Ljubljana ili priča o duvanu, mostovima, zmajevima i djevicama

Ne znam šta da mislim o Ljubljani i njenim stanovnicima. Ako u slovenačkom i postoji riječ „zimogrižljiv“ ona svakako ima drugačije značenje. Prvi dani januara, ljudi neometano voze bicikle uprkos dosadnom snijegu i hladnoći, a ispred kafana više ljudi nego u njima. Ništa mi nije bilo jasno, pitao sam se šta se kog vraga dešava, šta nije u redu s ovim ljudima, zašto sjede u baštama kafana kao da je jul, a ne januar?! Onda sam shvatio da razlog i nije tako komplikovan i da je to zbog zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima. Dobro, sve ja to razumijem, ljudi poštuju zakon i izlaze napolje, ali i dalje nisam razumio zašto pobogu ostaju tamo?! Vrijedi opet ponoviti, prvi su dani januara, minus je i uši počinju da ti otpadaju od hladnoće, većina kafića je uz Ljubljanicu, što svakako ne pomaže pretjerano, a ljudi sjede u baštama, prebacili su dekicu preko koljena, čak mi se čini da je većina njih gologlava i – duvane i divane. Čudna je stvar sa tim Slovencima. Uvijek su bili predmet sprdnje, te malena...

Pročitajte Ljubljana ili priča o duvanu, mostovima, zmajevima i djevicama