e i doshao je i taj dan. ustali smo ujutru, nije nam bilo neshto teshko za ustajanje. ma da, gde su mladi tu je i lako ustajanje. Gazdarica Khatuna nam je objasnila da ide neka marshrutka direktno od ispred njenog dvorishta pravo do glavne autobuske stanice u Tbilisiju. Ako to tako moze da se nazove. Mislim, stanica, ako moze da se nazove glavnom. Imali smo neku informaciju da ovo i nece bas da bude jeftin put. E da, ideja je da odemo u Jermeniju. pa da. Do Jerevana. I tako, upadnemo mi na tu marshrutku, odveze nas ista pravo do ispred stanice. Stanica.. hm, pa po sebi, pravo da kazem, i lichi na stanicu. previshe betona za moj ukus, tj, volim ja beton, al ovaj je nekako izgleda bio mnogo suv kad su ga pravili, pa je tako pocheo da se osipa i roni i sta znam. :) ne valja.
Ispred stanichne zgrade, nekakve marshrutke chekaju naivchine poput nas. Znaju oni da mi pojma nemamo da prochitamo shta pishe na tablama, pa samo vichu u glas - Erevan? Erevan? ludnica. Na srpskohrvatsko-ruskom pokushamo da stupimo u kontakt sa ovim chudnim bicima (vozachi marshrutki - sve samo ne ljudska bica, objasnicu kasnije). Kontakt je bio uspostavljen, osetimo se nekako natprirodno i kao da imamo neke nadljudke moci komunikacije - ej, pa mi znamo shta je ovaj rekao?! Rekao je koliko koshta voznja do Erevana. Au, skupo :) Prekid komunikacije. diskonekt nepredvidjeni ahah. Glupo glupo, mislio sam da su te marshrutke do Jerevana jeftinije. Najjeftinije shto smo dobili kao ponudu bila je cena od 30 larija po osobi. Nesto preko 14 evra. Aman, mnogo. Pa mi ne jedemo nishta sem hleba i paradjaza, pijemo besplatnu vodu, idemo besplatno u McDonalds WC, a da mu platimo 30 larija. Mora da je sishao sa uma. Pa zar mu ja lichim na nekog ko ima para?? Ma daj..
Nastavismo dalje, kad chuda, iza stanichne zgrade niz autobusa i skoro svi idu za Tursku. a nekako izmedju nekog betonskog platoa, stanice, i neke ruine (ispostavilo se da je to bio WC) nalazio se neki bus. Vozach, hm, deluje prilichno kul, kaze da ide u Jerevan, cena - samo 20 larija. Juhu! Pitam ga kad stizemo, a on pokazuje rukama kako vrti volan, onda mahne rukom u vazduh iznad svoje glave i kaze nesto na gruzinskom. Mislim da je adekvatan prevod te nepoznate rechi bio - "jebem li ga". Nema veze, i nama se ne zuri, idemo sa njim, polazi u 09:30. super super, odluchio sam da se upoznam sa stanicom i ekipom ljudi koja tu obitava, dok bus ne krene, bilo je ionako vishe od pola sata. E, da ne zaboravim, svi ste vi gnjide od ljudi ako ne znate ko je Ella Ficdzerald. Fakt. Dodushe i gnjidama je dopushteno da chitaju ovo do kraja, pa ajde, da se tolerishemo. I tako, ne mogu da se setim shta je beshe Jovan radio, ja sam otishao da pogledam vremensku prognozu na nekom TVu, onda sam otishao da kupim neki Pepsi. E, u Gruziji nema Pepsi max-a!!! Ne znam da li sam to vec spomenuo ali evo ako nisam. Kako ti ljudi uopste zive?? Nije mi jasno. Zato sam morao da kupim obichan bljutavi Pepsi. Iz protesta, a i zato shto sam se osecao uvredjeno jer mi je radnica uputila par glupih pogleda verovatno sto trazim previshe (samo da ustane i naplati pepsi, ipak je to njen kiosk, ne moj), reshio sam da joj ukradem papirne maramice. Ionako su mi trebale za WC. Nakon kupovine pepsija, seo sam na klupicu i pazljivo motrio da se radnica okrene na stranu, a kako je bila zauzeta kafom i citanjem horoskopa, bilo je lakse nego sto sam zamisljao. Ahah, maramice su bile super, na prvi pogled. Ma, super su bile i posle, ali tu dolazi jedna bitna stavka - ruina. Da da, ona ruina je inache WC, za nesto malo para se sidje u neki ultra opasni podrum, znaci sve klizavo zardjalo, uzas :) Kao da igrate Doom II :) jos samo da iskochi neki akrep i da baca svetlosne munje. E, i udjem ja u muski deo, kad ono, nema kabina! Ma nema nichega. Ima red rupa, otprilike 5. I na cetvrtoj rupi, tj. nad njom, chuchi neki lik :) I ono, sve se vidi :) Bash sam se upitao koju bih rupu da uzmem, toliki izbor. Eh, mozda niste znali ali meni je omiljeni broj cetvorka, pa eto posto je bash ona bila zauzeta, a shta sam mogao da uradim nego da odem. A sta cu, nemam srece jel? ahah. Uzas. I izasao sam odande, blago receno zgrozen :) fora je sto se dobro vidi i zenski deo =] Tamo ima vise zgode, plastichnim najlonom su rupe razdvojene jedna od druge, ali ipak spreda nema najlona :) Svejedno, nashao sam neki zhbun iza nekog busa (od onih shto su ishli za Tursku) i tako reshio svoje muke. One teze muke sam predupredio josh kod Khatune, ranije tog jutra. Eeee, mora na sve da se misli.
Kupio sam i neke dve male lepinjice, tu na stanici. Izgledale su ultra mekano i lepo. Hm. Pojeo sam josh jedan khachapuri, koji je bio nikakav. Ama, ko me tera da kupujem na autobuskoj. Niko.
Udjosmo u bus. Eeee to je bus. Ahahah. Ludilo od autobusa, stvarno se pitam iz koje je godine ono chudo. Drveni nasloni za ruke, sedishta toliko prekrivena prashinom da sam na jednom od njih napisao HELLER u slavu najboljeg srpskog thrash metal benda ikad. Mislim da sam bio srecan posle toga. Bus je bio obecavajuci. Ekipa u busu, i nije bash. Sve neka beda i sirotinja, i chudan lik shto chita knjigu i drzi ruke sklopljene kao neki.. ne znam ko :) Vozach je inache imao naochare kao neki USAF pilot iz ranih 50tih, pushio non stop, a i shoferka mu je bila naprsla prilichno =] Stanje busa pozadi. ahahah. Zavesa na zadnjem staklu je bila sva izreshetana, pa sad ne znam dal su to bile rupe od metaka ili Gruzinski moljci jedu u tom stilu. Hah, ma evo vam slika pa vidite:
Ti sunchevi zraci, pa to se vidi zahvaljujuci prashini, inace se ne bi videli ovako jasno =] Ambijent izgleda tako pomalo nadrealno, a?
E, a evo i nas dvojice u busu.. Malo smo pozirali za sliku, pa ovo ono.. Evo:
Bus je krenuo, videli smo i taj ruzniji Tbilisi, i kako je pocheo da izlazi iz grada, povuci potegni, ma ne moze preko 30 :) Haha, kao maratonci, al ne zajebavam se! Ozbiljno bre. Ja sam kao kobajagi otishao do shofera da kao slikam okolinu, briga me sto me svi vide kao turistu debila :) Pored par fotki koje mi se nisu dopale pa sam ih obrisao, proverio sam i brzinu. Stvarno 35 km/h :) A bruji li bruji bus, pa slusajte idemo maksimalnom brzinom :) Haha. I tako, e da u busu su bila neka dva Gruzina koji su tako nashi vrshnjaci, i rade za neko ministarstvo pa vrshe neke ankete, kao, koliko smo para potroshili u Gruziji, shta smo kupili bla bla. Fini neki momci, bash smo se lepo isprichali do granice sa Jermenijom, odakle su oni morali da chekaju neki bus za povratak. Super su, ne mogu bas da se setim kako su se zvali :) Ali ono, super likovi, jedan se setio i Kosovske bitke i kako Milosh ubija Murata i tako josh neke pikanterije, a ovaj drugi lik me je pitao da li sam i ja mrzeo Marka Materacija zato shto je Italijan = pokvaren u dushi, mangup, kreten, prljav, itd itd :) Rekoh, pa naravno, e da, nije to bio diplomatski odgovor, obojica smo se nasli kao istomisljenici te ovo te ono haha, al stvarno je Materaci ispao da ne kazem shta. Itd itd i tako prodje nama vreme sve do granice.
Granica.. ahahah. Zashto se smejem? Lepota opshta. Sreca sreca radost. Sa Gruzinske strane, zastava + par vojnika grickaju suncokret + kiosk. U kiosku se deshava akcija, pasoshi nam se overavaju, ovo ono. Ispod punkta gde stoje oni vojnici neka ruina od kuce. Nisam mogao da slikam jer se tu obichno ne slikaju slike, jel da? E, a meni se pisha :) pitam ja onog vojnika, naravno samo pogledom, kao, ja da idem dole? on pogleda dole, pa mi da znak ochima kao, ma idi koga boli q... i odem ja dole, obavim shta obavim, vratim se. Vide i ostali saputnici, pa im je bilo krivo. Pa poche jedan po jedan :) tu kod treceg - cetvrtog zahteva, prekine nas carinik kaze sve ok, ajde prelazite. Juhu. Odosmo =] Naravno, mene i Jovana su poslali po posebnom postupku nekako izdvojeno, ne znam shto :) Valjda kazu pusti budale prve.. ne znam. Punkt Jermenije na oko 30 metara. Jao to je bio dozivljaj ipo za mene! Znachi gledam onu zastavu, Jermensku, jbt pa ja to nikad nisam video u zivotu. I jbt ja, Marko, upravo cu da udjem u Jermeniju! Juhu :) Neki chudan osecaj se dobije pri takvim situacijama, ne znam shto :)
E da, stadosmo tamo na drugi kiosk, preslikana situacija kao i malopre sto se tice okruzenja, sem sto ovde ima jos jedna 'zgradica' vishe, valjda za carinjenje. Dali smo pasoshe i tada je krenuo zabavni deo. Dakle, zvanichno, gradjani Srbije i Crne Gore mogu da udju u Jermeniju BEZ viza. to stoji i to je tako. Pishe i njima na spisku. Sve je super, sve je bajno, sjano, ali koji mi to pasosh imamo? SCG? ahah, ne ne , nama je pasosh SRJ. Drzava koja ne postoji na listi. Dzabe kukanje, dzabe plakanje, dzabe molbe, kaze onaj lik tamo, sine, razumem ja tebe, ali jebote tvoj pasosh je jugoslovenski. Ovde pishe SCG pasosh moze bez vize. Dzabe sto pishe u nashem pasoshu republika Srbija. Ama, dzabe i shto sam vrbovao naivnu Jermenku preko neta da nam poshalje garantno pismo. Dajemo im to pismo, sve uredno napisano, sve lepo. Ma sjajno kazu oni, ali mi imamo Jugoslovenski pasosh. Ko smo mi? Niko i nishta smo. Nemamo ni mi pojma. Krenemo da na chuvenom srpskohrvatsko-ruskom objashnjavamo kako je bila SRJ pa je promenila ime pre par godina, kako su pasoshi stari ali nema novijih, kako ovo kako ono. Jok! Jedan od njih nam veruje, drugi sumnjichav pa nece. Uf. Pa su oni tako zvali sto lica i zvanichnika, okretali telefon (pulsni), telefonirali, ma nismo im mira dali ahah. Ja sam i napisao kraci nezvanichni istorijat svih jugoslavija u svoj tefter, ako bash mora da se drze i chasovi moderne istorije :) Taman kad sam stigao do referenduma u CG, reche mi Jovan, aman, olabi malo :) Josh za to da chuju pa nema nikad da nas puste. Mnogo bi im bilo informacija, zaista :) I tako, dok smo mi chekali njihove odluke, otishao sam tachno na sredinu te nichije zemlje izmedju Jermenije i Gruzije, jer sam tamo spazio neverovatan prizor - prodavnicu! Baraka, malecka, i unutra baba. Pricha svaki jezik po malo, prodaje sve i svashta, prima sve pare, ne odbija. Imala je neku salatu od krastavaca i belog luka, bez dozvole sam uzeo da jedem, mislim da se naljutila pa sam prestao. ali nije umela da mi objasni da joj se ne svidja ideja da joj pojedem salatu, a i ipak sam ja nekakva mushterija, pa je precutala taj incident. Mene, shta me briga, bilo mi je lepo, o boze, odavno nisam jeo krastavac! Kupio sam kod nje neko pakovanje dzinovskih napolitanki, imale su neki sjajan ukus i bile su ultra dzabe. Baba je zadovoljno jezikom glancala svoje zlatne zube, i nastavila sa onim krastavcem gde sam ja stao. Rastali smo se osmehom, ipak. Dobra je to baba. Dodjoh do busa, pa smo chekali tu jos par sati, i na kraju su nas nekako pustili. Uz opomene da je, ono, kao, ajde prodjite ali.. :) eheh.
Jermenija!!!!!!!! Juhu. Brm brm bus je spor, klackamo se.. ohoho nema ni asfalta. Ma shta ce nam asfalt. jedemo napolitanke, ja prednjachim. jedem kao nikad pre. Onda sam se malo smirio i otishao sam da slikam dedu vozacha. Nekako tu, pojavio se i asfalt. Haha, ne daju turisti da uslika makadam. Evo slike:
Onda sam uzeo one dve lepinje sa autobuske, i nashao sam neki paradajz (onaj iz Karsa u Turskoj, sa stopa). E, isti paradajz se bio kao malo pokvario, doduse bio je ok, ali malo kao.. ne znam :) bezveze i kashast :) Stavim ja jedan paradajz u lepinju, zagrizem. mmmm. fuj! pa ovo su slatke lepinje?!?? Dodjavola. Imaju i suvo grozdje. E jebiga, jesam li ja true traveller ili ne. Jedem ne biram. Posle tako slatkog i ukusnog obroka, dodje red da se dokrajchi pepsi. Dokrajchen. A i put je stigao. Asfalt. mmmm, i te kakav asfalt! Zapravo, ukljucili smo se na neki glavni put, put je ko i svaka magistrala, ali je stanje asfalta stvarno OK, sto puta bolje nego u Gruziji. Saobracaj mrshav, a mi josh i idemo ne brze od 40 :) Idila. Redjaju se neki pejzazhi sa strane. Te poneka sela. Te chudne kuce sa vratima kroz koja se ulazi iz vazduha (pogledati sliku dole). Te poneki gradic sa inspirativnim robnim kucama i zgodnim taksistima. Tu i tamo poneka gasovodna cev izviri, preleti, nadje se.. Skoro kao u Jermeniji? Evo vam neke slike pa gledajte:
I tako, ma jermenija i nije tako losha, kad se pomislim. Nije bash impresivna kao severna Gruzija, nema tu chetinara, nekih ekstra planina, shta znam, ovo deluje kao neka polu pustinja. Ali ne svuda. I sve je zeleno. Pashnjaci.. Ma nije loshe. OK je.
Nash bus se prazni, prazne se i baterije na digitalcu, pada mrak vec :) Dobro, nije bash mrak, ali ima dobrih 8 uveche :) I nazire se neki sve veci grad.. Ahaha, Jerevan. Najzad!
Stigosmo u Jerevan predveche. Chuveni Ararat jedva se nazirao sa tamo neke strane sveta, grad nishta manje haotichan od Tbilisija, makar koliko je moglo da se vidi iz busa.
I sve shto smo saznali, nalazimo se na autobuskoj stanici zvanoj Kilikya, stojimo tu i pojma nemamo gde da idemo, gde da nocimo, shta da radimo...........
