Ustala sam negde oko 9 doruckovala neke mnogo zanimljive maroknske stvarcice i krenula put velicanstvene Dzamije kako bi uhvatila grupu za ulazak. U dzamiju mozete uci samo sa grupom uz vodica i nisu svi delovi dzamije otvoreni za javnost. Tako da sam pogledala hamam (marokansko i tursko kupatilo) koje josh nije otvoreno za javnost ali planira se da proradi sledece godine. Onda smo preshli u samu dzamiju. O grandioznosti iste prica traje satima. 200m dugacka, 100 m siroka i 65 m u visinu i 200m visoka kula moze da primi 25000 vernika. To je najvisha dzamija na svetu a po velicini je treca na svetu. Marokanski mermer svuda. Drvo cedar je korisceno za plafon koji se otvara za vreme letnjih dana poshto dzamija nema ventillaciju pa kad dodje 25000 vernika mora im se dati vazduha. Taj krov tezi 1100 tona i rucni je rad. Za prvljenje jednog metra krova potrebno je 4 dana. Dzamija je zavrshena za 6 godina od 1987 do 1993 poshto je 2500 radnika i 10000 zidara radilo 24 casa dnevno. 1/3 dzamije je nad vodom jer po starom kazivanju Kurana "Tron Boga je na vodi". Lusteri su od venecijanskog stakla i oni manji svaki tezi 400kg a oni veci 800-1100kg. The ablution hall... ne znam kako se to prevodi jerbo' vodic malko slbije divani srpski a ja se u termine o dzamijama bash i ne razumem, je prostorija sa fontanama gde se vernici pre molitve umivaju i u ovom slucaju samo deo za mushkarce ima 41 fontana. Za zene isto toliko samo su odvojene. Spolja, na platou, ima mesta za 80000 vernika. Sva vrata dzamije su napravljene od titanijuma kako ne bi korodirao od morske vode i kako se ne bi boja menjala. Preskupo... ali fascinantno :)
