Kao sto ste verovatno culi, u Bejrutu je tokom nekih petnaestak godina, sa promenljivim intenzitetom i ratnom srecom, besneo gradjanski rat izmedju dve glavne politicke partije, koje su istovremeno i dve glavne verske grupacije, dakle muslimani i hriscani. Kako su mi tamo objasnili, hriscani su malobrojniji ali u ruci drze svu moc i sve pare, dok su muslimani jednostavno brojniji... rat je okoncan tako sto je Sirija ushetala u Liban sa svojom armijom, koja je tu i ostala sve do proletos, kada je ubijen libanski premijer, a mediji za to optuzise Siriju... sada je situacija prilicno zategnuta, kako izmedju Sirije i Libana, tako i unutar Libana. Na prozorima ponovo pocinju da se pojavljuju zastave suprotstavljenih politickih partija, na zidovima kojekakvi natpisi... na zapadu nista novo.
Posto je linija fronta ishla kroz samo srce Bejruta, ceo grad je bio totalno razoren... vecina kuca jos uvek nosi veoma upadljive tragove metaka, granata, itd... medjutim, libanci se bacishe na posao da rekonstruishu shto se rekonstruisati mozhe, tako da je sada stari centar grada manje-vise potpuno nov. Setate evropski uredjenim ulicama, sa gomilom kafica, restorana, drvoreda, uredno obucenim saobracajcima i skupim automobilima, besprekorno cistim trotoarima i francuskim imenima ulica... kad odjednom naletite na zgradu izbusenu kao svajcarski sir. Medjutim, predgradja jos nisu renovirana i deluju proprilicno jezivo.
Bezbroj je ratnih prica vezanih za Bejrut. Moja omiljena kaze da je najvisa zgrada, hotel Holiday Inn, bila omiljeno mitraljesko gnezdo iz koga su snajperom pobijene stotine ljudi. Danas je to i dalje najvisa zgrada u Bejrutu, nema prozore, nema vrata, ima samo zidove i izgleda kao utvara... posto je ogromna, ne mogu da je sruse jer bi tako unistili pola gradskog centra, a niko nece da je renovira zbog mrachne aure koja lebdi oko ovog mesta...
Grad je potpuno razlicit od Damaska, ne samo zato sto je potpuno nov, nego i zbog toga sto ima more i uzasno vlazan lepljiv vazduh... zatim taj totalno zapadnjacki izgled ulica, ljudi, svega... onda, listopadno drvece, platani, koje ne videh josh od Istanbula... da ne pominjem cene koje su, u proseku, pet puta vishe... francuska imena ulica i ljude koji se odlicno snalaze sa francuskim i engleskim...
