Jump to content

Featured Replies

Odlucio sam da idem preko agencije za 560 evra. Krecem sutra vozom iz Pekinga u 17.30 po kineskom vremenu.

Odlicno, ocekujemo putopis i slike.

A ovo za hrabrost - DPRK je jedna od najsigurnijih zemalja za turiste za izuzetkom onih koji su tamo i dosli da bi pravili nevolje.

Evo ljudi ja se vratio, upravo sam stigao u Peking. Extra je bilo, samo sto je kratko trajalo. Ima tamo jos mnogo stvari da se vidi. Detaljni opis i slike ce te dobiti za dve nedelje kad se budem vratio u Srbiju. A sada ako nekog interesuje nesto konkretno, moze da pita, rado cu odgovoriti.

Dva puta! Jednom pred njegovim ogromnim spomenikom u centru Pjongjanga, a drugi put smo se klanjali njegovoj vostanoj figuri koju su mu Japanci poklonili, na izlozbi poklona koje je primio veliki vodja. Poredjamo se svi u jednu liniju i kad se vodic pokloni mi svi za njim isto kao i on. Extra  ;D

Da. Dok smo putovali vozom bili smo u vagonu zajedno sa lokalnim stanovnistvom, a takodje smo mogli bez ikakve kontrole, da se krecemo po celoj kompoziciji. Isto tako bilo nam je dozvoljeno da se krecemo slobodno po ostrvu na kome se nalazi nas hotel. Tu sam video dosta lokalaca koji na tom ostrvu zive u po prilicno jadnim uslovima u nekim stracarama, kuvajuci na otvorenom i kupajuci se u reci. Medjutim sa njima nisam uspeo da uspostavim bilo kakav kontakt, s obzirom da na moje Hello, nisam nikada dobio vecu reakciju od blagog skretanja pogleda i klimanja glavom.

Hotel se i dalje gradi. Medjutim vodici su nam ga sa ponosom pokazivali, suprotno onome sto sam citao ranije na internetu, u stilu da se prave da ne znaju sta je ta zgrada.

Jedva čekam da vidim reportažu ;).. Nadam se da ćeš je objaviti na sajtu, a ako te mrzi da pišeš, okači barem slike ;)

  • 3 weeks later...

Evo ja se vratio u Srbiju, pa eto da vam napišem nešto o putovanju u DNRK. Da budem iskren, malo me mrzi da vam naširoko opisujem gde sam sve bio i šta sam sve radio, a mislim da to nije ni preko potrebno. U pitanju je klasična tura, sa klasičnim programom obilaska, nalik svim ostalim turama u tom trajanju, a o tome možete naširoko čitati u brojnim putopisima na internetu. Ja bih se zadržao na nekim svojim opštim utiscima o ovoj zemlji.

Kao prvo, cela situacija je bila mnogo opuštenija nego što sam očekivao. S obzirom da sam u grupi bio jedina osoba koja nije Kinez, imao sam ličnog vodiča(vodičicu) koja je govorila Engleski, a sa kojom sam veoma brzo uspostavio prijateljski odnos. Kinezi su sa svojim vodičem pevali pesme o prijateljstvu iz vremena Korejskog rata, a ja sam se s ovom mojom neprestano nesto zezao i ispitivao je o svakoj mogućoj gluposti o kojoj sam čitao na internetu o DNRK. Smeo sam da slikam sve osim vojske i vojnih objekata, bez ikakvog prethodnog pitanja. Čak šta više, u jednoj situaciji sam uslikao gardistu koji je čuvao stražu, pošto sam kontao da je on tu neka turistčka atrakcija, na šta me je on ošinuo pogledom i odmahnuo rukom. Ja na to vratim aparat u torbicu, a on pozove ovu moju vodičicu. Vodičica se vrati nazad kod mene i ništa ne govori. Cela grupa nastavi dalje, ja je pitam šta je bilo. Ona mi odgovori da je vojnik rekao da izbrišem sliku, ja je pitam pa dobro da li da je izbrišem, a ona mi na to samo odmahne rukom, u stilu ma pusti ga. Inače ja sam očekivao neku tešku propagandu prilikom poseta znamenitostima, ali su podaci uglavnom bili tehničke prirode. Koliko je šta visoko, dugačko, teško, kad je napravljeno i slično. Iz hotela smo mogli da izlazimo sami kad god smo hteli, ali smo morali da ostanemo na ostrvu na kome se hotel nalazi. To sam znao i pre nego što sam krenuo, ali sam se iznenadio kad sam video da ne moram apsolutno nokome da se javljam kad izlazim, niti da ima nekog na ulazu, ko to kontroliše. Ostrvo uopšte nije malo, i ja sam se jednom prilikom toliko udaljio od hotela, zašavši u neki šumarak da me definitivno niko više nije imao pod kontrolom, ako me je iko i kontrolisao. Jedno vreme sam čak sedeo ispod mosta razmišljajući da li da ga pređem. Na kraju to nisam uradio(zato što sam pi..a), ali sam sasvim ubeđen da sam mogao da se prošvrćkam sam po Pjongjangu bez ikakvih problema. Dakle sve mnogo, mnogo opuštenije nego što sam očekivao.

Drugo,

ne misle da su pobedili Brazil sa 1:0 i tako postali prvaci sveta. Dakle ona sprdnja sa Youtuba jeste samo to: sprdnja.

Muškarci se šišaju na više od 4 načina, uprkos informaciji koju sam pronašao na Wikipediji. Imaju mobilne telefone, i to ne samo pripadnici vladajućih struktura već i obični ljudi(doduše to sam video u samo u nekoliko slučajeva). Čak mi je vodičica pričala da imaju neku vrstu domaćeg interneta preko koga ljudi šalju i e-mailove i četuju. Dakle nije baš svaka informcija koju pročitate o ovoj zemlji tačna, u to sam se uverio iz prve ruke.

Treće,

sad bih hteo da vam okačim neku sliku, ali ne znam kako, pa bih molio za asistenciju.

Bravo! Jedva cekam slike!  clap.gif' alt=':clap:'>

Sta si jeo, kako si se hranio u Pjongjangu?

Kakva je atmosfera na ulicama? Ja uvek zamisljam da je pusto i mrtva tisina i da tek ponekad prodje po neki prolaznik?  :o

  • 2 weeks later...
  • 2 weeks later...
  • 2 months later...

Klasicna tura, mada ima par fotografija iz "umivenog" svakodnevnog zivota. Postovacu kasnije link projekata preko kojih se moze ostati duze u Pjongjangu - u ponudi su kurs korejskog jezika i jos nesto. Sada sam na poslu pa ne mogu.

Students will not be allowed to leave campus without a program representative or program director present.

Mislim da od upoznavanja svakodnevnog zivota nema nista.

Video sam i ja to, ali program ukljucuje ekskurzije na nestandardne lokacije a i ostaje se duze od bilo koje ture pa samim tim ima vise i mogucnosti za upoznavanje svakodnevnog zivota.

Inace, mislim da cak i retki nedrzavljani DPRK koji imaju pravo nesmetanog kretanja po zemlji (UN, strani investitori, diplomate) opet ne mogu direktno upoznati svakodnevni zivot jer ili ne govore korejski ili ako govore lokalci bi ih izbegavali ili usiljeno ponavljali istu pricu.

Jedini nacin da se iskusi svakodnevni zivot je da se zivi kao drzavljanin. Drugi najbolji nacin je citanje ispovesti onih koji su ziveli kao drzavljani unutar DPRK.

Preporucujem knjigu http://nothingtoenvy.com/ .  

  • 11 months later...

Create an account or sign in to comment