Vojvodina

I Veruju  vo jedinu i vo jed i vo inu
ravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu, 
tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu, 
i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu 
a slepački joj se molim dok mi na usni rđa i rže i miriše 
blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše 
i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile, 
pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova, 
i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile, 
a ona rominja i tinja i survava se sa krova 
sva toržestvena i roždestvena od lepote i rugla
i kao srce mokra i kao srce okrugla. Jao ravnico, zlosutnico! Zlatna sačmo u sisi!
Jao svevišnja moja iz birtija i crkava!
Ti, dušo, što isplažena i bosonoga visiš
i pozlaćena i plaćena, i detinjasta i lukava,
i kao nebo niska, i kao nebo ogromna. II Volim je od štala do oltarskih dveri i od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i...

Pročitajte Vojvodina