Rupa u koju svijet curi: feniks, Aristotel, Las Vegas, Bor

Dođem ja u Bor neku noć, kad tamo feniks. Nadvio se nad gradom; zuji, škripi, crveni, vrti – ne boji se smrti. U mraku osvjetljava krčme, djecu, kanalizacijske odvode i lažnu babu.Pratimo sad lažnu babu lica crvenog od feniksovog sjaja koja mi objašnjava kako to nije feniks nego golub i u zapečaćenoj fascikli uručuje propratnu dokumentaciju; to je sve kupio neki biznismen, kaže, biznismen i nasilno ugradio samovrtećeg goluba, golub je zaštitni znak Bora, kaže, ja klimam glavom. (I dalje znam da nije golub nego feniks, lažna baba ne izmišlja zato što je zla nego zato što joj je po stare dane puno lakše živjeti u gradu iznad kojeg noću kruži nekakav golub, nego nekakav plamteći feniks.)Narednog dana u Boru bila je i apokalipsa, ali rekli su mi da se ništa ne oduševljavam, pošto bude po jedna svaki dan. I ostanem ja još jedan dan kad fakat i sutra apokalipsa. A svaki dan počinje na isti način: jednake, debele, sive zgrade iz daljine nahrupe k meni brzinom istovremenog čeličnog natpisa koji mi iznad glave...

Pročitajte Rupa u koju svijet curi: feniks, Aristotel, Las Vegas, Bor