Republika Mikronezija je prosle godine ukinula vize drzavljanima Srbije. Drugovi mi se bukvalno smiju sto zelim da idem u drzave za koje niko nije cuo. Ali meni su bas takve destinacije van komercijalnog turizma privlacne. Da li je neko bio u Mikroneziji da iznese utiske?I koji je najkraci i najlaksi put iz Srbije (Crne Gore) do tamo? Pod najlaksim podrazumjevam sto manje tranzitnih viza za zemlje koje nam ih jos uvijek traze

To je jedna tuzna i nesrecna zemlja de fakto pod vojnom okupacijom US. Na njihovoj teritoriji je tokom 12 godina testirana po jedna atomska bomba jacine kao one u Hiroshimi dnevno. Svakog dana. Plus ostale bombe medju kojima je hidrobomba Bravo. Lokalni stanovnici su korisceni kao zamorscici i namerno su ih vratili na kontaminirana ostrva i pratili kako umiru od raka i kako se radjaju deformisana deca. Tamo mozes da vidis americke vojne baze i slumove u kojima zivotare lokalci kada ne rade za sicu kao cistaci u americkim bazama. Mozda imaju neke ture po nekontaminiranim ostrvima, ali racunaj da je to sve preskupo. 

Koliko se sećam, snimao je John Pilger tamo neki dokumentarac nedavno, ne znam da li je završio ili još snima. 

Zavrsio je, ima svuda na torentima. Dobar deo filma je o Mikroneziji.

Zove se The Coming War on China.

Edited December 18, 20168 yr by noskich

Vise-manje je tacno ono sto je napisano ovde. Bio sam pre dve godine u Mikroneziji, u sklopu ture u tom delu sveta, u okviru koje sam jos posetio Palau, Marijanska ostrva i Guam.

Od 4 mikronezanska koje sam obisao jedino mi se donekle svidelo Jap (Yap), koje jos i ima da ponudi nesto od kulture i prakticno je jedino turisticko mesto u Mikroneziji, ali i to je sve skromno (par hiljada nekih pljosnatih prstenastih stencuga koje su ranije koristili kao novac su im glavna atrakcija, tvrde da ih i danas koriste kao platno sredstvo za krupnije stvari, tipa za kupovinu kuce). Mladi na ostrvu su mi delovali narocito tuzno, izgubljeni izmedju tabua koje donosi tradicionalna Yap kutura, sekti koje vladaju i americkih uticaja sa tv-a. Mozda je zbog te neprilagodjenosti stopa samoubistava visoka. Imaju neke cudne tabue, kravate su npr. strogo zabranjene, jer vaze za simbol kolonijalizma. Najvise ne vole Nemce, cija su takodje kolonija bili; nas je nekoliko ljudi sa gnusanjem pitalo da ne dolazimo slucajno iz Nemacke i odmah osmeh kad cuju negativan odgovor. Van "glavnog grada" Kolonije turisti nisu bas dobrodosli, imao sam ponekad utisak da bi nas rastrgli kad bismo blize prisli, toliko im je odbojnosti bilo u ocima. Fotografisanje u tim selima i na mnogim okolnim ostrvima je strogo zabranjeno.  

Ronjenje je dobro i u principu glavni razlog za odlazak, mada ne toliko u odnosu na obliznji Palau.. Moze da se pliva medju razama, onesu im nacionalni simbol. Nije lako doci do tamo ako se ne koriste prilicno skupi i retki letovi, United leti cini mi se jednom nedeljno izmedju Korora u Palau i Guama, sa usputnom stanicom na Yapu.   

Sve u svemu, po meni, nije vredno para i cimanja, osim ako ste relativno blizu.