Živeo? Oženio se!

Lepo je videti diskusiju u kojoj ima toliko postova, a još uvek se nije pretvorila u svađu 

Meni je na Balkanu uvek najviše smetao mentalitet. Ljudi su agresivni, i to shvatiš tek kada provedeš malo više vremena u nekoj neagresivnoj kulturi, pa vidiš da to i ne mora biti tako. Čini mi se da je taj kult nasilja počeo devedesetih, sa idolizacijom koljača i mafijaša, ratova i vojski, masovnim otvaranjem teretana i čitavim tim stilom koji je nikao kada se društvo urušilo. Dovoljno je pogledati fotke naših očeva i njihovog društva, iz 1960-ih i 1970-ih. Mršavi likovi sa zulufima i bitls-frizurama. A pogledaj nas, koji smo 1990-ih bili tinejdžeri, na šta ličimo 

Takve stvari sam viđao uglavnom po istočnom bloku, najviše u Rusiji i Ukrajini. Nabildovane ćelavce, džipove koji divljaju po pešačkim zonama, skupa kola parkirana nasred trotoara a miliciji na pamet ne pada da ih kazni, glavonje koje (ispravno) misle da su iznad zakona, kafiće u prizemlju stambene zgrade u kojima muzika trešti do pet ujutru, i večito testosteronsko nadgornjavanje. U Kijevu sam na glavnom trgu video dva nabildovana lika, gole do pojasa, u maskirnim pantalonama, kako se pesniče, a prolaznici stoje oko njih i to snimaju mobilnima. Devojka sa kaučsurfinga, koja me je vodila po gradu, mi je predložila da zastanem i snimim ako mi je zanimljivo. To je, kaže, normalno, oni se tako tuku jer to vole, a ti možeš da ih fotkaš i snimaš, ne smeta im. Na glavnom gradskom trgu, u po bela dana. A eno iskočila mi nedavno na fejsu fotka kako osnovci uzimaju autograme od Kristijana Golubovića.

Taj kult nasilja, čini mi se, dolazi od samog državnog vrha. Gde god čovek pogleda, svuda su u prvom planu agresivni političari koji viču na druge i vređaju ih, kad već ne smeju da ih biju. Mediji su prepuni te agresivnosti i prostaštva, uvredljivosti i ostrašćenosti. Onda valjda narod to gleda pa misli da tako jedino i može, da si uspešan samo ako si neotesan i vređaš koga stigneš. Na kraju dođemo do toga da klinka u fotokopirnici besni na mene jer joj nisam odmah rekao da imam još jednu fasciklu sa desetak listova papira  

Može Malagurski da kenja koliko hoće o tome kako je Srbija lepa i kako treba ostati. Naravno da mu je lepo na Balkanu, on je tu kao riba u vodi. Ali dopustimo da ima i nas koji se za tri i po decenije nismo navikli.

razumem vas Lazare, ne bih da ulazim odakle ta kultura u srbiji, nije tema, žao mi je što mislite da toga nema na "zapadu".

Doduše nema u Kini  

Ma ne mislim da toga nema na Zapadu, taman posla. Samo mi se čini da nije baš toliko dominantno... Moram priznati da zapadne zemlje generalno slabo poznajem, sa izuzetkom Španije u kojoj su ljudi stvarno miroljubivi i fini. Gurneš nekoga u busu i on se tebi izvini, a kod nas gurneš nekoga u busu i samo što ne dobiješ batine  

Tačno je da u Kini toga uopšte nema. Ovde je sistem vrednosti sasvim drugačiji, ali to je već druga tema.

Samo sam hteo reći da finansijski razlozi ne moraju biti glavni razlog za odlazak sa Balkana. Ima tamo još mnogo toga što ne valja, osim finansija. Svaki put kad otvorim fejsbuk osetim se kao da sam ušao u vremeplov i vratio se u prošlost, prosto osetim kako mi se komeša neka mučnina u stomaku. Divne zemlje ali toksična društvena klima.

Cekaj Lazare, malo zaostajem sa informacijama, ti se preselio u Kinu? 

Ovde sam privremeno, dok mi ne dosadi. Ako imaš neki bolji predlog, slušam 

Evo ja se u imigraciji na kraju navikla na život bez smejanja do suza.

A kad dođem nazad u Srbiju vidim da se ljudi sa kojima sam se nekad smejala do suza više ne smeju skoro uopšte. 

 

6 hours ago, Lazar said:

Ovde sam privremeno, dok mi ne dosadi. Ako imaš neki bolji predlog, slušam 

Nemam, samo sam radoznao. Predajes engleski?

3 hours ago, golosina said:

Evo ja se u imigraciji na kraju navikla na život bez smejanja do suza.

A kad dođem nazad u Srbiju vidim da se ljudi sa kojima sam se nekad smejala do suza više ne smeju skoro uopšte. 

 

Mislis da je to samo zbog zivota u inostranstvu, ili je mozda i zato sto vise nisi tinejdzer ili bezbrizni student, vec odrasla i zrela osoba koja vodi racuna o sopstvenoj egzistenciji?

PS: Ne implicira nuzno da odrasli ljudi ne treba ili nisu u stanju da se smeju do suza  

20 hours ago, Dragance said:

Mislis da je to samo zbog zivota u inostranstvu, ili je mozda i zato sto vise nisi tinejdzer ili bezbrizni student, vec odrasla i zrela osoba koja vodi racuna o sopstvenoj egzistenciji?

PS: Ne implicira nuzno da odrasli ljudi ne treba ili nisu u stanju da se smeju do suza  

Uze mi reč iz usta...

Nesto se ne secam tog preteranog smejanja ni u tim godinama u Srbiji. Bice da je to stvar subjektivnog dozivljaja.

U mom slucaju u imigraciji sam nasao svoj mir. U Srbiji sam stalno bio ljut povodom toliko stvari. I sta god da sam hteo da uradim uvek je novac bio problem. Sada mi novac nije problem a uopste nemam zelju ni za kakvim velikim kupovinama niti luksuzom. Zivim vrlo slicno kao sto sam ziveo u Srbiji, ali velika je razlika sto sam onda zeleo stvari vise sto nisam mogao da ih imam, nego sto su mi stvarno trebale, a sada u daleko boljim finansijskim uslovima sam shvatio sta mi stvarno treba, a sta ne. U Srbiji nisam imao strpljenja, vrlo lako bih se uzbudio oko stvari, a sada imam ogroman prag tolerancije. E sad koliko je to posledica okruzenja, a koliko godina to je pitanje. To su kompleksne stvari na koje utice mnostvo faktora i tesko je to razluciti.

Nije da ovde nema nikakvih problema, gomila stvari mi se i ovde ne dopadaju, ali sada umem da prihvatim realnost kakva je, sto ne znaci da me nije briga. Briga me je, ali se ne nerviram oko stvari koje ne mogu direktno da promenim.

Edited June 10, 20168 yr by noskich

I/ili zato što si vegetarijanac?

On 6/8/2016 at 0:24 PM, Lazar said:

Ovde sam privremeno, dok mi ne dosadi. Ako imaš neki bolji predlog, slušam 

ne znam da li ste znali ali Australija je postavila zanimanje high school teacher na listi trazenih skilled imigration zanimanja indipendet 189 190. 

High school teacher, a za koji subject?

noskich, mogu li da te PM da pitam za recept za to o čemu pričaš?  pošto zvuči divno.

Edited July 30, 20168 yr by GerdaBudenbrok

11 hours ago, GerdaBudenbrok said:

High school teacher, a za koji subject?

noskich, mogu li da te PM da pitam za recept za to o čemu pričaš?  pošto zvuči divno.

 

bilo koji

On 6/9/2016 at 5:02 PM, noskich said:

U Srbiji sam stalno bio ljut povodom toliko stvari. U Srbiji nisam imao strpljenja, vrlo lako bih se uzbudio oko stvari, a sada imam ogroman prag tolerancije.

Slazem se. Meni je zao sto u Srbiji ne mozes nista da zavrsis bez pokazivanja zuba i uzajamnog becenja. Ti meni pa ja tebi.

Vodila sam jedan volonterski kamp pre nedelju dana u BG. Imali smo strane volontere i nazalost u svaku kafanu u koju smo seli imali smo nadrndanog konobara. Jednom smeta sto devojka pije caj (a ima ga na meniju), posle mu smeta sto devojka zeli da joj se spremi kajmak koji joj je preostao (kod njih je ok spremiti ono sto nisi pojeo) . POsle je nadrndan jer su devojke zelele da promene salatu, da dobiju sopsku a ne srpsku (prevedene su obe kao- srpska, jedna ima sir jedna nema jbg). Nazalost sve je islo preko mene jer konobar naravno ne zna engleski....to je sad nebitno. Kafana je Dzakarta. Najgore iskustvo u mom zivotu.

Toliko nevaspitanih konobara, toliko treniranja zivaca.

Onda na Kalemegdanu jedna isto tako retardirana konobarica. Donela espreso koji niko nije narucio. Ja joj objasnim lepo da nije narucen espreso vec topli nes na sta doticna prokomentarise:

"DOBRO. JJAAAA cu je platiti!!!!!!!!"

Ja u soku. Naravno svaki put sam ih iskulirala jer nisam htela da pravim cirkus pred volonterima a svasta bih im rekla.

Kap na casu je prelila salterusa na zeleznickoj. Tu sam vec htela da joj razbijem staklo da joj se saspe u facu. Imam 1000 din a ona NEMA SITNO i kaze zalim slucaj. Voz krece za 5 minuta. Tu sam vec napravila scenu. Nekako nadjem SITNO ali standardno godinama kad sam kupovala kartu nikada mi nisu vratili kusur od 8 dinara. E sad nisam htela da se pomerim dok mi ne vrati kusur i kazem joj sad mi verovatno necete vratiti kusur jer NEMATE SITNO! i STOJIM. I dobih prvi put u zivotu taj kusur koji sam im uvek ostavljala. Dobih 10 dinara! Hej. ..ne 8 vec dva vise!

Neka mi niko vise u zivotu ne pomene srpsku ljubaznost. Unapred zahvalna.

 

Mislim da je problem to sto su ljudi kod nas zbog para isfrustrirani...i onda se to sve reflektuje na neku opstu atmosferu. Mnogo se ovde cita crna hronika, gleda nasilje na tv, "neispricane price" i slicne gluposti. Sve to postoji na zapadu , odatle je i doslo ali ja mislim da su pare, nerad  i ratovi krivi.

 

 

 

Salteruse na zeleznickoj su posebna sorta, jedina vrsta koja i dalje ne evoluira, jer, ocigledno se nista nije promenilo za 10ak godina od kad sam poslednji put vodio "okrsaje" s njima.

Druga stvar koja mi smeta kod nas je to sto svako gleda tudja posla.

Kad vas neko tek upozna nece se libiti da vas pita kolika vam je plata i to mi se desilo skoro. Pred grupom od 20 nepoznatih ljudi jedan pametnjakovic me pita kolika mi je plata ni pet ni sest.

Svi se nalaze slobodni da vam daju savet koji niste trazili. Uglavnom ljudi vrlo nesredjenih i promasenih  zivota i malih plata imaju odlican savet sta biste vi trebali da radite u zivotu. Oni znaju sta je smisao vaseg zivota bolje od vas.

Sednu pa se zagledaju u vas a onda krenu sa idejama. Ti bi trebala ovo, ono.....zasto ne probas ovako....

Niko ih za savet nije pitao. Niti im je ikada dao. Ja u zivotu nisam nikom nikada rekla moj savet da me nije pitao.

Onda sledi procena vase kilaze.

Obicno ste smrsali ili se ugojili. Nikada niste isti. Kao po pravilu (da me ne shvatite pogresno nisam se ugojila pa da sam isfrustrirana )

I tako a ne daj boze da se niste udali/ozenili. To je vec opstefamilijarni problem pun zabrinutih pogleda (to me vec "pogadja" licno )

 

I onda vam dodje da sve posaljete dodjavola i onda shvatim koliko ljudi jedni druge guse ovde.  Niko ne gleda svoja posla.

I ne samo salteruse,jer evo primera: pre oko 7 godina kada sam pozvao sluzbu za informacije Zeleznice Srbije kako bih pitao  koliko kosta karta do Sofije (za drugaricu jer nije htela da se svercuje kao sav normalan svet   ) radnica mi kaze da ona ne zna i nikako ne moze to da proveri i da treba odem na stanicu i pitam za cenu.
Da ne pominjem da se rezervacija karte vrsila tako sto "odes na stanicu i kupis je".

Cemu li sluzi ta sluzba za informacije da mi je znati.

 

Ja bih o svojim dozivljajima sa policijom, salterusama, postama mogla knjigu da napisem. Izvaditi otiske prstiju u manjoj opstini, prijaviti nestanaka pasosa stranog drzavljanina, prijava boravka stranaca, vadjenje licne karte.

 

 

 

On 7/31/2016 at 5:50 AM, GerdaBudenbrok said:

High school teacher, a za koji subject?

noskich, mogu li da te PM da pitam za recept za to o čemu pričaš?  pošto zvuči divno.

Izvini, ne pratim bas svakodnevno ovaj forum, mozda jedanput u mesec dana. Salji, sto da ne. Ne mora da se pita za dozvolu sto se mene tice.

18 hours ago, noskich said:

A sta je prioritet ako standard nije? Pitam cisto iz radoznalosti.

Kako ja gledam na stvari. Ljudi odlaze na zapad Evrope, Ameriku itd. da bi crnčili od jutra do sutra. Dobiju standard ali izgube slobodno vreme i slobodu generalno. Žive za taj godišnji odmor i koji slobdan dan. Za mene to nije život. Najgore od svega i kod nas počinje da bude tako sa jednom bitnom razlikom, radi se čitav dan za mnogo manje pare.

Ono što bi ja voleo, to je zemlja gde može normalno da se živi od normalnog rada. Gde postoji neki balans. Ne trebaju mi avioni i kamioni i druga čuda. Skromno, bez preterivanja ali i bez oskudice. Ja ne znam da li je Čile takva zemlja samo sam pitao a znam i da je u današnjem svetu teško naći tako nešto.

Dok ko blesavi jurimo samo za parama prestajemo da postojimo. U toj jurnjavi izgubi se svaki smisao života. Mnogi to kasno shvate a neki i nikada.

Apsolutno se slazem sa tobom. Nazalost, to crncenje od jutra do sutra je sada uobicajno svuda i sasvim je normalno da radis samo da bi platio racune, cak si tad i dobar jer pola covecanstva na planeti se dovija da sastavi kraj sa krajem. Mislim da to sto ti trazis ne dobijas odlaskom u bilo koju zemlju vec sam moras da izorganizujes. Bilo kao neki pasivan izvor prihoda nakon sto si se valjano iscimao da ga ustolicis, bilo kao jednostavan zivot radeci nesto lagano pola radnog vremena ili cak ziveti od obradjivanja zemlje. Ima tu mali milion varijanti alternativa tome da budes hrcak na tocku ceo zivot. Moja varijanta je ova, u Australiji sam preko 8 godina, zivimo jednostavno i stedimo za preseljenje na Tajland gde bi mogli bez rizika da biramo kako da organizujemo zivot. U svemu tome je velika prednost sto mi je zena Tajlandjanka. Blizu smo tog koraka, najveci deo posla smo vec odradili. Srecno!

@Holms - koliko vidim tvoj "problem" zapravo nije lokacijski vec ti je neprilagodjen ugao gledanja na rad u odnosu na zelje koje imas. 

@noskich - ne znam na sta mislis kad kazes "standard". Verujem na ne mislis na prihode vec na sveukupnu uredjenost sistema u odredjenoj drzavi. 

Ukratko @Holms - nadam se da me neces shvatiti pogresno, gledaj na ovo sto ti pisem kao na jedan prijateljski savet baziran na sopstvenom iskustvu. Cela ta prica oko "crncenja", odsustva slobodnog vremena itd dolazi iskljucivo iz glave. Sistem je napravljen tako da te u to ubedjuje, skole postoje da te nauce da radis za nekog drugog koji ce te pritom platiti taman toliko da ne talasas previse (cast izuzecima koji su dobro placeni za svoj posao), tako da nije ni cudno sto se sve vidi kao crno ili belo. Istina je da ako danas trazis posao, posao ces i naci. Fiksnog radnog vremena i primanja. A onda ti postaje vazno gde si jer zelis biti placen sto bolje za posao koji obavljas. Ako zelis da ti sve to postane nebitno, moras nauciti da stvaras posao. Internet pre svega je prepun mogucnosti. Da ne krecem sa internetom, dacu ti prvo primer drugara koji nikad nije svirao gitaru, ali su ga fascinirale i naucio je da ih restaurira...malo po malo...to se izrodilo u odlican i dobro placen hobi. Fakticki zivi gde mu se svidja i bira po parametrima koji su njemu vazni, a ne nametnutim.

Moj primer je malo komplikovaniji, ali kad sam kretao sa internetom nisam znao apsolutno nista sem da koristim racunar na osnovnom nivou. Fakulteti koje sam zavrsio nemaju nikakve veze sa IT. Krenuo sam od dropshippinga...danas je to sve jos lakse...postoji mnogo dropshipping platformi, odaberes proizvod, napravis sajt (treba ti par sati i youtube tutorijali za opencart ili bilo sta slicno), otvoris online racun ili u nekoj zemlji EU i sa sveukupnim ulaganjem od 100 eur krenes (to ukljucuje promovisanje sajta koje ti odrade na fiverr). Vremenom po zelji se usavrsavas, mozda naucis nesto od programiranja, krenes sa blogovima, affiliate, sajtovi se sami otvaraju kad si u masini, ideje same dolaze. 

Ne kazem da ces se obogatiti, ali koju hiljadu eura mesecno ces svakako skrpiti, a to je i vise nego dovoljno da zivis korektno u velikoj vecini zemalja.

Kada sam otisao u Austriju pokusavajuci da se snadjem birao sam izmedju solidno placenih fiksnih poslova i cekanja tih par nedelja odmora da odem tamo gde zaista zelim da budem (plaza, more, lepo vreme, dobra hrana). Pa sam pre par godina presekao i produzio za Spaniju i sada svaki dan zivim kako zelim. Mnogo je uredjenih zemalja (sistem, prevoz, socijalna/zdravstvena zastita) u kojima nije bas preporucljivo zavisiti od lokalne ekonomije. Tako da je moja preporuka da umesto sto trazis lokaciju da nadjes posao, nadji nacin da stvoris posao i lokacija ce doci spontano.

Pozdrav i nadam se da se neces uvrediti

upoznao sam dosta drop shippera u tajlandu, 

jako mi je zanimljiv koncept i nadrealan,svi digitalni nomadi preporucuju kao osnovu da se krene prvo sa njim, ali iskreno ja ne vidim veliku dobit u tome, osim ako se ne bavis dropshipingom specificnih proizvoda, i to moras dobro da procenis sta se trazi, drugo je da mora legalno da se radi taj posao, sa srpskim pasosem je to ok, ali moja supruga kada je htela to da radi, cela peripetija oko legalnosti je nastala i poreza,

Šta preporucujete onima sa EU pasosom?