Idemo na mini road trip za prvi maj.

Pisem ukratko sta smo planirali a vas molim za blize savete sta jos videti, gde klopati, imali neko lepo mesto, vidikovac...

Planiramo da podjemo u subotu ujutru iz BGa ka Smederevu, vidimo tvrdjavu, da li ima smisla produziti do Kostolackog kopa?

Viminimacijum, Ram, Srebrno jezero gde planiramo da prenocimo..ima li neko preporuku gde i sta da uzmemo u obzir?

30. april NEDELJA

Golubac, Lepenski vir, Kapetan Misin grad

Cula sam da Slobodan Popović organizuje krstarenja Djerdapom, je l imate info da li jos neko radi? Takodje, treba nam smestaj u Donjem Milanovcu 

1. maj Krecemo ka Zajecaru i Boru

Gamzigrad, Brestovacka banja (KONAK KNEZA MILOŠA OBRENOVIĆA U BRESTOVAČKOJ BANJI), Borsko jezero, da li je moguce posetiti kafic Jama?

planiramo da 1.maja uceve dodjemo u BG.

HVala unapred na preporukama

Pozdrav, Andjo.

Izvini što malo kasnije odgovaram, ali bih se samo nadovezao na tvoj predlog izleta za koji mislim da je odličan, pa bih ovde da napišem iskustva sa izletom koji sam pravio prošle (2016) godine. 

U pitanju je trodnevni izlet koji smo moji prijatelji i ja osmislili. Prvi dan smo krenuli iz Novog Sada rano ujutru i uputili se ka tvrdjavi Ram. Nakon jednočasovnog obilaska ove tvrdjave za koju mislim da je predivna, ali da joj se mora posvetiti veća pažnja, uputili smo se na Srebrno jezero. Tamo smo napravili višečasovnu pauzu, s obzirom da je bio kraj juna, vreme izvrsno, pa smo odlučili da malo uživamo na plaži, u kafićima itd. Nakon Srebrnog jezera , posetili smo tvrdjavu Golubac, koja deluje impozantno, iako je u fazi rekonstrukcije, pa je veći deo nje zatvoren za posete i obilaske. Vidim da je ove godine dosta toga uradjeno, u smislu da je otvoren vizitorski centar, put je usmeren preko tunela pored, a ne više kroz samu tvrdjavu itd, tako da mislim da je sada mnogo bolje za obilazak, a da će biti potpuni ugodjaj kad radovi budu završeni. Posle Golupca, uputili smo se ka Tekiji, uz kafe-pauzu u Donjem Milanovcu. U Tekiju smo došli oko 9 časova, a napominjem onima koji se odluče za takav izlet i u ovo vreme dolaze u Tekiju, da prodavnice ne rade, pa bi najbolje bilo da kupovinu obavite u Donjem Milanovcu. U Tekiji smo bili smešteni dve noći.

Drugi dan smo posvetili Kladovu i okolini. Odmah posle doručka smo krenuli u Kladovo, obišli smo, uz prethodnu najavu TO Kladova, HE "Djerdap", a zatim i ostatke Trajanovog mosta, rimski lokalitet Diana i tvrdjavu Fetislam. Nažalost, poslednja dva pomenuta lokaliteta su u užasnom stanju: Dianu možeš videti samo spolja, a u Fetislam možeš ući nekoliko metara, jer trava godinama nije ošišana, pa postoji opasnost od ujeda zmija. Šteta, jer je Fetislam velika tvrdjava, u dosta dobrom stanju, ali je treba održavati. Za kasno popodne smo predvideli krstarenje Djerdapskom klisurom, ali je vreme krenulo da se kvari, pa se od toga odustalo.

Treći dan smo, nakon doručka u Tekiji, krenuli nazad, uz posetu Lepenskom viru i Smederevu (tvrdjava, centar). U večernjim satima smo bili u Novom Sadu.

Što se tiče smeštaja, našli smo ga preko neta ,u pitanju je privatna varijanta u Tekiji, mislim da smo ga plaćali oko 600 dinara za noć, a dobili smo ceo gornji sprat na korišćenje ( dve zasebne dvokrevetne sobe, kupatilo, kuhinju i terasu), parking pored kuće. Tekija je mirno mesto, izmeđju planine i Dunava, sa lepom plažom i dva restorana (Joca Krofna i Panorama), koji su mnogo povoljniji od beogradskih i novosadskih restorana, a imaju izuzetne porcije. Što se tiče krstarenja Djerdapom, našli smo lokalne ljude sa brodićima koji se time bave, ali ne mogu da se setim koja je bila cena. Uglavnom, za krstarenje se možeš raspitati na licu mesta ili  u TO Kladova. Što se tiče samog puta, treba biti obazriv jer se od Golupca do Kladova vozi uz Dunav sa jedne i "opasnost od odrona" sa druge strane, ali je olakšavajuća okolnost ta što put nije puno frekventan. Samo poštujte ograničenje i uživajte u vožnji. Na putu kroz Djerdapsku klisuru ima nekoliko obeleženih i uredjenih vidikovaca i uživanje je stati i posmatrati prirodu.

Zanima me da li si uspela da realizuješ izlet kako si planirala i kakvi su utisci iz Zaječara, Bora, Gamzigrada, jer mi je i taj deo u planu u narednom periodu?

Unapred hvala i pozdrav iz N.Sada  

 

Ако имате времена можда искомбиновати Зајечар, Бор и Гамзиград са Књажевцем, који је мени лично пресладак градић, и Тимакум Минусом 

( https://sr.wikipedia.org/wiki/Timacum_Minus ) те Соко Бањом, евентуално Бољевцем. Да напоменем да су сва та места повезана путевима нпр преко Ртња (Соко Бања или Књажевац до Бољевца нпр) и да је и сам тај пут нека врста доживљаја

С друге стране, ни Петровац на Млави, лудо рударско село Крепољин и Жагубица с врелом Млаве можда нису лоша варијанта за додати. Мени је рецимо и Мајданпек спектакуларан а Неготин сасвим пријатна варош 

Иначе, сам избор путева је исто авантура, јер поред дунавске магистрале имамо варијанте:

Пожаревац - Кучево - Мајданпек - Неготин/Бор - Зајечар

Пожаревац - Петровац на Млави - Жагубица - Бор - Зајечар

Мислим да су неправедно запостављени градићи источно од аутопута, Свилајнац и Деспотовац, из којих се такође може доћи до Жагубице или Петровца на Млави, па даље на југ или исток.

Ове "попречне" варијанте су мени такође јако занимљиве, нпр. путеви Петровац нМ - Кучево или Жагубица - Мајданпек, којима се стварно "ређе иде".

Ја ћу се надовезати на Рељу, будући да је поменуо мој крај тј. Свилајнац. Ако идете преко Петровца на Млави можете свратити у Манастир Горњак, затим ко жели мало да се опусти може отићи до бање Ждрело где се налази извор са топлом водом и пар базена у оквиру комплекса. У Свилајнцу можете обићи релативно новоотворени природњачки центар (верујем да је атрактивнији млађим нараштајима), прошетати малим али лепо ушушканим градом у односу на градиће приближно своје величине. На неких 25км од Свилајнца односно у поменутом Деспотовцу је манастир Манасија, у близини се налази и Крупајско врело које је прелепо и свима га препоручујем. На 20ак километара од Деспотовца је планина Бељаница са водопадом, Ресавском пећином... Пак одатле можете продужити преко Ресавице и Сењског рудника до манастира Раванице и даље се укључити на аутопут код Ћуприје (наравно и обратно).

Hvala, nazalost sve ovo je prekasno jer smo isli za prazike.

Turu smo započeli na tvrđavi u Smederevu, moram priznati da je deo u okviru tvrdjave bas slabo odrzavan, table izbledele, tvrdjava i pogled jesu impozantni, radovi su u toku oko zidova. Onda kratak krug po gradu, otisli na eklere, malo se vrzmali oko trga

Nakon toga nastavili ka Viminacijumu i stvarno svakom preporucujem. Karta je ok o400-500 din, tura traje oko sat i po, ide se sa lokacije na lokaciju, od termi, arene, mamut parka, do rimske dvorane gde sada zive i rade naucnici..inace je otkriveno oko 5% celog grada, pravi posao je tek pred njima

Ovo je Vika, mamut pronađen na teritoriji Srbije, star oko 1 milion godina! Vika je živela još u predledenom dobu i nije imala krzno a mamuti kakve mi zamišljamo su evoluirali i krzno dobili tek kasnije, sa dolaskom ledenog doba. Pronađena je u ležećem položaju sa sklupčanim udovima pa se pretpostavlja da je preminula zaglavljena u močvarnim delovima. Njen skelet nije rastavljen već je u originalu, sa zemljom u kojoj je uginula, prenet u Viminacijum. U svetu je pronađeno ukupno 12 skeleta mamuta koji su stari kao Vika.

Nakon toga, idemo ka Ramu gde smo c cekali skelu da se prebacimo ka Beloj Crkvi. Skela je 1200 za auto. Rucali smo u kafani u Ramu, jedan od ukusnijih somova koje sam ikada probala. 400g soma, 400g smudja, svako po dva velika tanjira riblje corbe i po kafa nas je ispalo 1000din.

U Beloj Crkvi gde smo se okrepili na Festivalu zanatskog piva koji se odrzavao u fabirci "Pobeda" koja je sad prostor za umetnike. Gradic je sladak, tipicno vojvodjanski, dici se svojim jezerima, sve je mirno, za mene je sve po ravnici previse dosadno.

Nakon toga, sunčanje na Srebrnom jezeru, bas nas je posluzilo vreme, bilo je puno ljudi.

POvratak ka Ramu i nastavak na Golupcu. Taj deo put je nestvaran, ide se uz Dunav, priroda je predivna.

GOlubacka tvrdjava, takodje pod rekonstukcijom, ali je oko sve sredjeno vidi se da se ulaze, veliki parking ispred, pored toga je zgradica podeljena na dva dela, na jednom se placa parking i ima mini muzejska postava i objasnjenja o tvrdjavi a u drugom delu je kafic.

Ponovo istorijsko vracanje, sada u praistoroju,put smo nastavili ka Lepenskom Viru, karta je oko 500din. Od parkinga se seta nekih 400m kroz sumu i onda kao iz prasume izranja gradjevina, cistih licnija, kombinacija bele boje i stakla, kroz nju se vidi dunav i cela priroda, veoma je impozantno, Prvo se gleda film o pronalasku lokaliteta, nakon toga je prostorija sa iskopinama a centralni deo predstavlja rekonstrukcija naselja. 1965.ga je  godine otkrio tim na čelu sa profesorom Dragoslavom Srejovićem, na samoj obali Dunava, i jedno je od najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških otkrića ove vrste. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena.

Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u periodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere

 

Put ka DOnjem Milanovcu je isto sjajan, sve vreme imam utisak da putujem duz Boke Kotorske, recimo od Kotora ka PErtastu, bajkovito.

 

Pred DM, svatite do Kapetan Misinog brega, ima otvorena galirija, muzej vina, priroda i pogled su sjajni, obavezno najavite da cete da svratite na rucak. Ovo mi je jedno od najdrazih momenata na putu, smiraj dana, probala sam prvi put grilovani sir i pohovane koprive, pticice pevaju, zabice u pozadini, dobra klopa i drustvo, pogled puca na Dunav

 

ednje stajaliste gde smo i prespavali, Milanovac, setnja po gradu, po keju, sutradan smo krenuli  na krstarenje Đerdapom kroz Mali i Veliki Kazan sve do Trajanove table. Najvise poteskoca smo imali sa plainranjem krstarenja jer je covek stalno odlagao, te ima jos ljudi, te nema, te lose vreme, te ne zna hoce li ici. Na kraju smo platili 30evra po osobi, islo je sam nas dvoje i krece se nekih 15km od DMa, traje 2 h. Ima i duza tura, 4h ona krece iz MIlanovca ali mi ismo hteli da gubimo vreme, plus se sve najvaznije vidi u 2h. Krstarenje je veoma uzbudljivo, sjajna priroda, ljudi su fini, popili smo po duplu krusku, dobili masu lokalnih saveta. Ako imate vremena, ici na hajking, isto imaju dve varijatne, sve slike klisure su sa tih vrhova, Ploce i ne mogu da se setim kako se drugi vrh zove.

Naspram Trajanove table, na rumunskoj strani Dunava, nad Đerdapom se izdiže ogromna kamena skulptura visoka 40 metara – lice dačkog kralja Decebala isklesano u steni.

Kao deo operacija protiv Dačana (teritorija današnje Rumunije), rimski car Trajan je sagradio put od Beograda kroz Đerdapsku klisuru, sve do mesta gde je podigao most na Dunavu (Trajanov most). Gradnju puta je završio 103. godine, a ceo posao je ovekovečen pločom sa natpisom. Ploča je poznata kao Trajanova tabla (Tabula Traiana)

Putešestvije se završilo obilaskom Majdanpeka i Bora, rudnog kopa, kao i Rajkove pećine koja je poznata kao Bela kraljica zbog boje pećinskog nakita. Put od Majdanpeka do Bora je pakaoooo ali boja sume je lek za oci, jos smo imali u maglovite delove, magla je bila zelena, totalno nadrealno. Inace, nisam bila u depresivnijem gradu od Majdanpeka.

 

Nazalost nismo vise imali vremena i morali smo da krenemo nazad. Za sledeci put ostavljam Gamzigrad, Rajacke pimnice, pa cemo ici ka Staroj planini ili tako nesto.

 

Nadam se da ce am ovo koristiti, svasta sam nabacala, preskocila sam svasta nesto a ako ima detalja oko kojih mogu da pomognem, saljite poruku. Takodje, imam mnogo vise slika na instagram profilu, ne znam koliko vas koristi ig ali meni je veoma koristan da otkrijem nove lokacije.

@andjoni