I ja mislim da je nekakvo pecivo, kolač, šta li...  Sem toga, da li je milihbrot isto što i komisbrot?

slatko testo u srbalja poznatije kao "miliprot". nije isto sto i "komisprot"

Turate li šušpe u mandžu? Njeknja me onija njurča podira pa ču mu, kad ga sretnem, strošim njokalicutu

odličan članak

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/189363/Ne-smeta-im-sto-imaju-samo-dva-padeza

  Veoma zanimljivo!

  U Panajotovićevom „Rečniku“ beležimo i ove reči: azdisal (ima svega u izobilju), alnut (čaknut), ape (ujeda, ugriza), asli (isti kao, baš kao), bašta (otac), brobinjak (mrav), varka (žuri), vrvina (staza), vreka (mekeće), vrlja (baca), davija (svađa), drezgavo (neugodno), žvanjča (priča svašta), željuje (žudi za nečim), zavalija (nesrećan, jadničak, jadnik), jebandžija (strana osoba, čovek sa strane), zajeckuje (zamuckuje), zbirut’k (sakupljeno zbrda-zdola)...

  Mogao bih u svoj vokabular da uvedem poneku od ovih reči Ako vidim digod taj njegov Rečnik, kupiću.

Ja sam imao dvojicu kolega na faxu, jedan iz Pirota, drugi iz Dimtrovgrada. Kad pocnu da pricaju, apsolutno nista ih ne razumem Rekli su mi da u njihovom "jeziku" postoji jedan glagol koji moze da znaci sve, a to je, u tekstu spomenuti, glagol "onoditi"

Tako, recimo, mogao bih da govorim pirocanski, samo kazem: "Onodio sam ovo...", pa nek se oni misle sta sam hteo da kazem

 Veoma zanimljivo!

 U Panajotovićevom „Rečniku“ beležimo i ove reči: azdisal (ima svega u izobilju), alnut (čaknut), ape (ujeda, ugriza), asli (isti kao, baš kao), bašta (otac), brobinjak (mrav), varka (žuri), vrvina (staza), vreka (mekeće), vrlja (baca), davija (svađa), drezgavo (neugodno), žvanjča (priča svašta), željuje (žudi za nečim), zavalija (nesrećan, jadničak, jadnik), jebandžija (strana osoba, čovek sa strane), zajeckuje (zamuckuje), zbirut’k (sakupljeno zbrda-zdola)...

 Mogao bih u svoj vokabular da uvedem poneku od ovih reči Ako vidim digod taj njegov Rečnik, kupiću.

pa kad si azdisal, uzbujal i ualil se na zgodu

mora i akcentuješ pravilno, na poslednji slog.

bar za ove tri reči nisam primetio da su došle dalje severno od Aleksinca il tako negde, nek me demantuje neko. Ovde po Nišu su u upotrebi.

nego javi ako naiđeš na rečnik, zanima i mene.

jako zanimljivo.. i mene je podsetilo na cimerku Vranjanku koja kad je pricala sa mnom samo ponekad omasi padez, al kad je pricala sa mamom telefonom nista pod milim bogom nisam razumela 

Tako, recimo, mogao bih da govorim pirocanski, samo kazem: "Onodio sam ovo...", pa nek se oni misle sta sam hteo da kazem

Obzirom da mi je tatko iz okolinu Pirot, pazi se, jer ovo ''onoditi'' ume da ima i neko drugačije, da tako kažem ne baš pristojno značenje!

Npr. najčešće ga koristimo kada je neko smotan pa mu nešto ispadne iz ruke ili ne uradi nešto kako treba pa kažemo ''Pu, u ruće ti se onodem!'', što bi značilo pos**em ti se u ruke.

Uh, moram negde da nađem ovaj rečnik!

Daj jos neku foru sa tim!

    Da li je ovo ono što se naziva torlački jezik? Ili je torlački nešto sasvim drugo?

Ja sam imao dvojicu kolega na faxu, jedan iz Pirota, drugi iz Dimtrovgrada. Kad pocnu da pricaju, apsolutno nista ih ne razumem Rekli su mi da u njihovom "jeziku" postoji jedan glagol koji moze da znaci sve, a to je, u tekstu spomenuti, glagol "onoditi"

Tako, recimo, mogao bih da govorim pirocanski, samo kazem: "Onodio sam ovo...", pa nek se oni misle sta sam hteo da kazem

to mu dodje kao strumfovati!  

  Kaže se štrumpf, a ne štrumf! I shodno tome, štrumpfovati. Sa p. Ne podnosim kada ljudi govore "štrumpfovati" bez p!!!   

da li je pravilno na crnogorskom jeziku reći "visočiji", "moje auto", "moje biciklo" i još neke stvari kojih sada ne mogu da se setim? naježim se kad ovo čujem po srbiji, no, neki crnogorci su mi rekli da to tako treba. istina?

    Da li je ovo ono što se naziva torlački jezik? Ili je torlački nešto sasvim drugo?

trebalo bi.

mada nema tu neke standardizacije, šta ga znam. Npr. na 27km dalje u Beloj Palanci se malo drugačije govori a opet je to taj govor valjda. Ništa više od wikipedijinih članaka nisam našao u vezi sa ovim govorom, pa da stavim link.

Mene jako iritira kad neki ljudi govore, npr, uzeo samo ovo od Djola, umesto Djoleta, ili od Bana, umesto Baneta, Rada, umesto Radeta... Ne znam da li su u pravu, a i sve da jesu, ja ne bih mogao tako da govorim, jer, jednostavno, neprirodno mi je.

Po mojoj nekoj logici, ako je DjolE, onda je od Djoleta, ako je BanE, onda je od Baneta, ako je RadE, onda je od Radeta, ali, npr, ako je Rado, onda je od Rada, ako je VladO, onda je od Vlada, itd.

Sta kaze gramatika o svemu ovome?

nisam nešto mnogo pismen, al sećam se kad sam neko vreme radio svedočanstva za jednu srednju školu, u dopisu je pisalo da se dete čiji je otac npr Rade upisuje kao taj i taj, od oca Rada a ne Radeta. Dal je pravilno, nemam pojma.

  @Dragance Po tvojoj logici, ako je Đorđe, onda je od Đorđeta? A opet, mislim da je pravilno od Đorđa

  @marko Bilo bi zanimljivo pronaći neku knjigu o torlačkom jeziku, ukoliko postoji. Ko zna koliko po Srbiji ima tih "nepriznatih" jezika. U Vojvodini postoje škole na slovačkom, rusinskom, mađarskom itd, a da li u, recimo, Negotinskoj krajini postoje škole na vlaškom?

   Zanimljivo je koliko različite države imaju različite polise u pogledu jezika. U Turskoj su mi pričali da je sva nastava samo na turskom, bez obzira na etničku grupaciju koja je dominantna u nekoj oblasti. Zato mnogi jezici potpuno nestaju. Devojka koja mi je to pričala pripada narodu Laz, koji živi na severu Turske. Njeni roditelji međusobno pričaju tim jezikom, ali sa njom pričaju turski. Pretpostavljam da ne postoje ni osnovne škole na kurdskom.

   S jedne strane, možda neko rezonuje da je za nacionalnu državu dobro da svi pričaju istim jezikom... S druge strane, ipak je šteta da jezici tako nestaju.

  Evo jedne pesme koju su mi naveli kao primer tradicionalne muzike na jeziku Laz

 

nisam nešto mnogo pismen, al sećam se kad sam neko vreme radio svedočanstva za jednu srednju školu, u dopisu je pisalo da se dete čiji je otac npr Rade upisuje kao taj i taj, od oca Rada a ne Radeta. Dal je pravilno, nemam pojma.

  @Dragance Po tvojoj logici, ako je Đorđe, onda je od Đorđeta? A opet, mislim da je pravilno od Đorđa

Jeste, ja kazem od Djordjeta I pisem sa Dj

Ali, recimo, malo mi rogobatno zvuci kad se neka imena, nadimci, duza od 4 slova zavrsavaju sa "e", pa nekad stvarno sam sebi smesno zvucim kad kazem to "Djordjeta", ili, npr, "Pavleta", ali, zaista tako kazem Ali, kad cujem da neko kaze "od Djola"... 

Naravno, primeri poput Haralampije, Makarije i slicni ni pod razno ne bi mogli da se podvrgnu "mom" pravilu Srecom, ni ne poznajem nikog sa tim imenima!

Ako neko zna smisleno gramaticko znacenje, bas bih voleo da to sebi razjasnim!

Dragance, ja koliko znam takav izgovor je vezan za Cacak, Valjevo itd...i meni zvuci cudno, ali ne znam gramaticka objasnjenja i sta je zaista tacno.

Jeste, nekako taj region, a i Sumadija. Pozdrav za  Un I.Q. ueTA od DragancA 

Mene jako iritira kad neki ljudi govore, npr, uzeo samo ovo od Djola, umesto Djoleta, ili od Bana, umesto Baneta, Rada, umesto Radeta... Ne znam da li su u pravu, a i sve da jesu, ja ne bih mogao tako da govorim, jer, jednostavno, neprirodno mi je.

Po mojoj nekoj logici, ako je DjolE, onda je od Djoleta, ako je BanE, onda je od Baneta, ako je RadE, onda je od Radeta, ali, npr, ako je Rado, onda je od Rada, ako je VladO, onda je od Vlada, itd.

Sta kaze gramatika o svemu ovome?

Po pravilu muške imenice koje se u nominativu završavaju sa  -o i -e u obliku genitiva imaju oblik koji se završava sa -a. Tako da bi najpravilnije bilo: Bana, Rada, Đorđa, Pavla itd.

Samo što još kod imenica muškog roda koje se u nominativu završavaju na –o može da bude i Rado – Rade (nema Rade ili nema Rada), Vlado – Vlade (nema Vlade ili nema Vlada)...

E sada, ovo BanETa se javlja zato što je ime Bane kratko, pa verovatno da ne bi zvučalo čudno kaže se Baneta, Rade – Radeta...

Po pravilu muške imenice koje se u nominativu završavaju sa  -o i -e u obliku genitiva imaju oblik koji se završava sa -a. Tako da bi najpravilnije bilo: Bana, Rada, Đorđa, Pavla itd.

Kako bi napisali prisvojni pridev od imena Prokle. U Proklevim komentarim te i te knjige... ili Prokleovim?

Neko pravilo da potkrepi lično mišljenje?