britishcouncil.org.ng/programmes/education/schools-projects/connecting-classrooms 

Nijedna jedina škola iz Srbije koja je u to bila uključena, a bilo ih je 15, nije realizovala posetu drugoj školi, iako je postojala aktivna komunikacija među profesorima (očito ne dovoljno aktivna), slanja Culture box-ova (džidžabidže karakteristične za zemlju i kulturu), dopisivanja, skajpovanja, male novinarske redakcije koje su sarađivale sa BBC-jem, napravljena je društvena mreža za učenike na kojoj su maloletni srednjoškolci bili zaštićeni kao mali beli medvedi (BC kao ozbiljan igrač, zaštita dece na Internetu, blabla). Škole su birane po nekakvom elitističkom kriterijumu i uz sve te uslove i iskusne budže koje su nadzirale celu stvar, ništa se konkretnije od komunikacije preko interneta i poštanski, nije desilo.

Ja lično sam prilično razočarana što se to tako završilo. 

Očigledno da taj, nazovimo ga za ove potrebe 'elitizam', ne valja i ne funkcioniše, ni kad su škole, ni kad su đaci u pitanju. Razmena (dogovor dva direktora škola npr) i odvođenje malog broja đaka negde jeste korak, ali nije baš neki pomak, a naročito što se svi trude da vode 'dobru, uzornu decu', a oni kojima bi ovakve razmene/posete/ekskurzije najviše značile za lični razvoj ostanu van priče. 

I za ovo što ja imam u vidu bi nam trebala masovnost kakvu podrazumevaju ekskurzije; a program da ima karakter kakav ima razmena (sa dovoljno slobodnog vremena za kulturna zbližavanja na nivou jurcanje-za-nečijim-lepim-očima/nogama, jer je to prostor za stvaranje najjačih veza (kulturnih i drugih), sjajan izvor motivacije za nekoga ko ima 15-18 godina i divljaju mu hormoni).

A da se razbije taj krug 'škoskih razmena u elitističkom krugu' potrebne su dodatne finansije; a i da bi mogla većina, a naročito ona često uskraćena većina, mogla da putuje. Hvala za SAVU.

Edited March 24, 201510 yr by Duya

Ne treba ništa njima posebno objašnjavati. Jer svako objašnjenje je zapravo krivo. Odnosno, u svim tim objašnjenjima koja oni danas slušaju – a čuju objašnjenja sa srpske strane, objašnjenja sa hrvatske strane, iz Bosne, sa Kosova – svako ima svoju istinu. Čuće taj mladi svijet objašnjenje i od nas defetista, nas disidenata, mirotvoraca i opet je to jedna od istina. Svoju istinu mladi će već pronaći sami, kroz život, muziku, književnost i kroz seks.

– Rade Šerbedžija

Evo jednog iskustva. Pre 13 godina, tri gimnazijske profesorice – iz Opatije, Pančeva i Sarajeva – napravile su ogledni projekat: po 10 odabranih gimnazijalaca iz svake države provelo je sedam prolećnih dana u Opatiji. Kamp je bio posvećen "regionalnoj toleranciji". Geslo koje smo mu napisali glasilo je: "Bez tolerancije nema zajebancije".

Bila je to serija sasvim kvalitetnih radionica (filmska, novinarska, kazališna, čak i radionica izrade majica u batik tehnici), kao i organizovanih druženja (učili smo da igramo balote i da pravimo drvene kuće u šumama istarskog zaleđa). Sve je to platio neki evropski fond za balkansko pomirenje (ili neka slična agencija za pranje para i mlaćenje slame), a mi smo em besplatno uživali em smo štošta i naučili. Bilo je tu zaljubljivanja, pijanog pevanja četničkih, ustaških i Balaševićevih pesama, ozbiljnih debata o bogovima, ideologijama i veroispovestima – svega čega i treba da bude. Nije bilo niti jednog incidenta.

U to vreme građanima Srbije bile su potrebne vize za Hrvatsku. Ratne rane bile su slanije nego danas i mnogi su se roditelji plašili da pošalju svoju decu. Pančevačka profesorica skupila je nas desetoro, no nije to prošlo glatko: pola prve ekipe je odustalo, a mnogi roditelji dolazili na konsultacije, raspitivali se, tražili garancije da će sve biti okej. Čak su i moji roditelji meni održali predavanje o tome šta ne smem da govorim javno ili previše glasno.

Osim zajebancije, šta je ostalo? I više nego što smo se nadali. Ostala su trajna prijateljstva: prošle godine napravili smo "reunion" i u Opatiji i u Pančevu. I ove godine ćemo se videti. Ta profesorica iz Opatije, Mira Verunica, veliki je fan Kluba putnika: već je naručila pet knjiga i organizovaće nam književno veče i izložbu čim bude izašao Bantustan. Sanja Prodan, fototografkinja čije fotke sporadično objavljujemo, takođe je deo te stare opatijsko-pančevačke ekipe.

Kad se osvrnem, bez preterivanja mogu reći da mi je to bila najvažnija ekskurzija u životu, i u mnogo čemu formativno iskustvo. Tada sam zavoleo putovanja, otvorio se prema svetu i shvatio koliko je živ kulturni prostor našeg mnogoimenog jezika. Mnogo toga što danas radim ima svoje korene i u tom jednom malom jednonedeljnom prolećnom kampu.

Edited March 25, 201510 yr by Uroš Krčadinac

Урошева поента: Учите како се пишу пројекти који се финансирају из којекаквих ЕУ фондова.

Може и код наших држава, али ту се финансирање углавном добија преко везе.

Danas bi neki takav projekat mnogo teže prošao nego pre 13 godina. Stanje je mnogo stabilnije. Soroševci su se prebacili na druga žarišta.

S druge strane, danas je mnogo veća šansa da se nasumični profesori iz regije dogovore o nekom takvom kampu ili ekskurziji bez pomoći stranih fondova. Uostalom, ekskurzija ko ekskurzija. Umesto u Budimpešti, klinci iz Beograda mogu se opijati i u Banjaluci, Sarajevu ili Rovinju.

Само га преименујеш из помирења у културу или прекограничну сарадњу.

Не потцењивати фондове ЕУ, нису Сорошевци једини с новцима

Vremenom verujem da ćemo se navići jedni na druge i da nam neće biti strane ni ekskurzije (posebno domaćinima zbog zarade). S tim u vezi, verujem da će ekskurzije pre biti posledica regionalnog zbližavanja usled ekonomskog interesa (dobro onima koji idu, dobro onima koji su domaćini) nego što će ekskurzije opametiti region.

Ekonomski interesi su vrlo zdrav razlog da se ljudi povezuju i udružuju. Kamo sreće da su nam svima umesto bajki o bratstvu i jedinstvu pričali realekonomske priče o trgovinskim vezama, lokalnim ekonomijama i koristi od regionalnog tržišta.

Svaki odnos je zasnovan na nekoj vrsti interesa, pa i ljubavni: neka osoba zadovoljava moje emocionalne potrebe, ja zadovoljavam potrebe te osobe. Zaljubljivanje je hormonalno pijanstvo, dok je trajna ljubav razumevanje obostranih potreba i interesa.

Сагласан са Лазом и Бехемотом. А и довољно су стари да сами бирају где би ишли.

Dabome, ne treba na silu nikoga voditi bilo gde, samo treba proširiti ponudu. Neko će u Grčku, neko na Jadran.

I na kraju, prethodna dva posta su totalno offtopic. Ako ovde (KP) naiđeš na prepreke, mogu da zamislim kakav bekhend ćeš doživeti u Ministarstvu 

Možda jesu offtopic a možda i nisu. Ne zaboravi da ovde pričamo o tinejdžerima koji su već gotovo formirane ličnosti i da džabe bilo (konja vranih, po livadi razigranih) bilo kakvih projekata ako su zaboravi na najbitniji faktor- zajebavancija koja je srž svake ekskurzije.

Podržavam sve i slažem se da na mnogo čemu treba raditi da se promeni svest budućih generacija.

A najpre bi trebalo da se promene, čini mi se, starije generacije jer ta nacionalna mržnja (a i ostale grozne stvari tipične za ovaj region) dolazi prvo iz porodice.

Nisam jedan od onih koji misle da je "u stara vremena bilo drugačije i da se poštovao red". 

Sa ovog foruma poznajem Elefterosa i Kuduna preko dvadeset godina.

Sećam se da je nastavnica engleskog bežala iz učionice zbog njega i pretila direktorom, nosio je trenerku, šišao se na tarzanku i bio je vatreni navijač F.K. Voždovac.

I šta mu fali sada? Momak i po, pred ženidbu. Pisac. Na doktorskim studijama

Kudun je bitanga bio i bitanga ostao, ali poenta je jasna- .sve dođe na svoje vremenom, a takva neka akcija bi bila mnogo efikasnija da se primeni kada su deca mnogo mlađa.

Što se mene tiče, podržavam sve, ispijam kafu i molim se bogovima i šaljem mir i ljubav.

Eh svašta, tinejdžeri su već formirani i ne možeš ih menjati, a menjao bi one starije Ovde i ne pričamo o celokupnoj promeni i pravljenju Hipi oaze na Balkanu - radi se o dovođenju stvari u normalne tokove gde će pre svega o mestu odmora/ekskurzije uticati odnos kvaliteta i cene mesta gde se ide, a ne strah o mogućim incidentima. Na primer, pre par godina sam odmarao u Dubrovniku zato što sam našao za zanimljivo, povoljno i blizu. Kada se budemo vodili time, verujem da će zemlje Balkana moći da kažu da su uplovile u mirne i tople vode.

Možda jesu offtopic a možda i nisu. Ne zaboravi da ovde pričamo o tinejdžerima koji su već gotovo formirane ličnosti i da džabe bilo (konja vranih, po livadi razigranih) bilo kakvih projekata ako su zaboravi na najbitniji faktor- zajebavancija koja je srž svake ekskurzije.

Upravo to i jeste poenta: da se ljudi zajebavaju, druže, pevaju, unakrsno izgube nevinost i ostanu im lepe uspomene koje će biti seme -- makar koliko malo -- jednog boljeg Balkana, oslobođenog kolektivnih mržnji i strahova.

само да не буде:

Upravo to i jeste poenta: da se ljudi zajebavaju, druže, pevaju, unakrsno izgube nevinost i ostanu im lepe uspomene koje će biti seme -- makar koliko malo -- jednog boljeg Balkana, oslobođenog kolektivnih mržnji i strahova.

Slažem se