[Mape nevidljivog Balkana] Sve igračke su tvoje

Govori: Ivan Manić Bilo je neko veliko preduzeće... Nešto tu, tipa Hercegovina Impex, Import, nešto, neka najveća firma za trgovinu u Mostaru. I sad, na ovoj strani... su im, ono, skladišta i zgrade... bili. I sad, mi ih oteramo odatle. I sad tamo ima robe kol'ko 'oćeš. Onda su već Crnogorci dolazili kamionima, ubacivali prehranu, ovo-ono. Međutim ja se vrtim tamo, onda pokupim iz onih kancelarija, u kojima nema nikog... Poslažem ovako jedno dvadesetak onih tipkajućih mašina i uzmem sebi najlepšu. Nju sam doneo iz Mostara, to mi je bila uspomena. Međutim, kroz sve one hale, ona skladišta, uđem u jedno, i shvatim da sam ušao u svoj dečački san. U svoj dečački san. Odjedanput stane vreme. Sve sve, razumeš? Stane... Stanu i prostor i vreme. Sve stane. I ja uđem u svoj dečački san, ko da on sanja, sad. U takav san uđem. Jer u toj hali, onako, recimo površine kao... dve, možda čak tri Hale Kej, puno - znaš čega? Igračaka. Ja, Šolaja i Đerikarac smo se pola dana igrali. Mi smo odložili puške, samo smo...

Pročitajte Sve igračke su tvoje