sta posetiti u Nisau i okolini u precniku recimo 100 km?

Sta te zanima? Planine,jezera? To je veliki precnik, dovoljno veliki da odes recimo do Pirota,Leskovca

Заплање, hidden gem

Сићевачка клисура.

Vrhovi: Trem 1810 m, Dordina cuka 1734 m, Golemo straziste 1713 m, Litica 1683 m, Sokolov kamen 1555 m, Golemi vrh 1535 m

Suva planina se prostire pocev od sela Ljuberadja (opstina Babusnica) ka severozapadu u dva smera: severnim krakom do Crvene reke (opstina Bela palanka) i severozapadnim krakom do Niske Banje (opstina Nis).

Od prvih nekoliko vrhova od Ljuberadje ka severozapadu izdvajaju se Burca i Mecji vrh sa visinom od oko1180 m. Ovi vrhovi nalaze se izmedju sela Bogdanovac i Bratisevac. Nakon toga visina se naglo povecava na 1535 m - Golemi vrh koji se nalazi izmedju sela Strbovac i Resnik. Ova teritorija pripada opstini Babusnca. To je prvi visoki deo Suve planine, go, sa vrlo malo rastinja. Tlo je kamenito, prepuno vrtaca i uvala obraslih travom. Nekada se tu izvodila stoka iz okolnih sela na ispasu koja je trajala od maja do septembra. U jednoj od vrtaca nalazi se zajezerena voda na oko 1550 m nadmorske visine. Ovaj deo lici na visoravan cija se visina postepeno povecava do 1683 m - vrh Litica, opstina Bela palanka. Dalje ka severozapadu dolazimo do Rakosa, visoravni koja zauzima sredisnji deo Suve planine, nadmorske visine od 1250 m do 1450 m. Na Rakosu se nalazi najveci i najznacajniji izvor na ovoj planini, na nadmorskoj visini od 1300 m, ispod vrha Tresten (1470m).

Tu je napravljen bazen sa ogradom kroz koju stoka pija vodu, a sprecava stoku da udje u sam bazen. Ovde se stoka iz okolnih sela jos uvek isteruje na ispasu i tu ostaje po nekoliko meseci. Na visoravni Rakos, osim proplanaka, ima dosta listopadne i zimzelene sume i veoma je prijatan za odmor. Na jugozapadu su sela Mali i Veliki Krcimir. Mestani sela Mali Krcimir su poznati po pravljenju kreca na ovom delu planine. Nakon Rakosa, Suva planina se racva na dva dela. Severni krak ide do sela Crvena reka i nalazi se na teritoriji opstine Bela palanka. Vrhovi su visine oko 1450 m. Zapadni krak ide do Niske banje i predstavlja najvisi deo Suve planine. Njegova severoistocna strana je naglo odsecena ponorom dubokim oko 1000 m. Ovaj deo Suve planine je uglavnom kamenit, sume su samo u nizim delovima. Predeo od vrha Golemo straziste do vrha Trem takodje lici na visoravan, ali je u potpunosti sastavljen od vrtaca i uvala koje su na svom dnu travnate. Pripada opstinama Gadzin han, Bela palanka i Nis. Znacajni vrhovi ovim smerom (ka zapadu) su redom: Golemo straziste 1713 m, Djordina cuka 1735 m, Trem 1810 m (najvisi vrh na planini) i Sokolov kamen 1555 m.

Na vecim nadmorskim visinama izvori su veoma retki na Suvoj planini, ali zato se u podnozju nalaze mnogobrojna vrela. Najjaca i najpoznatija vrela su u selu Ljuberadja (opstina Babusnica), selu Mokra (opstina Bela palanka) i u Beloj palanci (s napomenom da voda u vrelu u Beloj palanci mozda potice sa planine Sljivovicki vis).

Kamenički vis je omiljeno jednodnevno izletište Nišlija tokom cele godine. Smešten je na ograncima Svrljiških planina, iznad sela Kamenica po kome je i dobilo ime, na nadmorskoj visini od 750-800 m. Udaljeno je 14 km od grada. Teren je blago formiran i pokriven niskim šumskim rastinjem. Na severnoj strani postoji Studeni kladenac - jedini izvor u njenom užem području. Na samom izletištu može se osvežiti i uživati u izvrsnim lovačkim specijalitetima u lovačkom restoranu.

Sićevačka klisura je impozantan deo kanjona reke Nišave, koji se nalazi na putu prema Sofiji, na završetku poslednjih obronaka Svrljiških planina i Suve planine. Od Niša je udaljena 14 km, duga je 17 km i podeljena je na dva dela, gornju i donju klisuru.

U klisuri se nalaze dve hidrocentrale podignute početkom XX veka, od kojih jedna i danas snabdeva Niš strujom. Od ostalih objekata u klisuri, značajni su crkva Sv. Petke u obližnjem selu Ostrovica i Sićevački manastir Sv. Bogorodice (sagrađen 1644. godine, a obnovljen 1875. godine, nakon rušenja od strane Turaka) na glavnom putu prema Sofiji.

Ukoliko vas put nanese do sela Sićevo, možete, uživati nesvakidašnjem pogledu na klisuru koji oduzima dah. Ovo selo je takođe poznato po vinogorju i dobrom vinu, a svakog leta ovde se održava najstarija likovna kolonija na Balkanu, čiji je osnivač slikarka Nadežda Petrović.

Zbog mnogih prirodnih vrednosti i retkih biljaka koje rastu ovde, Sićevačka klisura je 2000. godine proglašena specijalnim rezervatom prirode. Žalfija, izuzetno dragocena i lekovita biljka, koja inače raste samo u mediteranskim uslovima, našla je u Sićevačkoj klisuri svoje jedino prirodno stanište na području Srbije.

Ljubitelji sporta mogu uživati u planinarenju, šetnjama prirodom, ribolovu, raftingu (2009. godine je na ovom delu Nišave održan je Svetski kup u raftingu) kao i paraglajding letovima.

Jelašnička klisura je pravi raritet prirode koja se nalazi na 15 km od grada i 3 km od Niške Banje. Iako po veličini mala, dužine 2 km, proglašena je specijalnim rezervatom prirode zbog neobičnih biljnih vrsta i prirodnih lepota. Ovde možete videti kamene kreacije prirode: dolomitske stubove, zubce, čučavce i prozorce, a u klisuri živi i preko 65 endemskih i subendemskih biljaka među kojima i veoma retke kao što su Ramonda Serbica i Ramonda Nathaliae. Pored lepih stena i bogate flore, interesantan je i vodopad Ripaljka, kao i ostaci rimskih utvrđenja.

Klisura se nalazi između sela Jelašnica i Čukljenik poseduje nekoliko lepih mesta za kampovanje i piknik. Jedno od njih nalazi se na izlasku iz klisure i opremljeno je klupama za izletnike. Preko puta ovog mesta, nalazi se obeležena staza za penjanje, a za ljubitelje ekstremnog penjanja planinarsko-alpinistički klub iz Niša nudi izuzetno iskustvo penjanja na prirodnoj steni.

Uzanom stazom koja vodi kroz Jelašničku klisuru možete stići do obližnjeg izletišta Bojanine Vode.

Izletište Bojanine vode udaljeno je 25 km od Niša. Ovaj lokalitet na nadmorskoj visini od 700-1300 m, sa svojim geografskim položajem, na severnoj strani planinskog masiva Suve planine, predstavlja ekološku oazu čistog, svežeg planinskog vazduha i sunca. Naziv izletišta potiče od izvora čiste, planinske vode «Bojanine vode».

Ljubitelji planinarenja na putu od Bojaninih voda, mogu izabrati nekoliko obeleženih planinarskih staza koje će ih odvesti na predivna uzvišenja u okolini, kao što su Sokolov kamen (1523 m), Devojački grob (1317m), Mosor (984m) i najviši vrh Suve planine – Trem na 1810 m nadmorske visine.

Banja Topilo se nalazi na 25 km od Niša u živopisnoj dolini Toponičke reke. Do banje možete stići asfaltnim putem koji vodi ka selima Gornja Toponica i

Vele polje. Ova relativno mala i nova srpska banja otkrivena je slučajno, ali se vest o njenoj lekovitosti brzo proširila, tako da su smeštajni kapaciteti od oko 500 ležajeva u privatnom smeštaju prilično popunjeni tokom cele godine.

Topla, mineralna voda (34 0C) izvire iz oko 18 izvora, snagom 10 m/sek. Voda se u terapeutske svrhe koristi za kupanje i pomaže kod lečenja reumatskih bolesti i bolesti nervnog sistema i za piće kod hroničnih oboljenja želuca, zapaljenja žučne kese, bubrega i mokraćnih kanala.

U vinskom selu Malča, na putu rimskih imperatora nadomak Niša ljubitelji vina će moći u preko 110 godina starom vinskom podrumu da dožive svojevrsno vinsko putovanje kroz vreme.

U razgledanju četiri potpuno različita naćina negovanja vina, doživećete četiri različite vinske vremenske epohe i uživati u vinima karakterističnim za ta vremena.

Vinski vrememplov u Podrumu Malča počinje degustacijom vina u:

Rimskoj kući – gde će se istorija ponoviti i gde ćete uživati u organskom vinu iz amfora kakvo je pio i sam Car Konstantin Veliki. U amforama (prvim vinskim glinenim sudovima) zakopanim u zemlji organsko grožđe dugo macerira stvarajući neobična vina.

zatim se nastavlja u

Nemanjića kući – gde se vina neguju u velikim drvenim bačvama, kako su se negovala u vreme Nemanjića,

potom prolazite kroz

Srpsku vinsku kuću XX veka – i probate vina iz betonskih tankova i

Savremenu vinariju – u kojoj se vina neguju u inoks tankovima.

Uz degustaciju vina uživaćete u „hodajućem ručku“ kroz četiri podruma, ili u tradicionalnoj ili rimskoj hrani u restoranu Rimske kuće.

Daljim obilaskom etnografske uyvinarije Malča, možete videti i muzejske postavke; Mlin na kame, sobu „mlinareva kći“, vetrenjaču za žito, vršalicu, vunovlačaru, tkačnicu, kovačnicu, kočije, dvokolice i mnogo sitnih detalja iz života naših predaka.

U konferencijskoj sali sa 60 mesta sa svojim poslovnim partnerima ili zapošljenima možete održavati sastanke ili grupne edukacije, nakon kojih ćete uživati u degustaciji neobičnih vina uz hranu, kao i u obilazak podruma.

Vinsko selo Malča se prostire na 2 hektara zemlje i kroz njega protiče Malčanska reka, pored koje ima mnogo uređenih staza za šetnju, malo jezero i Rimski forum-otvorena pozornica.

Preko 110 godina star vinarski podrum, koji smo renovirali za turiste krije mnogo podzemnih laguma, od kojih smo nekoliko osposobili za razgledanje.

U drugoj fazi radova, planiramo izgradnju vinskog hotela sa bazenom i vidikovac na destileriji, kao i razvoj turizma na našem planinskom vinogradu. Vinograd je na parceli od 50 hektara i negujemo ga po organskim principima. Zastupljene su više vrsta vinskih sorti grožđa, a nama najdraža je Crna tamjanika – autohtona vinska sorta koju je manastir Bukovo sačuvao od izumiranja.

Edited August 10, 20159 yr by travelino

Niška Banja se nalazi na 10 km od Niša, na putu prema Sofiji. Smeštena je na južnom delu Niške kotline, pod šumovitim Koritnikom, visokim do 808 m, koji je poslednji zapadni ogranak Suve planine. Sa severa, Niška Banja je okružena masivom Svrljiških planina i Svrljiškom klisurom, dok se sa istočne i zapadne strane nalazi otvoren prostor. Zahvaljujući tome Banja je preko celog dana izložena suncu.

Prema ispitivanjima naslaga od kojeg su stvorene banjske terase i debljini bigra, nauka kaže da vrelo Banje postoji 26000 godina. Tokom izvođenja radova i izgradnje novog kupatila, pronađen je metalni novac iz doba Hadrijana, koji je vladao od 117. do 138. godine, što govori da je prvo kupatilo u Banji, izgrađeno još u drugom veku. Nakon dužeg perioda stagnacije Banja se ponovo spominje u doba vladavine Turaka. Legenda kaže sledeće: «Niškom paši se razboleo konj, pa ga je dao Tatarinu iz okoline Banje da ga čuva. Konj je pio vodu sa izvora banjskog i ležao u njenom blatu i ubrzo ozdravi». I tako su Turci shvatili blagodeti Niške Banje i njene vode. Ovde je i kralj Aleksandar I Karađorđević imao svoju vilu. Oduševljen vodom iz Niške Banje kralj je izdao specijalnu naredbu: Svakog drugog dana njegovipodanici punili su balone vodom sa izvora i nosili ih njemu u Beograd. U medicinskom smislu, Niška Banja spada u kategoriju banja sa blagom sedativnom klimom koja je izuzetno pogodna za rekovalescente. Ovo, sedativno dejstvo Banje jezasluga blage vegetacije na Koritniku. U Niškoj Banji postoje tri glavna izvora termalne, lekovite vode: Glavno vrelo (37.3 0C, do 39 0C), Suva banja (oko 34.8 0C) i Školska česma (17.2 0C). Pored vode, u terapijske svrhe koristi se gas radon (za inhalaciju)i bigar (za terapiju blatom).

Spomen park Bubanj i Cele Kula najvece istorijske znamenitosti.

Kod Niske Banje imate i paraglajding klub ako ste zaineresovani

Djavolja varos je na 100km od Nisa takodje.

Ja sam prošlog vikenda sebi postavio isto pitanje, napravio sam listu ali sam posetio samo jedno mesto i nije mi žao. Spomen kompleks Čegar je mesto koje ne bi trebali zaobići kada ste u blizini Niša. Nalazi se na samo 15 minuta od centra grada. A kada dođete tamo obavezno porazgovarajte sa domaćinom kompleksa Selomirom Markovićem Seletom ili njegovim sinom i oni će vam, kao što su i meni, na živ i razumljiv način ispričati priču o dešavanjima na Čegru te davne 1809 godine. A ako ste kao ja imaćete želju da ih uz kaficu, ratluk i rakijicu slušate satima.

U Nisu obavezno posetiti; Medianu, Cele-kulu, logor 12. februar, spomen park Bubanj, tvrdjavu, od istorijskih obelezja. Kazandzijsko, kej, bilo koju kafanu u precniku centra od 2km.