Osećaj koji čovek ima kada nekome prenosi znanje malo šta može da zameni. Satisfakcija koju donosi znatiželjni pogled mladog uma spremnog za saznanje daje snagu za prevazilaženje frustracije zbog onih za koje znanje nije vredno pažnje. No, za pravog učitelja ne postoji izgubljena duša. On vredi onoliko koliko zavređuje pažnju onih koje uči, jer zna da njegova svrha nije da mladi um oblikuje, već samo da mu da smernice i slobodu koje su mu potrebne da bi se oblikovao sam. Pogledati učenika u oči i ostati pred njim potpuno ogoljen i ranjiv znači biti iskren prema sebi i svojoj dužnosti. Kao nekoga ko je svesno odabrao put obrazovnog radnika i ko se trudi da ga savesno prati, raduje me svaka mogućnost upoznavanja sa različitim metodama rada u obrazovanju. Obrazovanje i vaspitanje osnova su svakog sistema i države, jer utiču na sve aspekte društvenog života. Kada se upoznate sa obrazovnim sistemom jedne države, dobijate odličan uvid u vrednosti te kulture, a i samih ljudi. Za upoznavanje svesti...

Pročitajte Škola bez zvonca i ocena

Da, jako zanimljiv tekst. 

Kod nas je sistem takav da je vecina dece nezainteresovana da uci. Roditelji se jos manje interesuju za to, i jedino sto drzi da se ceo sistem ne srusi, je OCENA. BROJCANA. 

Pricam sa jednom koleginicom, koja je meni nekada bila uciteljica, a sada smo kolege, kako izdrzava sa svojim odeljenjem, jer znam da ima nekoliko, nazvacemo drustveno pozeljnim nazivom, nemirnije dece. Kaze, da su malo bolji od drugog razreda, jer su tad pocele ocene, pa jedino reaguju na njih, niza ocena, veca kazna kod kuce. Imas dece koja su oguglala na svaki autoritet. Kaze uciteljici da njega ne interesuje koju ce ocenu dobiti, i da mu upise keca slobodno. Pricamo o deci do 4. razreda, A posle kako to izgleda, dovoljno je prosetati skolskim hodnikom dok je odmor, da vidis kako se ponasaju. Odvale vrata iz sarki od WC-a, odvale lavabo, tuce, pretnje, podmetanja... Znate i sami, verovatno. 

Ovakav sistem obrazovanja bi bio i kod nas moguce, i mislim da bi bio pun pogodak, ali bi isto morao da bude bez ocena kakve danas poznajemo. Zasto imamo svake godine imamo toliki broj vukovaca? Jer svaka skola, nastavnik, zeli da ima sto bolji prosek, da ucenici se kod njega upisuju i daje dobre ocene. Posle se taj uspeh vidi kad dodju u srednju skolu ili na fakultet i tako dalje. 

Kod nas sve ide linijom manjeg otpora. Tako bi se i sad birali laksi predmeti, kod nastavnika sa boljom prodjom...

Да ли је могуће полемисати о тексту са аутором или је то само привилегија данских ђака?

Nadamo se da će se Filip javiti

Puno pozdrava, pre svega, i moje izvinjenje za zakasneli odgovor, u bespucima Srema nije bilo struje. Moram da kazem da mi je drago sto je ovaj tekst izazvao pozitivnu reakciju i zelju za polemisanjem na zadatu temu. 

Gotovo u potpunosti bih se slozio sa vama kada je u pitanju srpski skolski sistem. Slazem se da bi takva promena donela mnogo toga dobrog, no, mislim da bi to kod nas bio proces koji bi trajao bar tri puta duze nego na svim drugim mestima. Verovatno bi bilo potrebno nekoliko generacija djaka da bi se bas pun efekat dosegao, a i verovatno bi nadlezni organi, uplaseni inicijalnim otporom, poceli da odustaju od krajnjih ciljeva pa bi na kraju zavrsili sa nekom rugobom od sistema koja lebdi negde izmedju. Kao sto je sad slucaj sa visokim obrazovanjem. Duboko sam uveren da u nasoj kolektivnoj svesti postoji pre svega patoloski strah od promena, a drugo, da postoji strah od prevelike slobode. Mozda se meni bar tako cini, sa istorijske perspektive. 

Ja sam se prvi put upoznao sa uopste takvom idejom negde na trecoj godini studija kada sam procitao knjigu Aleksandra Nila "Slobodna deca Samerhila", knjiga koja oblikuje teoriju jednog takvog potpuno otvorenog sistema obrazovanja, u potpunosti usmerenog deci, a na osnovu iskustva rada takve skole vec nekoliko decenija. Ovo sto sam iskusio tamo me je u velikoj meri asociralo na to sto sam procitao. 

Kratkorocno, ovo bi dovelo anarhiju u nase skole. Pa zamislite ucenike koji u ovom nasem represivnom sistemu obrazovanja ne prezaju vise ni od cega kada bi se nasli potpuno slobodno, ko zna sta bi bilo... Ali vec prva generacija djaka koja bi krenula od pocetka tako u skolu i istu zavrsila po tom sistemu, bila bi znatno drugacija. Bitna stvar je kucno vaspitanje. Po meni, kod nas decu ni u skoli, ni kod kuce (cast izuzecima) niko ne uci da budu individue i zaista slobodni, to mnogi pohvataju sami tokom zivota kad odrastaju...

Moralo bi prvo ponešto da se promeni i u porodici i društvu, da bi se moglo menjati u školi. 

U ovom trenutku i u ovakvoj sadašnjosti, toliko omražene u Srbiji nevladine organizacije bi mogle i trebalo bi da imaju mnogo jaču i važniju ulogu. Slažem se sa Filipom da sistem ne može da se menja s neba pa u rebra, a još manje u Srbiji.

Poslednjih pet godina se bavim radom sa mladima i poslednjih par godina držim treninge i organizujem multilateralne razmene mladih koje se zasnivaju na metodologijama neformalnog učenja. Garantujem životom da su klinci sa kojima sam radila na tim projektima naučili za 10 dana ono što u školi ne nauče nikad. A pritom, zabavljaju se dok uče i svima to bude najlepše iskustvo u životu. Ne zato što sam ja neki super trener, već jednostavno jer je metodologija takva kakva je.

Naravno, u Srbiji ni za ovo nema sluha, NVO su strani plaćenici i ne treba da postoje. A zapravo, NVO mogu da, paralelno sa postojećim nesrećnim sistemom započnu tu prekopotrebnu revoluciju u obrazovanju. Da ima više takvih projekata koji mogu da se bave najrazličitijim stvarima (od ljudskih prava, zdrave ishrane, kreativnosti....), da više mladih ima pristup takvom obrazovanju počeli bi da se menjaju, rekli bi i svojim drugarima da idu na projekte, pozitivni efekti bi se multiplikovali.

Slažem se da porodica isto igra važnu ulogu, ali ne zaboravite u kakvom sistemu i okolnostima su i ti roditelji bili obrazovani. Ne bih se previše oslonila na njih.

Zapravo.. kad se radi o ovoj temi sve je toliko pogrešno i jako je teško i smisliti odakle treba da se počne... Barem meni... 

Evo, osim Danske, imate i primer Finske, i tamo se u školi izuvaju cipele, a nastavnicima se govori "ti". Oni su svoju reformu započeli pre nekoliko decenija, odavno nemaju ocene, a pre neki dan su objavili i da ukidaju predmete do 2020. Učenici će pratiti kurseve od nekoliko nedelja i svaki taj kurs će imati komponente raznih predmeta. Cilj im je da bolje pripreme decu za tržište rada i da daju prioritet 4K - komunikaciji, kritičkom mišljenju, kreativnosti i kolaboraciji... Ovo su ujedno i ključne preduzetničke veštine.. E sad, u Finskoj je npr učiteljski fakultet jedan od najtežih za upisati, a u Srbiji oni koji nigde ne mogu da se upišu završe učiteljske i vaspitačke... (ljudski resursi - još jedan problem).. a posle i korak unazad, ko piše knjige, ko piše zakone.. i tako u nedogled..

Ja bih na ovu temu mogla do prekosutra...

Edited April 7, 20159 yr by golosina

Nije to toliko strah od promena koliko nezainteresovanost za promene, podvrsta nezainteresovanosti za bilo šta. Pričali su mi nedavno u Valensiji kako je grad hteo da sruši jedan stari kvart i tamo napravi bulevare sa šest traka, pa su stanovnici kvarta izašli na ulice i došlo je to tuča sa milicijom u kojima su učestvovali svi, od dece do stogodišnjih staraca. I eno ga, njihov barrio još uvek stoji, grad je odustao od rušenja. I dalje sa svakog drugog prozora visi poruka ne damo kvart. Pokušao sam da zamislim tako nešto ovde kod nas.

Mislim da su ovde ljudi u takvom stanju duha da bi dobar deo mirno pošao na streljanje. Ideja borbe za nešto poput, recimo, promena u školstvu svetlosnim je godinama daleko od svesti našeg građanina. 

Интересантна прича лепо преточена у чланак. Веома се осећа ауторов занос.

 

Velika razlika u odnosu na naše osnovnoškolsko obrazovanje jeste to što ne postoje ocene – bar ne sa numeričkim vrednostima.

Како их рангирају у даљем школовању? Само на основу пријемног испита? Каква је суштинска разлика између нумеричких и описних оцена? Нема рачунања просека?

 

Pošto nastavnik ne može nečiju nezainteresovanost da sankcioniše niskom ocenom, on jednostavno sugeriše roditeljima da bi njihovo dete trebalo usmeriti u drugom pravcu. Tu dolazimo do druge važne stvari: većina nastavnih predmeta je izborna, a ponuda je veoma velika.

Могу да искључе физику, математику, хемију, биологију и одаберу ликовно, француски језик, дански језик и књижевност и домаћинство? Или како?

 

Međutim, njihovo vreme nije isparcelisano pojedinačnim časovima od 45 minuta – u školi ne postoji zvono koje označava početak i kraj časa! Kada koji čas počinje, kada se završava, a kada dolazi koji predmetni nastavnik – stvar je dogovora nastavnika i učenika.

Како врше селекцију ученика у одељење? Колико ученика има у једном одељењу? Како то изгледа у пракси, нпр. једном ђаку може бити досадна физика и његова перцепција времена ће бити доста другачија на часовима физике од ђака који има склоности ка физици али не воли књижевност?

 

Uostalom, u svakom trenutku časa, dete koje ne može ili neće da prati nastavu iz nekog razloga može samo da izađe.

И како то изгледа? Учионица буде полупразна? Како надокнаде изгубљено?

 

Centralna soba je mesto gde se učenici svih odeljenja sliju kad imaju pauzu, pa se druže međusobno da ne budu sputani pripadnošću određenom odeljenju.

У Србији за то служи школско двориште

 

Svaka učionica ima svoj wireless, te su učenici slobodni da tokom časa koriste svoje uređaje; oni se čak i stimulišu u tom pravcu, kako bi mogli još bolje da prate priču, proširuju znanje, istražuju, ali i da se zabave ako im je dosadno.

Јесу ли радили истраживање како ову могућност ђаци заиста користе?

 

zašto su navijači u Srbiji tako nasilni?!

 

Pitali su me i o obrazovnom sistemu u Srbiji, uz komentare kako je „u Danskoj škola sranje!”

И шта кажу стручњаци на ово, и поред свега су незадовољни, а притом им је база, оно на чему се касније надограђује знање у даљем школовању, тања? Затим, није ли изражавање у границама пристојности цивилизацијска тековина?

Какав је крајњи ефекат? Аутор је школу завршио у Србији, зар не? И шта му фали? Врло квалитетан кадар са пуно ентузијазма.

Делује идилично, међутим, помало личи на Хакслија, недостају Бете и Гаме, али ни то није далеко...

Nije to toliko strah od promena koliko nezainteresovanost za promene, podvrsta nezainteresovanosti za bilo šta. Pričali su mi nedavno u Valensiji kako je grad hteo da sruši jedan stari kvart i tamo napravi bulevare sa šest traka, pa su stanovnici kvarta izašli na ulice i došlo je to tuča sa milicijom u kojima su učestvovali svi, od dece do stogodišnjih staraca. I eno ga, njihov barrio još uvek stoji, grad je odustao od rušenja. I dalje sa svakog drugog prozora visi poruka ne damo kvart. Pokušao sam da zamislim tako nešto ovde kod nas.

Какав је образовни систем у Шпанији? Налик данском?

Честа је грешка, помало несхватљива, да људи посматрају појаве, догађаје изван контекста, околности у којима се дешавају...

Edited April 7, 20159 yr by раноранилац

Slazem se u potpunosti! Ali je apsolutno izlisno pricati kod nas o reformi i potencijalnim modelima sistema obrazovanja jer prvenstveno nedostaje strategija i jasan cilj. Tj. postoji cilj, ali je on porazavajuci. Osnovna kategorija uspesnosti u nasem obrazovanju je statistika. U visokom obrazovanju je strategija doseci odredjen procenat visoko obrazovanih i to se cini na ustrb kvaliteta i zdravog razuma. Samoubilacke tendencije jedne drzave! Potpuno odsustvo bilo kakvog vrednosnog sistema i prepoznavanja istinskih potreba. No, nije to problem politike, politika je uvek bila najgora moguca, problem je svesti ljudi.
Ne plase se ljudi svake promene, uglavnom se plase onih na bolje! Plase se pragmatizma... To je ta kolektivna tvrdoglavost i razorni inat. Bilo je dosta primera nase zainteresovanosti i za borbu i za promene, ali je (skoro) svaki put bilo kontraproduktivno. Iz dana u dan sam sve vise fasciniram stranicom "Dnevna doza prosecnog Srbende" na Fejsbuku, koliko god prizemno zvucalo, mislim da je to najbolja studija srpskog mentaliteta ikada sprovedena!
Necu ni da se osvrcem na sebe i proces pripremnja za poziv obrazovnog radnika tokom studiranja. Pa menjalo se iz godine i godinu i to sve bazirano na odvratno zastarelim i nelogicnim modelima i uzorima, sa malo ili nimalo vrednosti. 

Licno ne volim da pricam o konkretnim primerima, bas zato sto je to apsolutno stvar percepcije. Ako govorimo, govorimo opstim stavovima o opstim vrednostima.

Ne postoji u danskom obrazovanju nikakvo rangiranje sve do trenutka kada upisuju fakultet, sto se opet vrsi na osnovu numerickih ocena koje postoje u srednjoj skoli, a i tu se vise cene individualni kvaliteti kandidata kroz nekoliko oblika testiranja. Kasnije, kada se dodje do jos visih nivoa obrazovanja, kao sto su post-diplomske studije, ceni se iskljucivo licni kvalitet kandidata iskazan kroz kvalitet njegove ideje za njegov buduci rad i istrazivanje. To mogu da potvrdim na osnovu licnog primera posto sam upravo prosao kroz proces aplikacije za doktorske studije u Danskoj. 

Odeljenja su dosta velika, sva imaju preko 30 djaka, cini mi se da se i spominje negde u tekstu. Nadao sam se da cu tekstom uspeti da docaram taj duh forsiranja individualizma u njihovoj filozofiji obrazovnja, jer zaista djaci sami da biraju u cemu ce ucestvovati i koliko. Nema tu nista nejasno. Postoje predmeti koji su obavezni za pohadjanje, ali nista nije obavezno za ucestvovanje. Ako neko dete i mora da sedi tokom skolovanja na engleskom, ne znaci da mora i da ga zna na kraju. A opet, 95% stanovnistva tecno govori engleski. Kod njih jednostavno ne postoji izgubljeno u smislu gradiva, postoji izgubljeno samo u smislu duha. Izrazavanje u granicama pristojnosti ja ne vidim kao civilizacijsku tekovinu vec kao veoma relativan pojam, a i odlicnu formulu za gusenje nesputanosti duha i necije slobode. Pomislio bi covek da tamo vlada anarhija, a mislim da bi se svi slozili da bas i nije tako. Nisu dzabe jedna od najbogatijih, najuredjenijih, najproduktivnijih nacija, pa mo mnogim clancima na internetu i najsrecnija nacija na Svetu. Svuda ima nezadovoljstva, samo je ono procentualno negde manje, a negde vece.

Na Jutjubu je moguce naci bar nekoliko primera divljanja fudbalskih navijaca i u zemljama u kojima se fudbal ne igra, ali poredjenje stvarno nije na mesti. Oni koji imaju tu reputaciju, imaju je s razlogom.

Pa ako sudim o sebi na osnovu obrazovanja u Srbiji, mnogo toga mi fali! I apsolutno verujem u to da sam ovakav kakav sam ispao u zivotu ispao najmanje, ili nimalo, zahvaljujuci formalnom skolovanju. A i isao sam u neke skole koje bas imaju dobru reputaciju...

Sto se tice skolskog dvorista, na primer, samo 4 ucenika u odeljenju od 30 i nesto u kojem sam ja bio se ne bavi aktivno nekim sportom. A skola ima bolje sportske terene i uslove od SD Crvena Zvezda recimo. 

Sto se tice koriscenja interneta, na osnovu svog iskustva, dok sam im ja pricao o Srbiji, oni su na Guglu trazili slike Beograda, slike nase hrane, istorijskih dogadjaja i pokusavali da Google translate da nauce neke reci na srpskom... Ali, mozda je to samo bilo tad, mozda inace traze pornice! A mozda oni jednostavno nemaju pojam zloupotrebe u svojoj svesti...

Sto se tice skolskog dvorista, na primer, samo 4 ucenika u odeljenju od 30 i nesto u kojem sam ja bio se ne bavi aktivno nekim sportom. A skola ima bolje sportske terene i uslove od SD Crvena Zvezda recimo.

Очекивано, обзиром на то да им је БДП по становнику више од 10х већи.

 

Sto se tice koriscenja interneta, na osnovu svog iskustva, dok sam im ja pricao o Srbiji, oni su na Guglu trazili slike Beograda, slike nase hrane, istorijskih dogadjaja i pokusavali da Google translate da nauce neke reci na srpskom... Ali, mozda je to samo bilo tad, mozda inace traze pornice! A mozda oni jednostavno nemaju pojam zloupotrebe u svojoj svesti...

Узми у обзир да гостујућу предавачи, посебно из, за њих егзотичне државе, изазивају повећано интересовање. Последња реченица је последица идеализације и као таква није релевантна.

Pa ako sudim o sebi na osnovu obrazovanja u Srbiji, mnogo toga mi fali! I apsolutno verujem u to da sam ovakav kakav sam ispao u zivotu ispao najmanje, ili nimalo, zahvaljujuci formalnom skolovanju. A i isao sam u neke skole koje bas imaju dobru reputaciju...

Делимично си у праву. Каква је репутација ове њихове школе у којој си био у оквиру њиховог система?

BDP nije prirodna karakteristika neke drzave, s razlogom nosi epitet drustvenog proizvoda... Slazem se da poseta jednog stranca moze da deluje stimulativno na djake, sasvim sigurno je tako i u Srbiji... Poslednja recenica je posledica samokriticnosti pripadnika jednog naroda!

No, nije to problem politike, politika je uvek bila najgora moguca, problem je svesti ljudi.

Дефиниши "увек"

 

Ne plase se ljudi svake promene, uglavnom se plase onih na bolje! Plase se pragmatizma... To je ta kolektivna tvrdoglavost i razorni inat.

Шта мислиш да је узрок овоме?

 

Iz dana u dan sam sve vise fasciniram stranicom "Dnevna doza prosecnog Srbende" na Fejsbuku, koliko god prizemno zvucalo, mislim da je to najbolja studija srpskog mentaliteta ikada sprovedena!

Каква је "дневна доза просечног Данценде"?

 

Ne postoji u danskom obrazovanju nikakvo rangiranje sve do trenutka kada upisuju fakultet, sto se opet vrsi na osnovu numerickih ocena koje postoje u srednjoj skoli, a i tu se vise cene individualni kvaliteti kandidata kroz nekoliko oblika testiranja. Kasnije, kada se dodje do jos visih nivoa obrazovanja, kao sto su post-diplomske studije, ceni se iskljucivo licni kvalitet kandidata iskazan kroz kvalitet njegove ideje za njegov buduci rad i istrazivanje.

Интересантно. Не постоји рангирање средњих школа? Прелазак из основне у средњу је само формално?

 

Odeljenja su dosta velika, sva imaju preko 30 djaka, cini mi se da se i spominje negde u tekstu.

30 ђака са развијеним индивидуалним духом се тако лако усагласи око трајања часа, при чему вероватно имају различита интересовања, осим ако се селекција у одељења не врши по том принципу?

 

Nadao sam se da cu tekstom uspeti da docaram taj duh forsiranja individualizma u njihovoj filozofiji obrazovnja, jer zaista djaci sami da biraju u cemu ce ucestvovati i koliko. Nema tu nista nejasno. Postoje predmeti koji su obavezni za pohadjanje, ali nista nije obavezno za ucestvovanje. Ako neko dete i mora da sedi tokom skolovanja na engleskom, ne znaci da mora i da ga zna na kraju. A opet, 95% stanovnistva tecno govori engleski. Kod njih jednostavno ne postoji izgubljeno u smislu gradiva, postoji izgubljeno samo u smislu duha.

Колико су деца зрела и свесна да сама одлучују шта ће учити?

 

Izrazavanje u granicama pristojnosti ja ne vidim kao civilizacijsku tekovinu vec kao veoma relativan pojam, a i odlicnu formulu za gusenje nesputanosti duha i necije slobode. Pomislio bi covek da tamo vlada anarhija, a mislim da bi se svi slozili da bas i nije tako.

 

Nisu dzabe jedna od najbogatijih, najuredjenijih, najproduktivnijih nacija, pa mo mnogim clancima na internetu i najsrecnija nacija na Svetu. Svuda ima nezadovoljstva, samo je ono procentualno negde manje, a negde vece.

Да ли им је систем образовања одувек овакав или је ово новина?

 

Na Jutjubu je moguce naci bar nekoliko primera divljanja fudbalskih navijaca i u zemljama u kojima se fudbal ne igra, ali poredjenje stvarno nije na mesti. Oni koji imaju tu reputaciju, imaju je s razlogom.

Последица информисања, пропаганде Да ли би исто питање поставили гостујућем предавачу из Енглеске, Пољске итд.?

BDP nije prirodna karakteristika neke drzave, s razlogom nosi epitet drustvenog proizvoda...

Ко је то рекао? ОК, занемаримо БДП. Они су доста богатији, утолико им је лакше да изграде боље спортске терене, то је био смисао.

Poslednja recenica je posledica samokriticnosti pripadnika jednog naroda!

Реченица где кажеш да они "можда немају појам злоупотребе у својој свести"   Народ? А који народ то можда има?

Za one koji nisu već gledali:

http://www.ted.com/talks/ken_robinson_says_schools_kill_creativity?language=en

Питања отераше аутора? Хвала на досадашњим одговорима, надам се да су сва ова сазнања била интересантна још некоме и очекујем нове текстове.

Што се теме тиче, примена данског образовног система у Србији ми је налик покушају неког ентузијасте, познаваоца и љубитеља аутомобила и аутомобилских трка да свој стари комбајн који још увек користи за жетву претвори у тркачки аутомобил. Шта год да учини, комбајн у ауто тркама неће постићи никакав резултат, само што више не би био употребљив ни за жетву. А било би добро ако би уопште могао да се упали након свих модификација. Једино што се комбајн може купити и нов, а образовни систем не и потребне су године за обнову. Пун је свет реформатора данас, али да би се нешто мењало на боље, потребно је да се дубље разуме. Није спорно да су одређене промене и подстицање креативности добри.

Могло би се чак рећи да сам помало сагласан са аутором

За крај, пошто су цитати овде популарни, да цитирамо Гандија: "Буди промена коју желиш да видиш у свету".

Nije to toliko strah od promena koliko nezainteresovanost za promene, podvrsta nezainteresovanosti za bilo šta. Pričali su mi nedavno u Valensiji kako je grad hteo da sruši jedan stari kvart i tamo napravi bulevare sa šest traka, pa su stanovnici kvarta izašli na ulice i došlo je to tuča sa milicijom u kojima su učestvovali svi, od dece do stogodišnjih staraca. I eno ga, njihov barrio još uvek stoji, grad je odustao od rušenja. I dalje sa svakog drugog prozora visi poruka ne damo kvart. Pokušao sam da zamislim tako nešto ovde kod nas.

 

Mislim da su ovde ljudi u takvom stanju duha da bi dobar deo mirno pošao na streljanje. Ideja borbe za nešto poput, recimo, promena u školstvu svetlosnim je godinama daleko od svesti našeg građanina.

ПС. Никако да укачим поенту ове приче из Валенсије. Грађани су се побунили против рушења старог кварта и грађења новог булевара, дакле против промена. А пре и после се критикује незаинтересованост за промене и удаљеност промена "светлосним годинама" од "свести грађана" у Србији!? Такође, учесници у овој дискусији наводе потешкоће у мењању образовног система Србије, ака пасивни отпор. Поредећи са грађанима Валенсије, разлика је једино у приступу пасивно-активно. Да ли се сугерише да се у Србији треба физички обрачунати с реформаторима до интервенције полиције? Онда би се ценило? Да ли је и "свест" Шпанаца "светлосним годинама" далеко од промена? Заиста не разумем.

Не знам колико је шведски образовни систем налик данском, али ако није да им се јави да се угледају јер и поред бројних реформи изгледа прилично назадују. Чланак о томе- http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=04&nav_category=78&nav_id=987880