? ? ?Inspiraciju mi je dao topic o Južnoj Americi, i rasprava sa koliko se para može putovati tamo itd.

? ? ?Sigurno mnoge ljude zanima koliko je zapravo para potrebno za putovanja, a i ja bih jako voleo da se razbije ta fama da su za putovanja potrebne neke neverovatne pare. To nije istina. Ko ima žarku želju da vidi svet, taj će ga videti, pa makar i nemao para.

? ? ?Pošto nisam nešto puno putovao po zapadnim, bogatim zemljama, mogu da kažem par reči o putovanjima po zemljama u kojima su cene kao u Srbiji ili niže. To je valjda 90% teritorije sveta.

? ? ? Što se mene tiče, uspeo sam da putujem sa 250 evra mesečno, apsolutni minimum. Sigurno da može i jeftinije, kao što može i skuplje. Ali za ovo bar mogu da garantujem

? ? ? ? ? Neverovatno je kako pare brzo nestaju kada se putuje. Ako posećuješ velike / glavne gradove, obilaziš turističkle atrakcije, odsedaš u hotelima, ne znaš jezik, ne ideš stopom, i povremeno jedeš u restoranu, 1.000 evra može vrlo lako da nestane za mesec dana u bilo kojoj zemlji.

? ? ? ? ?Naravno, uvek možete po svetu sresti ljude koji putuju i sa 100 $ mesečno. Ali oni se kreću po manjim mestima, u velikim gradovima ostaju max. dan-dva, sami pripremaju hranu, a turističke atrakcije zaobilaze u širokom luku. Ali to su ljudi koji su već mnogo putovali, imaju svoje šatore, spremni su da pešače satima, i gotovo nikad ne plaćaju ni smeštaj ni prevoz. Obično ostaju na putu po 6 meseci, godinu dana, itd.

? ? ? ? ?Na kraju krajeva, turističke atrakcije su samo ono što turistička industrija smatra da je vredno videti, a pojedu vam silne pare. U početku ih svi posećuju, ali oni koji su već dosta putovali retko će se polakomiti za nekakvim hramom, muzejom ili sličnom zgradurinom. Koga je briga šta mora da se vidi.

? ? ? ? ?Jednom je na lonely planet forumu bila rasprava o tome zašto je ulaz u Tadž Mahal toliko skup. Naravno, svaki turista hoće da vidi Tadž Mahal. Meni bi, recimo, bilo sasvim dovoljno da sam u Indiji i da se šetam ulicama nekog grada ili pentram po planinama, obilazim sela, pričam sa ljudima. Šta me briga za Tadž Mahal, video sam na slici

? ? ? ? Uz malo domišljatosti, malo izdržljivosti, mnogo entuzijazma i dobre volje i želje da se putuje, sa 300 evra mesečno može se putovati vrlo pristojno, da se ne lišavate ničega.

? ? ? ? Naravno, neće svako da putuje tako, a nema ni potrebe. Neko voli da prespava u krevetu, da dobro jede, da se istušira, da ne tegli ranac peške 20 kilometara po kiši. Neko više voli ovako, neko više voli onako. Ali čuveno "nemam para" najčešće je samo pokriće za slabu motivaciju.

? ? ? ? ?Servisi tipa hospitality club ili couch surfing mogu vam uštedeti neverovatne pare za smeštaj. Naravno, što više ljudi vi primite, imaćete više pozitivnih komentara, pa će više ljudi vas želeti da primi. Naravno, izvesna doza rizika postoji, kao i kod autostopa, jer i autostop je jedna vrsta slobode, a svaka sloboda je pomalo opasna i pomalo neudobna. He who doesn?t dare, doesn?t win, ko se plaši neka sedi kući, ili neka zaradi dobre pare pa putuje 100% bezbedno i lako.

? ? ? ? Ali, kakva je to avantura, ako je 100% bezbedno i lako? Meni je to dosadno. Šetati se kroz svet kao kroz galeriju, gledajući slike koje vise oko tebe. Ako nemaš para, slike postaju mnogo stvarnije. Moraš da ih upoznaš, da se zbližiš sa njima, da razmišljaš. Više nisi pasivni posmatrač. Ne sedneš u autobus, nego stojiš kraj puta u nekoj pustari, sa raširenom mapom koju kamenje drži da je ne oduva vetar, i ponavljaš u glavi osnovne reči na nekom čudnom jeziku. Tu počinje Avantura.

? ? ? ? Još jedna važna stvar je iskustvo. Ja sam do sada na svakom narednom putovanju trošio sve manje i manje para. Skontaš trikove, upoznaš ljude pa ti kažu ovo i ono, a malo se i oslobodiš, pa ne vadiš pare čim iskrsne neki problem (a posebno ih ne vadiš jer ih nemaš ) Kada prvi put ideš na neko veliko putovanje, verovatno ćeš potrošiti mnogo novaca. Kada prvi put stopiraš, možda ćeš pre ili kasnije shvatiti da stopiraš u pogrešnom pravcu, ili na mestu gde kola ne smeju da se zaustave, itd itd. Ja sam recimo tek nedavno saznao za hospitality club i koncept besplatnog smeštaja. Pre toga sam uglavom odsedao u ho(s)telima.

? ? ? Eto, nadam se da nisam previše smorio sa ovim, al pošto me ljudi često pitaju to o parama, onda reko da podelim svoje gledište sa svima Šta ostali misle o svemu ovome?

? ? ?LP

? ? ? ?

? ? ? ?

Rusija se podrazumeva kao jedna od skupljih zemalja (sto stvarno jeste) ali kad sam sabrala sve sto sam potroshila za 2 meseca putovanja po Ukrajini, Belorusiji i Rusiji (sa sve IAESTE troshkovima i oneway airline ticket Moskva- Bg) potroshila sam oko 1000e

Racunajte da sam imala neki 750e kod sebe kad sam krenula.

Bankomat mashine u zemljama istocne Evrope uzimaju 4,5e provizije koliko god para podigli... pa racunam da mi je na provizije otishlo dobrih 50e!

Elem, krecemo od 700e

Ukrajina i Belorusija se racunaju kao nesto jeftinije zemlje pa sam za 45 dana u Ukrajini potroshila nekih 300e. Iako smo imali hranu u studentskom domu, non stop smo kupovali hranu, smestaj je bio za dzabe a kad sam putovala okolo spavala sam kod HC clanova.

Ako hocete da odete negde i da nista ne potroshite idite u Minsk. Belorusija je cak i za nashe uslove preterano jeftina (za 2 dana tamo kupila sam kartu za Peterburg, jela po restoranima, pila kafe kupovala pokolone, kupila sebi majcu... 30e sam potroshila)

Ne mogu da kazem da sam nesto preterano stedela... izlazili smo stalno, pili, kupovali hranu, stalno pravili vecere kod drugara u stanu... Za 4 dana u Kijevu je otishlo oko 50e...

Inace one cuvene plackartni cuvaju pare kao svajcarska banka... Ipak razlika izmedju 10e i 30e daje vam 2 obroka i par voznji metroom i mozda josh neku ulaznicu u neki muzej...

Karta Lviv-Minsk koshtala me je oko 20 dolara u vreme kad nisam znala za plackartni. Vec Minsk-St. Peterburg je bila 10eura (a udaljenost je mnogo veca). 

St. Peterburg-Moskva je 10e.

Metro u Kijevu je 7 dinara one way. (gradski u nashem lepom gradu je 25 dinara a ne ide ni priblizno brzo  :-D ) U St. Peterburgu je oko 15 dinara, u Minsku 15din a u Moskvi sto vishe voznji kupite to vam je jeftinije. (10 voznji 100rubalja=3e)

U Rusiji ne vredi placati hostele. Najjeftinije sto mozete naci je oko 15e a potrebni su vam dani i dani da obidjete samo npr St. Peterburg... o Moskvi da ne pricamo... HC clanovi su super...

Jedan clan HC-a je menadzer jednog hotela u St. Peterburgu pa ako vam se spava u hotelu, platite joj samo jednu noc kako bi ona mogla da vas registruje i ostanete tamo koliko vam volja... Hotel je udaljen neke 4 metro stanice od centra.

Sa svim sitnicama i glupostima koje sam kupovala, sa svim kartama za muzeje (ipak Rusi imaju posebne cene za turiste) za 10 dana provedenih u Rusiji otishlo je 300e (50 sam potroshila na aerodrumu u free shop-u i 50 vratila kuci).

Svuda po Istocnim zemljama postoji lanac italijnskih restorana Il Patio koji su veoma prijatni i za nekih 5e (u Minsku) ili 10-15e u Rusiji mozete fino da se najedete... Fast food je skup i nikakvog ukusa!

Rusija je puna sushi restorana... to morate da probate!  :-D

Otprilike da je to pogled na cenovnik jedne od skupljih drzava.

Jedan podatak za pushace:  u istocnoj Evropi su cigarete duplo jeftinije nego kod nas! Ako kupujete na boksove dobijate josh jeftinije!  :-D

Avantura... ta rec je toliko izgubila svoj pravi smisao... Kad sam bila na sastanku Iaeste ove godine Mnogo studenata je odbilo prakse u Tadzekistanu, u Kolumbiji, u Kazahstanu i slicnim zemljama... Zashto? Zato sto te drzave nemaju zvucno ime kao npr. Spanija, Nemacka, Francuska... i slicno... Ljudi uopste nisu raspolozeni da otkrivaju svet... vole samo ono sto im turisticke agencije gurnu pod nos... josh nisu spremni za avanturu u pravom smislu te reci...

Upoznala sam devojku koja je odbila praksu u Jordanu zato sto je avionska karta 700$... ja ne bi ni razmishljala o avionskoj karti do Jordana!!!  I kad sam joj rekla da razmotri druge opcije putovanja do Jordana samo me je bledo pogledala... kao da je Jordan na drugoj planeti pa mora da se ode avionom! 

Miroslav je posle shishanja rekao nesto sto me je razalostilo... rekao je nesto ovako "zalosno je sto svi putnici jedne drzave mogu da stanu u jednu sobu Tajinog stana" Znam da nas ima josh mnogo ida nisu svi mogli da dodju na sheeshanje ali u tom trenutku je tako izgledalo!

Bitno je da nas ima...  :-D

Mene je jako udarila ona prezentacija putovanja po Juzhnoj Ameriki... Ostih nenormalnu vuchu od strane daljina i neverovatan osecaj da necu moci da izdrzhim taj poriv me je obuzeo.

Videh taj Tajland, najdalje shto sam ikada bio... Za tri meseca potrosio sam 1500 evra sa apsolutno svim troshkovima. Avionska karta 680e, viza 50e, osiguranje 100e. Sponzori su mi platili veci deo karte. Znachi za tri meseca u Tajlandu potroshio sam 670e! Smeshtaj mi je bio placen, kupio sam fotoaparat (160e) i mp3 plejer (120e) zbog chega sam se posle pokajao. Sto znaci da sam potrosio 390 evra za tri meseca putovanja po Tajlandu. 390 evra nedeljno trosili su studenti iz zapadne Evrope koji su bili sa mnom na razmeni. Ja sam upravo iz tog razloga izbegavao kontakte sa njima. Svaki od njih je mogao da obidje celu jugoistochnu Aziju a da ni ne oseti. Mene kao prvo ne bi pustili preko granice, jer sam iz ***** Srbije koja je na crnoj listi mnogih zemalja... Ili nije u opste na listi... A pored toga bio sam vise ogranichen budzetom nego bilo ko. Pa opet sam obisao ceo Tajland i uzivao vise nego u bilo kom trenutku svog zhivota. Znachi ne verujem da bi granice postojale da smo svi mi neki nemci ili, shvajcarci... Ali kad bolje razmislim, ne postoje ni sada...

Ajmo dalje

    Pre svega pohvala za odlicnu temu  :-D

Iz ličnog iskustva, znam i kako ne potro?iti pare, i kako ne ?tedeti.

Desilo mi se npr, da sam nekoliko dana ?iveo na hlebu i vodi (kad mi je nestalo Coca-cole  ), a i da sam za jedan izlazak u Moskvi potro?io para koliko za skoro nedelju dana posle.

    Mislim da je jedan od ključeva jeftinog putovanja voz. Cene vozova nisu toliko visoke, a posebno ako se uzmu neke povlastice kao interrail... U vozovima u  Aziji (ex Ruskoj) se kao prvo mo?e cenjkati za cenu karte gde se naravno mora biti izuzetno ubedljiv po?to strancima te?e popu?taju. Po?to su vozovi vrlo spori, i manje relacije pretvaraju se u dug put, a blagodarno?ću divnih ljudi tamo, i ako uđete bez hrane u voz nećete ostati gladni :-D.

    Dobra stvar za u?tedeti, posebno u Evropi, je noćno putovanje. Tako se sasvim fino u?tedi na prenoći?tu. Na ?elezničkim stanicama u zapadnoj Evropi ima pristojnih WC-a pa se čovek mo?e tamo i osve?iti. Grupa mojih drugara je potro?ila cca 370 evra po osobi za dvonedeljno putovanje vozom po zapadnoj Evropi (za Evropu je to valjda jeftino). Vratili su se gladni i prljavi, al zadovoljni. Ka?u da im niko nije prilazio  :-D.

    Stopiranje je na nekim mestima gotovo nemoguće, al treba valjda biti uporan...

    O Hospitality clubu, i Couch Surfingu  nema potrebe posebno govoriti.

      Neko je pričao i o ostajanju u raznoraznim manastirima, a ja iz ličnog iskustva znam da će Vas u nekim zemljama , videv?i da ste stranac pozvati na prenoći?te (bez ikakvih lo?ih namera).

      Uvek je naravno  dobro imati ?ator i, ili vreću...

Naravno, neki ljudi vole komfor, ali za komfor uvek ide maksimum novaca.

      Jo? jedna stvar. U putu se ne retko događa da je za prelazak u sledeću zemlju potrebna viza, a za tu vizu vrlo često treba i pozivno pismo. Pozivna pisma mogu izraditi agencije, ali obično uzimaju novac za to. Dobro je proveriti  da li agencije u ciljnoj zemlji rade jeftinije pozive od agencija u zemlji u kojoj ste. Zato je dobro pronaći nekoga u toj zemlji dosta pre nego ?to se i pođe na put, ko je voljan da napi?e pismo. Mo?e da upali, a i ne mora. Ja sam na?ao jednog lika koji je hteo da pomogne za pozivno pismo za Uzbekistan, ali je već bilo kasno.

 

Stvar ličnog izbora je da li ste spremni da budete putnik ili ostajete turista (?to ima svoje prednosti)

? ? Na Balkanu baš i ne postoji neka posebna kultura putovanja, a i od šačice ljudi koja putuje, najveći deo ide preko turističkih agencija. Ono što većina ljudi ovde ne zna, jeste da u svetu postoji čitava jedna subkultura ljudi koji su od samostalnih, jeftinih putovanja napravili životnu filozofiju... a ima o tome i gomila knjiga

? ?

? ? Evo par pasusa iz uvodnog poglavlja knjige Vagabonding - an uncommon guide to the art of long-term world travel. Autor je Rolf Potts.

Of all the outrageous throwaway lines one hears in movies, there is one that stands out for me. It comes from Oliver Stone's Wall Street, when the Charlie Sheen character — a promising big shot in the stock market — is telling his girlfriend about his dreams.

"I think if I can make a bundle of cash before I'm thirty and get out of this racket," he says, "I'll be able to ride my motorcycle across China."

When I first saw this scene on video a few years ago, I nearly fell out of my seat in astonishment. After all, Charlie Sheen or anyone else could work for eight months as a toilet cleaner and have enough money to ride a motorcycle across China.

? ? (....)

In reality, long-term travel has nothing to do with demographics — age, ideology, income — and everything to do with personal outlook. Long-term travel isn't about being a college student; it's about being a student of daily life. Long-term travel isn't an act of rebellion against society; it's an act of common sense within society. Long-term travel doesn't require a massive "bundle of cash"; it requires only that we walk through the world in a more deliberate way.

This deliberate way of walking through the world has always been intrinsic to the time-honored, quietly available travel tradition known as "vagabonding."

Vagabonding involves taking an extended time-out from your normal life — six weeks, four months, two years — to travel the world on your own terms.

But beyond travel, vagabonding is an outlook on life. Vagabonding is about using the prosperity and possibility of the information age to increase your personal options instead of your personal possessions. Vagabonding is about looking for adventure in normal life, and normal life within adventure. Vagabonding is an attitude — a friendly interest in people, places, and things that makes a person an explorer in the truest, most vivid sense of the word.

Vagabonding is not a lifestyle, nor is it a trend. It's just an uncommon way of looking at life — a value adjustment from which action naturally follows. And, as much as anything, vagabonding is about time — our only real commodity — and how we choose to use it.

    Nicely put, eh? Meni se sviđa...

Ima smisla...

Evo jedan refren od Gitanos Reyes-a (Gipsy Kings-a):

El camino, mi camino

El camino del verano

Y yo soy un vagabundo

Yo me voy por este mundo

aj malo da aktualizujem ovu vaznu (pogotovo za nas iz ove prebogate zemlje) temu 

dajte predloge za ustedu; vasa iskustva s troskovima itd...

ja cim se vratim, stize full cicijaski report 

dajte predloge za ustedu

prosto je, jedi jednom dnevno. neces da verujes koliko se ushtedi.

(savet od nekog ko je sve samo ne mrshav ahaha)

ja sam zato i poceo da se gojim. princip je, jedes tamo gde je jeftino, po ceo dan, onda odes u norvesku i ne jedes uopste mesec dana

  Evo Iva i ja se vratismo iz Istanbula. Putopis ce biti kad bude, a sto se tiche para... potrosili 25 evra svako, za punih 6 dana, obilato se koristeci blagodetima hospitality club-a, couch surfing-a i naravno autostopa

kako ti uspeva!?!?!

svaka cast!

  Biće sve u putopisu, najdetaljnije moguće, korak po korak

  Nego, kako je bilo u Zagrebu? Daj neki prilog za sajt, da čujemo šta ste napravili

Zagreb stize ... ovih dana 

Napisacemo nesto zajednickim snagama  :-D